SITNICA   Sitnica — prvi veliki okršaj naše divizije. Branili su je delovi jednog elitnog gorskog zdruga, a odbranom su rukovodili Nemci. Oko četrdeset nemačkih vojnika s baterijom topova bili su moralna podrška zdrugovcima. Uz to je bio izgrađen čitav sistem dobro utvrđenih otpornih tačaka, međusobno povezanih rovovima. Otporne tačke su bile uređene i za dugotrajniju borbu u svim uslovima. U središtu uporišta, mesna džamija bila je pretvorena u tvrđavu svoje vrste. Nalazila se na brežuljku koji dominira okolinom. Oko džamije bio je zid, koji je posada uredila i iskoristila za odbranu. Od džamije se moglo rovovima kretati ka otpornim tačkama spoljne odbrane grada. Neuspesi naših jedinica koje su ovde ranije napadale dali su povoda posadi uporišta da se osili i uobrazi u neosvojivost Sitnice. Zbog toga seljaci iz okolnih sela nisu verovali da ćemo napasti uporište, a još manje su verovali da ćemo ga zauzeti ako ga napadnemo. Jedan od njih, ratnik iz prvog svetskog rata, ponudio se dobrovoljno za vodiča i obećao vola ako zauzmemo Sitnicu. U napadu je učestvovala cela brigada. Kraljevački bataljon je nastupao pravcem Miletići—Bavelići, s glavnim pravcem napada levo od ceste Mrkonjić-Grad—Banja Luka. Levo od nas napadaju Kragujevčani, a desno, s druge strane ceste, 2. crnogorski bataljon. Sneg pada i veoma je hladno. Većina boraca je vrlo slabo obučena, neki su gotovo bosi. Zbog velikog snega i nameta jedva se krećemo. Ponegde su nanosi preko dva metra. Drugovi na čelu propadaju u nevidljive rupe i teško se izvlače. I pored najbolje volje i upornosti, ne stižemo tačno na vreme. Kasnimo nekoliko minuta. Napetost raste za vreme dok podilazimo otpornim tačkama. Na našem pravcu, pri kraju, nanosi snega su nam dobrodošli da se neopaženo privučemo. Tišinu prekida rafal na sektoru Kragujevčana. Zatim je počelo na sve strane da puca. Preko nas fijuču artiljeriske granate. Počelo je i odmah nestaje one nervne napetosti. Više ne obraćamo mnogo pažnje ni na rakete što lete svaki čas u vis, mada osvetljavaju na snegu svaku tamniju tačku. Razvija se žestoka borba, naročito levo od nas, kod Kragujevčana. Oni su prvi naišli na neprijatelja, a napadaju i najbolje branjene položaje. Zahvaljujući tome što smo se neopaženo privukli do polaznih položaja za napad i što je neprijatelj zbog našeg zakašnjenja koncentrisao pažnju i vatru na Kragujevčane, relativno brzo zauzimamo niz otpornih tačaka i zarobljavamo oko sto domobrana. Hladnoću više ne osećamo. Pred našim iznenadnim i energičnim udarom, neprijatelj popušta i beži sa nekih tačaka. Jednu grupu koja naleće na nas takođe razoružavamo. Naleće i druga grupa. Od nje oduzimamo puškomitraljez i hoćemo da ga odmah upotrebimo, ali je on zaleđen. Za ovu noć to je komad gvožđa i teret, ali sutra će dobrodoći. Nama se neće zalediti ni na još većem mrazu. Naši su puškomitraljesci stekli to gorko iskustvo već prve ratne zime, na Jahorini i Prači, u mnogo nepovoljnijim uslovima, i od tada se retko kome desilo da mu oružje otkaže zbog mraza. Uspešnim razbijanjem i zarobljavanjem neprijatelja na svom pravcu, najedared smo se našli u središtu neprijateljeve odbrane. Bez otpora, zaplenili smo tri topa i zarobili deo nemačke posade. Drugi deo posade je onespoeobio oruđa i uspeo da nam izmakne. Uprkos našem navaljivanju, ni jedan zarobljeni Nemac neće da kaže gde su zatvarači. Neće, jer svaki od njih zna da ćemo ih upotrebiti za napad na preostale tačke otpora, a pre svega džamiju. U isto vreme su i Kragujevčani i Crnogorci likvidirali bunkere na svojim pravcima, te je tako spoljna odbrana bila slomljena. Da bi pomogli Kragujevčanima, naši borci podilaze neopaženo teškom mitraljezu koji je zadržavao njihovo napredovanje. Iznenadnim napadom zarobljavaju celu posadu. Crnogorci jurišaju u streljačkom stroju na utvrđenu džamiju, ali zastaju pred brisanim prostorom zbog žestokog neprijateljevog otpora i svojih osetnih gubitaka. Izbačeno im je iz stroja petnaestak boraca. Opkoljeni neprijatelj je rešen da se brani do kraja. Drugo mu ništa ne preostaje. Treba još efikasnije pomoći 2. bataljon. Živan naređuje Jumbi i Liscu da minobacačem tuku džamiju. Kao i uvek, oni to majstorski čine. Pljušte mine po džamiji punoj vojnika i municije. Čuju se povici i krici. Prekidamo vatru. Neprijatelj vidi bezizlaznost svog položaja i našu rešeiost da uništimo njegovo uporište. Predaje se. Ukupno je zarobljeno preko dve stotine domobrana. Imaju dosta mrtvih i ranjenih. Među mrtvima u džamiji je i žena poznatog izdajnika, četničkog vojvode Drenovića. Njeno dete je ostalo živo. Kragujevčani i Crnogorci su pretrpeli znatne gubitke. Sticajem okolnosti, mi smo prošli lakše. Ranjene drugove previjaju. Jedan borac, potpuno bos, prilazi komesaru bataljona. U ruci mu vojničke cipele zapljenjene u borbi. Moli komesara da mu ih dodeli. Komesar ga pogleda i reče mu da ih odmah obuje, a sutradan da prijavi. Kod nas mora tako biti. Mi smo vojska nastala od golorukog naroda. Sem visoke političke svesti i srca, mi malo šta imamo. Ali sve što se zapleni od neprijatelja mora da se preda u kolektiv. Dobiće onaj kome je najpotrebnije. Sitnica — prvi veliki okršaj naše divizije! A meni su se trajno urezali u sećanje ona strašno hladna noć, bosonogi borac i neumitni komesar. Milan SIMOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument