Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
PARTIJSKA ĆELIJA NA VARDI Kapitulacija bivše Jugoslavije zatekla me je — seća se
Miloš Mijo Filipović — u rodnom mestu Vardi gde je ubrzo došao i član KPJ,
inače agronom, Jordan Đukanović koji se: tada nalazio na službi u
Makedoniji. Varda je bila i njegovo rodno mesto i ljudi su ga neobično cenili.
Odmah, je počeo okupljati napredne omladince oko sebe. Došao je i kod mene i
rekao da su moj i njegov otac bili borci za prava radničke klase, pa je i naša
dužnost da sledimo njihov put, a to je onaj kojim nas vodi Komunistička
partija Jugoslavije. Jordana sam zavoleo od prvih dana i odmah sam ušao u grupu
naprednih omladinaca koje je on pripremao za borbu. U Vardu je ubrzo sa Jordanom, po zadatku PK
za Srbiju, došao Jože Baruh, a s njim i Duško Višić, student iz Užica.
Njih dvojica i Jordan Đukanović rekoše mi jednom prilikom da treba održati
zbor i na njega pozvati radnike i siromašnije seljake. Zbor je održan noću 16/17. maja 1941. Bilo je prisutno
oko 17 ljudi. Bio je to više skup naprednih ljudi kojima je Jože Baruh govorio
o razvitku radničkog pokreta i borbi radničke klase za svoja prava, o
oktobarskoj revoluciji u Rusiji, borbi Komunističke partije Jugoslavije i
njenom mestu sada, u borbi protiv fašističke najezde. Kada se zbor završio Jože
i Duško su pošli kod mene da prenoće, s tim da sutradan idu u Bajinu Baštu.
Međutim, kad je svanuo 17. maj pozvali su Jordana Đukanovića i Živorada Đukanovića,
trgovačkog pomoćnika (koji je tih dana napustio posao u Valjevu i došao u
Vardu). Iz razgovora sam shvatio da Jordan i Živorad treba da izvrše neki
zadatak s nama-simpatizerima KPJ. Duško je počeo da obrazlaže potrebu
stvaranja partijske ćelije u Vardi. Potom se osvrnuo na razvoj i borbu KPJ od njenog
osnivvanja, a zatim je izneo iskustva iz stvaranja partijskih ćelija pre rata i
uslove pod kojima su radili članovi Partije. Na kraju je rekao da partijsku ćeliju
u Vardi sačinjavamo: Živorad, Jordan i ja — što je značilo da smo Živorad
i ja postali članovi KPJ. Zatim nam je govorio kakav treba da bude član
partije i na kakve teškoće treba da bude spreman, navodeći niz primera o držanju
članova KPJ po zatvorima. Na kraju nas je
podsetio
na narodnu pesmu
o
starcu Vujadinu, recitujući one
stihove gde
je
Vujadin
odbio da
izda svoju družinu i po cenu očiju. »Da li mi možemo da budemo kao naši
hrabri pradedovi? Upravo komunista treba da bude pred klasnim neprijateljem
kakav je bio Starac Vujadin« — zaključio je Duško Višić. Nakon izlaganja koje je trajalo oko dva sata, Jože i Duško
su nam saopštili da je Jordan sekretar naše partijske ćelije, a Živorad i ja
smo odmah platili prvu partijsku članarinu koja je uzeta više kao dobrovoljni
prilog za KPJ, pa se i ne sećam koliko je iznosila.
|