TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAPAD
NA NEPRIJATELJSKO UPORIŠTE KOD SELA KRASULJE U prvoj polovini septembra
1942. godine, posle borbi u cazinskoj krajini, naša 3. krajiška brigada se
nalazila na teritoriji Podgrmeča, na prostoru Majkić Japre, Jelašinovca i u
okolini Sanice. Situacija je bila povoljna za razvijanje aktivnog vojno-političkog
rada. U to vreme zauzet je i Mrkonjić-Grad, jedan od vrlo jakih i značajnih
neprijateljskih garnizona. Rad sa omladinom u to vreme i stanovništvom bio je
više nego aktivan. Sva mesta na ovom području bila su pretežno partizanska,
te ni rad, a naročito sa omladinom, nije bio otežan jer je omladina masovno
bila uključivana u NOP. Za vreme odmora i logorovanja, pored redovnog obaveštavanja
o političkoj situaciji, situaciji na frontovima, svakodnevnog čitanja Vesti,
posebno se radilo na uzdizanju borbenog lika boraca i borbene gotovosti
jedinica. Često su vršene smotre čisto vojničkog karaktera. Izvođene su
taktičke vežbe, kao, na primer: lovac u napadu, napad i odbrana voda i odeljenja, način kretanja u borbi,
dok je najveća pažnja posvećivana stražarskoj službi. Da bi se proverila
borbena spremnost boraca i jedinica, davane su povremeno uzbune. Krajem
septembra 1942. godine 2. četa 2. bataljona 3. krajiške brigade bila je razmeštena
u selu Gornja Sanica. Neprijatelj je organizovao odbranu važne komunikacije
Sanski most — Ključ, sa dosta jakim snagama. Aktivnost starješina nagoveštavala
je da se priprema neka akcija, što je ubrzo potvrđeno. Naša
2. četa 2. bataljona imala je zadatak da zauzme zgradu zvanu "Dućan",
koja se nalazila na cesti Sanski Most — Ključ, nedaleko od sela Krasulje.
Zgrada je bila od tvrdog materijala, kamena i cigle, sa jačom posadom, te je
predstavljala vrlo jaku otpornu tačku. Desno od nas napadala je 1. a levo 3. četa našeg bataljona. Po ustaljenom metodu izvršena je priprema boraca za predstojeću akciju, od strane komandira čete Miće Tanjge komesara Milana Skakića, kroz koju su borci bili upoznati sa zadatkom i važnošću predstojeće akcije. Ovaj metod moralno-političke i borbene pripreme i upoznavanje boraca sa zadatkom umnogome je doprinosio uspešnijem izvođenju akcija. Moral je zbog toga bio na zavidnoj visini. Krenuli smo na izvršenje dobijenog zadatka. Išlo se u koloni po jedan, sa najvećom opreznošću. Zemljište je blago ispresecano, sa više vododerina i obraslo trnovitim žbunovima. I ovog puta vreme nas je poslužilo, bilo je suvo i prohladno. Oprezno provlačeći se kroz žbunje i stazama obraslim živom ogradom, četa se neopaženo približavala neprijateljskom položaju. Ušli smo u mrtvi ugao, tako da nas neprijatelj iako bi pre izvršenja juriša bili otkriveni, ne bi mogao uspešno gađati. Pred nama je greben čije su padine gusto obrasle žbunjem. I ovog puta, iznenada, borci kao vihorom poneseni sručili su se na ustaše i domobrane, uz prolamajući uzvik "Uraaaa! Napred! Napred Krajišnici, napred 3. krajiška!" U prvom naletu četa je savladala padine i izbila na samu cestu, izbacivši neprijatelja iz pojedinih rovova. Na dometu smo ručnih bombi. Eksplozija za eksplozijom se prolama, reklo bi se da sve izgore. Neprijatelj daje žilav otpor, a naročito iz "Dućana". Bio sam u 3. vodu, kome je komandir bio Dragan Dobrijević. U ovom
vodu bili su pretežno omladinci, uglavnom članovi SKOJ-a. Po izbijanju na
cestu, 1. i 2. vod na desnom krilu bili su zadržani jakom neprijateljskom
vatrom, dok je 3. vod (vod omladinaca) svom žestinom jurišao, izbacivši
neprijatelja na svome delu fronta iz druge linije rovova, obuhvatajući zgradu
svojim levim krilom i obasipajući je efikasnom vatrom. Neprijateljski
mitraljezi bljuvali su iza zidina zgrade paklenu vatru, ali ubrzo su bili
likvidirani bombama. U toj akciji 2. četa je izgubila svog komandira Miću Tanjgu i još
jednog borca čijeg se imena ne sećam.
|