OSLOBOĐENJE POŽEGE To veče (22. X) je završena potpuna blokada Požege: od Bakionice je Požegu blokirala grupa Laza Obrenovića, od Rasne i Perišića brda - delovi Požeške čete, od Arilja - Ariljci, a iz pravca Čačka - Dragačevci. U međuvremenu je kod Crepane, na Perišića brdu, razoružan pun kamion četnika iz Kosjerića koji su pošli u Požegu kao pomoć četnicima. Kada su videli da se njihova delegacija ne vraća iz Gorobilja, mnogi četnici su to veče pobegli iz Požege. Partizani su napadnim kolonama ulazili u Požegu bez borbe. Ostaci četnika su se razbežali. Zarobljeno je samo 50 žandarma koji su služili Nemce pa su to isto produžili i kod četnika. Sutradan su se partizani smestili u kasarne (u Požegi i Jeminskoj Steni), a okolo su postavili obezbeđenja. Komandant odreda Jerković je, pred okupljenim građanima i seljacima okolnih sela (koje je radoznalost dovela da vide šta se odigrava u Požegi), izvršio smotru partizanskih snaga koje su ušle u grad. Sa balkona komande mesta postrojenim jedinicama i opkoljenom narodu govorio je komesar odreda Milinko Kušić. Njegov dirljiv govor jako je delovao na prisutne. Nastalo je prijavljivanje radnika, seljaka, čak i nekih podoficira i oficira, u partizanske jedinice. Čitavog dana vladalo je slavlje, a uveče je partijska organizacija Požege organizovala miting za građane koji nije bio najbolje posečen; njemu su prisustvovali uglavnom radnici, omladina i simpatizeri NOP-a, dok je trgovačka i sitnosopstvenička čaršija sedela iza zavesa posmatrajući iz prikrajka šta se događa. Na mitingu su govorili: Ljubo Mićić, Mile Farbin i Slobodan Penezić Krcun. Farbin je ukazao na one koji sede iza zavesa, a Krcun se osvrnuo na izdajničku ulogu Koste Pećanca i njegovu saradnju s Nemcima, Prilikom oslobođenja Požege zaplenjeno je nekoliko miliona litara benzina, nafte i ulja (što je poslužilo partizanskim snagama za transport sve do Romanije); zatim je zaplenjeno 6000 avionskih bombi težine 12-100 kg (koje su kasnije pre- nete u fabriku oružja u Užicu); zaplenjeno je pešadijsko oružje francuskog porekla kojim je bila opremljena bivša jugoslovenska vojska. 20. septembra su Nemci i Užice predali četnicima (vojvodi Dekiću), a 24. su partizanske jedinice prodrle u grad, pa je tamo prešao i štab Užičkog partizanskog odreda sa delovima naših snaga. Požeška četa je uputila jedno jače odeljenje u Kosjerić. Kapetan Glišić, narednik Srdanović i predsednik opštine Miljko Marjanović zadržani su u zatvoru dok su ostali članovi četničke delegacije odmah pušteni. Glišić je iz zatvora prokrijumčario pismo Draži Mihailoviću u kome ga, svestan svoje saradnje s Nemcima, moli da interveniše kod partizana da ga ne streljaju. Na sastanku Sreskog komiteta kome su prisustvovali Sreten Žujović i Ivan Milutinović, odlučeno je da se i oni puste na slobodu. Partizani su činili sve kako bi došlo do saradnje s četnicima u borbi protiv okupatora. Razgovaralo se sa svakim zatvorenikom pojedinačno. Svi su dali »tvrdu« reč da će se založiti za tu saradnju. Na sastanku Sreskog komiteta je Ivan Milutinović govorio o čuvanju i rukovanju zaplenjenom imovinom, o uslovima proširivanja narodnooslobodilačke borbe i okupljanja većeg broja ljudi i si. Naročito je upozoravao na opasnost delovanja destruktivnih elemenata i na to koga treba smatrati petokolonašem. Štab Užičkog partizanskog odreda izdao je naredbu za opštu mobilizaciju u okrugu užičkom. Da bi mobilizacija bila uspešnija, organizovan je i miting na kome su govorili u ime partizana Ljubo Mićić i Milivoje Radovanović, a u ime četnika kapetan Miloš Glišić. Četnički elementi su stalno upadali u reč govornicima da treba čuvati stare simbole, a ne uzimati petokraku zvezdu. Posle zbora postavljena su dva stola za upisivanje u partizane i četnike. Partizanski sto.je bio pred zgradom Andre Perišića trgovca. Tu je sedeo Ljubo Mićić, a spiskove je vodio Milijan Neoričić. Četnički sto se nalazio pred kafanom Straina Pavlovića i tu je sedeo kapetan Glišić sa jednim pisarom. Razdaljina između stolova bila je prilična, kako ne bi bilo agitovanja prilikom upisa. Kod četnika su se upisivali uglavnom stariji ljudi i kolebljivci. Svaki upisani je dobijao objavu i smatran mobilisanim. Međutim, našem stolu uglavnom su pristupali mlađi ljudi koji svesno idu u borbu i opredeljuju se »društvenim snagama kojima neminovno pripada budućnost«. Za ovo kratko vreme našeg boravka u Požegi, rad i život su se odvijali normalno. U većini sela formirani su narodnooslobodilački odbori i seoske straže. Štab Užičkog partizanskog od reda odredio je komandu mesta, gde je nekoliko dana radio Vukola Dabić, zamenik komandanta Užičkog partizanskog odreda. Održano je više sastanaka u Požegi i okolini. Rastao je broj novoupisanih u partizane. Organizovana je četna ambulanta, prikupljala su se materijalna sredstva za Narodnooslobodilački fond, primani su prilozi u novcu i materijalu namenjeni snabdevanju partizanskih jedinica. Borci i narod su putem štampanih vesti obaveštavani o događajima kod nas i u svetu. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument