PRVA PROLETERSKA BRIGADA - SEĆANJA BORACA: KNJIGA II
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


OD DRINE DO LIMA

 

Petog aprila premešten sam iz svog matičnog, Kragujevačkog bataljona u Beogradski, za zamenika komandanta. Štab bataljona, sa drugovima Šarcem,[1] komandantom, Vojkanom,[2] komesarom, i Šijanom,[3] zamenikom komesara, bio je u selu Mirjanovićima.

Tri dana kasnije, noću između 8. i 9. aprila, prve grupe dobrovoljaca prešle su Drinu, napale četnike na samoj obali i uputile skelu ka levoj obali. Nekoliko neprijateljevih protivnapada izvršenih do zore bilo je odbijeno. Očišćeno je selo Cvilin od četnika, a isto tako i Krčino brdo, na kom su se bili utvrdili Talijani. U prvim jutarnjim časovima glavnina brigade bila je već na desnoj obali Drine. Pošto je slomljen otpor na Krčinom brdu, brigada je produžila gonjenje neprijatelja ka Kapku.

Posle prelaska Drine, Beogradski bataljon je nastupao preko sela Cvilina, Hajrića i Mirisalića, obuhvatajući s desne strane Krčino brdo, s namerom da izbije u rejon Mavulja—Crnetići, radi napada na Kapak s južne strane. Posle žestoke borbe neprijatelj je i na Kapku likvidiran. Tada je pripremljen napad na Goli vrh, koš je bio utvrđen kao Krčino brdo i Kapak.

Napad na Goli vrh izvršen je u noći između 10. i 11. aprila. Talijani su svoje položaje ojačali snagama koje su uspele da se povuku sa Krčenog brda i Kapka.

Bataljon je pošao u napad iz rejona sela Gapića, Husića i Konjevića. Već u toku noći uspeo je da u vrlo teškoj i oštroj borbi zauzme izvesna utvrđenja, ali ih nije mogao održati, jer je neprijatelj, osećajući da je sa severne strane pritisak slabiji, manevrom prebacio deo snaga prema južnoj strani Golog vrha i tako odbio bataljon sa već zauzetih položaja. Glavnina bataljona se tada, po naređenju, povukla, ostavljajući manje delove za svoje obezbeđenje i izviđanje neprijateljevog manevra.

Jedanaesti april je osvanuo u magli i kiši. U međuvremenu, tokom noći, 3. krajiška brigada je prodrla u bok i pozadinu neprijatelja, na položaje kod Raskršća. To je protivnika nateralo na izvođenje protivnapada iz pravca IfsarRaskršće, kako bi snagama sa tog položaja i sa Golog vrha pomogao izvlačenje svojih grupa. U toku tih borbi Kragujevački bataljon je zauzeo Raskršće, a uz to je još osujećen protivnapad iz pravca Ifsar—Raskršće, pa se neprijatelj našao u teškoj situaciji. U prvim jutarnjim časovima, po magli i kiši, počeo je da se povlači u pravcu Ifsar—Čajniče. Jedinice 6, 4. i 3. bataljona zajedno s jedinicama 3. krajiške brigade uporno su ga gonile.

Od Raskršća do Ifsara, na uzastopno organizovanim odbrambenim položajima, neprijatelj je pokušavao da ja-. čim otporom zaustavi naše nastupanje i gonjenje, ali mu to nije polazilo za rukom. Bio je savladan i potpuno razbijen. Zbog velikih gubitaka i silovitog napredovanja naših jedinica, njegove redove zahvatila je panika i naetalo je bežanje.

Zaplenili smo tada mnoštvo razbacanog i napuštenog oružja — topova, mitraljeza, pušaka, municije, opreme, komore i raznog materijala. Na položaju su ostajali čak i mrtvi i ranjeni vojnici. Razbacane su arhive, rančevi i odela, šeširi s peruškama, a kao simbol čitavog to:g poraza— u blatu je izrešetana i pocepana, ležala četnička zastava.

Naš bataljon je posle ovih borbi ostao nekoliko dana u rejonu Ifsara, sa zadatkom da obezbeđuje pravce Ifsar— Ustikolina i Ifsar—Foča i da prikupi i sredi materijal koji je ostao na terenu posle povlačenja i bekstva neprijatelja. Naređeno nam je, takođe, da se od zaplenjenog materijala sašiju uniforme za borce. Iz našeg bataljona odlaze u Čajniče komesar 2. čete Bojić[4] i komesar 3. čete Mitrović[5], da se pridruže na nekoliko dana brigadnoj ekipi, koja treba svim borcima da dodeli nove titovke i uniformu.

Radost i veselje vladaju u celom bataljonu. Posle teških i napornih dana, posle marševa u toku tromesečne četvrte ofanzive, opet je bila osujećena namera neprijatelja: izašli smo iz obruča i našli se na slobodnom prostoru, ispred koga potučeni neprijatelj bezglavo odstupa.

Od Ifsara se bataljon ponovo spustio prema Drini, U rejon Zakalje, Trebeško brdo, Borovska planina, sa zaDatkom da zatvori i kontroliše pravce: Goražde—Šanac Zakalje—Miljeno—Čajniče i Ustiprača—Borovo—Međuriječje—Čajniče. Levo od nas nalaze se 1. i 2. bataljon, koji zatvaraju pravce Goražde—Miljeno—Čajniče. Prvi dani na ovom terenu i politički rad u narodu doveli su nam nove borce u bataljon. Bili su to uzbudljivi trenuci za sve nas. Pored postrojene čete naših boraca stoji desetina novodošlih i glasno izgovara zakletvu koju čita komesar bataljona Vojkan.

Neprijatelj nam ni tada nije dopustio da se dugo sdmaramo. Povremeno je tukao iz artiljerije i minobacača naše položaje, pokušavajući da ee probije putem Goražde —Čajniče i Šanac—Zakalje—Miljeno—Čajniče. Prvi njegov pokušaj da se probije putem Goražde—Čajniče bio je onemogućen — njegove snage je razbio i naterao u bekstvo 1. bataljon. Sutradan, 21. aprila, kao i ostalih nekoliko dana, Nemci i ustaše su neprekidno napadali položaje našeg bataljona, ali nisu mogli da zauzmu Gradinu, Voavaču i Trebeško brdo. Jedan od najsnažnijih napada, podržan artiljerijom iz rejona Goražde, Kopači, izvršile su 29. aprila jake ustaško-nemačke snage na položaje bataljona na Gradini, Voljači i Trebeškom brdu. Žestoka borba je trajala nekoliko časova. Prvi napadi su odbijeni, ali je ponovnim protivnapadom neprijatelj ipak uspeo da ovlada našim položjima. Tek zajedničkim jurišem 1. i našeg bataljona protivnik je nateran na povlačenje, pa Su položaji bataljona ponovo vraćeni. U ovoj borbi, koja je neprijatelja stajala desetinu mrtvih i ranjenih, poginuo je i puškomitraljezac naše 3. čete Dragiša Jelić.

U toku dana došle su jedinice 6. istočno bosanske brigade da smene bataljon 1. proleterske. Naš bataljon je izvršio pokret predveče i u toku noći 29. i 30., preko Čajniča i Metaljke, došao do Boljanića i Glisnice.

U Glisnici smo proslavili Prvi maj. Posle pevanja "Internacionale", komesar bataljona Vojkan govorio je o značenju ovog praznika; zatim su borci izveli kulturnoumetnički program.

U toku popodneva i noći između 1. i 2. maja prešli smo ceste Pljevlja—Rudo i Pljevlja—Prijepolje. Stigli smo u selo Mataruge na putu Pljevlja—Šahovići. Dva dana kasnije, 3. i 4. maja, dok smo išli ka Šahovićima, u koje smo ušli 4. maja uveče, vodili smo borbe protiv četnika koji su se, posle četvrte ofanzive, razbijeni povlačili na ovaj teren.

Na ovom putu smo imali i vrlo prijatan i srdačan susret s borcima 3. sandžačke brigade. Sedmog maja bataljon je stigao u selo Oklade i na položaje prema Bijelom Polju.

Sa Žute kose vidimo grad u ravnici i oko njega bun&ere opasane žicom. Dolaze nam ljudi izbegli iz grada, pozivaju nas da napadnemo Bijelo Polje, jer su u njemu samo Talijani i nešto četnika. Na nekoliko dana uoči našeg dolaska, kažu, Talijani su u gradu pohapsili oko sto pedeset naših drugova i drže ih kao taoce.

Desetog maja bataljon je pošao u selo Ujniće[6], sa zadatkom da kontroliše put Bijelo Polje—Prijepolje, dolinom Lima. Posle dolaska u selo, planirani kratki odmor neprijatelj nam je poremetio. Već 11. maja kolona Talijana, sa oko četrdeset kamiona punih vojnika i razne opreme, krećući se putem od Prijepolja preko Brodareva za Bijelo Polje, upala je u zasedu 2. bataljona kod Gostuna. Veći deo te motorizacije je bio uništen i spaljen, zaplenjeno je mnoštvo materijala, naoružanja i municije; zatim, radiostanica i arhiva, iz koje se moglo videti da je došlo do smene garnizona između Talijana i Nemaca, to jest do povlačenja Talijana prema jadranskoj obali.

Istoga dana uveče Talijani su zaposeli položaje na Gradini, u rejonu Bare, Barski Rog. Dvanaestog maja su izvršili napad s namerom da ovladaju našim položajima duž komunikacije Brodarevo—Bijelo Polje, te da tako oslobode ovaj put za svoje kretanje. Napad je počeo ujutru, iz rejona Gostun, Gradina, na položaje 6, 1. i 4. bataljona. Vodila se žestoka borba na brdovitom terenu, ispresecanom jarugama i potocima. Talijani su, kao nikad do tada, uporno jurišali. Tri do četiri puta su jurišali za nekoliko časova. Na kraju smo se s njima gotovo pomešali. Pred podne je bio odbijen i slomljen i poslednji njihov juriš, pa su počeli da se povlače. No, mi ih nismo ostavili na miru. Nastupali smo goneći ih, tako da smo već oko podne ušli u Gostun, iz kojega su pobegli prema Brodarevu. Bataljon je tada dobio naređenje da se razmesti u rejonu sela Kanja da kontroliše put dolinom Lima iz pravca Brodarevo.

Na ovom mestu proveli smo nekoliko mirnih dana. Tada, posmatrajući preko Lima, pitali smo se da li je već došao željno očekivani dan kada ćemo preći i preko ove reke na drugu stranu, u Srbiju. Svim borcima je već bilo poznato da se nekuda ide. Verovatno u Srbiju, u Metohiju, ili u neki drugi kraj onog dela naše zemlje koji smo već odavno napustili, još novembra 1941. godine. To su tada bila naša maštanja i snovi, nade i iščekivanja.

Petnaestog maja 1943. bataljon se ponovo našao u selu Okladama i na položajima prema Bijelom Polju. Odatle je neprijatelj istoga dana počeo jednu od najvećih, najobimnijih i najtežih operacija protiv nas. Počela je peta ofanziva.

Branislav BARJAKTAREVIĆ



[1] Милан Шарац.

[2] Војин Лукић.

8 Душан Шијан.

[4] Милосав Бојић.

[5] Раде Митровић.

[6] Родно место Љубе Рабренавића.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument