PARTIJSKA ORGANIZACIJA KRALjEVAČKOG BATALjONA   U vreme formiranja brigade Kraljevački bataljon je po socijalnom sastavu bio izrazito radnički. Od ukupnog brojnog stanja imao je 124 (oko dve trećine) radnika-metalaca iz kraljevačkih fabrika aviona i vagona i rudara iz Trepče i ibarskih rudnika, 16 seljaka i 50 đaka i intelektualaca. Partijska organizacija u bataljonu imala je tada oko 35 članova, a SKOJ 41 člana. Među članovima KPJ malo je bilo predratnih komunista; većina ih je primljena u Partiju za vreme ustanka. No, i pored toga što je bila brojno mala, a po stažu članstva prilično mlada, partijska organizacija je imala veoma jak uticaj u bataljonu, čemu je, svakako, doprineo i njegov socijalni sastav. Na jednom od prvih sastanaka partijsko-političkih rukovodilaca brigade, u Rogatici, kojim je rukovodio politički komesar brigade Fića Kljajić, zaključeno je da se od sekretara četnih partijskih ćelija formira u svakom bataljonu partijski biro, kao partijsko rukovodstvo bataljona. Nešto kasnije, po odluci CK KPJ, u sastav biroa uključeni su i politički komesari bataljona. Posle tog sastanka za sekretara biroa našeg bataljona određen je Momčilo Petrović Trša. U biro su ušli sekretari četnih partijekih ćelija: Momčilo Dugalić (1. četa), Stanimir Đoković (2. četa) i Vitomir Sekulić (3. četa). Kasnije je uključen i Miro Dragišić, komesar bataljona. Sem Trše, koji je bio student, oetali članovi bili su radnici. Na sastanku u Rogatici postavljen je zadatak da se odmah počne sa radom na ideološko-političkom uzdizanju članova Partije i celokupnog sastava bataljona. U vezi s tim odlučeno je da se sastanci četnih partijskih ćelija održavaju najmanje jednom nedeljno. U našem bataljonu još u Rogatici je organizovan politički i kulturno-zabavni rad po četama. U to vreme se, između ostalog, pripremao i program priredbe povodom Nove godine, a u 1. četi su izdate i jedne zidne novine. Sem toga, na četnim konferencijama se diskutovalo o aktuelnim temama iz oblasti međunarodne i unutrašnje politike. Po dolasku bataljona na Orahovicu (u drugoj polovini januara), gde se duže ostalo na položajima prema Prači, razvio se vrlo živ partghjsko-politički rad po četama i na terenu. Nedeljno su održavani po jedan partijski sastanak (češće po dva) i po jedna ili dve četne konferencije. Svaki dan su čitane radio-vesti o situaciji na frontovima i važnijim događajima kod nas i u svetu. Početkom februara dobili smo od CK KPJ i jedan program tema za ideološko-politički rad u jedinicama. Kako je materijal za ideološko-politički rad bio vrlo ograničen — u najboljem slučaju dobijao se za četu, vrlo često samo za bataljon, jedan primerak obrađene teme ili umnožene knjige — to su čete na smenu koristile dobijeni materijal i prorađivale ga po grupama, zavisno od smeštaja. Ovaj rad se veoma pozitivno odrazio na ideološkopolitički nivo bataljona — porastao je i broj članova Partije (on se u januaru i februaru gotovo udvostručio). Već u martu partijska organizacija je imala 52 člana i 10 kandidata (u 1. četi 18, u 2. — 10, u 3. — 20, a u štapskoj ćeliji 4). Omasovljenju članstva doprinela je i direktiva CK KPJ i brigadnog partijskog rukovodstva da se ne sektaši, već da se smelije primaju u Partiju odani i u borbi provereni borci, naročito radnici i članovi SKOJ-a. Činjenica da je naš bataljon u ovom periodu bio skoro četiri meseca odvojen od brigade i lišen neposredne pomoći štaba brigade i partijskog rukovodstva, a da su i članovi štaba bataljona retko obilazili čete, svakako se nepovoljno odrazila na život bataljona i međusobne odnose U četama. Zahvaljujući aktivnosti partijskih organizacija i rukovodstava četa sprovođen je intenzivan rad u četama i na terenu gde su one boravile. Ali, da je on mogao biti bolji i efikasniji potvrdilo se početkom septembra, kada su partijsku organizaciju obišli Mijalko Todorović Plavi, partijski rukovodilac brigade i Mitra Mitrović, član politodela. Tada su održani sastanci organizacija i skojevskih aktiva po četama, zatim partijskog biroa bataljona, a na kraju i bataljonska konferencija. Na sastancima se otvoreno i živo raspravljalo o slabostima u našim međusobnim odnosima i a izvesnom zapostavljanju partijske organizacije od strane štaba bataljona, što se osećalo još od formiranja brigade. Ipak, i pored toga što su neka za bataljon životna pitanja bila nerešena, naša partijska organizacija je bila živo tkivo, ona je rasla i razvijala se, bila kadra da odoli svim teškoćama i da se do polovine septembra gotovo udvostruči. Tada je već imala 83 člana i oko 20 kandidata. Taj porast je bio rezultat kako ideološko-političkog rada tako i veoma dobrog boračkog sastava. Uz to valja napomenuti da je do tada u dobroj meri bilo prevaziđeno sektaštvo prilikom prijema novih boraca u Partiju. Na osnovu sačuvanih spiskova partijskih organizacija u nekim četama može se donekle videti i slika partijske organizacije bataljona u prvoj polovini 1943. godine. Tada je bataljon, pored tri pešadijshe, imao i jednu prateću četu čiji je spisak partijskog članstva najbolje očuvan. Iz njega se vidi da je krajem aprila 1943. u ovoj četi bilo 20 članova Partije (15 radnika, 3 zemljoradnika i 2 đaka). Od osam kandidata četvorica su bili radnici, dvojica zemljoradnici, jedan intelektualac i jedan profesionalni vojnik. Prema podacima, od septembra 1942. do aprila 1943. primljeno je 10 novih članova Partije, što znači prosečno 1—2 mesečno. U 1. četi bila su 23 člana Partije (12 radnika, 5 seljaka, 5 intelektualaca i đaka i 1 profesionalni vojnik). Podaci za ostale dve čete nisu sačuvani, ali se zna da im se eaetav nije mnogo razlikovao od 1. i Prateće čete. Tako se može pouzdano reći da je socijalni sastav partijske organizacije bataljona bio pretežno radnički. Posle godinu dana ratovanja gubici su uglavnom popunjavani borcima sa sela. Prema jednom sačuvanom spisku vidi se da je za vreme bitke na Sutjesci u 3. (rudarskoj) četi bilo svega 16 članova Partije. Mada podataka o socijalnom sastavu članstva nemamo, ipak se, s obzirom na sastav ove čete (radnici-rudari), može pouzdano zaključiti da su većina komunista bili rudari. Taj spisak ukazuje i na to da je partijska organizacija ove čete, koja je u martu 1942. imala 20 članova Partije, posle više od godinu dana, i pored prijema novih članova, spala na svega 16 komunista. A to govori da je četa pretrpela ozbiljne gubitke, naročito u petoj ofanzivi. Upoređivanjem ieto se može utvrditi i za partijsko članstvo bataljona. Samo u borbama na Zlatnom boru poginuo je i ranjen veliki broj drugova. Izuzev političkog komesara, izbačen je iz stroja ceo štab bataljona. U 2. četi su poginuli komandir i njegov zamenik, a u 3. (rudarskoj) politički komesar, politički delegat voda i veći broj boraca koji su mahom bili članovi Partije. Do kraja 1943. brojno stanje partijske organizacije bataljona ponovo se popravilo — bilo je oko 100 članova i oko 20 kandidata. Približno, to brojno stanje organizacije zadržalo se sve do kraja rata. Uz partijsku organizaciju postojala je i delovala u bataljonu organizacija SKOJ-a, koja je bila brojno nešto manja. U njoj su, takođe, za dugo preovlađivali radnici, metalci kraljevačke fabrike aviona, i srednjoškolci. Skojevski aktivi po četama bili su snažna podrška partijskoj organizaciji u svim zadacima i njena kadrovska rezerva. Mladalački polet skojevaca i pretežno omladinski sastav partijske organizacije davali su ton životu i radu bataljona. Oslanjajući se na njih, bataljonsko rukovodstvo je sa sigurnošću rešavalo i najteže zadatke. Jovan ŠARENAC Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument