PRVA PARTIZANSKA ČETA 27. jula u selu Godoviku (više kuće Živana Mićića, na mestu zv. Pošarevac) počeli su se skupljati drugovi za odlazak u Blagaju gde je 28. jula formirana Prva požeška partizanska četa koja je najpre imala 34 druga i jednu drugaricu. Od naoružanja je imala: 4 puškomitraljeza sa dovoljnom količinom municije, dovoljan broj pušaka, ručnih bombi i drugo. Odlukom OK i Sreskog komiteta Partije, za komandira čete određen je Velja Mićić iz Godovika - profesor (inače rezervni oficir), za političkog komesara Milivoje Radovanović - student, (a pošto je odmah vraćen na partijski rad u Požegu mesto njega je došao Aćim Ivanović - seljak iz Roga), za zamenika komandira Ratomir Stanić - seljak iz Gorobilja, za zamenika političkog komesara Jovan Stamatović, radnik iz Prijanovića, a za ekonoma čete Bogomii Karaklajić - radnik iz Požege. U četi je bilo 17 članova Partije (od toga 2 člana CK - Ljubo Mićić i Aćim Ivanović) i 10 skojevaca (od toga 3 člana SK Skoja: Pane Srdanović, Borivoje Mićić i Jovan Stamatović) ostalih 7 drugova bili su simpatizeri KPJ. Na sastanku Sreskog komiteta Požege, u prisustvu Mijalkovića Čiče, za sekretara komiteta izabran je Krsta Pajić, radnik, dok je sastav komiteta bio: Krsta Pajić, sekretar, Ljube Mićić, Aćim Ivanović, Slobodan Popović Bakula (sekretar SK Skoja). U novembru je ovaj sastav proširen sa još 4 druga i to Milivoje Radovanović Farbin, Milun Zečević iz Gorobilja, Milija Arsić student prava iz Tometina Polja, Jovan Stamatović, radnik. Farbin je tada određen za sekretara. Sastav SK Skoja je, prilikom formiranja u maju, bio: Slobodan Popović Bakula sekretar, Pane Srdanović elektr. radnik,. Borivoje Mićić seljak, Predrag Skoković student agronomije i Jovan Stamatović radnik. (Kasnije je, u novembru, sastav izmenjen; u njemu su, pored ostalih, bili Milijan Neoričić, svršeni maturant i Milena Spasojević učenica učiteljske škole). Četa je položila zakletvu. Drugovi su se brzo navikavali na vojnički život, čemu je mnogo doprinela disciplina komunista. Formiran je pravi vojnički logor: šatori, kazani, stražarska obezbeđenja, obuka u rukovanju oružjem. Pri polaganju zakletve govorio je politički komesar Užičkog partizanskog odreda Milinko Kušić, upozoravajući na zadatke koji predstoje četi i na to šta narod i Partija od nas očekuju. Željo Burić, sekretar OK, govorio je o proglasima CK KPJ i zadacima Partije u novim uslovima. U četi smo imali i starijih drugova kao što je Ljuba Mićić, ratnik sa solunskog fronta i bivši komunistički poslanik iz 1920. godine, više puta hapšen i vrlo ugledan komunista u srezu. Zatim, Aćim Ivanović, takođe borac sa solunskog fronta, stari komunista, oba članovi Sreskog komiteta. Osim još nekolicine starijih, ostali su bili mlađi drugovi, mahom 1921, 1922, 1923. godište. Po raspoloženju koje je vladalo u četi, svi su bili veoma mladi i poletni; stariji su zaboravili na godine i svojim su entuzijazmom služili za primer mlađima... 5. avgusta, u selo Rečice ispod Blagaje, dolazili su žandarmi zbog čega je uveče u logoru bila naređena predostrožnost. Zamenik komandira čete Ratomir Stanić pošao je da razvede stražu pa se malo zadržao dalje od stražarskog mesta i, kako je bila pomrčina i vetar, verovatno zamišljen, nije čuo poziv stražara da stane već je išao ka njemu. Stražar, vršeći dužnost, opali iz puške i teško rani Stanića koji je u toku noći podlegao ranama. Njegova je smrt na sve nas vrlo mučno delovala. Bili smo utučeni, jer smo izgubili druga koga smo veoma mnogo voleli. Bio je hrabar, pametan; s nestrpljenjem je očekivao početak akcije, ali mu je ovaj tragičan slučaj onemogućio da da sve od sebe u toku dalje borbe. Posle tog događaja četa je promenila logor i otišla u selo Drvčane kod reke Rzava. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument