Jovan Stamatovic: POZEGA U 1941.
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


PRIPREME ZA USTANAK

Iz direktive CK KPJ komunisti sreza požeškog su izvukli pravilan zaključak da prilikom kapitulacije bivše jugoslovenske vojske treba sakrivati što više oružja koje je kasnije Sreski komitet evidentirao. Nije bilo ni jednog komuniste, skojevca ni simpatizera koji nešto u tom pogledu nije uradio. Samo u Gorobilju su drugovi sakrili veliku količinu avionskih bombi od 12 do 100 kg, agregat za proizvodnju struje, radio-aparat, veći broj pušaka, jedan puškomitraljez, veću količinu municije i ručnih bombi. U tome se naročito isticao Ratomir Stanić. Sela Godovik. Bakionica, Prijanovići, Gugalj, Visibaba, Zdravčići, kao i Požega, sklonila su posle kapitulacije najmanje po 20 pušaka, 2-3 sanduka bombi i municije, a sela Visibaba i Zdravčići su imala i puškomitraljeze. Pored onog koje su sakupili komunisti i skojevci, bilo je i oružja koje su ljudi sakrivali iz patriotskih pobuda. Pojedini rezervni oficiri su se obraćali komunistima u Godoviku i Požegi za savet kome da predaju oružje i ratnu opremu.

Dva dana posle napada hitlerovske Nemačke na Sovjetski Savez policija u službi Nemaca počela je hapsiti istaknutije komuniste. (Mi smo shvatili još 22. juna da te večeri, kao i ubuduće, ne treba spavati kod svojih kuća, o čemu je stigla i direktiva OK Partije). U zoru oko 3.30 časova uhapšen je Dragoljub Đorđević, sekretar Sreskog komiteta. Đorđević je bio defektan u desnu nogu i teško se kretao. Uhvatili su ga na spavanju i posle nekoliko dana sproveli u Beograd u specijalnu policiju, a kasnije je streljan. To je bio veliki gubitak za našu partijsku organizaciju. Ostale nisu našli kod'kuće pa su za nama trojicom: Lj. Mićićem, M. Cicvarićem i J. Stamatovićem raspisali poternice preko Policijskog glasnika. Kasnije su počeli hapsiti taoce pa su zbog Ljube Mićića i njegovog sina Borivoja uhapsili najmlađeg sina Živka, a zbog mene moja dva brata Miloj ka i Dragoslava, a kasnije i oca Dobrivoja. Svi su oni, uz pomoć spolja, razvalili 22. jula zatvor i pobegli, te ih je tako mimoišlo streljanje.

Sprovodeći odluku CK KPJ o oružanom ustanku, partijska organizacija u Požegi i okolini razvila je živu delatnost, objašnjavajući novonastale događaje, perspektivu i ciljeve borbe protiv fašizma. Usled kapitulantskog držanja bivših političkih stranaka tada se nije čuo glas ni jedne od njih. Raniji stav KPJ za borbu protiv fašizma i okolnosti u kojima se našao naš narod doprineli su da Partija postane odlučujući faktor u narodu. Veliki broj političkih konferencija, održavanih noću ili danju, koje su bile posećene (50-100 odraslih i omladine) govori o velikom poverenju koje je narod stekao u našu Partiju.

Krajem juna i tokom jula u svim selima oko Požege i u južnom delu sreza požeškog održana je po jedna ili dve konferencije. 30. juna održana je konferencija u Prijanovićima u dvorištu M. Stanojevića (u neposrednoj blizini nemačkih garnizona koji su se nalazili u Požegi i Jeminskoj Steni). Ovakvih konferencija je bilo u Guglju, Tabanovićima, Visibabi, Gorobilju, Ru- peljevu, Zdravčićima, Rogama, Tometinom Polju, Glumaču, Godoviku i Milićevom Selu. U Godoviku je konferencija održana oko podne u voćnjaku Bože Mićića usred sela. Na ovim konferencijama govorili su: Milan Mijalković Čiča, Stojiljko instruktor PK, Ljubo Mićić bivši komunistički poslanik, Ješa Popović član OK KPJ, Lazo Obrenović, Milivoje Radovanović Farbin, Aćim Ivanković, ja i drugi. Tumačili smo proglas CK KPJ, govorili o nastaloj situaciji posle okupacije Jugoslavije i na istočnom frontu. Ovo poslednje pitanje je izazivalo posebno interesovanje ljudi jer su verovali u snagu SSSR. Bili su zapanjeni brzim prodorom Nemaca u dubinu Sovjetskog Saveza. Mi smo ovo pitanje objašnjavali delimično iznenadnim napadom Nemaca, a više taktikom Crvene armije. Dalje smo govorili o potrebi dizanja ustanka, nastojeći da se angažuje što širi krug ljudi na prikupljanju hrane, odeće, novca i drugog materijala za borce. Partijska organizacija je angažovala veliki broj ljudi na pomaganju naše borbe. Bilo je ljudi u Požegi i okolini koji su u Narodnooslobodilački fond davali velike sume novca, veša, vune. obuće, odeće, hrane i drugog materijala za partizanske čete koje je trebalo formirati. Tako je čitav mesec jul protekao u pripremama ustanka. Ugovoren je i sastanak prvih boraca.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument