TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SA RADOM MEDIĆ U BORBI NA PLIJEŠU Idemo preko besputnog i teško prohodnog zemljišta. Umorni smo i slabo nahranjeni. Na licima boraca oseća se nedostatak svežine. Krećemo užurbano, skoro trčeći penjemo se vrhovima Pliješa. Gusti i niski oblaci, a iz njih lije kiša kao iz kabla. Podilazimo neprijateljskom položaju. Čujemo obostranu mitraljesku vatru. Već smo sasvim blizu neprijatelja. Kiša je prestala, a magla se razredila i lepo se ocrtavaju padine Pliješa. Komandir Stevo Miljuš izdaje naređenje za napad. Još jedan mali pokret i već smo u gustoj šumi. 24. maja 1943. godine, oko 10 časova prešli smo u napad iz pokreta. Napali smo neprijatelja tamo gde nas je najmanje očekivao. Došli smo jedni prema drugima, sasvim blizu. A onda je nastala žestoka borba. Snažan odjek plotuna. Prema nama roj tanadi. Nemci nešto galame. Jedan Nemac dreči kao jarac. Verovatno je oficir pa komanduje. Čujem ga dobro ali se ne da videti. Rafali mitraljeza i automata paraju vlažni vazduh. Naši pucaju. Pucaju i Nemci. Vatra je uraganska. Vidim, Rade Medić juri napred. U rukama drži puškomitraljez, a u džepovima bombe. Milorad Tomić ga opominje da uzme zaklon. On mu rukom daje znak da ne brine za njega. Sve smo bliže neprijateljskim rovovima. Već smo sasvim blizu, na 100—200 metara, ali Nemci ne napuštaju položaj. Mi ih obasipamo jakom vatrom. Oni se očajnički brane. Na dati znak prešli smo u juriš. Prvi pokušaj nije uspeo, ali u drugom izbacismo Nemce iz prve linije rovova. Zadržali su se na drugoj i otuda nas obasipaju jakom vatrom. Rafali sve jače paraju vazduh. Naši puze i pucaju. Bacaju bombe i viču: "Napred proleteri!" Nemci opet nešto galame. Galame, ali ih ništa ne razumem. Komandir je naredio po treći put juriš. Bio je to pravi krkljanac. Naši jurišaju, a Nemci se grčevito brane. To je strašno. Nisam verovao da bi se u jednom okršaju, kakav je ovaj, moglo ostati živ. Iako brojno jači, tehnički opremljeniji, neprijatelj je prinuđen na povlačenje. Borbu na Pliješ su dobili bombaši i puškomitraljesci. Bio sam i sam učesnik bombaške grupe, ali mi se čini nisam bio kadar da učinim ono što je uradio Rade Medić. Vidim Medića kako juri napred. Čujem njegov glas: "Napred, drugovi! Švabe beže!". Jurio je i bacao bombe. Bacao bombe i pucao iz puške koju je za truenutak pozajmio od svoga pomoćnika. Na jednom visu nedaleko od nas, grupa Nemaca. Njih trojica-četvorica uvukla se među kamenje i tuku nas mitraljeskom vatrom. Puzeći, približili smo im se i pobacali bombe. Nemci su pobegli i vis je bio zauzet. U sumrak se sve smirilo. Celu noć ostali smo na položaju. Noć je bila kišovita i prohladna. Sutradan, uvis su se dizali oblaci pare. Dan je bio tmuran i kišan. Levo i desno nepregledna šuma. Zečje brdo i Debela Ljutina bili su sakriveni u oblacima. Za uspeh u borbi na Pliješ podjednako su zaslužni svi njeni učesnici, ali posebno hrabri puškomitraljezac Rade Medić, koji je dva dana kasnije poginuo u borbi sa Nemcima kod sela Popov Do i sahranili smo ga u podnožju Ljubišnje planine. Milan KARANOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument