TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BAKSUZNI
"ŠARAC" Posle
raščišćavanja situacije na Zlatiboru, brigada je nastupala prema Jelovoj
gori, zaobišavši Užice, u kome su se nalazile jače nemačke snage. 4. bataljon kretao se na desnom krilu brigade, iz Tatinca prema Jelovoj
gori. Zanoćili smo na Rasadniku, gde smo se dobro odmorili, nahranili i
pripremili za marš. 8. septembar 1944. godine osvanuo je sunčan. Rasadnik, kako mu to i ime kaže,
bio je veoma privlačan, dobro pošumljen, delimično obrastao sitnogoricom, sa
manjim proplancima. Negde oko 9 časova naređeno nam je da zaposednemo položaje
na Jelovoj gori. Na dosta velikom odstojanju primetili smo pokret jačih četničkih snaga
prema nama, pa je posle izvesnog vremena došlo do prvog sukoba, koji se
pretvorio u odlučnu bitku. Levo od nas nalazio se naš 2. bataljon. Cenili smo da su četnici daleko nadmoćniji, pa su nas nešto kasnije ojačali
jednim bataljonom 13. proleterske brigade "Rade Končar". Dolazak
"Končarevaca" osetno je poboljšao našu situaciju. Otpor četnika
bio je veoma jak. Našli smo se u dosta nezavidnoj situaciji. Bataljon, sem
kurirske nije imao nikakve druge veze sa susedima. Zaposeli smo položaje delom
u šumi, a delom na jednoj zaravni — platou, ispred koga se prostirala
nepregledna sitnogorica. Borba je trajala skoro ceo dan. Juriši i kontrajuriši smenjivali su se
skoro svakih 30 minuta. U jednom od njih četnici su nam zaplenili jednog "šarca",
da bismo ga u drugom ponovo povratili. Interesantno je, a to nam se nikada nije
dešavalo, da je ovaj baksuzni "šarac" zaplenjivan i povraćan pet
puta u toku toga dana. Borba je bila zaista neravna jer je naš bataljon tada
imao ne više od 150 boraca i starešina, a četničke snage sigurno su bile
nekoliko puta jače. Četnici su, pored toga, bili skoro potpuno
"dopingovani" alkoholom i svaki koga smo zarobili imao je punu čuturicu
rakije. Zbog toga su ludački srljali, što nas je i zabrinjavalo. Negde popodne, 2. bataljon je sa našeg levog krila, pošto je raščistio
situaciju na svom delu položaja, a dok se i dalje kod nas čula jaka borba,
okrenuo frontom prema nama i izvršio snažan pritisak na četnike. Borba je
trajala još oko pola sata. Da nije bilo poznate Đuranove trubice, ko zna kada
bi prestala. Čim smo čuli trubicu i saznali da je tu prisutan 2. bataljon, pritisli smo
na četnike — i oni nisu izdržali. Zarobljeno ih je oko 30, što sa bradom,
što silom mobilisanih golobradića. Gledali su nas zabezeknuto, dok je iz njih
zaudarala šljivovica kao iz buradi. Za celo vreme borbe Sretko Trikić i ja bili smo na levom krilu. Tu nam je,
posle jednog juriša, ostao ležeći teško ranjen jedan borac, Dalmatinac. Brzo
smo napravili nosila, odredili četiri druga da ga prenesu do brigadne
ambulante, gde mu je trebalo hitno ukazati prvu pomoć. Noseći ranjenika kroz šumu, borci su izašli na šumski put i naišli su
na četničku zasedu. Četnici su otvorili vatru. Nosioci ranjenika pružili su
otpor, dok je ranjenik, kada je video u kakvoj se situaciji nalazi, skočio sa
nosila i uz krajnje napore i veliko krvarenje dospeo u brigadnu ambulantu.
|