USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAPAD
PODRINJSKOG NOPO NA BOGATIĆ Kada
su četnici odstupili od Bogatića, ne mogavši ga zauzeti, Podrinjski NOPO je
taj zadatak preuzeo na sebe. Tada je u Bogatiću bilo oko 280 Nemaca i jedan vod
žandarmerije. Raspolagali
su sa 3 topa i 15 kamiona. Počeli smo sa svih strana da stežemo obruč oko
Bogatića. Nemci su se bili utvrdili u zgradi sreskog načelstva. Da im ne bi
pristigla pomoć, bili smo zaposeli sve puteve. I mostovi su bili minirani. Za
napad na utvrđene bunkere nismo imali artiljerije. Takođe nismo imali dovoljno
ni bombi. Računali smo na benzinske flaše, ali i benzin nije stigao na vreme,
pa smo napad odložili za 3. septembar. Da bismo obmanuli Nemce u Šapcu da ne
pošalju pojačanje svojim snagama u Bogatiću, poslali smo jednu desetinu da noću
između 2. i 3. septembra izvrši demonstrativni napad na Šabac. Desetina se
neopaženo uvukla do centra grada, ispalila nekoliko metaka, pa se onda neopaženo
vratila natrag. Ovaj
treći i najozbiljniji napad na Bogatić počeo je 3. septembra. Potisnuti od naših
četa Nemci su se brzo povukli s periferije u zgradu sreskog načelstva, gde su
se utvrdili. Doznavši da ih sada napadaju partizani, a ne četnici, Nemci nisu
smeli u Bogatiću dočekati noć. Odlučili su se da ga napuste. I, dok smo mi
oprezno nastupali i stigli do zgrade sreskog načelstva, Nemci su već kamionima
krenuli za Šabac. S njima je otišao i vod žandarmerije i nekoliko njihovih
saradnika — narodnih neprijatelja. Ovu motorizovanu kolonu dočekala je u
zasedi na Bitvi Lešnička četa koja je brojala 35 boraca. Kada je kolona naišla,
četa je otvorila vatru na Nemce. Komandir čete, Stanko Orelj, tukao ih je iz
teškog mitraljeza. Nemci su počeli da iskaču iz kamiona, ali su ih naši
borci kosili. Međutim, Nemci su bili brojniji, a sem toga, pošto su se
pribrali, žestoko su tukli iz automatskih oruđa, prikivajući tako naše borce
za zemlju. Kolona je bila velika i borci iz zasede nisu je mogli ćelu držati
pod vatrom. Nemci su iz zadnjih kamiona poslali vod žandarma, znajući da ovi
poznaju teren, kako bi s leđa napali našu zasedu. Videći to, komandir Orelj
je naredio da se četa povuče, dok je on sa još nekoliko boraca štitio
odstupanje. Nemci i žandarmi su sve žešće napadali, ali ih je Orelj
mitraljezom prikivao za zemlju. Njegov mitraljez je i dalje tukao iako su mu obe
noge bile presečene neprijateljskim mitraljeskim rafalom. Nije mogao da
odstupi, a ni borci ga nisu mogli izneti, niti ga samog ostaviti. Tukli su i
dalje Nemce do poslednjeg metka, braneć: svog mrtvog komandira. S njim je tako
herojski izginulo 15 boraca, dok su se ostali izvukli, skrivajući se u šašu
(po pričanju preživelih učesnika).16 I Nemci su imali velike
gubitke. Oni su pokupili svoje mrtve i odneli ih.
|