KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE Iz Beležnice PRVI DANI U PARTIZANIMA Vratio sam se kući u Beograd, pravo iz rata. [1] Vjera se ipak iznenadila, kada me ugledala. Smislila je bila da ću sigurno poginuti. Ispričao sam joj kako sam bio zarobljen i pobjegao. Moja sestra nam je ustupila sobu u vili na Topčiderskom brdu. Pred drvenim balkonom stajala je stara, velika trešnja. Na njoj je bilo svega nekoliko plodova, ali velikih, žuto-crvenih. U pameti su mi ostali samo sunčani dani, tihi i pored neumorne dečje igre. Draganče [2] je svratio nekoliko puta, blago se šalio, bio nekako naročito pažljiv, znao je da se nisam još bio potpuno pri-brao od poslednjeg hapšenja. Brzo je odlazio, imao je sve više posla. Jednom je došao i Đido [3], i dugo smo šetali i razgovarali. Rano ujutru, 23. juna, dotrčala je sestaina prijateljica i radosno javila da je Nemačka zaratila sa Sovjetskim Savezom. Vest me nije iznenadila, jer sam satima slušao radio, svake noći. Bili smo primetili da DNB [4] nije prenela sovjetski poslednji demanti. Mi se nismo radovali što Sovjetski Savez nije mogao duže da ostane van rata. A mnogi od nas su strahovali da se Engleska ipak ne pomiri sa Nemaokom. Već sutradan, rano ujutru, dotrčao je komšija Milisav i oba-vestio me da me policija tražila. Odgovorio im je da se nisam vratio iz vojske. Trebalo je biti oprezniji. Počeo sam da manevrišem između kuće i bašti mojih sestara. Jevreje su takođe već lovili. Otišao sam na jedno imanje kraj Šapca. Dobar deo puta sam prešao peške. Čuvaru na imanju sam se predstavio kao podoficir koji mora da se krije. Prvi put sam radio fizički: najviše sam čupao korov. Brat čuvareve žene doneo mi je krišom jedan proglas Centralnog komiteta; počeo je da me »obrađuje«. [1] Napad Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1941. — aprilski rat. — Prim. M. V. [2] Dragoslav Pavlović Šilja, instruktor CK KPJ, poginuo 21. januara 1942.u Pjenovcu. — Prim. M. V. [3] Milovan Đilas, član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba. — Prim. M. V. [4] Nemačka novinska agencija. — Prim. M. V. Jednog dana sam iz Beograda dobio pismo da se hitno vratim. Krenuo sam lađom, ali sam se na prvom pristaništu morao iskrcati, jer sam na brodu primetio agenta koji me sigurno poznavao. Nastavio sam peške sve do Obrenovca, a odatle seljačkim kolima. U Beogradu mi rekoše da treba da idem u odred. Odlazak se nekoliko puta odlagao. U međuvremenu, hajka na komuniste sve se više pojačavala. Odjeknuli su prvi pucnji na nemačke oficire. Čulo se za napad kod Obrenovca. Zet [5] je to osuđivao. U »Novom vremenu« objavljena je prva lista streljanih talaca. Sestrama je već od ranije počelo bivati sve neprijatnije što sam tu. Poslednje noći spavao sam napolju, za džbunom. Padala je kiša. Krenuo sam jednog sunčanog dana, sredinom jula. Majci sam rekao da odlazim u inostranstvo. Vjera me je malo ispratila, nije plakala. Lakše smo se rastali nego kad sam pošao za Španiju [6] — i prirodnije [7]. Do Mladenovca sam putovao vozom. Imao sam učiteljsku legitimaciju kojoj moje odelo nije nikako odgovaralo: modre panta-lone od tankog platna, iznošeni filcani šešir, na nogama sandale. Predveče sam stigao u selo na javku. Skoro ćelo sutrašnje jutro preležao sam u nekom šibljaku, čekajući vezu. Ručak mi je donelo neko seljače. Tek tu, u šibljaku, osetio sam da sam opet »izvan zakona«, neopozivo. Ništa se nije promenilo od polaska iz Beograda. Isti sam čovek, iste volje — juče sam još išao otvoreno drumom; ali sam tek ovde postao član odreda. [8] Došao je čovek neodređenih godina, u seljačkom odelu, plav, žmirkavih živih očiju, smirenog lica. To je bio metalski radnik Bora Marković, politički komesar Kosmajsko-posavskog odreda. Objasnio je kako ću se priključiti ostaloj družini. Sutradan predveče stigao sam u Kosmajski odred negde više Parcana. Pod krovom od granja sedelo je i ležalo nekoliko drugova. Polusalkriveni lisnatim granjem, gledali smo seljake koji su nedaleko žnjeli. Oni su morali znati da smo tu, možda su nas i videli — ali se nisu osvrtali na nas. Mesto smo menjali skoro svake noći. Od svih koji su tada bili tu sećam se po imenu jedino zamenika komandanta odreda Rada [9] i komesara čete Draže. [10] Nekoliko dana nismo vršili nikakve akcije. Sa Parcana sam jedne noći išao do blizu Sopota, da se sastanemo sa nekim drugom koji je trebalo otuda da nam donese neka obaveštenja; nije došao. Tada sam od Rada naučio da zviždim, podražavajući ptice. • Na povratku, pričao sam mu o zvezdama. Činilo mi se da me sluša; hodao je nekako čudno, posrćući, jedva dižući noge, ali opet nekako kao da želi da napravi što manje pokreta: u stvari, dre-rnao je. Njegovog se lika sećam: bio je snažan seljak, širokog lica, nedostajala su mu dva prednja zuba; išao je odlučno putem kojim je bio pošao, mada mu je misao bila nesigurna. [5] Vojimir Popović, pripadao četnicima, streljan. — Prim. M. V. [6] Početkom jula 1937. Koča Popović otišao je u Španiju preko Pariza. U Španiju se prebacio peške preko Pirineja. Bio je do marta 1939. dobrovoljac u Španskoj republikanskoj vojsci. — Prim. M. V. [7] Zabeleženo po sećanju 24. januara 1944, Marčete (Prekaja). — Prim. M. V. [8] Kosmajsko-posavski partizanski odred. — Prim. M. V. [9] Radovan Rade Jovanović, iz Sopota, član KPJ od 1938. — Prim. M. V. [10] Dragoslav Draža Marković, student, član KPJ od 1940. — Prim. M. V. Posle su došli »jednooki« sudija, [11] pa N.[12] Iz Glavnog štaba za Srbiju posetili su nas Fića [13] i Roćko. [14] Tada sam doznao da sam postao komandant odreda! Pića je bio odlučan i siguran. Oštro je osudio obrazovanje »seoskih desetina« — čiji su članovi sedeli kod kuće u selu, »s tim da se pozovu kad ima da se izvrši neka akcija«. Ne znam kome je takva »formacija« pala na pamet, ali je tačno da je ona slabila tek nastali pokret, omogućavala špekulisanje, zabašurivala jasno primanje odgovornosti i dužnosti. »Seoske desetine« su bile ukinute, naša četa je dobila nove borce, porasla i učvrstila se, kolebljivci su otpali, računali smo, zasad, na one koji smo bili tu, prisutni, u šumi. Roćko i Fića su nas zakleli. Fića je govorio divno; prosto, jasno, odlučno, neposredno, pouzdano. Bora, [15] koji je i sam bio vrlo darovit govornik, gledao ga je i slušao sa divljenjem. Fića je tada bio u punom naponu snage, samouveren. Umeo je sa nekoliko reci da objasni, uveri, ponese, ohrabri: stalno bi se smeškao, a oči bi mu se s vremena na vreme široko otvorile i sevnule. Saopštili su nam naređenje Glavnog štaba Srbije da se bezuslovno imaju dići u vazduh most kod Ralje i onaj ispod Avale. Tada sam doznao da su dve čete već ranije bile dobile taj zadatak, da su bile krenule, ali, iz ne znam kakvih razloga, posle odustale. Ovoga puta se akcija morala izvršiti. Četa u kojoj sam ja bio imala je tada 12—15 drugova, a isto toliko i druga četa, koja je trebalo da dođe iz nekog susednog sela. Rešeno je da Roćko krene sa nama, a Fića i Bora sa drugom grupom. Iz šume smo krenuli pred sumrak. Sav eksploziv — preko 30 kila — natovario je na sebe Roćko. Rade nas je vodio. Prema predviđenom planu, naša četa se na određenom mestu podelila u 3 grupe, približno jednake jačine, koje su sa tri razna pravca imale da priđu mostu. [11] Nikola Stanković iz Sopota. — Prim. M. V. [12] Verovatno Nikola Grulović. — Prim. M. V. [13] Filip Kljajić Fića, član Glavnog štaba za Srbiju. — Prim. M. V. [14] Rodoljub Ćolaković Roćko. — Prim. M. V. [15] Bora Marković, politički komesar odreda, bravarski radnik, član KPJod 1934. Poginuo 29. nov. 1941. na Kadinjači. — Prim. M. V. Još dok smo bili daleko od pruge, počeli su sa svih strana da laju seoski psi. Pomeranje laveža pratilo nas je i tačno označavalo pravac našeg pokreta. To nas je malo uznemirilo, ali smo ipak išli napred. Na pruzi su se čule neke zviždaljke koje su se prilično dugo dozivale; verovatno žandarmi koji su čuvali prugu i most. Koča Popović došao je sredinom jula u Kosmajsko-posavski partizanski odred. Taj odred je 31. jula 1941. reorganizovan u dva — Kosmajski i Posavski odred. Za komandanta Posavskog odreda određen je Koča Popović. Odred se brzo popunjavao dobrovoljcima iz Beograda i sela Posavine i sredinom oktobra narastao na oko 3.000 boraca raspoređenih u četiri bataljona. Odred je bio veoma aktivan. Izvodio je akcije čak i u Ostružnici, na vratima Beograda. U tim akcijama Koča je pokazao sposobnost komandanta i hrabrost. Kada su Nemci 22/23. septembra upali u selo Grabovica, Koča je na putu kod Drenka organizovao zasedu. Bio je u streljačkom stroju i zapovedio da se ne otvara vatra dok on to ne naredi. Pustio je da Nemci dođu na bliže od 100 metara i onda oštrim, jasnim glasom komandovao: — Otvori vatru! — I sam je pucao kao i svaki drugi borac. [16] Kad je zapretila opasnost da Nemci prodru u Užice, Vrhovni komandant pozvao je Koču Popovića da organizuje odbranu grada. Sve je bilo kasno. Nije bilo ni snaga, ni sredstava da se ta odbrana organizuje. Nemci su zauzeli Uzice 28. novembra. Koča Popović sa dvanaest boraca je odsečen i sa tim snagama morao se probijati kroz četničke, nemačke i italijanske položaje preko Drine u Bosnu. [17] [16] Posavski partizanski odred, s. 67. [17] Narodni heroji Jugoslavije, knj. II, s. 240. Iz Beležnice 18. januar 1944. [18] Sećam se mog puta iz Srbije u istočnu Bosnu, za vreme napada Nemaca na slobodnu teritoriju u Srbiji. Baš toga sam se setio povodom Ćupovog zarobljavanja od njegovih prijatelja koji su bili otišli u četnike. Kad smo stigli u onu kuću četničkog komandira u brdima, tamo, s onu stranu Rzava, gde su nas onako lepo primili, resio sam da siđem dolje u Vardište da ispitam situaciju i mogućnost prelaza u istočnu Bosnu. Stavio sam šubaru na glavu i sišao na prugu. Jurio sam za vozom, stigao ga: mašinista me je prepoznao, ali ne potpuno. Setio se da me video, ali, izgleda, ne kao partizana. [18] Zabeleženo po sećanju 18. januara 1944. — Prim. M. V. Ušao sam kod vojvode Kamenka, [19] koji je imao da učini samo još jedan korak do potpune izdaje. Istog dana, odmah po mom odlasku, predao je Nemcima dr Levia. U čas kad sam ja došao kod njega izdajstvo još nije bilo obuhvatilo pravoslavne, Srbe. Bilo je to pitanje minuta — jer izdajstvo ne zna za fine granice. Dao mi je pravac, pa čak i objavu za mene i još 9 drugova. Nisam im rekao gde se nalaze. Kad sam ušao u njegovu sobu, galamio je, nekoga grdio. Obratio sam mu se na francuskom. Prepoznao me, ali nekako kao u snu, i bez razmišljanja, nekako okrutno, dao mi pravac i objavu. Setio sam se naše zajedničke večere, nekoliko dana ranije, kada smo Stanko [20] i ja bili došli tu da zajedno s njim ispitamo mogućnost napada na Više-grad. Pre nego što je seo za sto, prekrstio se i stajao tako nekoliko trenutaka, »recuille«. [21] Bio je neobično ljubazan, imao je na licu nečeg blagog (popovskog) i podlog. Seo sam u voz pun italijanskih vojnika. Neki podoficir pregledao mi je isprave. Kad sam sišao s voza sreo sam pored pruge neke seljake. Ispričali su mi da su Nemci bili tu, a četnici su otišli da im pokažu put, pošto su tražili »komuniste«. Vratio sam se iz brda, sam, u kuću (Đukićeva, mislim), gde su me čekali drugovi, i pošto smo se srdačno oprostili od starog, krenuli smo. Vodio nas je sam komandir, snažan, vedar brđanin. Komandir nas je predao prvoj straži da nas povede dalje. Kako smo išli dalje, i kako nas je jedna straža predavala drugoj, sve manje su nam bili putovođe, sve je više izgledalo da smo neki sumnjivci koje sprovode. Jedino čvrsto što smo imali bila je marš--ruta koju je Kamenko napisao svojom rukom; objava nije bila neka prava objava. Tek smo bili pošli iz jednog popaljenog sela gde smo imali oprezan neugodni razgovor sa nekim četničkim nižim starešinama, kad jedan od njih poče da viče za nama: »Nek se najstariji vrati!.« Teško mi je bilo vraćati se uzbrdo, jer sam bio umoran od stalnih dugih marševa, i slutio sam da se nešto u našem položaju još dalje pokvarilo, ali sam ipak krenuo. »Neko je odozdo telefonirao. Odnosilo se na vas i vaše dalje putovanje, neke smetnje. Ali se u tom veza prekinula.« Pokušali su da ponovo dobiju vezu, nije išlo. Uzeo sam i ja slušalicu u ruku. Najpre ni ja nisam ništa čuo, a zatim čuh jasno ovu rečenicu: — Neka. Možete ih još stići. Sačekajte ih na nekoj okuci. Razumeo sam da je reč o nama, da se Kamenko prenuo. Vikao sam i dalje: »Alo, Alo!«, kao da mi se niko ne odaziva. [19] Kamenko Jevtić, četnički vojvoda, bivši sveštenik. — Prim. M. V. [20] Branko Poljanac Stanko, oficir bivše jugoslovenske vojske. — Prim. M. V. [21] Pribran. Ne javlja se niko, rekoh onim oko mene. Evo marš-rute koju je svojom rukom napisao Kamenko. Nekako popustiše, te odoh do drugova koji su me čekali pod brdom. Pratio me neki mladić, četnik. Pokušavao sam da govorim s njim. Nije išlo. Nekako se durio. Izgleda da je bio komandir straže. Odgovarao je kratko i neprijateljski. — Šta si po zanimanju? — pitao sam ga. — Ništa, propali intelektualac. Kad smo prešli most na Limu, zaustavila nas je četnička straža. Odveli [su] nas u jednu kuću koja je tu pored samog mosta. U njoj je bilo 30-ak četnika, prljavih, većinom pijanih, u sobi jedva osvetljenoj. Dočekali su nas dvosmisleno, dali nam nešto da jedemo, a oni su stalno pili. Bezobrazno su tražili da im damo metke: treba im da love ribu! Neke su naše grlili, pipali im oružje. Čitava atmosfera bila je nekako zapeta, pijana, ljuljala se od odvratnog mešanja do divlje ozlojeđenosti. Onaj komandir je nešto razgovarao telefonom sa nekim izmišljenim doktorom; možda ni s kim nije razgovarao, nego je nas hteo da teroriše i, onda, pijan, rešavao da li da nas pusti ili sve pokolje. — Da ih pustimo? Aha, dobro! Kako doktore? Ne traže? Primljeno! Šta? Ne srne niko iz Srbije u Bosnu, aha, ja! Itd. Nekako smo se izvukli iz njihovog smrdljivog »zagrljaja«. U Međeđi nas opet zadržaše, pod stražom. Morali smo da se odmorimo, a u međuvremenu onaj komandir sa mosta bio je poslao nekog svog vodnika sa novim instrukcijama o nama. Diskutovasmo, ubedismo čoveka da nije razumeo naređenje, i opet se izvukosmo — ovog puta definitivno. Istog dana uveče stigli smo u Rogaticu, kod partizana. Iz Dnevnika Šehovići, 21. decembra u veče (21. XII 1941. u Rudom obrazovana 1. brigada), ... U Podromaniju došao 28. XII u podne. Koča Popović nije bio u Rudom 21. decembra, kada je osnovana Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada, nije se čak znalo ni da li je živ. Zbog toga i nije prvom Naredbom postavljen za komandanta. Koča je u Šehovićima ddbio pismo Vrhovnog štaba da je određen za komandanta Prve proleterske brigade. Odmah je krenuo i u Podromaniji se sreo sa brigadom 28. decembra. Koča je postavljen za komandanta brigade Naređenjem Vrhovnog štaba krajem decembra 1941. godine. Iz Dokumenata NAREĐENJE VRHOVNOG ŠTABA NARODNOOSLOBODILACKE PARTIZANSKE I DOBROVOLJAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE I Za komandanta Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade postavlja se drug Koča Popović (Pera), dosadašnji komandant Posavskog NOPO. Za političkog komesara Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade postavlja se drug Filip Kljajić (Fića). Komandant NOP i DV Jugoslavije TITO [22] [22] Zbornik Dokumenata narodnooslobodilačkog rata (u daljem tekstu: Zbornik), t. II, knj. 1. s. 114. i usmena izjava autora. Početkom januara 1942. godine, odmah po izbijanju u istočnu Bosnu, Vrhovni štab je 1. brigadu rasporedio u rejon Romanije, da politički radi; jedan deo je uputio prema Vlasenici radi saradnje sa mesnim partizanskim jedinicama a drugi deo — 1. i 3. bataljon — prema Varešu, gde je bilo više radnika. Sa tim delom uputio se i Koča Popović, povezao se sa odredom »Zvijezda«, organizovao napad na Dabravine i organizovao nasilno izviđanje prema Olovu i Varešu. Ovo je njegov prvi izveštaj sa tog terena. Iz Dokumenata Vrhovnom štabu: Slažemo se sa vašom ocenom verovatnog glavnog dejstva neprijatelja. Izveštaj koji smo primili večeras od Štaba odreda »Zvijezda« kaže da neprijatelj »po svim znacima izgleda da je krenuo put Vijake«. Ne znamo, dakle, još ništa određeno o neprijatelju. Na sve strane se stalno vrše daljnja izviđanja. Put preko Zvijezde je vrlo težak — nema prtine. Ako je neprijateljska grupa otišla put Vijaka, učinićemo sve da je uništimo, ali, naravno, moramo da je sačekamo nešto bliže prostoru u kom se sada nalaze naše glavne snage — jedno da ne bismo izvršili pokrete na osnovu neproverenih podataka, drugo da ne bismo bili iznenađeni od Vareša i da ne bismo suviše rasuli naše snage. Glavno je doći što pre do tačnih podataka i uporno radimo na organizovanju izviđanja i obaveštavanja. . . Prvi znaci poboljšanja celokupnog rada odreda »Zvijezda« već se primećuju. Svima smo podvukli značaj samoinicijative u okviru dobijenih direktiva, naročito obzirom na sporost veza — kao i važnosti stalnog održavanja veze i redovnog obaveštavanja bar između susednih jedinica. Komandant Koča A. Popović. [23] ... Sa bataljonom krećemo sutra, 18. o.[vog] m.[eseca], uzoru. Ranije je nemogućno. Nisu sve jedinice tu, a i ljudstvo posle akcije od prošle noći je iznemoglo. Krenuti ranije ne bi značilo dobiti u vremenu .. . . . . Neke direktive koje dobijamo od Glavnog [štaba] BiH ne slažu se sa vašim. Oni očevidno nisu tačno obavešteni. Smatraju da se odred »Zvijezda«, pa i Crnogorski bataljon nalaze pod njihovom komandom. Mi smo ih obavestili o pravom stanju stvari, a molimo vas da i vi ispravite... Koča Popović [24] Iz Dnevnika Iz Šahbegovića — pošao 20. januara uveče; iz Sjerjevića — pošao 21. januara uveče i ujutro došao u Imamoviće (Bijele Vode i Pjenovac) [25]; iz Imamovića pošao u podne 24. januara i uveče stigao u Gajeve; iz Gajeva pošao noću i u zoru došao u Visočicu 25. ujutro; iz Stublina pošao 25. posle podne i noću stigao u Grabljive njive 26. januara; ka Igmanu — pošao 27. januara uveče. [23] Izveštaj Koče Popovića, A-VII, k. 701, f. 2, d. 36. [24] Izveštaj br. 37, A-VII, k. 701, f. 2, d. 37. [25] Mesta u kojima su toga dana vođene teške borbe. — Prim. M. V. Uz Dnevnik [26] Na jug je otišao i Vrhovni štab i bili smo obavezni da sa njim uspostavimo vezu. Pretpostavljao sam da ćemo iznenaditi neprijatelja. Neprijatelj je pokazao izrazitu nadmoćnost na Bijelim Vodama i Pjenovcu — napadao je sa severa, istoka i jugoistoka. Dobijene informacije su ukazivale da nas neprijatelj čeka u zasedama, ako krenemo na zapad. Na jugu je Sarajevo — jak garnizon! Znači, opkoljeni smo! Kuda poći? Čekati da nas jake neprijateljske snage napadnu — nije dolazilo u obzir. Razmišljao sam o svim mogućnostima. U Sarajevu garnizon je bio jak, ali tamo nas ne očekuju, jer misle da smo dobili jak udarac, razbijeni i slabi, te da ćemo pre bežati nego napadati. Brzo je sazrela odluka — na jug! Pored Sarajeva! Politički komesar Fića se odmah složio. Članovi Glavnog štaba za BiH bili su oduševljeni odlukom, tražili su da se odmah sprovede — lako je sprovodljiva. Bilo je čak i takvih optimista koji su smatrali da se u jednom maršu može iz sela Gajeva preći Sarajevsko polje i Igman. [27] Trebalo je preći Sarajevsko polje, reku Bosnu — planinu Igman i uspostaviti vezu sa Kalinovačkim partizanskim odredom! [26] Usmena izjava autora. — Prim. M. V. [27] To je zabeležio i R. Čolaković — Zapisi iz NOR-a, Zagreb, s. 25-26. Razmišljao sam i o tome: male posade domobrana u Vogošću, Jošanici, Podlugovima, Semizovcu, Reljevu i Blažuju, kao i u drugim manjim mestima biće potpuno iznenađene, uplašene od velike kolone. One se neće upustiti u borbu! Jedino mogu da obaveste garnizon u Sarajevu i da traže pomoć. Pošto je ofanziva bila u toku, pretpostavljao sam, u Sarajevu nema većih jedinica koje bi se brzo pripremile i pokrenule. Ukoliko bi se i pokrenula neka jedinica pošla bi tamo odakle je pozvana, a naša kolona bi to mesto već prošla. Neprijatelju bi ostala mogućnost da nas goni, jer najverovatnije ne bi mogao pretpostaviti da se krećemo po kružnoj liniji oko Sarajeva i da nam prepreci put, odnosno postavi zasedu. Predvideli smo i mogućnost otpora gore pome-nutih posada. Zato je na čelu kolone išao Prvi, crnogorski, bataljon da, u slučaju potrebe, brzo razbije neprijatelja i omogući kretanje kolone. Na začelju je maršovao Treći, kragujevački, bataljon u gotovosti da zaštiti kolonu od eventualnog napada. Bio sam gotovo siguran da ćemo brže preći Sarajevsko polje nego se neprijatelj pribere i organizuje napad. Predviđali smo sneg, led, klizavicu, hladnoću ali ne u tolikoj meri. Odložio sam marš za jedan dan radi priprema. Malo, ali neizvesnost je bila velika i morali smo raditi brzo. Svi bataljoni nisu dobro pripremili borce za takav marš. Marš se odvijao uglavnom prema našoj zamisli. Neprijatelj uopšte nije reagovao. Nepredviđenu prepreku predstavljali su mali potok u Sarajevskom polju, temperatura niža od minus 30 stepeni, i na putu uz Igman duboki sneg i poledica. Teško su se kretali i ljudi i konji. Kolona brigade je stigla na Veliko polje u jutro 28. januara i tu su ostavljeni premrzli, a ostali produžili u selo Presjenica, gde su stigli oko podne. Na maršu su promrzla 172 borca, od kojih je šest umrlo. Niko na maršu nije izostao, niko se nije izgubio, ništa od opreme i naoružanja nije ostavljeno. Vrhovni komandant je pohvalio brigadu »koja je za vreme nemačko-ustaške ofanzive u Bosni izvršila sjajne pokrete po najvećoj studeni i time pokvarila neprijateljske planove opkoljavan ja«. [28] Kad se sve završilo, bilo je jasno da je brigada mogla ostati na Romaniji! Nemci su prestali sa ofanzivom 23. januara. Bio je to prevelik rizik, ali je takođe bio veliki rizik i ostati na toj teritoriji kada se ništa nije znalo o neprijatelju. Ipak, Igmanski marš je svojevrsna pobeda. Proleteri su pokazali nesalomljivu volju, izdržljivost, veru u sebe i svoje snage. Igmanski marš mnogo puta je poslužio kao nadahnuće za kasnije iznenadne manevarske podvige u NOR-u, jer je bio podvig do uzvišenosti. [28] Zbornik, t. II, knj. 1, d. 128. s. 256. Iz Dnevnika U Presjenicu — 28. januara uveče; u Trnovo — 30. u podne; u Dobro Polje — 2. februara uveče; u Hebljine, kod 1. i 3. bataljona — 3. februara u podne; u Vitovicu — 3. februara uveče i u Foču — 5. februara uveče. U Foči i Goraždu — do 6. marta. Prvi i 3. bataljon pridružili su se Kalinovačkom partizanskom odredu i vodili borbu oko Kalinovika. Ostale jedinice produžile su u Foču, gde su 5. februara došla i ova dva bata-ljona. U Foči i Goraždu 1. proleterska brigada je ostala više od mesec dana. Štab brigade je imao mnogo posla oko organizacije i sređivanja bataljona posle velikih gubitaka na Bijelim Vodama i Pjenovcu, i lečenja velikog broja promrzlih u Igmanskom maršu. Glavnina brigade je bila na okupu i mogla se organizovanije izvoditi nastava. Trebalo je svakog borca naučiti da rukuje puškomitraljezom, da usavrši rukovanje svojim oružjem, da nauči ponešto od onog što se uobičajeno naziva borbena obuka, da održava naoružanje i opremu i još dosta drugog. Četiri bataljona su u Foči primila ratne zastave. Prilikom predaje zastave 3. bataljonu Vrhovni komandant je rekao: »Predajem vam ovu zastavu pod kojom su se borili pariški Komunari. Pod njom se danas bore mnogi narodi za slobodu. Neka ona donese slobodu porobljenim selima prema kojima idete.« [29] Iz Dnevnika Iz Foče pošao 6. marta u 1 sat; u Goražde stigao uveče; u Ustipraču pošao 8. marta ujutro; u Kozićima 9. marta primio pod svoju komandu i 2. proletersku brigadu. [30] Delovi 2. brigade razbili četnike iz Srbije 14. marta u Borikama. Iz Beležnice Onog »propalog intelektualca« uhvatila je 2. proleterska brigada u Borikama. Kad smo mi stigli otišao sam da vidim zarobljenike. Odmah sam ga poznao iako je bio pustio bradu — gustu, crnu. Svi me u sobi divlje pogledaše, jer me on nije bio poznao. Sud ga je osudio na smrt. Molio je, plakao. Streljan je! [29] Vladimir Dedijer, Dnevnik, Beograd, 1951, s. 79. [30] Vrhovni štab je osnovao 2. proletersku brigadu 1. marta 1942. godine u Čajniču. Zbornik, t. II, knj. 2, d. 185, s. 378. Posle su mi pričali i za Kamenka, da je bio u rukama našeg 3. bataljona. Raja [31] je razgovarao sa njim, normalno, i pustio ga. Nije znao kakvog strašnog izdajnika ima pred sobom. Početkom marta Vrhovni štab je formirao Proletersku operativnu grupu od Druge i tri bataljona Prve proleterske brigade i uputio je u istočnu Bosnu, očekujući da će već krajem marta ili početkom aprila sazreti uslovi za prodor u Srbiju. Za komandanta grupe određen je Koča Popović. [32] U naređenju Proleterskoj operativnoj grupi je, pored ostalog, pisalo: »Pratite situaciju iz neposredne blizine i prema tome se upravljajte za donošenje pojedinih odluka, ne čekajte od nas naređenja.« [33] Iz Dokumenata Vrhovnom štabu: [34] Na sastanku štabova 1. i 2. brigade sa drugom Roćkom doneli smo sledeće zaključke: 1. da snage 1. i 2. brigade pomerimo u pravcu Sokolovića i razmestimo na prostoru: Točionik, Džindić, Kalimanići, Dumanovići, a jedan bataljon da ostavimo u Borikama da kontroliše Stari Brod. Ako se nadiranje ustaša prema Vlasenici od Han Pijeska nastavi i dalje, vrlo je verovatno da će gospoda oficiri pobeći, ako to već nisu učinili. U tom slučaju — i tek pošto proverimo da su oficiri pobegli, naša oštrica bila bi uperena protiv ustaša nastojeći svim silama da u toj borbi stavimo pod svoju komandu sve snage četnika — meštanske, koje su bile pod komandom Dangića [35] i, uzimajući brz kurs na stvaranju dobrovoljačke vojske u ovom delu Bosne. Zbog ponovne izdaje Dangića i drugih oficira to će nam biti olakšano. Front ustaša takvim nadiranjem od Han Pijeska i dalje znatno bi se protegao i razlabavio tako da bismo mogli, na ovaj ili onaj način, uspešno da delujemo na sektoru Sokolovići—Žlebovi, itd., i oko njega i radi toga potrebno je da naše snage pomerimo u tom pravcu, kako bismo mogli i samu situaciju bolje pratiti. [31] Raja Nedeljković, komandant 3. bataljona 1. brigade. — Prim. M. V. [32] Naređenje Vrhovnog štaba, Zbornik, t. II, knj. 3, d. 185, s. 378. [33] Zbornik, t. II, knj. 3, d. 42. [34] Prvi izveštaj Koče Popovića kao komandanta Operativne grupe, A—VII, k. 701, f. 2, d. 39. [35] Jezdimir Dangić, žandarmerijski major, organizator četništva u istočnoj Basni. — Prim. M. V. Smatramo da je držanje glavnine snaga na sektoru ergele Borike, držanje na nešto suviše periferijskom položaju, s obzirom na razvoj situacije. Primamo kao osnovno vašu direktivu blagovremeno zauzeti takve položaje, koji bi bili čvrst oslonac za pokrete, bilo ka severu bilo ka zapadu. Moramo izbeći stvaranje nekog fronta, moramo zauzeti takve položaje da omogućimo partizanski način borbe, moramo imati u vidu težišne pravce i radi toga zasad smo se opredelili za ovakvo pomeranje snaga. Na taj način naći ćemo se blizu komunikacija, moći ćemo da zadamo neprijatelju udarce u raznim pravcima i na najosetljivi-jim mestima, moći ćemo da se snabdevamo municijom i moći ćemo da se povežemo sa svim snagama iz Bosne. Međutim, mi ovaj pravac ne uzimamo kao konačno određen, već kao privremeni, dok ne ocenimo situaciju ili dok se situacija jasno ne ocrta. Naš mogući pokret u pravcu Sokolca zavisi potpuno od razvoja situacije između ustaša i četnika kod Vlase-nice. Taj pokret ne bi smeo da bude preran tako da mi dođemo u položaj da se borimo protiv ustaša za račun četnika, koji bi ostali nama za leđima, a ne bi smeo doći ni kasno kada se ustaše stabilizuju i kad razbiju živu snagu, koja je trenutno pod komandom Dangića i drugih oficira. Smatramo da je od prvorazrednog značaja stavljanje meštan-skih četničkih jedinica pod komandu Vrhovnog štaba i stvaranje dobrovoljačke vojske od četničkih snaga koje po drugi put izdaju oficiri. U tom smislu ćemo preduzeti mere najpre na sektoru Rogatice, a zatim i na sektoru Glasinca. I radi toga ovakvo pomeranje naših snaga korisno je. Naglašavamo da, s obzirom da se situacija nije još dovoljno ocrtala, mi se nismo konačno odlučili, već zauzimamo položaj koji nam omogućuje pokret i prema zapadu i prema severu, a ujedno omogućuje blisko praćenje događaja i već sada svršavanje jednog dela posla i stavljanje pod komandu četničkih snaga. Za Operativni štab Koča Komandant Proleterske operativne grupe, čim mu se ukazala prilika za nove uspehe, krenuo je na sever prema Vlasenici i Drini, gde su delovi 2. proleterske brigade oslobodili Srebrenicu i Drinjaču. Iz Dnevnika Iz Borika — 14. marta ujutro; u Plane — stigao posle podne; u Milice — došao 15. marta u 16 sati (les chevaux ne peuvent pasplus) [36]; u Vlasenicu došao 16. marta ujutro (pluie toute la nuit) [37]; iz Vlasenice u Milice — 19. marta u podne; u Bratu-nac — došao 20. marta u jutro; u Vlasenicu — došao 22. marta uveče. [36] Konji ne mogu (da idu), sneg, umor. (Prelaz preko planine Javor — M. V.). Komandant Proleterske operativne grupe. Koča Popović, nezadovoljan oduzimanjem inicijative, uz izveštaj prigovara načinu komandovanja. [38] Iz Dokumenata Štab Operativne grupe 21. marta: Vrhovnom štabu: 1. Juče posle podne jedinice proleterskih brigada, potpomognute delovima Birčanskog i Majevičkog odreda, ušle su u Srebrenicu, Bratunac i Drinjaču, poslednja oficirska uporišta prema Drini. Do sinoć je uspostavljena veza između tri kolone koje su učestvovale u operaciji. Sinoć su delovi grupe proleterskih brigada ušli i u Bjelovac na Drini, gde se nalazila skela, i kojim su pravcem pobegli oficiri i Račićeva vojska. 2. U Bratuncu je zaplenjeno 8 vagona duvana. Pred Bratuncem je zaplenjen jedan top i to sa 42 granate. U Milićima je, naknadnim pretresom, pronađeno 15 granata za top 37 mm, koji je ranije zaplenjen u Borikama. U toku poslednjih dana zarobljena su 55 četnika. Oni četnici u Vlasenici i u Milićima sami su se predali, a među ovim zarobljenim je i Račićev [39] eskadron sa konjima. Osuđeno 15 na smrt, ali kazna nije izvršena nego smo uspeli da ih zamenimo za šest drugova iz Užičkog bataljona, koje su četnici zarobili kod Han Pijeska. Prilikom čišćenja prostora između Vlasenice i Milica došlo je do sukoba u kojem su ubijena dva četnička oficira. Ostali četnici su se razbežali. Grupa nije imala gubitaka; zaplenjeno 4 puškomitraljeza. [37] Kiša pada celu noć. [38] Izveštaj Štaba operativne grupe, A-VII, k. 701, f. 2, d. 44. [39] Dragoslav Račić, kapetan jugoslovenske vojske, komandant Cerskog četničkog odreda. — Prim. M. V. 3. Juče je došlo do kratke borbe južno od Bratunca. Tu je, izgleda, Račić bio postavio zasedu, ali čim su naši otvorili vatru, neprijatelj je pobegao. U zatvoru imamo 50 zarobljenih četnika. Među njima nema oficira. Biće saslušani, a onda poslati na front. U Sasama se nalazila fabrika ručnih bombi. Jedinice su dobile zadatak da sav eksploziv zaplene. 4. Iz zaplenjenih Dokumenata vidi se da su i Dangić i Račić bili slabo obavešteni o nama i uopšte o situaciji, ili su namerno — lažno prikazivali da bi mase obmanuli i dizali im moral. U jednom naređenju Dangić naređuje Račiću: da nas »uništi ili nateraj na predaju«. Zatim mu daje uputstva kako da postupi ako partizani ponude pregovore i da u čitavom kraju razvije »ofanzivnu propagandu«, tj. da svuda treba govoriti kako palimo i koljemo sve na šta naiđemo — u tim dokumentima obaveštavaju, da im stiže veliko pojačanje iz Srbije. U jednom dokumentu neki oficir piše, da je ovaj naš pokret i u ove krajeve verovatno bekstvo posle pretrpljenog poraza. Međutim, među četnicima koji su došli iz Srbije ima i komunista, članova Partije. Oni su se jednostavno sklonili u četnike posle oseke ustanika u Srbiji. Oni su se, naravno, odmah predali i rekli sve što su znali o četničkoj organizaciji. Jedno je nesumnjivo, Dangić i njegova gospoda oficiri pretrpeli su i vojnički i politički krah. Po izvršenoj evakuaciji sa ove teritorije grupa će poći u Vlasenicu, odakle bi posle u likvidaciju Han Pijeska, ukoliko se i Štab za BiH složi. Likvidacija Han Pijeska je važna zbog učvršćivanja veza između jedinica na ovom terenu kao i zbog čvršće veze stanovništva i partizanskih odreda. U Vlasenici ćemo, nadamo se, dobiti vaše naređenje o definitivnom pokretu. Vaša pisma od 13. i 15. ovog meseca primili smo tek 19. kada smo se već nalazili u Vlasenici. Vaša naređenja upućena preko Štaba Durmitorskog odreda da ne krećemo »u pravcu prvobitno određenom, no sačekati do daljeg pismenog naređenja«, nismo stoga mogli izvršiti. Isto, ni naređenje glavnog intendanta o evakuaciji nismo na vreme dobili. Sve vaše direktive iznete u njima smo pažljivo proučili. Smatramo da su neke vaše kritike preoštre, a neke neopravdane. Izveštaje, s obzirom na udaljenost od vas, ne možemo da vam šaljemo često i ne možemo da vas držimo u toku svih promena koje nastupe, ali se trudimo da budu jasni. Pregovori sa Račićem nisu povedeni iako ih je usmeno tražio; pismo je trebalo da posluži za dobijanje u vremenu — da bi se spasli drugovi Valjevci — ali se i od toga kasnije odustalo. Po pravilu, naši bataljoni ne rade bez našeg znanja, ali se desilo i desiće se da će morati da intervenišu ne čekajući na naše odobrenje i pre no što stignu da nas izveste, — kao što je bio slučaj sa 2. bataljonom 1. brigade; jasno je da je OVAKVA (podvukao — K. P.) intervencija bila neumesna. Materijal od druga Tempa, [40] koji ste nam vi uputili, nismo shvatili kao vaše odobrenje. Činjenica da ste nam ga poslali bez komentara, shvatili smo jedino kao znak da nam ostavljate punu inicijativu za njegovu ocenu i donošenje odgovarajućih odluka. Naše snage do sada nismo razbacivali. Budno pazimo na to. Ali prostor na kojem smo smešteni ne sme da bude suviše mali kako bismo mogli da lako manevrišemo i kako bismo mogli kontrolisati sve iole sumnjive pravce. Osim toga, u ovom kraju je bilo mnogo popaljenih sela i uvek se postavljalo pitanje srne-staja i ishrane. Najzad, iskustvo nam je pokazalo da se pokret mnogo brže i bolje izvršuje, kad jedinice nisu sabijene, naročito kad je broj puteva strogo ograničen. Kao što smo vas izvestili, mi smo na ovom prostoru bili u stavu iščekivanja, raspored smo izvršili tako da pokret možemo što brže i što sigurnije izvršiti u svim verovatnim pravcima. Kada se jedan od tih pravaca nametnuo, mi smo izvršili pokret sasvim glatko. [40] Svetozar Vukmanović Tempo, tada k-t Glavnog štaba za BiH. — Prim. M. V. Vezu smo odmah, na ovom prostoru, potražili sa svim partizanskim štabovima i odredima. Jednoga smo se iz vaših direktiva u svakom slučaju dosledno držali: radili smo brzo i odlučno, iskorišćavajući u potpunosti slobodu rada koju ste nam ostavili. I sad, posle izvršenih zadataka izgleda nam da u opštoj liniji rada nismo pogrešili. Direktive iz vaših poslednjih pisama smo ponovo savesno proučili. One su dragocene za nas i pored toga što, naravno, vi otuda ne možete da rukovodite samim izvršenjem operacija. Nama su naročito potrebne opšte, strateške direktive, da bismo mogli svoje akcije da uskladimo sa opštim planom operacija. Što se tiče istočne Bosne, rad posle uspostavljanja veza sa Štabom BiH, će ići, ali i njima i nama su potrebne direktive u vezi sa opštom situacijom. Koča Vrhovni komandant smatrao je da je komandant Operativne grupe prekoračio dozvoljenu inicijativu i otišao van određene teritorije, pa je oštro reagovao: »Naređujemo da smesta obustavite vaš dalji pokret na sever i da se vratite.« [41] U pismu Vrhovnom štabu Koča je opširno obrazložio svoje postupke. Iz Dnevnika Dobrašina — došao 3. aprila posle podne (Fića et Koča) [42] [41] Naređenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 3, d. 51, s. 142. [42] Vrhovni komandant, kad je bio nezadovoljan radom brigade, pisao je Fići, političkom komesaru i Koči, komandantu. Očigledno, Koču je to pogađalo, jer ga podsećalo na isključenje iz Partije. Koča je isključen iz KPJ krajem februara 1941. godine i u svojim beleškama, posle 45 godina, piše: »Đilas se slabije držao na robiji. Nepošteno je mene oklevetao iako je znao da nisam odao autora nacrta proglasa (Đilas je pisao proglas — M. V.) i niko zbog mene nije uhapšen.« (Privatni arhiv autora — M. V.). Koča je vraćen u KPJ u početku ustanka u Srbiji. Odlukom Kontrolne komisije KPJ, pov. br. 871 od 16. maja 1951. godine, kazna je poništena i priznat mu je neprekidan staž u KPJ. Iz Dokumenata Vrhovnom štabu: [43] 2. Štab brigade je u selu Dobrašin, zajedno sa štabom 2. proleterske brigade ... Svi su bataljoni vezani za glavne zadatke koje ste nam vi odredili i koji su uglavnom stacionarne prirode, tako da nemaju mogućnosti da se pozabave ostalim, takvim zadacima. Osim toga, mi smo toliko zauzeti pripremanjem i izvršavanjem tih glavnih zadataka »da ne stižemo da kontrolišemo neposredno rad naših udaljenijih jedinica, nego samo možemo da im dajemo direktive, da naknadno ispravljamo njihovo delovanje, postavljajući najoštrije pitanje njihove odgovornosti. [43] Pismo komandanta 1. proleterske brigade Vrhovnom štabu, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 51. Opšta situacija, i vojnička i politička, je veoma složena. U svemu tome mi nismo u stanju da intervenišemo dok smo vezani za Rogaticu. Zbog toga smo rešili da napad izvedemo 7. ovog meseca iako bi za solidnu pripremu trebalo mnogo više vremena, a napad se sada mora izvršiti. Mi ga vršimo da bismo došli do municije i oružja, a i da bismo što pre ponova postali udarni malj, što smo, nesumnjivo, zbog same vrste zadataka koje imamo sada da izvršimo, prestali biti. Poslednja rečenica prvog stava veoma je nezgrapno stilizovana, teško razumljiva, zbog preteranog ponavljanja reči »koji«, »protiv«. Štab Bosne i Hercegovine traži pomoć. Tim povodom smatram za svoju dužnost da vam iznesem svoje lično mišljenje o čitavom nizu pitanja u vezi sa našim ranijim i budućim operacijama. Nije slučajno, naime, da su svi razlozi koje sam naveo za hitnu likvidaciju Rogatice — sem jednog — popune municije — spoljnje prirode, tj da se odnose na zadatke čija je prvenstvena važnost (podvukao — K. P.), nezavisna od likvidacije Rogatice. Smatram da smo pogrešili kada smo, zajedno s Markom, a poznavajući izbliza situaciju, resili da izvršimo naređenje Vrhovnog štaba o prebacivanju glavnih naših snaga na prostor Sokolovići, i kada smo težište postavili na Rogaticu. Ja sam se onda, posle izvesnog kolebanja, složio sa mišljenjem ostalih drugova, ali sada smatram da smo svi pogrešili. Smatram da ni sada težište situacije nije Rogatica, nego Han Pijesak, i — šire posmatrano — Romanija, samo smo se suviše obavezali prema Rogatici da bismo mogli sada odstupiti: hitno je likvidirati Rogaticu baš zato da bismo mogli da se okrenemo onamo gde je težište. U svom pismu od 28. prošlog meseca, ja sam vam napomenuo da postoji opasnost da ustaše prodru prema Vlasenici, itd. i ukazao na veoma teške posledice koje bi, u slučaju njihovog uspeha, mogle otuda da proiziđu. Čim smo saznali za proboj naših položaja kod Kusače (jugoistočno od Han Pijeska), Fića i ja smo krenuli za Đimrije da pokušamo da popravimo situaciju. Front smo zatekli u rasulu. Trebalo nam je skoro 24 časa da doznamo u kom je pravcu neprijatelj krenuo dalje. Proboj kod Kusače bio je izvršen 31. marta ujutru. Mi smo u toku 1. aprila predložili ostalim drugovima Operativnog štaba i Marku da se izvrši koncentracija naših snaga kod Han Pijeska, bilo radi napada s leđa na neprijatelja, koji je nadirao prema Vlasenici (nismo znali da je ušao u Vlasenicu oko 15 sati), ali to ne menja stvari, bilo da izvršimo napad na delimično ispražnjen Han Pijesak, bilo da izvršimo demonstraciju na Han Pijesak i tako rasteretimo vlasenički front. Uveče istog dana, 1. aprila, dobili smo rezervisan odgovor od ostalih članova Operativnog štaba i vaša dva pisma, jedno od 29. marta, a drugo od 31. U pismu od 29. adresiranom Fići i Koči, posle konstatacije da je »naš pokret na koncu ipak bio pravilan«, vi pišete: »Po našem mišljenju, negativna strana vašeg pokreta ka Vlasenici može se jedino ukloniti na taj način, da vi odlučno pristupite ka organizaciji likvidacije ustaša i domobrana u Han Pijesku«. Takvo gledište, takva direktiva bila je potpuno u skladu sa gledištem koje je Operativni štab bio zauzeo odmah po dolasku u Bratunac i odmah po povratku u Vlasenicu, a i sa smislom našeg pisma od 29. ovog meseca koje još niste bili primili. U pismu Vrhovnog štaba od 31. marta, kada ste već bili primili naše pismo od 28, Han Pijesak se pominje tek uzgred. Vrhovni štab, doduše, tada nije znao šta se desilo sa Vlasenicom, ali mi smo morali znati da je to još sto puta tačnije posle sto puta negativnijeg pokreta i ulaska neprijatelja u Vlasenicu. Mi to nismo shvatili, i to je, po mom mišljenju, krupna pogreška, koja izgleda utoliko čudnija što smo težište situacije bili shvatili pravilno onda kada ga događaji nisu još bili istakli tako negativno kao težište. A kako se to moglo desiti? Desilo se, ponavljam, što smo slepo izvršili vaše naređenje, umesto da se držimo duha vašeg stava zasnovanog na poznavanju činjenica, na neposrednom dodiru sa njima. Mi smo tada bili pokazali dovoljno inicijative, koia se izrazila u možda preteranoj brzini izvođenja operacije. Ujedno smo se zbunili — Lekić [44] nam je rekao da je to vaš utisak o nama — i tačno je da smo se zbunili. Zašto? Moram da vam otvoreno kažem svoje mišljenje, jer se radi o krupnim i neobično važnim pitanjima: o načinu i uslovima vašeg opštenja sa nama. Veza između vas i nas je veoma spora; pošto je spora, vi ne možete na vreme da nam dostavite svoje direktive, pošto je spora i vi ne možete na vreme da budete obavešteni o promenama na ovako udaljenom sektoru; pošto je tako, vaše direktive treba da budu što šire i što obrazloženi]e, da bismo se mogli udubiti u njihovu poruku i mogli samostalno da delujemo, jer na toj udaljenosti, bez samoinicijative nema stvarne i stvaralačke delatnosti. Umesto toga, ukoliko je situacija postajala složenija, ukoliko se brže razvijala, ukoliko smo, dakle, morali biti samostalniji, dolazila su sve kraća i sve izričitija naređenja. Ja vrlo dobro razumem hitnost koja je bila sadržana u toj lapidarnosti. Uviđamo potpuno danas i savršenu umešnost vaših pokušaja da nas zadržite, i to, mislim, ne zato što je iz nama nepoznatih razloga, Rogatica postala težište, nego i zato što su događaji pokazali ono što ste vi videli mnogo pre nas: da nije trebalo uopšte dolaziti onda na ovu teritoriju. Došao je Marko. [45] Mi smo ga stavili u dosta pogrešan položaj. Umesto da mu pružimo sve podatke i primedbe, koje su imali da mu omoguće tačnu procenu i pravilnu odluku, pojedini od nas su prosto tražili naknadne argumente za njihove postavke koje su, krivicom događaja, prestale da budu pravilne. Došlo je Arsino [46] pismo od 31. prošlog meseca koje nas je definitivno lišilo inicijative. Ono počinje jednom oštrom kritikom naše greške (neuspeh naših zaseda; one zaista nisu uspele, ali iz sasvim drugih razloga od onih koje navodi drug Arsa); u njemu, zatim piše: »Ovo je osnovno nerazumevanje posla« i najzad: »Od sada će obje brigade dobijati neposredno naređenje od nas« — mi smo i do tada dobijali neposredna naređenja od Vrhovnog štaba. Ta se rečenica nije, dakle, mogla drugačije shvatiti nego kao opomena da treba da obuzdamo svoju inicijativu. To je bilo dovoljno da nas konačno »zbuni« i da odmah posle jedne veoma važne promene — pada Vlasenice — slepo izvršimo naređenje napisano bez znanja o toj toliko važnoj promeni. Zaključak: Neophodne su nam stalne vojno-političke [podvukao — K. P.], široke, obrazložene direktive. Radi se: a) o mogućnosti našeg rada kao odgovornih rukovodilaca, u jedino mogućim uslovima za naše uspešno delovanje; b) o tome kamo treba da krenemo po likvidaciji Rogatice. 6—IV—42. u 4,45 ujutro Komandant Koča Popović Fića. [44] Danilo Lekić, tada zamenik komandanta 1. proleterske brigade. — Prim. M. V. [45] Aleksandar Ranković Marko, tada član Vrhovnog štaba i organizacioni sekretar CK KPJ. — Prim. M. V. [46] Arso Jovanović, tada načelnik Vrhovnog štaba. — Prim. M. V. Iz Dnevnika Jasike — 7. aprila posle podne (napad na Rogaticu); Renovica došao 8. aprila u jutro; Iz Renovice pošao 8. aprila ujutro; u Goražde stigao — 10. aprila u podne; iz Goražda — ustao u 3 sata i u 5 sati pošao u Orahovicu — došao posle podne (borba sa četnicima, rasterani); iz Duba — pošao uveče i u Goražde — došao 13. aprila ujutro; iz Goražda — 24. aprila posle podne pošao u Mravinjac; iz Mravinjaca — 25. aprila uveče pošao u Goražde; iz Goražda noću 25. aprila došao u Ratkoviće; u Jabuku došao 27. aprila ujutro (Fića et moi); iz Jabuke — pošao 2. maja posle podne; preko Ratkovića stigao noću u Goražde; u Butkoviće pošao — 7. maja uveče; Ilovača—Marevci — došao 9. maja noću; u Foču — 10. maja ujutro; posle podne u Milje-vinu; Ljubina — 11. maja u podne; Poljane (kolibe na Vučevu) — 16. maja ujutro; Mratinje — 17. maja ujutro; Stabna — došao 19. maja uveče; Izgori — pošao 20. maja ujutro. (Fića et Koča)! Aprila 1942. godine počela je velika, dobro organizovana nemačko-italijansko-ustaška ofanziva »Trio«, sa namerom da se unište partizanske jedinice u istočnoj Bosni, severnoj Hercegovini i Crnoj Gori, uz obilnu pomoć četnika. Vrhovni štab je blagovremeno, pod borbom, povlačio 1. i 2. prole tersku brigadu da izbegnu udar jakih nemačkih snaga. Gotovo svakodnevno su vođene manje, zaštitne, manevarske borbe. Vrhovni komandant nije se složio sa nekim odlukama Štaba 1. proleterske brigade, a naročito sa odlukom o vraćanju delova Romanijskog, Jahorinskog i Drinskog odreda u pozadinu. Tada je uputio tri bataljona 1. proleterske brigade u Hercegovinu, zapretio da će smeniti Koču i Fiću ukoliko ne pokažu punu sposobnost za vođenje brigade. Vrhovni komandant je uputio sa Štabom 1. proleterske brigade i dva člana Vrhovnog štaba, Sretena Žujovića Crnog i Ivu Lolu Ribara, da neposredno prate rad Štaba brigade i da mu pomognu. [47] Iz Dokumenata U ovom slučaju, kritika iznesena u vašem poslednjem naređenju navela nas je da se ozbiljnije i kritički osvrnemo na svoj dosadašnji rad, te smo u njemu konstatovali krupne nedostatke. Osnovni nedostatak je u tome što štab još uvek ne funkcioniše kao organizovano, jedinstveno rukovodeće telo. Između članova štaba ne postoji nikakva netrpeljivost ili neslaganje, ali još uvek nema zajedničkog, planskog ispitivanja i rešavanja problema, planskog izučavanja situacije i donošenje zajedničke, smišljene i obrazložene odluke. Svi su se slagali sa donetim odlukama, ali nisu zajednički učestvovali u izrađivanju tih odluka. Mi ćemo sve sile uložiti da taj krupni nedostatak uklonimo, i smatramo da nema razloga da u tome ne uspemo. Na sastanku koji su članovi štaba održali jutros, konsta tovali smo i to da u poslednje vreme jedinice 1. brigade, uz koje je bio štab brigade, nisu imale vidnog uspeha. Ali smatramo da to proizlazi, uglavnom, od vrste zadataka koji su nam bili dodeljivani, čija je sadržina najčešće bila: prikupljanje i učvršćenje meštanskih jedinica koje se rasturaju i organizova-nje i učvršćivanje frontova koji se osipaju. Smatramo da isključivim rešavanjem ovakvih zadataka preti opasnost prestižu brigade, i da je za učvršćenje i podizanje tog prestiža, uticaja i značaja potrebno postići vojničke uspehe ... [48] Iz Dnevnika U Izgore došao 21. maja uveče; Bodežišta — došao 22. juna ujutro; Jugovići — 24. ujutro; Gradine — 24. uveče; Šipačno — 25. u podne; Slato — 26. ujutro; Vranjska — 27. u zoru; Da-vidovići — 28. posle podne; Šlato — 29. u podne; Lukavac — 1. juna u podne; Rioce — 3. juna u podne; Golobrđe — 4. juna noću; Dulići — 6. juna u podne; Ravno (Mramor) — 8. juna u podne; Bukova gradina — 10. juna ujutru. Brigada je u Hercegovini prešla oko 300 km. Gotovo svakodnevno je vodila borbe sa četnicima i maršovaia danju i noću. Marš po kamenjaru severne Hercegovine, pod žarkim junskim suncem, po bezvodnom i besputnom terenu iscrpeo je borce. [47] Zbornik, t. II, knj. 4, d. 40 i 49, s. 94 i 112. [48] Izveštaj Štaba 1- proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 51. Iz Dokumenata Vrhovnom štabu [49] Primili smo vaše pismo od 19. maja. Crni i Lola održali su sastanak i dali ocenu našeg rada. Stupili smo u kontakt sa Severnohercegovačkim odredom. u selu Izgori. — 22. maja neprijateljska kolona od oko 2000 Italijana i 250 četnika krenula iz Gackog ka Nevesinju i stigla ka Fojnici. — 23. maja naš 2. bataljon, čim je stigao u selo Bodežište, izvršio prepad na neprijateljsku zaštitnicu (glavnina već prošla — M. V.). Istog dana, u sporazumu sa V. Šegrtom naš 6. bataljon rasporedili u zasedu na visove iznad puta Gacko—Neve-sinje — kod Dubljevića. Međutim, neprijatelj nije krenuo drumom nego je skrenuo na jug za Ljeskov Dub. — 24. maja komandant i politički komesar krenuli sa 4. bataljonom za neprijateljem — preko Gradine. — 25. maja 2. i 6. bataljon, u saglasnosti sa VI. Šegrtom i u sadejstvu sa jednom četom udarnog bataljona Severnoherce-govačkog odreda napali zloglasno četničko uporište — kompleks sela Koleško i okolinu. Četnici uglavnom pobegli. Zauzeto devet sela. Spaljene kuće četničkih rukovodilaca i onih iz kojih su davali otpor. Zaplenjeno 1000 komada stoke, 100 kg. soli. Naši gubici — dva poginula i četiri ranjena borca. Politički efekat vrlo veliki. — 25. maja stigli sa 4. bataljonom u selo Šipačno. Iz tog sela 30 bivših partizana pošli sa četnicima na čelu sa koman dirom i političkim komesarom. Spalili kuće komandira i poli tičkog komesara i streljali četiri uhvaćena bivša partizana. Se ljaci bili veoma zaplašeni od četnika i Italijana, koji su dan pre otstupili iz sela. — 26. maja nastavili sa 4. bataljonom ka selu Slato čisteći okolna sela Podgrađe, Grabovicu, G. i D. Dreže kuda je neprijatelj prošao. Dobar deo partizanskih jedinica bio zahvatio proces raspadanja — napuštanja položaja i jedinica, odlazak kućama, demoralizacija, kapitulantstvo, itd. Naš brzi dolazak zaustavio je taj proces, podigao moral stanovništva i boraca, koji su opet počeli da se okupljaju oko svojih partizanskih starešina i oko nas. — 25. i 26. maja pomenuta kolona neprijateljska se sastaje kod Zovidola (na putu Nevesinje—Berkovići—Stolac) sa još četiri neprijateljske kolone, koje su krenule iz Nevesinja. Celokupna neprijateljska snaga oko 5000 Italijana sa artiljerijom i minobacačima i oko 800 četnika. Pošto su se kolone sastale nastavile su ka Berkovićima. Odatle je jedna nastavila ka Stolcu, druga prema selu Vlahovićima i treća preko Gruda. .. Jedinice partizanskih odreda su vodile borbe sa ovim kolonama, ali su se povukle. — 27. maja 4. bataljon je stigao u Slato sa zadatkom: pratiti neprijatelja u stopu, napadati ga i ne dati mu da organi-zuje vlast u zauzetim selima. Drugi bataljon na teritoriji se-verno od druma Nevesinje—Gacko sa zadatkom da kontroliše taj drum kao i pravce Koleško, Borac, Ulog i da održava vezu sa 3. bataljonom. — 28. maja oko 500 četnika, koji su dobili pojačanje iz Ne-vesinja, kreću iz Zovidola ka G. i D. Drežnju sa namerom da prođu u Slato. Na padinama Gloga dočekali su ih delovi 4. i 6. bataljona koji ih posle duge borbe delimično razbijaju i odbacuju na drugu stranu druma Nevesinje—Berkovići. Ranjeno 7 naših boraca. Neprijatelj imao velike gubitke. Na terenu ostavili samo jednog mrtvog. — 29. maja kolona od oko 200 četnika krenula iz Odžaka k selu D. Drežnja. Istovremeno krenuli u napad i četnici iz Zovindola. U 8 sati naša dva bataljona (4. i 6.), uz sadejstvo hercegovačkih bataljona izvršili protivnapad i potpuno razbili četnike i prebacili ih preko druma. Četnici u panici pobegli ka Nevesinju. Nismo imali gubitaka. Posle ovih akcija stanje u celoj Hercegovini se znatno popravilo. Neprijatelj nije uspeo da istisne naše snage i uspostavi svoju vlast. Dolazak brigade izazvao krupan preokret — moralni i politički. Zadatak brigade na ovom terenu može se smatrati završenim, ako neprijatelj opet ne pokuša sa ofanzivom. U dogovoru sa Crnim i Lolom odlučili smo da idemo na jugoistok sa sličnim zadatkom kao do sada. Ako ne bude nepredviđenih smetnji krećemo 31. o. m. K-t, Koča [49] Izveštaj, k~ta brigade iz Hercegovine, A-VII, k. 701, f. 2, d. 53. Vrhovnom štabu [50] Šestog juna stigli sa 4. i 6. bataljonom na teritoriju Danici—Dulići i uhvatili vezu sa Lovćenskim bataljonom, 2. udarnim Nikšićkog odreda, 3. udarnim Zetskim i našim 2. i 4. hercegovačkim bataljonom. Prva proleterska, zajedno sa hercegovačkim partizanima, spasila ranjenike u selu Zvijerina, koje su četnici već bili zarobili. Bilo je i nešto plena od kojega smo deo dali Hercegovačkom operativnom štabu. [50] Skraćeni izveštaj, Zbornik, t. IV, knj. 5, d. 59. Izvršili smo čišćenje zapadno od druma Bileća—Meka Gruda. Četnici su se razbežali. Poginula su dva naša borca i dva ranjena ... Prošli kroz sela Selišta, Lađeviće, Preraci, Trnovica, Vrbica, Golobrđe, Pod Planik, Tepure, Korita i Grude. Popalili kuće istaknutih petokolonaša. Zaplenjeno je oko 2000 ovaca i 50 goveda. Četnici su pobegli i čim smo mi otišli vratili su se u sela. Stanovništvo nije neprijateljski raspoloženo, ali je jako zaplašeno. Dosadašnji način čišćenja četničkih meštanskih bandi pokazao se — sem materijalne koristi — kao neefikasan. Te bande ratuju gerilski i odmah po prolasku udarnih jedinica vraćaju se i drže pozadinu. Bez učvršćenja naše vlasti u pozadini, ovu neće moći da drže sami udarni bataljoni koji moraju da idu na izvršenje svojih udarnih zadataka. Operativnom štabu je stavljeno u dužnost ostvarenje odgovarajućeg zadatka, stvarnog učvršćenja pozadine, ali se može reći da, u tom pogledu, do sada se nije ništa postiglo. Razume se da bi se nanošenjem teškog udarca četničkim bandama na glavnom pravcu (podvukao — K. P.), Crna Gora — njihovim odbacivanjem, a tim pre uništenjem, uslovi za dalje čišćenje terena i u Hercegovini iz osnova bili pro-menjeni: oslobodili bismo snage za čišćenje, a i politički uslovi za naše delovanje bili bi neuporedivo bolji nego sada. Apsolutno je potrebno naneti težak udar. Očekujemo vaše direktive, a uz njih bar kratak prikaz opšteg plana i perspektiva. Našim jedinicama potreban jedan do dva dana odmora. K-nt Koča Vrhovnom štabu [51] Jutros, tek što smo stigli sa 6. bataljonom, u zaseok Mramor (s. Ravno), doznali smo da četnici, jednom svojom kolonom, ulaze u selo Žanjevica. Odmah su čete 6. bataljona izašle na kose severno i južno od Mramora. Morale su da prihvate borbu sa neprijateljem jakim 5—600 ljudi koji su raspolagali sa dva minobacača. Nije se, naime, smeo ostaviti otvorenim pravac Stabna—Goransko. Borba je počela oko 12 sati i trajala gotovo do mraka. Računamo da je neprijatelj imao dosta žrtava, ali broj je nepoznat. Mi smo imali dva ranjena (od minobacača koji je povremeno dejstvovao vrlo intenzivno) od kojih politički komesar 3. čete. Četvrti bataljon, kraljevački, stigao je docnije i nije učestvovao u borbi. Po uspostavljanju veza sa ostalim jedinicama, zatražili smo njihovu intervenciju, ali ona nije mogla stići na vreme. Neprijatelj je prošao kroz Jasenik i Berušiće i nastavio ka Lipiku. Najverovatnije je da će sutra nastaviti prema Samoboru— — Garevi i dalje ka Danićirna—Dulićima, bilo posle odmora u Gackom, bilo neposredno iz Lipika. Vrlo je mala verovatnoća da će krenuti prema Stabnoj ili Goranskom — a kad bi to uči nio, računamo da ne bi nikako uspeo da se izvuče, da bismo ga uništili. Postavlja se pitanje naših daljih zadataka, ako ne uspemo sada da stignemo četnike u njihovom daljem pohodu. Treba znati da se četnici, bar za sada, nigde ne zadržavaju, već samo prođu, ne ostavljajući za sobom nikakve snage. Zadatak čišćenja severne Hercegovine, ovim snagama, ne predstavlja nikakvu teškoću, u smislu ukidanja eventualnih začetaka četničke vlasti. Drugo je pitanje da li ćemo uspeti gde da ih stignemo ili do čekamo. Ako neprijatelj ne bude nikamo kretao, smatramo za neophodno i neodložno da ljudstvo bar jedan dan odmorimo. Za štab K-t Koča Popović [51] Treći izveštaj iz Hercegovine, A-VII, k. 3, f. 2, d. 18. Delegati Vrhovnog štaba Lola i Crni napisali su 30. maja i 6. juna izveštaje Vrhovnom komandantu. Dragi Stari! [52] Jutros smo — zajedno sa štabom brigade i 4. i 6. bataljunom — stigli na predviđenu prostoriju Danici—Dulići i uhvatili vezu sa 2. crnogorskim proleterskim bataljonom i Lovćenskim odredom na prostoru Krstac—Kazanci. Iz izveštaja štaba brigade koji dobijaš istovremeno videćeš tok pokreta i akcija našeg 4. i 6. bataljona u toku zadnjih dana od poslednjeg izveštaja iz Slata. Ono što bi se moglo dodati jeste samo to da su naši proleteri i ovom prilikom pokazali čuda izdržljivosti i požrtvovan]a u višednevnim neprekidnim marše-vima i borbama. To je zaista jedna divna vojska na koju možemo biti ponosni. Danas i sutra ćemo ovde malo odmoriti trupe — i onda su opet spremne za svaki zadatak. Svojim pokretom kroz Hercegovinu u velikom krugu Čemerno—Fojnica—Slato—Biograd—Divin—Zvijerina—Plana—Meka Gruda—Dulići. Brigada je na tom prostoru poništila rezultate neprijateljske ofanzive od kraja prošlog meseca i pokušaj uspostave četničke vlasti. . . Lola i Crni [52] Zbornik, t. II, kiij. 4, d. 106 i 155. . . . Brigada će mnogo pomoći ovde. Pored određenih konkretnih vojnih zadataka — ponajviše čišćenja teritorije i mogućna sudelovanja u operacijama — biće pozitivan faktor u punom učvršćenju ovdašnjih jedinica, političkom vaspitavanju partizana i naroda i učvršćenju jedinstva naroda i vlasti. .. . Vrhovni komandant je na osnovu izveštaja Lole i Crnog o radu 1. brigade napisao: ». .. Vaš pokret u pravcu Golije bio je sasvim pravilan . . . Nameravani vaš pokret posle izvršenja te akcije, kojatreba da se najhitnije sprovede, takođe je sasma pravilan . . . Radite hitno i energično. Dosadašnji rad 1. brigade u Hercegovini bio je pravilan i dobar...« [53] Iz Dnevnika Mramor — 10. juna ujutro; Bukova gradina — 10. juna uveče; Ravno — 11. juna uveče. (U blizini Gata — M. V.) Komandant Koča Popović je predložio plan napada na četnike. Iz Dokumenata Vrhovnom štabu [54] — Sada su svi bataljoni 1. proleterske koncentrisani na teritoriji Stubica—Čemerno—Ravno. — Neprijatelj u jačini od oko 5—600 ljudi i dva minobacača ušao u selo Žanjevica. Dočekao ga naš 6. bataljon na kosama iznad sela Mramora. Borba trajala ćelo posle podne. Četvrti bataljon nije stigao da pomogne Šestom. Neprijatelj prošao kroz Jasenik i Berušiće — ka Lipiku. Najverovatnije da će sutra poći u pravcu Dakići—Dulići. Malo je verovatnoće da će krenuti ka Stabnoj i Goransku. Četnici se sada nigde ne zadržavaju nego samo prođu i ne ostavljaju nikakve snage iza sebe. Ako neprijatelj ne krene neophodan nam je odmor ljudi bar jedan dan. Severnohercegovački bataljoni — oko 250 boraca (iz 1. udarnog svega 30 boraca) izveštavaju da neprijatelj kreće drumom Bileća—Gacko. Druga kolona kreće iz Gackog ka Bileću — vero-vatno će se sresti kod Stepena. Ukupne snage oko 2000 vojnika. Neprijatelj tuče taj sektor artiljerijom. Operativni štab razbijen i još se nisu svi izvukli. Italijani predaju vlast četnicima. Naši komandanti 2, 4. i 5. bataljona su pokazali vrlo malo inicijative. Drugi i 5. bataljon nisu uopšte imali nikakav kontakt sa neprijateljem sa kojim su dan pre toga vodili borbu. Izgleda da su kruto shvatili vašu direktivu — izbegavali frontalnu borbu sa nadmoćnim, neprijateljem. [53] Zbornik, t. III, knj. 3, d. 162, s. 370. [54] Izveštaj Štaba 1. brigade, A-VII, k. 3, f. 2, d. 19. Prostor Lipnik—Samobor—Gareva veoma je nepodesan za napad na četnike, jer se mogu napasti samo sa jedne strane — sa zapadne strane. — Smatram da ih treba napasti kad krenu na prostor Danici—Dulići. S obzirom da neprijatelj cirkuliše komunikacijama to ima i za nas posla. Naše snage treba da krenu na položaje Bodežišta—Jugovići —Dulići radi političkog dejstva i okupljanja delova udarnog ba-taljona koji se rasuo. Naše dejstvo zavisi od kretanja neprijatelja posle susreta na drumu Gacko—Nevesinje. Vrlo je verovatno da će četnici uz pomoć Italijana krenuti u susret crnogorskim četnicima. Predlažemo: Da se obrazuju dve grupe: Grupa od pet bataljona 1. brigade, da prati kretanje neprijateljskih kolona i ako krenu iz Gacka ka crnogorskim četnicima da ih napada s boka. — Prostor dejstva grupe: Gacko—Avto-vac—Stepen. Druga grupa dva bataljona 2. brigade i dva crnogorska sa uporišta Izgori—Čemerno kontrolišu pravac Stabna i Goransko, učvršćuju meštanske jedinice i suzbijaju porast četničkog uticaja, održavaju veze sa sandžačkim jedinicama (Popov Most). Sa ove teritorije moguće se koncentrisati za razbijanje četnika na teritoriji Gacko—Nevesinje—Berkovići—Plana. Koča Vrhovni komandant je odobrio napad na Gat: »Neprijatelja napasti po planu kao što ste vi napravili, jer je glavni pravac kretanja neprijatelja verovatno Dulići—Vlatko vici— Krstac .. .« [55] Iz Dokumenata Vrhovnom štabu [56] 1. Primili smo vaše pismo od 11. juna (odobrenje za napad). 2. Svi bataljoni koji su učestvovali u akciji kod Dulića, već su na putu za ovamo (Ravno). Dva bataljona 2. brigade zaposešće sutra ujutru Lebršnik. — Mi ćemo sa svojim bataljonima zatvoriti pravac od Gackog ka Stabnoj i Ravnom. Uspostavićemo vezu sa bataljonima koji se nalaze u pravcu Plužina i Smriječna. 3. Fića i Koča imaju nameru sutra da dođu do vas, ukoliko ne budu sprečeni razvojem događaja. [55] Zbornik, t. II, knj. 4, d. 167, s. 345. [56] Izveštaj Štaba 1. proleterske brigade, Zbornik, t. IV. knj. 5, d. 77. 4. Današnja akcija nije uspela. Naše jedinice su rasterale četnike sa celog prostora od Kazanaca do Gata — sem sa samog Gata (utvrđen vis), ali smo imali vrlo velike gubitke. Daleko najveće gubitke imao je 4. bataljon 2. brigade: oko 50 mrtvih, ranjenih i zarobljenih; 5. bataljon 1. brigade imao je 10 poginulih i 5—6 ranjenih, 4. bataljon 1. brigade imao je dva poginula i jednog ranjenog; gubici 3. i 6. bataljona, kao i meštanskih jedinica, nisu utvrđeni, ali se zna da su mali. Lune [57] je lakše ranjen — komesar 4. bataljona 2. brigade ranjen u stomak [58]. Iz istog bataljona nastradao je većinom komandni kadar, poginula je Lekina [59] drugarica Anđa[60]. Oko 10 sati počela je čet nicima da pristiže pomoć kamionima iz Gackog i Avtovca, teška artiljerija je počela da tuče čitavi prostor koji su zapodele naše jedinice, jedan teški bombarder je bombardovao naše zaštitne položaje. 5. O toku cele akcije i uzrocima ovako teških gubitaka pod- nećemo vam usmeni izveštaj. Ali se već sada, na osnovu iskaza dva komandanta bataljona, mogu navesti među najglavnijim sle- deći: a) Akcija je zakasnila zbog strahovitog terena, zbog nemogućnosti da se pronađu vodiči, zbog labavosti pojedinih starešina; b) Lovćenci i Hercegovci su otkazali svoj važni deo zadataka onda kada je već bilo nemogućno izmeniti plan. Osim toga, iste jedinice — zbog naređenja o odlasku koje su dobile od Glavnog štaba za Crnu Goru — intervenisale su mnogo kasnije nego što je bilo predviđeno; c) bataljoni nisu delovali skladno, komandanti bataljona nisu imali dovoljno inicijative — vezali se za tvrđavu — ili nisu držali svoje jedinice čvrsto u ruci; d) štab 2. brigade se ceo nalazio na osmatračnici, umesto da bar jedan od članova štaba bude zajedno sa bataljonima, radi obezbeđenja jedinstvenog rukovođenja; e) ljudstvo je velikim delom potpuno iznemoglo (podvukao — K. P.) zbog neprestanih marševa, neuredne i slabe ishrane. Ba taljoni uz koje je bio štab 1. brigade, imali su za 6 dana 3 noćna marša (trajali ćelu noć); ima drugih bataljona koji su izdržali još teže napore; Neprijatelj je takođe imao vrlo velike gubitke — neutvrđeno koliko. Zaplenjena je jedna radio stanica. 5) Ranjenike upućujemo još u toku noći u pravcu Izgora. Jedan deo je već evakuisan. 6) Po izveštaju naših osmatrača, u Avtovac se vratilo sa pravca Dulića oko 500 neprijateljskih vojnika. 7) Smatramo da će sadašnji naši položaji moći da se održe samo pod uslovom oživljavanja naših akcija na komunikacijama i nedozvoljavanju da se granice četničkog uticaja ustale. 8) Po pismenim izveštajima poverenika koji živi u Gackom, u Gacku i Avtovcu ima oko 1400 italijanskih i 1500 četničkih vojnika; ima mnogo topova, minobacača i automatskog oruđa. [61] 11. 6. 1942. u 22,00 Za štab K-t Koča [57] Miodrag Milovanović Lune, komandant 4. bataljona 2. proleterske brigade. Poginuo 1944. kao zamenik komandanta 2. prol. brigade. Narodni heroj. — Prim. M. V. [58] Dobrilo Petrović, umro sutradan posle ranjavanja. — Prim. M. V. [59] Aleksandar Ranković Leka. — Prim. M. V. [60] Anđa Ranković, zamenik političkog komesara 2. čete 4. bataljona 2. proleterske brigade. Narodni heroj. — Prim. M. V. [61] Napad na Gat, umesto velikog uspeha, pretvorio se u izgubljenu krvavu bitku. — Prim. M. V. Iz Dnevnika Ravno — 11. juna uveče; Veliko jezero — 12. juna u podne; Gat — 14. juna uveče; Jabuka — Previjan — 15. juna uveče; Vite bare — 16. juna ujutro; Gornje Bare — 16. juna u podne. Brigada je vodila teške borbe na padinama Lebršnika, sprečila neprijatelja da prodre preko Vrbe i Čemerna u dolinu Sutjeske. Time je omogućeno povlačenje Vrhovnog štaba i svih crnogorskih, sandžačkih i hercegovačkih jedinica kao i zbjega u dolinu Sutjeske i na Zelengoru. Manja grupa četnika iznenadila je 1. brigadu u Vitim barama i Štab je, gotovo panično, reagovao i brzo izvukao brigadu na Gornje Bare gde su bili mnogo pogodniji uslovi. Vrhovni štab je prigovorio Štabu 1. brigade i naredio da sve jedinice dovede na Lučke Kolibe preko Hrčave (bezmalo dvostruko dužim i težim putem). Komandant Koča Popović, ljut zbog iznenađenja u Vitim barama, zbog prigovora i — naročito — zbog korišćenja duže marš-rute, a sakupilo se u njemu više toga još od neuspeha na Gatu, lično se obratio Vrhovnom komandantu, ali sada kao komunisti, što je izuzetan primer u našem NOR-u. Iz Dokumenata / Druže Stari [62] [62] Pismo komandanta 1. proleterske brigade Vrhovnom komandantu, A-VII, k. 701, f. 21, d. 51. Vrhovni štab je naredio 16. juna — Smesta krenite pravcem G. Bare—Hrčava—Katunište—Lučke Kolibe—V. Košuta odakle . štitite pravce ka Vrbnici. Izviđajte u više pravaca. Izvlačili smo se iz Vite bare jer je to u rupi i neuporedivo nezgodniji položaj nego Gornje Bare. Drugi bataljon po strahovitom nevremenu izbio na Bregoč, da bi štitio ostale bataljone. Sve snage upućene su u G. Bare. Delovi 4. i 6. bataljona štite ostale. Naše greške! Dopustili smo da budemo donekle iznenađeni, čemu je mnogo doprinela magla, a još više potpuna iznemoglost, izgladnjelost celog našeg ljudstva. Drugi bataljon, uprkos hladnoće, trebalo je duže da ostane na Bregoču, (... iako su to bile male neprijateljske snage). 4. Mi nismo bili obavešteni da će se naše snage prikupiti baš oko Vrbnice. Namere druga Arse, kada nas je postavio na Vitim barama, nisu bile ni malo jasne (po usmenom dogovoru sa drugom Starim trebalo je da se naše jedinice odmore u rejonu Jabuke). Iako nismo imali nikakve jasne direktive, mi smo na osnovu iznenadne situacije — zauzimanje Živnja od strane neprijatelja, shvatili da se ne može raditi o odmoru nego baš o onim zadacima za koje kažete da ih nismo shvatili. Najbolji dokaz da drugu Arsi nije bila jasna naša uloga jeste to što je tek posle mog dugog insistiranja pristao da nas ne uputi više Jabuke nego u Vite bare. — Ja sam tražio da idemo u Gornje Bare. Jasno je, naime, da sa predela oko Jabuke ne bismo uspešno poslužili ni »kao oslonac za pokret na zapad«, ni »kao jako bočno obezbeđenje za pokret ka severu«, niti da onemogućimo »kakvo eventualno prikupljanje na terenu gde se nalazimo«. 5. Ovakva objašnjenja su mi vrlo neprijatna, ali su postala neophodna. Grdnje nas veoma teško pogađaju, naročito kada imaju ton gotovo psovke, kada kao da idu za tim da nas uvrede i ponize. Usiljeni marš po veoma teškom terenu, prema V. Košuti, shvatio sam skoro kao kaznu koju, ako smo je mi i zaslužili, nismo je zaslužili takvu (fizičku), pogotovo ne naše ljudstvo. Isto tako kada ste nam odgovorili da ništa ne znate o našem 5. ba- taljonu moralo je ličiti na odbijanje odgovora. Mi radimo ne štedeći svoje snage i grešimo nesumnjivo — ali umesto pomoći koja nam je potrebna, isuviše se često iskaljuje na nama Arsina nervoza. Imamo utisak da nas vi zamišljate u večitom paniker- stvu i obezglavljenosti. Najbolje će Vas obavestiti o načinu našeg rada drugovi Crni i Lola. Mi vas obaveštavamo o svemu, o po voljnim i o nepovoljnim događajima, ali to ne znači da mi posle toga prestanemo da mislimo i da radimo. Molimo vas da imate više poverenja u nas — Mi smo ubeđeni da ga, pored svih grešaka, zaslužujemo. Drukčije ne bi uopšte bilo mogućnosti za rad. Vi ste obično suviše daleko da biste mogli neposredno da rukovo dite. Na primer, ako je već trebalo krenuti za V. Košutu, mnogo bi lakši bio put preko Kapičin dola, ali vi niste znali situaciju na toj strani, nego ste je dedukovali iz jednog našeg izveštaja — a mi smo opet mogli pretpostaviti da su vas neki drugi mo menti (situacija na nekom drugom mestu) rukovodili da nam odredite baš taj pravac. Neposredne posledice naših eventualnih grešaka obično niste u stanju da otklonite, zbog daljine na kojoj se nalazite. Vaša naređenja stižu kasno, kada su pojedini mo menti već upropašteni ili ispravljeni, i u ovom drugom slučaju vaše naređenje može da bude pogrešno, jer se radi o situaciji koja je prevaziđena. Radi se zaista o opštem poverenju — i o što širim direktivama. Situacija posle Vite bare, recimo, nije se mogla promeniti izričitim naređenjem o promeni »pravca povlačenja«, nego davanjem preciznijih direktiva i širih perspektiva — kakve smo naknadno dobili u vašem pismu od 18. juna u 7 sati. Sa kartom Gacko raspolažemo. Po drugi put nas pitate da li znamo da čitamo kartu. Mi se na ovom teškom, šumovitom terenu krećemo bez putovođa, ali i pored toga uvek izviđamo sam teren. (Jutros sam bio na V. Košuti). 6. Molimo vas da ovo pismo ne shvatite kao sitničarsko i ce- pidlačko advokatisanje i odbranu svih naših postupaka i od luka. Reč je samo o neophodnim uslovima našeg uspešnog rada. Koča Popović Iz Dnevnika Lučke Kolibe — došao 17. juna uveče; sa Lučkih Koliba — polazak 24. ujutro; došli u podne; napad na četnike u selu Je-lašcu — 25. u 2 sata — noću); Gozno polje — 26. juna u podne; Trokutovo vrelo — 27. juna u podne; na vrhove Treskavice — 28. juna ujutro. Na Lučkim Kolibama jedinice su se zadržale sedam dana, sređivale se i pripremale za veliki marš ka Bosanskoj krajini. Glad! Borci gotovo iznemogli. Na početku marš-rute kolona je naišla na selo Jelašca u kojem su bili četnici. Poslati su im pregovarači da ne napadaju kolonu dok obilazi Kalinovik. Četnici su ipak napali kolonu. Koča je tražio odobrenje da ih razjuri, dobio ga i napisao izveštaj drugu Arsi: »Primili naređenje za likvidaciju četničkog gnezda u Jelašcu. Napad mislimo da izvršimo sutra, 25. ovog meseca u 3 sata. Po likvidaciji uporišta vratićemo bataljone na sadašnje položaje. 25. juna ujutru — Jelašca likvidirana za 15 minuta.« [63] Četnici su razbijeni i zaplenjene su im veće količine namirnica. Od Jelašca kolona 1. proleterske brigade i 3. sandžačke noću je prešla cestu Kalinovik—Ulog i pored Kalinovika izbila na Gvozno polje, u podnožju Treskavice. Iz Dokumenata Vrhovnom štabu 1. Kao što smo predvideli, s obzirom na vreme polaska i dužinu kolone, njeno čelo stiglo na određenu teritoriju oko 7 sati — posle 12 sati marša ... ... Ovoliki marševi sa ovolikim kolonama izgledaju nam veoma neekonomični. Trebalo bi se kretati etapno ili nekim kolonama odrediti razne puteve. Komandant Koča Popović [64] Iz Dnevnika Preko Treskavice — 28. juna, kiša, sneg, zima, [65] iznad Dujmovića — 28. juna ujutro; Prečane — 29. juna uveče; Lukavac — 1. jula posle podne; Kovačevac — 2. jula pred zoru; Zelene njive — uveče; Raštelica — 3. jula uveče — napadamo Raštelicu, Brđane, Podorašac. [63] Izveštaj štaba 1. brigade, A-VII, k. 101, f. 2/1, d. 8 i 9. [64] Izveštaj, A-VII, k. 3, f. 2, d. 30. [65] Marš preko Treskavice bio je veoma naporan. Iako je bio juni, padala je kiša sa susnežicom i duvao jak vetar. Šume nema. Borci su ložili vresovinu i nekako se njom štitili. »Smrzli smo se na Vidovdan, usred leta.« — Prim. M. V. Na Zelenim njivama — na proplanku na južnim padinama Bjelašnice, raskrsnici, 1. proleterska brigada je dobila naređenje za napad na komunikacije Sarajevo—Konjic. [66] Brigada je napadala desnom kolonom, 2. i 6. bataljonom na Raštelicu, 4. na Gradinu, 3. na Brđane i 1. na Podorašac — železničke stanice. U stvari, 1. brigada obezbeđivala je desno i levo prolaz kolone Vrhovnog štaba preko Ivan-sedla. Prilikom napada na Raštelicu u stanicu je ušao nemački oklopni voz, koji je pomoću reflektora tražio ciljeve i gađao ih iz topova i mitraljeza. Brigada je imala top 37 mm. Komandant Koča Popović, artiljerac iz Španije, gađao je oklopni voz nišaneći kroz cev. Brigada je zauzela sve železničke i žandarmerijske stanice od Tarčina do Konjica. Uništene su zupčane lokomotive, okretnice za lokomotive, veći broj vagona, sve stanične zgrade i sva postrojenja. Brigada je nastupala prema Konjicu. Iz Dnevnika Akcija na pruzi trajala je nepun dan; Repovci — 4. jula uveče; Hasanovići — 5. jula uveče; Bulatovići — 6. jula uveče; ispred Konjica — 7. jula posle podne; Konjic — 8. jula u podne. Štab 1. proleterske brigade predložio je Vrhovnom štabu — 6. jula: »... Po svemu izgleda da su naše akcije izazvale veliku zabunu kod neprijatelja — koji još ne može da se snađe. Smatramo da bi to trebalo iskoristiti... Smatramo da bi trebalo iskoristiti ovu situaciju za napad na Konjic. U napadu bi učestvovali 1, 2, 3. i delovi 6. bataljona (jednu četu na obezbeđenju) sa topovskim vodom i pionirskim vodom. ... Čvrsto smo uvereni da ćete već sutra ujutro dobiti izveštaj o tome da je Konjic u našim rukama.« [67] Vrhovni štab je odobrio napad na Konjic. [66] Zbornik, t. II, knj. 5, d. 2, s. 9. [67] Iz izveštaja Štaba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 19 i 20. Iz Dokumenata Drugu Starom 1. Pišemo vam sa Repovice (brdo iznad Konjica — M. V.), odakle je 1. bataljon pre dva sata izbacio neprijatelja. 2. Malopre smo primili vaše naređenje (o odustajanju napada na Konjic — M. V.) i odlasku na novu teritoriju. U međuvremenu stigao je ovde 6. bataljon. Miladin Ivanović, (komandant 6. bataljona — M. V.) nas je izvestio da je vest o prisustvu 1000 neprijateljskih vojnika u Ostrošcu lažna — do sinoć u 21 sat njegov je bataljon bio u Ostrošcu. 3. Neprijatelj se uporno brani sa kosa zapadno i jugoistočno od Konjica. Naredili smo 3. i 6. bataljonu da izvrše obuhvat. 4. Do sada je samo jedan drug lakše ranjen u rame — od zalutalog metka. 8. jula u 6,25 Za štab k-t Koča [68] Posadu Konjica je sačinjavalo 390 domobrana, 90 ustaša, 60 žandarma i 42 vojnika Železničkog bataljona sa sedam mitraljeza i četiri minobacača. Tu je büa i brojna ustaška milicija, koja je pobegla iz oslobođenih sela. Napad je odlično pripremljen. Drugi bataljon je pregazio Neretvu i pošao da napadne na Pomol, glavni odbrambeni položaj Konjica. Vrhovni štab dobio je obaveštenje da od Rame preko Ostrošca kreće oko hiljadu Italijana i naredio da se odustane od napada. Kurir Vrhovnog štaba preneo je naređenje 2. bataljonu i vratio ga nazad preko Neretve, ali je u Štab brigade stigao kad je napad već počeo. Komandant Koča Popović, dobivši informaciju da podatak o Italijanima nije tačan, ubacio je u borbu 3, a malo kasnije i 6. bataljon i Konjic je oslobođen. U isto vreme öbavestio je o svojoj odluci i Vrhovnog komandanta. Tako je Konjic oslobođen sa manje od pola snaga 1. proleterske brigade — 8. jula pre podne. [69] Već u 13 sati Štab 1. brigade je izvestio Vrhovnog komandanta da je Konjic oslobođen. Oslobođenje Konjica je bio veliki uspeh — vojnički i politički. 50.000 metaka je bio plen kakav se samo mogao poželeti u ono vreme. Inicijativa, rizik i preuzimanje odgovornosti doneli su uspeh. [68] Izveštaj Štaba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 22. (faksimü str. 47) [69] Izveštaj Štaba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 36. Iz Dokumenata Drugu Starom, 1. Dobili smo vaše naređenje od 7. jula u 21,30 sati (gore pomenuto naređenje o odustajanju od napada — M. V.). 2. Zauzeli smo Konjic sa dva bataljona, pošto je 6. zadocnio, a 2. nije došao (Vratio ga kurir Vrhovnog štaba — M. V.). Mi smo vam o ovom pisali u svom jutrošnjem pismu. Tek oko podne uspeli smo da oteramo neprijatelja i sa leve obale Neretve, odakle se uporno branio. Imamo desetak ranjenih drugova (neprijatelj je raspolagao sa 1—2 minobacača). Žrtve neprijatelja nepoznate, kao i broj zarobljenih — koji je mali. Zaplenili smo najmanje (još nije prebrojeno) dva mitraljeza, jedan laki mitraljez i jedan puškomitraljez i veću količinu municije (više od 50.000 metaka — M. V.) i bombi. U raznim magacinima smo zatekli prilično hrane, koju ćemo evakuisati. U stanici smo zatekli 25-ak lokomotiva, koje smo počeli da uništavamo. Među njima dobar broj naročitih lokomotiva sa zupcima (zbog uspona) kojih drugde nema. Oslobodili smo nekoliko partizana iz zatvora, dok su ostali iskoristili paniku i pobegli još juče. 3. Pokušaćemo da uspostavimo vezu sa bataljonima 3. brigade iako ne znamo — ne navodite, gde se nalaze. Narod nas je vrlo dobro dočekao (ali je bio počeo da pljačka magazine). Za štab k-t Koča[70] Iz Dnevnika Konjic — polazak 9. jula uveče; Podhum — dolazak 10. jula. Iz Dokumenata Druže Stari, [71] 1. Stigli smo sa našim 1, 2, 3. i 6. bataljonom, topovskim odeljenjem i pionirskim vodom na prostoru Kostajnica—Podhum. 4. Bilo bi potrebno, ako je ikako moguće, da se ljudstvo odmori bar 24. sata. [Podvukao — K. P.] [72] 6. Dva druga iz 3. bataljona podlegli su ranama zadobijenim prilikom zauzimanja Konjica. Akcija je bila znatno otežana nepredviđenim odsustvom 2. bataljona... Narod nas svuda vrlo srdačno dočekuje. U Konjicu je podeljeno stanovništvu dosta životnih namirnica... Opširan izveštaj podnećemo usmeno. Za Štab Komandant Koča Popović [70] Izveštaj Štaba 1. proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 23. [71] Deo izveštaja Štaba 1. proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 24. [72] »Dan odmora!« — isto kao u Hercegovini. Koča uvek nastoji da ljudstvo ne premara! — Prim. M. V. Iz Dnevnika Solakova kula — 11. jula uveče; Gračanica — 12. jula posle podne; Kovačevo Polje — 13. jula pred zoru; ä l'aube attaquons Šćit, bataille toute la journee et la nuit [73] — 14. jula u zoru (osvojen manastir). Iz Dokumenata Drugu Starom, 1. Jutros u tri sata, iskorišćujući mrak i maglu i sigurno i našu nebudnost — ustaše su uspele da pobegnu iz samostana u šumu. Jedan je u begstvu ubijen, a dva fratra su zarobljeni — među njima gvardijan (starešina) sa puškom. Uputili smo patrole. 2. Samostan je bio prava tvrđava, sa zidovima jedan metar debljine. Nađeno je nešto zaliha, koje se sada prikupljaju i inventarišu. Zatečen je jedan ranjeni ustaša. Pronađen je sanduk i po municije. ... Zatečene zalihe trajaće svega danas. Sutra ćemo poslati po trebovanje u Prozor, ako drukčije ne naredite. Gvardijana, koji je po svemu izgleda glavni začetnik otpora i pozivanja ustaša u pomoć — sprovešćemo vama, po saslušanju, kao i njegovog kolegu. Za štab k-t Koča [74] Iz Dnevnika Ispred Gornjeg Vakufa — 16. jula ujutro; u Gračanicu — 17. jula pred zoru; 20. jula napadamo Bugojno; Tihomilje — 21. jula uveče; Gornje Vukovsko — 23. jula u podne; Mokronoge — 25. jula u jutru; noću napadamo i oslobađamo Duvno. Vrhovni štab je naredio 1. proleterskoj da noću 27/28. jula oslobodi Duvno. Brigada je, dejstvujući energično, oslobodila grad dva dana ranije. O tome je komandant brigade obavestio Vrhovnog komandanta. [75] [73] U zoru napadamo Šćit, borba se vodi ceo dan i noć. [74] Izveštaj štaba 1. brigade, A-VII, k. 3, f. 2/1, d. 40. [75] Izveštaj štaba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 30. (Izveštaj je pisan rukom i redigovan. — Prim. M. V.) Iz Dokumenata Drugu Starom 1. Juče, 25. o. m. u zoru poslali smo vam izveštaj preko jedinice 3. brigade o odluci za napad pre određenog vremena. Izveštaj su nam vratili pošto nisu znali ni gde je štab brigade ni gde je Vrhovni štab. 2. Juče, 23. o. m. u zoru naši su delovi ušli bez otpora u sela Mokronoge i Lug oko 9 sati, naši delovi su, posle kraćeg otpora ušli u Eminovo Selo, a drugi delovi bez otpora u sela Oplećani, Sr-đani, Raščani (gde su oduševljeno dočekani od stanovništva). 3. Napad na Duvno započet je u 23 sata. U napadu su učestvovala tri bataljona (jedan u rezervi). Posle slabijeg otpora, naše su jedinice ušle u grad u 23,20 sati. Neprijateljska vojska je sva pobegla u pravcu Kola, a odatle ili prema Mostaru ili prema Livnu. Prilikom i posle ulaska u grad red je bio savršen. Naše su jedinice organizovano manifestovale kroz grad. Pre odlaska ustaše su pretile stanovništvu da će grad biti bombardovan i da će po našem odlasku stanovništvo biti strahovito kažnjeno. 8. Očekujemo vaša dalja naređenja. 9. Inventarisanje još nismo počeli. Za sav taj rad odredili smo samo jednu četu 4. bataljona. Zbog opasnosti od neprijateljske avijacije sve će ostale jedinice biti raštrkane izvan grada. Dosada smo izvešteni da je nađena izvesna količina eksploziva. Za štab k-t Koča [76] Vrhovni komandant bio je veoma zadovoljan ovom akcijom i napisao je Štabu 1. proleterske brigade: »Primili smo izveštaj o zauzimanju Duvna. Za pohvalu je vaša brzina kojom ste ovog puta dejstvovali.« [77] Iz Dnevnika Napuštamo Duvno — 28. jula posle podne; Vučje polje — 29. jula u zoru; Jelovača — 30. jula u podne; 31. jula noću — [attaquons Borova glava, etc, ennemi enfuit ä nord — napadamo Borovu glavu, itd., neprijatelj beži ka severu.] Kovačevo brdo — 1. avgusta ujutro; Šujica — 2. avgusta noću; 2. avgusta u zoru 6. bataljon oslobodio Duvno; posle podne stigao u Duvno — 2. avgusta uveče; Vidoši — 4. avgusta ujutro. [76] Izveštaj Štaba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 30. [77] Zbornik, t. II, knj. 5. d. 47, s. 125. Vrhovni komandant je odlučio da se napadne Livno 3/4. avgusta i odredio načelnika Vrhovnog štaba Arsa Jovanovića da komanduje jedinicama koje napadaju. Načelnik Vrhovnog štaba je 2. avgusta javio Vrhovnom komandantu: »S obzirom na raspored i stanje jedinica 1. i 3. brigade kao i mogućnost uspostavljanja veze sa Glamočkim odredom, odlučio sam da napad na Livno izvršim 4/5. avgusta.« [78] Čim je dobio zapovest načelnika Vrhovnog štaba za napad na Livno, komandant 1. proleterske brigade Koča Popović je izvršio izviđanje Livna sa brda Velika orlovača, u neposrednoj blizini grada, sa komandantima bataljona i u toku izviđanja dao usmenu zapovest, sa objašnjenjem o savlađivanju prepreka i načina dejstava. Načelnik Vrhovnog štaba je ponovo nameravao da odloži napad, što je trenutno izazvalo oštru reakciju komandanta 1. proleterske brigade, pa mu je napisao pismo. Iz Dokumenata Drugu Arsi 1. Primili smo vaše pismo u 14,00 sati. 2. Apsolutno smo protiv odlaganja svi mi iz štaba. 3. Ne razumem da si sada mogao da poljuljaš, zamutiš celu stvar. Bar da si odlučno rekao »ne!«, a ne da celu stvar ostaviš u zavisnosti od toga kada i da li će stići neki kurir, kao i od toga da li je neko selo zauzeto ili ne. To je najgore što nam se moglo desiti: da stvar ostane u vazduhu! To je trebalo predvideti. Očevidno je da ti moj odgovor ne može stići na vreme, a tvoj nikako. Mi smo svi odlučno za napad. 4. Primili smo jedan izveštaj — koji nije naročito uzbudljiv. 5. Ubeđeni smo da će Stari biti vrlo ljut. 6. Smatramo da je potpuno dovoljno 7 bataljona, pogotovo kada je prilaz Bašajkovcu nepristupačan. 4. VIII — 14,00 sati Za štab Komandant Koča, Fića, Stanko [79] [78] Zbornik, t. II, knj. 5, d. 66, s. 179. [79] Pismo štaba I. brigade, A-VII, knj. 3a, f. 1, d. 3. (Kočin rukopis. —Prim. M. V.) Načelnik Vrhovnog štaba je dozvolio da se napad izvede uz svu odgovornost Štaba 1. proleterske brigade. Livno je oslobođeno. Oslobođenje Livna pravi je podvig. Drugi bataljon je preko čistine, visokih žičanih prepreka i između zidano-betonskih bunkera upao u grad, uništio neprijateljske snage na koje je naišao, iskidao veze i omeo neprijatelju komandovanje, a sadejstvovao je drugim bataljonima koji su napadali grad. Primer oslobođenja Livna ušao je u naše vojne školske udžbenike. Vrhovni komandant, oduševljen uspehom oslobođenja Livna, u svom obaveštenju je napisao: »...Svi bataljoni 1. brigade su se sjajno borili.. . Kao munje su prodirali u varoš bez obzira na isprepletenu bodljikavu žicu i utvrđenja.« [80] Iz Dokumenata Drugu Starom [81] 1. Na prostoru na kojem se nalaze jedinice ove i 3. brigade nema ničeg novog. Naši se bataljoni nalaze svi izvan grada, a štab brigade za sada još uvek na mestu gde je ranije bio. Danas smo, u sporazumu sa drugom Markom, uputili u Mostar jednog ovdašnjeg građanina i jednog Nemca da posreduju u razmeni zarobljenika. Staranje o redu u gradu postepeno preuzima komanda mesta. U tom pogledu nije ni izdaleka kako bi trebalo da bude, ali se od prvih dana mnogo koraknulo napred. Ide naročito sporo sa regulisanjem saobraćaja i sa uspostavljanjem telefonske veze sa drugim gradovima na ovoj teritoriji. [80] Zbornik, t. II, knj. 5, d. 87, s. 258. [81] Izveštaj Štaba 1. brigade Vrhovnom komandantu posle oslobođenja Livna, A-VII, k. 3a, f. 1, d. 11. 4. Može se reći da su se ovog puta, kako naše tako i meštan-ske jedinice prilično rdavo ponele prema imovini građana. Ima kuća koje su bez potrebe pregledane, a u onima gde je trebalo vršiti pretres nije se radilo sistematski, nego su mnogo ispreturane. Ulažemo sve snage da težak utisak koji je kod mnogih građana izazvalo naše ponašanje — prvenstveno prema imovini — izbrišemo, ali je nesumnjivo da su ovim uslovi za naše političko delovanje — mada to ne dolazi otvoreno do izražaja — otežani. Tom pitanju ćemo morati ponovo posvetiti najveću, glavnu pažnju i mobilisati sve raspoložive snage za njegovo hitno rešenje. To što važi za naše jedinice i za meštanske koje su bile ovde sa nama, važi, po svemu sudeći, gotovo i za sve ostale i zato bi bilo potrebno ponovo sprovesti u svim jedinicama široku kampanju protiv pojave pljačke i ponovo preduzeti kaznene mere. Činjenica je da je u gradu u kome se vodi ili vodila borba mnogo teže uspostaviti i održati potreban red, ali je utoliko važnije tom pitanju pokloniti pažnju što će se sigurno još u mnoge gradove ulaziti sa borbom. Što se tiče naših jedinica, red je bio savršen jedino prilikom prvog ulaska u Duvno. Podela plena nije takođe pravilno provedena i završena. Činjenica je da je potražnja bila velika i sa svih strana, ali je raspo-dela ipak morala biti izvršena ravnomernije i organizovanije. Na sastanku štaba 1. brigade koji je održan sinoć u vezi sa ovim krupnim nedostacima i problemima, koji su u prvome redu obeleženi kao nedostaci i problemi organizacije i političke svesti koji treba da se rese unutar naših vojnih jedinica, rešeno je da se, između ostalog, Vrhovni štab obavesti o sledećim trajnim uzrocima i uzročnicima ovakvog stanja: a. Negativno delovanje prisustva druga Arse kako neposredno pre, za vreme, tako i posle operacije; drug Arsa je, naročito od kad operacije počinju da ulaze u fazu izvršenja, do krajnosti kolebljiv i nesređen; nije sposoban za brze, a smišljene odluke: osim toga, drug Arsa umesto da kao pretstavnik Vrhovnog štaba objedinjuje dejstva raznih jedinica, svojom kolebljivošću, nedo-slednošću i nepribranošću, naređenjima koje rastrgano izdaje na sve strane, deluje u protivnom smeru; na osnovu toga mislimo da drugu Arsi nije mesto na terenu za vreme izvođenja operacija, kada svojim prisustvom više šteti nego što koristi; u Livnu je za vreme okončanja borbe i posle nje vladao veliki nered, a smatramo da je dobrim delom — ukoliko se tu radi o rukovodstvu — za to kriv, zbog izloženih osobina, drug Arsa; posle zauzimanja grada u njemu je bilo mnogo jedinica ali jedinstvene komande, nikako, tako da se izgubila kontrola nad jedinicama i borcima; isti se nedostatak desio i prilikom likvidiranja utvrđene kuće Mitrovića, koje je moglo biti izvedeno organizovanije i mnogo ranije i sa manje žrtava; mi smo međutim, krivi — između ostalog — i za to što nismo pokazali više inicijative u organizovanju ak cija i poslova, u preuzimanju odgovornosti za to; apsolutno je potrebno da jedan čovek, ili jedan štab, primi ubuduće odgo vornost za izvršenje svih akcija koji su sastavni delovi jedne operacije, za jedinstveno komandovanje svim jedinicama koje učestvuju u tim operacijama za vreme njenog izvršenja i posle toga; b. Snaga i način rada Ekonomskog odseka ne odgovaraju potrebama ove toliko važne službe; u današnjoj etapi i dok ona bude deo organizovanja ekonomije u jednom mestu i jednoj zoni, gde dolazi u obzir i ozbiljno vođenje računa o trajnim potrebama ne samo vojske nego i stanovništva. 5. Na pomenutom sastanku je kao problem koji traži najhitrije rešenje, konstantno i brzo smanjivanje, »topljenje« bataljona — veliki broj izbačenih iz stroja, bolesnih, itd. — čete po 35—40 boraca, pojedini bataljoni 100—130 boraca. Ako se, dakle, želi sa čuvati udarna snaga brigade kao brigade potrebno je izvršiti hit nu popunu gotovo svih bataljona. Po našem mišljenju najbolji bi bili bataljoni od 250—300 boraca (300 bolje nego 250). Molimo vas da izdate što hitnije naređenje i direktive za izvršenje te po pune. Dostavićemo vam tačno brojno stanje. 6. Ostali smo potpuno bez municije za lake bacače (2). Može li se dobaviti iz IV zone, ili od Krajišnika? 7. U razgovoru sa drugovima iz 7. krajiške brigade, došli smo do zaključka da se naše brigade prilično razlikuju u stepenu »militarizacije«, da bi u tom pogledu trebalo izjednačiti, koliko god se može, sve brigade i da bi u tom cilju bilo dobro da Vrhovni štab izradi jedan pravilnik: pozdravljanje, dežurstva, naredbe i zapovesti, razne službe, itd. Osim toga, bilo bi dobro da štabovi brigada budu jednoobrazni, kao i podela dužnosti u njihovom okviru, itd. Podnošenje redovnih izveštaja štabova brigada Vrhovnom štabu — pored posebnih — o brojnom stanju, naoružanju, itd. 8. U 2. brigadi ima priličan broj Kraljevčana. Postoji li mogućnost da oni dođu u Kraljevački bataljon, čije se brojno stanje upadljivo smanjilo? 9. Drugovi iz 7. brigade rekli su nam da je straža kod vas veoma labava — a teren nesiguran. Tu svoju opasku oni se nisu usudili da vam saopšte. Mi znamo da ćete vi najbolje umeti proceniti koliki je stepen budnosti potreban oko vas, ali smatramo za svoju dužnost da vas obavestimo o ovoj opasci drugova Krajišnika, tim pre što znamo koliko je uopšte stražarska služba — uglavnom — labava kod nas. Drugovi tvrde da se čak oko Drvara zna »ispod kog brda se nalazi Vrhovni štab«. 12. VIII polkom, Fića K-t, Koča Posle oslobođenja Livna deo 1. brigade upućen je u Dalmaciju. Iz Dnevnika Pokret ka Dalmaciji — 14. avgusta; 4. i 6. bataljon pobeda na Klenku; [82] 6. bataljon — oslobodio Posušje 16. avgusta; 4. i 6. bataljon tukli Italijane kod Posušja — 23. avgusta; 2. bataljon tukao Italijane kod Aržana — isto 23. avgusta; 6. i 7. septembra — borbe između Kupresa i Šujice. U Livno stigao 16. septembra posle podne; u Glamoč — 18. ujutru; u Tičevo (kod Bosanskog Grahova) — 28. posle podne; u Mliništa [83] — istog dana. Vrhovni štab je 16. septembra 1942. godine postavio Koču Popovića za komandanta Operativnih trupa na sektoru Bosanskog Grahova.[84] Komandant sektora Grahovo uputio je Vrhovnom štabu nekoliko izveštaja: Evo delova iz dva od njih: Iz Dokumenata ... Puteve prema Bosanskom Grahovu držaćemo zatvorenim. Mi na ovom prostoru ćemo dočekati i progoniti i ostale četničke bande. Juriti ih bez tačnih podataka na ćelom prostoru Staretina —Šator izgleda nam prilično jalov posao jer je prostor veliki. Četnici neće da sede na jednom mestu; osim toga ne smemo dozvoliti da nas takvo jurenje odvoji od važnih, a naročito realnih zadataka. U svakom slučaju budno ćemo pratiti njihov pokret i u pogodnom momentu napasti. [85] ... U Grahovu ima 6—700 italijanskih vojnika kraljevske vojske, dok u Strmici ima znatan broj Crnih košulja. Oni su uglavnom smešteni i utvrđeni u samom gradu i na Gradini, dok spolj-ne položaje drži oko 300 četnika (od kojih znatan dobar deo navodno ne želi da se bori protiv partizana) jedan četnički komandir, Markica Ćućuz, pobegao je pre neki dan iz Grahova sa 60 naoružanih četnika, u nepoznatom pravcu, izazvavši bes kod italijanskog majora. Na položajima od Strmice do Grahova nalaze se samo četnici, uglavnom duž druma. Četnici drže takođe sve visove severno od sela Plavno. [82] Toga dana 6. bataljon, uz pomoć 4. bataljona, potukao je kolonu od oko 400 ustaša. Na mestu sudara ostalo je oko 60 poginulih ustaša, a mnoge mrtve i ranjene su odvezli. Ustaška kolona je razbijena. Oslobođeno je Posušje. — Prim. M. V. [83] Kod Vrhovnog komandanta. — Prim. M. V. [84] Naređenje Vrhovnog štaba, Zbornik, t. II, knj. 6, d. 42 i 50, s. 109 i 125. [85] Izveštaj K-ta sektora, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 37. 4. Za uspešno izvođenje akcije na Grahovo, smatramo za neophodno da predhodno likvidiramo Strmicu. Ta prva etapa iziskuje raspored jakih obezbeđenja, naročito prema Kninu, a i prema Grahovu. Snage sa kojima sada raspolažemo nisu dovoljne za tako zamašnu akciju. [86] Kao što vam je poznato, ličke najavljene brigade nisu stigle, niti se išta zna o njihovom pokretu ka nama. Ovu neodređenu situaciju treba odmah rešiti, bilo da se uputi kurir hitno neposredno Glavnom štabu za Hrvatsku, ili jedinicama koje treba da dođu, bilo da nam se upute druge neke čvrste jedinice (Treća sandžačka brigada), bilo, najzad, da nam se jasno stavi do znanja, da ne možemo računati na snage čije je učešće bilo predviđeno kao neophodno u akcijama na ovom sektoru. U ovom poslednjem slučaju bacili bismo naše jedinice na akcije druge vrste, brze i udarne, ali su objekti koji u tom pogledu dolaze u obzir zahtevaju najmanje — za tamo i natrag — 7—8 dana. Treba imati u vidu i to da obe novoformirane brigade — 4. krajiška i 2. dalmatinska — nisu dovoljno čvrste jedinice, niti vojnički spremne, da bismo mogli potpuno na njih da se oslonimo za ikakvu zamašniju ili čisto udarnu akciju. ... [87] Dok se 1. brigada borila oko Bosanskog Grahova, delovi 114. nemačke divizije i jedinice NDH zauzele su Ključ i stalno saobraćale cestom Ključ — Sanski Most. Trebalo je ponovo osloboditi Ključ i omogućiti prikupljanje bogate letine u dolini Sanice. Vrhovni štab je naredio 1. proleterskoj brigadi da se od Bosanskog Grahova prebaci prema Ključu i ponovo ga oslobodi. Iz Dnevnika Drvar — 2. oktobra ujutro; Bravsko — 3. oktobra noću; istog dana prema Ključu — 4. trebalo je da napadamo Ključ, 2. bataljon se izgubio u šumi — 6. oktobra napadamo Ključ. 7. oktobra ujutru Ključ oslobođen. [88] Vrhovni štab je ponovo naredio da se napadne B. Grahovo. Za komandanta sektora određen je Arso Jovanović! [86] Koča neće da napada kada ne očekuje uspeh. To je njegovo osnovno opredeljenje. Tako je bilo i kada je planiran ponovni napad na Kupres, trebalo je da u njemu učestvuju i četiri bataljona 1. proleterske brigade. Nije došlo do napada. (Vidi A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 3"6.) Ovo potvrđuje i jedna Kočina beleška: »Borci ginu za ideale ili po naređenju! I u jednom i u drugom slučaju imperativ komandanata je da čuvaju njihove glave.« Borci su to znali i cenili. (Privatni arhiv autora, neregistrovano. — Prim. M. V. [87] Izveštaj k-ta sektora, A-VII, k. 3, f. 4, d. 17. [88] Prva proleterska brigada ostala je u okolini Ključa sve do 23. oktobra, vodeći gotovo svakodnevne borbe sa nemačkim kolonama koje su ponovo ušle u Ključ i saobraćale cestom Ključ—Sanski Most. Ipak je omogućila da se sakupi bogata letina iz doline Sanice. Borci 1. proleterske briga.de učestvovali su u berbi letine. Tu su se sastali omladinci 1. proleterske i 1. omladinske radne brigade. — Prim. M. V. Iz Dnevnika 23. oktobra pred zoru stigli vozom u Drvar; posle podne marš i uveče 25. oktobra stigli u selo Peći; 26. oktobra uveče pred Bosansko Grahovo, ćele noći 26/27. borbe; 27. ujutru povukli se do Reljića pred Grahovo toute la nuit — ćele noći, 27/28 — napad; 28. pred zoru povukli se; 29. uveče napad na Strmicu... Zapovest za napad na Bosansko Grahovo dao je načelnik Vrhovnog štaba. Napadale su ga dve uzastopne noći 1. i 2. proleterska brigada. Napad nije bio dobro organizovan i nije uspeo. Drugi napad je izveden iduće noći, ali mnogo neorganizovanije, manje energično i sa velikim gubicima. Nezadovoljan neuspehom u napadu na Bosansko Grahovo, kao i samim napadom (pre toga je odbio da napadne na tako utvrđeni grad), Koča Popović je napisao belešku o Arsu. 28. X »Tel chef« Practicisme [89] O Arsi 1. Passion aveugle pour les slogans; 2. fausse precision, tourbillon de details confus; 3. def ormari on professionnelle — observee dejä chez Terzić apres Duvno; les actions concretes l'interessent princip, comme problemes militaires; observee la meme tendance lors de notre presence ä Treskavica, avant l'action, mais ordinairement apres l'action; 4. attitude hostile envers les hommes, decourageante, »creti-nisante«. 30. X Sur la Orlovica, surplombant Strmica. En mesure de constater deux fautes considerables: 1. U etait tout indigne d'attaquer d'abord Strmica et isoler Grahovo. Conditions extrem, favorables. 2. Apres le deuxieme assaut, il ne fallait absolument pas re-tirer les unites de la 2. prolet. Extremement facile de bioquer toute communication entre Strmica et Grahovo. Apres quelques jours, Grahovo aurait ete oblige de capituler. — Il n'est pas encore trop tard; le ravitaillement de la 2. prolet. difficile. 3. Egalement forte, attaquer Strmica le 29. »Prendre son temps« — »perte de vitesse«. Come d'habitude arrive en retard et ä l'aveuglette. Nous avons fait ä temps les propositions opportunes. Il aurait fallu etre plus energique contre les »decisions« — resultat de nervosite et d'inspiration gratuite. 4. Insensible ä l'etat physique de l'homme; se resume ä la declaration »appropiee«: »je sais« avec la courte mimique cor-respodante. 5. A 4h un ordre — detruire la voie ferree — nous le poursui-vons. A 5h un autre, incomprehensible. Irresponsable, incapable de rien prevoir, ne fait que reagir aux mouvements de l'ennemi. Une fois de plus nous lui avons dit avant de partir pour Plavno; on ne peut pas laisser qu' un bataillon en face de Grahovo. Aujourd'hui, quelques jours apres, il y envoie deux briga-des! Suite des täches isolees. Une fois qu' a tourne son attention vers un nouveau secteur, le secteur »passe« ne 1' interesse plus du tout. Plutöt des tropismes que des reactions. Anssi lors de 1' an-nonce de l'arrivee d'une petite colonne ennemie de Strmica ä Grahovo, il envoie ä sa rencontre la 2. brigade entiere et les deux bataillons de la 4. krajiška brigada . . . [89] Beleška — privatni arhiv autora. — Prim. M. V. K 28. X »Takav šef« Prakticizam O Arsi (Smisao za trenutne potrebe na štetu principa) 1. Slepa strast za parolama; 2. Lažna preciznost, vrtlog konfuznih detalja; 3. Profesionalna deformacija primećena već kod Terzića posle Duvna: konkretne akcije ga interesuju pre svega kao vojni problemi; ista tendencija primećena za vreme našeg boravka na Treskavici, pre akcije, ali obično posle akcije; 4. Odbojan stav prema ljudima, obeshrabrujući, »kretenski«. 30. X Na Orlovici, iznad Strmice. U stanju sam da konstatujem dve značajne pogreške: 1. On je bio sasvim protiv toga da se najpre napadne Strmica i izoluje Grahovo. Uslovi su bili izuzetno povoljni. 2. Posle drugog napada nikako nije trebalo povlačiti jedinice 2. proleterske. Veoma je lako blokirati sve komunikacije između Strmice i Grahova. Posle nekoliko dana Grahovo bi bilo prinuđeno da se preda. — Još nije sasvim kasno; snabdevanje 2. proleterske biće teško. 3. Isto tako snažno napasti Strmicu 29. »Pazite na vreme« — »odredite brzinu«. Kao obično, stiže kasno i naslepo. Mi smo na vreme izvršili sve potrebne pripreme. — Trebalo je biti energičniji — protiv »odluka« — koje su rezultat nervoze i slabe inspiracije. 4. Neosetljiv za fizičko stanje čoveka; svodi se na izjavu »razumljivo«; »znam« uz odgovarajuću mimiku. 5. U 4 sata naređenje — uništiti prugu — mi sprovodimo. U 5 sati jedno drugo, neshvatljivo. Neodgovoran, nesposoban da bilo šta predvidi, jedino reagu-je na pokrete neprijatelja. Još jednom smo mu rekli pre polaska za Plavno; ne može se prema Grahovu ostaviti samo jedan bataljon. Danas, posle nekoliko dana, poslao je tamo dve brigade! Traži izolovane ciljeve. Čim skrene pažnju na nov sektor, prethodni sektor ga više ne interesuje. Više su to osnovne navike nego reakcije. Tako kad je najavljen dolazak jedne male kolone od Strmice ka Grahovu, on šalje njoj u susret celu 2. proletersku i dva bataljona 4. krajiške brigade. ...] Iz Dnevnika 28. oktobra pred zoru krenuo ka selu Peći; stigao ujutro; 29. oktobra uveče (noću) 4. bataljon attaquet [90] Strmicu; Orlovica — 30. oktobra; Plavno — 31. oktobra ujutru; 1. novembra krenuo u 1 sat i ujutro stigao u Donji Tiškovac, (dobio naređenje o osnivanju 1. proleterske divizije); Petrovac — 7. novembra; primanje brigadne zastave. Bataljoni su još u martu primili borbene zastave. Ovog dana Vrhovni komandant, Josip Broz, predao je zastavu novom komandantu brigade Danilu Lekiću. Koča Popović je bio u pratnji Vrhovnog komandanta. [91] Bio je zamišljen. U svojoj 77. godini, 14. septembra 1984. godine zapisaće: »Glavno mi je u životu: 1) I Proletbrigada,...« Božo Božović, treći komandant 1. proleterske brigade, ispričao je sledeću anegdotu: »Bili smo na Brionima, ručali i ostali za stolom u razgovoru. Govorili smo o prošlosti, o događajima uopšte i našem životu. Koča me upitao: ,Koji ti je najznačajniji period u životu?' Odgovorio sam: ,Vreme provedeno u 1. proleterskoj!' ,I meni', dodao je Koča. Iznenadilo me. Za mene to se moglo i očekivati, ali za Koču, koji je imao veoma raznovrstan i bogat život, ko bi to rekao.« [90] Napada. [91] U depeši Komintemi br. 3, Vrhovni komandant je izveštavao o najboljim komandantima. Na prvom mestu je Koča Popović, komandant 1. proleterske brigade, Sabrana dela Josipa Bro'za, knj. 10, s. 103. — Prim. M. V. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument