TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
SA
3. BATALJONOM U PREDAHU IZMEDU DVE OFANZIVE Posle
velikih borbi i napora u bici na Neretvi krenuli smo početkom aprila u pravcu
Sandžaka, poznatog nam samo po pričanju drugova-Sandžaklija, koji su se rame
uz rame borili s nama po Bosanskoj krajini, srednjoj Bosni i Hercegovini.
Obradovao nas je dolazak u Sandžak. Želeli smo da upoznamo krajeve naših
hrabrih Sandžaklija i da im se u neku ruku borbom odužimo za one koje su
vodili u našim krajevima. Narod Sandžaka srdačno nas je primio. Ponašao se kao da vraća dug našim
majkama, očevima i sestrama koji su isto tako srdačno primili borce iz Sandžaka
kad su došli u Bos. krajinu. Mi smo se, pak, trudili da ostavimo na ovaj narod
što povoljniji utisak, upravo onakav kakav su njihovi sinovi i kćeri ostavili
na narod Bos. krajine. Po dolasku u Sandžak očekivali smo odmor koji nam je bio tako potreban.
Trebalo je oporaviti iscrpljene borce i vojnički i politički pripremiti
jedinice za naredne zadatke. Uslovi za ovo kod gostoprimljivog naroda Sandžaka
bili su povoljni. Odmor nije bio potpun, jer smo često morali voditi borbe
protiv neprijatelja koji je vršio ispade iz garnizona Pljevalja i Bijelog Polja
i razračunavati se s manjim četničkim grupicama koje su se kretale i pljačkale
po ovom terenu. Ipak smo se odmorili i ovo vreme od oko mesec dana, koliko smo
imali do početka nove neprijateljske ofanzive, dobro iskoristili za
paritjsko-politički i vojnički rad. Odavno u 3. bataljonu nije vladala takva aktivnost kao ovoga puta.
Svakodnevno su održavani vojnički časovi po četama. Vršene su analize
pojedinih akcija iz bitke na Neretvi, izvlačeni zaključci i pouke o taktičkim
dejstvima, o upotrebi naoružanja, o gađanju i trošenju municije. Raspravljalo
se i u disciplini i potrebi njenog učvršćenja. Pored komandira vodova i četa,
gotovo svakodnevno časovima su prisustvovali i komandant bataljona Savo Trikić
i njegov zamenik Đoko Čubrilo. Ništa manje nije bio intenzivan ni politički
i kulturno-prosvetni rad. Bili
smo dobro upoznavani sa svim zbivanjima u našoj zemlji, sa pobedama Crvene
armije na istočnom frontu i anglo-američkim u Africi. Situacija u svetu i u našoj
zemlji, kao i ciljevi naše borbe i perspektiva naše i savezničke pobede bili
su nam svima toliko jasni da smo se osećali sposobnim da to i sami objašnjavamo
kako međusobno po četama, tako i masama na terenu. Manje-više svi smo
delovali kao politički komesari. Rad iz četa preneo se na sela u kojima smo boravili. Sa uspehom smo održavali političke konferencije i zborove, kao i kulturnoprosvetne priredbe po selima. Na čelu čitave ove političke i kulturne aktivnosti u bataljonu bio je komesar bataljona Danilo Simonović, skupa sa komesarima četa i delegatima vodova. Uporedo sa vojno-političkim radom odvijao se i intenzivan partijski rad. Dobili smo i novog pomoćnika komesara bataljona, Milovana Samardžiju, koji je odmah po svom dolasku sa puno poleta i energije pristupio oživljavanju partijskog rata koji se u teškim uslovima tzv. četvrte neprijateljske ofanzive nije mogao redovno odvijati. Pred nas komuniste postavljena su dva osnovna zadatka. Prvo, pripremiti članove Partije, kandidate i članove SKOJ-a da budu nosioci i služe primerom u sprovođenju vojno-političkog i kulturnoprosvetnog rada u jedinicama i rada sa narodom, i drugo, da radimo na svom ličnom teoretskom uzdizanju. Bilo je to dosta teško. Radilo se mnogo. Komunisti su radili najviše. Pored priprema za vojne i političke časove i aktivnog učešća na njima, koristili smo svaki slobodan trenutak za svoje teoretsko uzdizanje. Prorađivali smo osnove lenjinizma i materijale o nacionalnom pitanju. Naučili smo dosta. U celini uzevši, rezultati rada bili su veliki. 3. bataljon se potpuno vojnički i politički pripremio za izvršenje bilo kako teškog zadatka koji bi se postavio pred njega, što će potvrditi naredni događaji. Odnos prema narodu je bio besprekoran, a narodu prema nama srdačan. Stupilo je i nekoliko omladinaca u naše redove. Bili smo potpuno
spremni da krenemo preko Lima u pravcu Kosmeta i južne Srbije. Radi toga je naš
3. bataljon dobio zadatak da likvidira neprijateljsko uporište u rejonu Slijepač-Most,
koje je sprečavalo prelaz preko reke Lima. Napad na ovo uporište otpočeo je
11. maja 1943. godine u 20 časova. Naša
2. četa,
koristeći
noć,
podišla
je
neprijateljskim
položajima
na
jurišno
odstojanje.
Međutim,
prelaskom
na
juriš
naišli
smo
na
neočekivano
jaku
vatru.
Uz
najveće
napore
četa
uspeva
da
zauzme
prve
položaje,
gde
je
zaustavljena
jakom
puščanom
i
minobacačkom
vatrom,
kao
i
dejstvom
ručnih
bombi,
a
potom
protivnapadom
odbačena
nazad.
Iznenadio
nas
je
ovako
snažan
i
organizovan
otpor
neprijatelja.
Nismo
znali
da
je
Slijepač-Most
tako
tvrdo
uporište.
Morali
smo
se
povući
na
ranije,
polazne,
položaje. U
ranim
jutarnjim
časovima,
15. maja,
neprijatelj
vrši
napad
na
položaje
našeg
bataljona.
Jake
borbe
vođene
su
dva
dana
kod
Bijelog
Polja
i
Slijepač-Mosta.
Više
puta
položaji
su
prelazili
iz
ruku
u
ruke.
U
jednom
od
juriša
ranjen
je
Rade
Mandić,
puškomitraljezac
i
Ilija
Krčmar,
delegat
1. voda
2. ćete,
koji
je
kasnije
podlegao
ranama.
Ilija
je
bio
omiljen
kod
boraca
2. čete,
a
svojim
odnosom
i
skromnošću
kao
i
borbenošću
isticao
se
u
svim
prilikama
i
služio
za
primer
kao
borac
i
rukovodilac. Iz ove borbe ostao mi je u sećanju dolazak jednog starog seljaka — Crnogorca, sa puškom o ramenu, koji nam se predstavio kao stari ratnik iz više ratova. Ispričao nam je da ima sina među proleterima i kako je ponosan na njega. Zatim je zatražio da mu damo dosta municije, objašnjavajući nam kako će on već pronaći pogodno mesto odakle će da tuče neprijatelja, a da oni njemu ne mogu ništa, i dodao: "I ako poginem, poginuću kao ratnik". Dali smo mu dovoljno municije i on je otišao. Posle nepunog sata počela je da puca puška našeg ratnika, negde iz šume iznad Slijepač-Mosta. Neprijateljska artiljerija zasipala ga je granatama. Mi smo sa zadovoljstvom posmatrali ovaj neravnopravni, ali uspešan dvoboj. Međutim, kako nas je neprijatelj uspeo potisnuti sa položaja, izgubili smo i vezu sa ovim odvažnim Crnogorcem u uverenju da se i on uspešno povukao, pošto je izvršio zadatak koji je sam odabrao. Već prvi dan u ovoj novoj neprijateljskoj ofanzivi ukazivao je da će borba biti još oštrija od prethodne. Međutim, to nas nije zabrinjavalo, jer smo iza sebe imali bogato iskustvo iz borbi na Neretvi i solidne pripreme između ove dve neprijateljske ofanzive. Milan MRĐA
|