| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ ŠTABA 1. DIVIZIJE OD 6. V 1943. VRHOVNOM ŠTABU O AKCIJAMA U APRILU 1943.1 "Za prelazak reke nije bilo nikakzvih sredstava niti materijala pripremljenog za šihovu izgradnju. U samoj Ustikolini nalazio se jedan splav na žici, no on je bio odvučen ka neprijatelju na desnu obalu. Pod zaštitom jake vatre automatskih i teških oruđa uspeo je jedan borac koji je preplivao reku da ugrabi taj splav. Međutim, žica je bila slučajem oštećena jednim puščanim pogotkom, te točak skele nije mogao da pređe čvor koji se stvorio na sredini žice.Sa oekudnim sredstvima otpočela je izgradnja splavova, koja je zadršena 7. IV. Sada je trebalo preneti splavove do mesta prelaza pod jakom vatrom svih necrij ateljskih oruđa iz rovova koje je neprijatelj poseo neposredno na suprotnoj obali reke. Ovaj rad je bio vrlo težak i zahtevao je veliki broj ljudi za nošenje splavova. Rešeno je da prebacivanje otpočne u prvi sumrak 8. IV, e težnjom ,da se prvo naše odeljenje prebaci preko reke pre nego što neprijatelj počne zapoeedanje svojih prvih rovova, a ujedno da bi iskoristili sumrak za neprimećeno prebacivanje. Ovoga dana va prostor Miljevina — Ustikolina pristizala je 3. krajiška brigada, koja je dobila naređenje da se pripremi za pre^ bacivanje odmah posle 1. brigade i da svojim teškim oruđima — po potrebi — potpomaže prebacivanje 1. bripade. Osmog
aprila u 19 č. neprijatelj je počeo da se spušta za posedanje prvih rovova.
Pomoću sandoline uspeo je jedan naš puškomitraljezac da prvi dođe do rovova,
iz kojih je otvorio vatru na neprijatelja koji je ka njima dolazio. Uporedo sa
sandolinom otpočelo je 1prebacivanje dobrovoljačke udarne grupe, sastavljene
uglav»om od puškomitraljezaca. No prebacivanje je išlo veoma sporo, splavovi
su održavali samo mali broj ljudi, a delom se i potapala skela — koja je u međuvremenu
opravljena. Posle prvog prebacivanja ponovo je onespoeobljena vatrom iz bacača,
Da bi se zaista obezbedilo prebacivanje i stvorio najpotrebniji mostobran.
trebalo je ovladati uzvišenjem Krčino brdr. Sa 50 prebačenih dobrovoljaca
dato je potrebno bočno obezbeđenje i preduzet napad na Krčino brdo, koje je
bilo posednuto od 600 Talijana-alpinaca. Posle četiri uzastopna juriša
neprijatelj je izbačen iz utvrđenja i naši su ovladali tim položatem. Međutim,
četnici su uspeli da potisnu naša mala bočna obezbeđenja i tako izbiju za leđa
prebačenim delovima. Junačkim poduhvatom komandaiata 1. i 2. bataljona i njihovih 13 boraca četnici su ručnim bo>mbama naterani u beketvo. Ovim su četničke snage u jačini od oko 1.500 ljudi bile paralisane. To je omogućilo da se naše male snage na Krčinom brdu održe i odbiju četiri uzastopna juriša alpinaca. Postupnim prebacivanjem, naše snage na Krčinom brdu narasle su na oko 100 boraca, koji su u 4 čaea 9. IV uspeli da nateraju Talijane u panično beketvo prema njihovom sledećem položaju — Kapku. Ovoga daia oko podne prebacivali su se na desnu obalu Drine svi borački delovi 1. brigade, te je posle podne otpočeto prebacivanje 3. krajiške brigade. Posle prebacivanja 3. krajiška brigada imala je zadatak da delom snaga bočno oadegjstvuje 1. proleterskoj brigadi, a drugim delom da hvata vezu sa jedinicama južne grupe i, ukoliko one nisu izbile, da zatvori pravac Foča — Ifsar. Noću 9/10 aprila 1. brigada u četiri uzastopna napada na Kapak zauzimala je prve položaje, koje je morala ubrzo zbog jake vatre napuštati. Koncentracija vatre je bila potpuna i vrlo jaka iz svih neprijateljekih oruđa. Tek u 4 č ujutru, 10. aprila, osvojen je Kapak posle nekoliko novih juriša. Kako je na prostor između Ustikoline i Goražda pristigla 6. i Majevička brigada, naredili omo da se i naša 7. brigada prebaci preko Drine, za šta smo odmah tražili i naknadno dobili i odobrenje od Vrhovnog štaba. S razvojem i tokom borbi Prve brigade uvideli smo da glavne neprijateljske snage nisu u Foči, već da su one u jačini od oko 4.000# ljudi poetavljene na utvrđenim uzastopnim položajima od Ifsara pa sve do najistaknutije tačke — Goli vrh. Jedino su te snage bile ofanzivne i oko njih su bile skupljene četničke snage — brigade Boeanskog korpusa. Razbijanjem ovih snaga najpovoljnije se rešava pitanje Foče i stvaraju povoljne perspektive za rešavanje situacije oko Čajniča, i — što je vrlo važno — za razbijanje četnika. Tadašnje direktive za dalji razvoj operacija bile su: manjim snagama postaviti se prema necrijatelju u cilju izolovanja fočanskog garnizona, a glavninom — u zajednici sa južnom grupom —likvidirati taj garnizon. Odetupanje — izvlačenje neprijatelja sa Golog vrha odmah je primećeno i od bataljona 1. brigade koji su učestvovali u tučenju neprijateljskih kolona, a potom ih gonili ka Ifsaru, Neprijatelj je imao velike žrtve u ljudstvu i materijalu. Samo u ovoj akciji primećeno je na terenu preko 100 talijanekih leševa. Između ostalog velikog plena u oružju, municiji, spremi, hrani i drugom, zaplenjeno je: 4 brdska topa i delovi druga dva, 9 radiostanica. Neprijatelj je u paničnom strahu odstupao."
|