| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
I NEPRIJATELJSKA OFANZIVA NA ZAPADNU SRBIJU 27.
novembra održan je sastanak Sreskog komiteta u zgradi pošte, kome je kao
delegat OK prisustvovao Duško Višić. On je preneo direktivu Vrhovnog štaba
NOPOJ o merama pripravnosti, s obzirom da su Nemci sa kvislinzima vršili napad
na čitavu slobodnu teritoriju. Na sastanku je dat pravac eventualnog povlačenja
i evakuacije. U Požegi se već govorilo o neprijateljskoj ofanzivi i razni
petokolonaški elementi naglo su počeli dizati glavu. Prodor Nemaca je bio
prilično brz. Već 28. novembra počinje evakuacija nekih magacina s
namirnicama i ostalim potrebama za front, kao i dela stanovništva, uglavnom naših
simpatizera, iz Požege i okoline. Pravac evakuacije bio je: Rupeljevo - Roge -
Sjeverovo. Istog dana počelo je bombardovanje Požege i naše kolone koja se
evakuisala. 29.
novembra su iz Požege upućena kolima tri minera da na nekoliko kilometara
prema Kosjeriću postave nagazne mine kako bi usporili prodor Nemaca u Požegu.
Minerska grupa se gotovo sudarila s Nemcima i, napustivši kola, povukla se
preko Visibabe i Rasne za Roge. Kod mosta na Skrapežu Nemci su zastali da bi
prikupili kolonu. U Požegi je nastala panika. Komanda mesta nije se snašla, a
zbog pokidanih telefonskih veza nije ni dobila naređenje za povlačenje. Za taj
dan je bio zakazan omladinski miting koji usled nailaska Nemaca nije održan.
Njihova avijacija stalno je bombardovala Požegu i okolna sela. Mitraljirali su
sva mesta gde se zapazio pokret makar i jednog čoveka. Zastavši
na mostu, Nemci su uputili delove preko Skrapeža da preseku put prema Arilju i
pravac našeg odstupanja prema Rogama. Posle jednog sata neprijateljska glavnina
je krenula ka požeškoj pijaci i tek tada je počelo povlačenje naših snaga u
neredu. Grupa iz zapadnog dela grada povukla se prema Bakionici, a iz istočnog
- preko Rasne i Rupeljeva prema Rogama. Nemci su s mostova na putu za Arilje i
na pruzi za Užice osuli mitraljesku vatru. Čak su zarobljeni neki drugovi. Naši
su se brzo snašli i otvorili vatru na Nemce ubijajući one što su zarobljavali
partizane. Jedna grupa je, privukavši se Nemcima iza leđa, likvidirala
njihovog mitraljesca, što je olakšalo povlačenje, istina, uz stalne nalete
neprijateljske avijacije na Rupeljevo i Roge (još 28. novembra je od
bombardovanja kod škole u Rogama poginuo Dragomir Ivanović, saradnik još
Dimitrija Tucovića, sekretar mesne partijske ćelije i član sreskog narodnog
odbora. Tu je bila i njegova ćerka Slavka učiteljica koja je kasnije poginula
kao član KP na Kokinom Brodu 8. februara 1942. godine). Od bombardovanja i
mitraljiranja je u Požegi poginula nekolicina drugova, među njima: Venijamin
Marinković, profesor, (član OK i komandant mesta); Slobodan Popović Bakula,
fotografski pomoćnik (sekretar SK SKOJ-a); Miloš Božić, kafedžija (član
NOO) i drugi. Partizani
koji su se povukli u Bakionicu nisu uspeli da se povežu sa glavninom čete, pa
su neki odmah pohapšeni. Samo je nekolicina otišla u Ježevicu gde je našla
2. četu. Nemci su prilično brzo prodrli jednom kolonom sa požeške pijace do
aerodroma u Tato je vici (u pravcu Arilja) i drugom prema Jeminskoj Steni, dok
je treća zaposela groblje u Požegi. (Sreta Lazović, partizan, zaklonjen na
bliskom odstojanju, video je kako u sastavu nemačke patrole neki četnici i
Ijotićevci nose municiju. Sreta se iz nemačkog obruča probio noću do
Prijanovića i dalje za Roge.) Na železničkoj stanici Nemci su zarobili
nekoliko drugova s oružjem, dok su oni u Jeminskoj Steni uspeli da otvore
slavine cisterni sa benzinom i da se preko Gorobilja i Svračkova povuku u Roge.
Samo nekolicina, odsečena na Tešovića brdu, nije uspela da se povuče. Zauzevši
Požegu, Nemci su odmah počeli da hvataju ljude po ulicama i kućama i da ih
odvode u dvorište sreskog načelstva gde je već bilo zarobljenih partizana.
Oko 200 ljudi zbijenih u malom dvorištu moralo je sedeti po zemlji na hladnoći
da bi Nemci imali bolji pregled nad njima. Predveče su pohap- šeni i
zarobljeni postrojeni u dve kolone okrenute jedna drugoj, dok je okolo
postavljena nemačka straža. Na sredinu prostora izašao je nemački oficir sa
prevodiocem u nemačkoj uniformi i saopštio da će svakog trećeg streljati ako
ne prokažu komuniste. Čak i na uporno insistiranje - ljudi su ćutali. Tu se
našao i predsednik opštine koji je rekao nemačkom oficiru da su se komunisti
povukli. Nemački oficir je uporno pitao da li se u grupi nalaze komunisti:
Ljuba Mićić, Farbin, V. Marinković i drugi, što je dokaz da su imali podatke
o svim istaknutijim rukovodiocima NOP-a u Požegi. Kad nisu našli izdajnika,
izdvojili su 5 drugova zarobljenih s oružjem, petokrakom i crvenim trakama na
rukavima i streljali ih naočigled ostalih. Pred Jeminskom Stenom ubili su
Velimira Tokovca i njegovu ženu, a u samom mestu nekoliko seljaka sa Zlatibora
koji su im pokazali naše objave. Od bombardovanja je poginulo desetak drugova
tako da je broj mrtvih prilikom gubitka Požege iznosio 20 ljudi. Među
streljanim se nalazio i Milivoje Stanojević, zarobljen na železničkoj stanici
s puškom i petokrakom koju nije hteo skinuti, a pri streljanju je hrabrim držanjem
bodrio drugove. Posle
tri dana počela je nova racija po Požegi u kojoj su streljana još 4 druga.
29. i 30. novembra naši su se skupljali u rejonu Roge - Sjeverovo gde je stigla
i 2. požeška četa iz severnog dela sreza sa delovima Kragujevačkog odreda i
jednom četom Ariljskog bataljona. U partizanskim četama i grupama osećao se
zamor i strah od besperspektivnosti daljeg razvoja borbe zbog gubitka slobodne
teritorije. Iz Požege se u Roge povuklo oko 150 drugova i drugarica (čitave
porodice su napustile kuće), a dolaskom 2. čete ovaj broj se popeo na preko
200. Provejavala je želja da se nekako spase glava.
|