| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
AKTIVNOST U OSLOBOĐENOJ POŽEGI Pritešnjeni
našim snagama u nekoliko sela oko Brajića četnici su zatražili obustavu
napada partizana. Opet u interesu borbe protiv okupatora, 26. novembra smo u
Pranjanima pri stali na sporazum, ali ga četnici, kao i ranije, gaze posle dva
dana i s Nemcima učestvuju u prvoj ofanzivi protiv nas. I koc partizana i kod
naroda vlada ogorčenje i revolt protiv četnika. Naš uticaj u narodu sve više
raste, naročito kod omladine. Četničke jedinice su većinom sastavljene od
starijih godišta. Naroc razume da četnicima praštamo izdaju samo da ne bi došlo
đ< bratoubilačke borbe (zato smo i imali ogromnog uspeh a u toki novembra,
do našeg povlačenja za Sandžak). Ni
sami partizani, iznureni borbama, nisu u prvo vreme shvatali sporazumevanje s četnicima
koji su već dvaput gazili sporazum. Samo upornim i strpljivim radom partijske
organizacije oni su shvatili potrebu ogromnih napora za ujedinjenjen snaga
protiv okupatora. Upravo nepromišljeni i neprijateljsk postupci četničkih
starešina, sa Dražom na čelu, doprineli su da se četnici prikažu kao
teroristička organizacija u službi okupatora. Tako su, na primer, devetorici
zarobljenih partizana iz Kosjerića (među njima su bile i 2 drugarice) povadili
oči i palili vatru na telima dok su drugarice silovali, izboli noževima i
bajonetima i razmrskanih glava ostavili u klisuri Ridova (kraj seli Skakavci).
Tek 15. novembra, posle oslobođenja ovog kraja, otkriven je ovaj jezivi zločin.
Zatim, u selu Slovcu kod Valjevs predali su nemačkim krvolocima 350 zarobljenih
partizana iz bolnice u G. Milanovcu, među njima i 18 partizana iz okolini Požege
(koje su četnici zarobili kod Ražane). Jednom prilikon su četnici streljali u
Brajićima 16 drugova i 17 drugarica uglav nora ranjenika (o čemu je pisala i
»Borba« od 27. novembri 1941), itd. Partijski i skojevski aktivisti su sve te
zločine četnik; iznosili na raznim skupovima u našem srezu, a ljudi i žene
su se zgražavali. Široke
narodne mase, bez obzira na raniju političku pripadnost, sarađuju s nama bilo
kroz narodnooslobodilačke od bore bilo kroz seoske straže. Javljali su se i u
naše jedinice Partizanske čete su brojno narasle: 2. četa (koja se nalazila u
Pranjanima) brojala je preko 60, a 1. oko 100 boraca, Sem toga, oko 150 naoružanih
boraca bilo je na straži u Jeminskoj Steni, na železničkoj stanici, kao i pri
raznim drugim objektima u Požegi i okolini. Sreski komitet SKOJ-a preduzeo je
široku akciju na organizovanju omladine u Srpski narodnooslobodi- lački
omladinski savez. Zapravo, 17. X 1941. održan je u sali Sokolskog doma u Užicu
miting za osnivanje tog saveza. Na mitingu je u ime CK SKOJ-a govorio Lola
Ribar, podvlačeći da u sadašnjim uslovima treba stvoriti široku masovnu
organizaciju koja će obuhvatiti svu omladinu bez obzira na politička i verska
ubeđenja i povesti je u borbu protiv okupatora. Na mitingu su govorili i
predstavnici sreskih rukovodstava SKOJ-a, užičkog okruga, štaba Užičkog
odreda i OK KPJ.
|