TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NA UŠČU
PIVE I TARE Posle
dugih
i
teških
borbi
proređena
kolona
Cvjetnićke
čete
stigla
je
29. maja
1943. godine
na
levu
obalu
Tare,
u
rejon
Šćepan-Polja. Oskudica
u
hrani,
stalne
borbe,
ranjenici,
marševi,
nespavanje
i
ostale
teškoće,
izmenili
su
izgled
i
fizionomiju
boraca,
ali
njihova
moralna
snaga
bila
je
i
ovoga
puta
jaka
i
jača
od
svih
nedaća. Dolazeći
u
kanjon
Tare
i
Pive,
u
divljinu
koju
je
stvorila
snaga
prirode,
izgledalo
nam
je
kao
da
je
u
ovom
kraju
život
zaustavljen.
Ništa
se
od
života
nije
osećalo
osim
mitraljeskih
rafala
i
topovskih
salvi
od
kojih
su
okolna
brda
podrhtavala.
I ovde
je
neprijateljska
avijacija
stalno
pratila
i
bombardovala
naše
kolone
i
sa
malih
visina,
iznenadnom
pojavom,
nanosila
nam
gubitke.
Uslovi borbi bili su veoma teški. Ali i u ovoj situaciji, kao i u svim
ranijim, izdržljiviji i duhom vedriji borci izvodili su razne šale i to, kao i
obično, na račun kuvara. U
ovakvoj situaciji, Cvjetnićka četa je dobila zadatak da brani levu obalu Tare,
kod Šćepan-Polja i Šćepan-Kule. Zadatak je izdao komandant bataljona Nikola
Pećanac, govoreći: "Preko Tare nijedan neprijateljski vojnik ne sme preći
u Šćepan-Polje! Organizujte odbranu tako da unakrsnom vatrom tuče sve te
prelaze sa desne obale Tare". Komandir naše čete Pepa Rodić rasporedio je četu u odbranu i svim starešinama
i borcima ukazao na važnost zadatka. Uspeh neprijatelja na ovom pravcu otežavao
bi naše prebacivanje na desnu obalu Pive i dejstvo naših jedinica u rejonu Vučevo,
gde se čula jaka borba između naših i neprijateljskih snaga. Borci su zauzimali zaklone i pripremali se za dejstvo pod snažnom vatrom
neprijateljske artiljerije i avijacije. Prelazi na Tari bili su na nišanu naših
puškomitraljezaca. Komandir i komesar čete obilazili su borce, razgovarali sa
svakim pojedincem i hrabrili nas da budemo odlučni i istrajni, kao uvek. Borci su bili gladni, a radni vod 2. bataljona nalazio se kod Šćepan-Kule.
Kod njega je bilo nešto mesa i brašna, ali se nije moglo kuvati, jer nije bilo
vode. Jedan mali izvor, podalje od Šćepan-Kule, bio je "pokriven"
dejstvom neprijateljske mitraljeske vatre. Radni vod je izgubio dva druga u pokušajima
da se dođe do vode, da bi se za borce skuvala hrana. I tako, radni vod ceo dan
nije mogao skuvati hranu, a borci i gladni i žedni sa položaja su gledali
ogromnu masu zelene vode koja se valja i koju Tara nosi nekuda u daljine. Tek
uveče, u sumrak, kuvari su došli do vode, skuvali hranu i u toku noći doneli
je borcima na položaje. Fašističke kolone su navaljivale da pređu Taru, ali bez uspeha. Iako je
neprijatelj podržavao ove kolone jakom minobacačkom i artiljerijskom vatrom,
ipak nije uspeo. Četa je u potpunosti izvršila postavljeni zadatak. Pošto
neprijatelj nije uspeo da pređe reku Taru na ovom pravcu, i da onemogući naš
manevar preko reke Pive, pokušao je dejstvom avijacije porušiti jedini viseći
most, preko kojeg je trebalo da pređe naša četa. Na našu sreću ni to mu
nije uspelo. Sutradan,
31. maja, dobio sam zadatak da se sa grupom boraca spustim do visećeg mosta na
reci Pivi i da ga izvidim, radi našeg pokreta u pravcu Vučeva. Kada smo
utvrdili da je prelaz moguć, iako je most bio na nekoliko mesta oštećen
avionskim bombama, poslao sam izveštaj komandiru i četa je krenula preko
mosta. Misleći, verovatno, da će preko njega prelaziti neka naša veća
jedinica, neprijatelj je stalno držao most pod jakom artiljerijskom vatrom. Međutim,
četa je sa velikim rastojanjem i pojedinačnim pretrčavanjem prešla most bez
gubitaka.
|