| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Osmi april. Veče ee lagano spušta na selo i obronke Jahorine i na dolinu Drine, iz koje se diže plavičasta izmaglica. U seocima Donjem Žešću i Strmcu vlada živost. Tu je logor Kraljevačkog bataljona. Borci su večerali još pre zalaska sunca i izvršili sve pripreme za ponovni pokret ka Drini. Kod bojne komore je neka gužva. Tamo "fotograf" Dragi izdaje municiju Kragujevčanima. Došli su da im damo 2.000 metaka za puške i mitraljeze i deset mina za teški bacač. Mi to nesebično činimo — bez gunđanja i prigovora, jer je i njihov bataljon deo jedinstvenog kolektiva. Kolona prateće čete spremna je za pokret. Čeka se još samo na to da intendant bataljona Voja Bojović izda zob za konje. Tu je i Živan Maričić, komandant našeg bataljona. Interesuje se da li smo Kragujevčanima izdali municiju i kako smo se pripremili za noćašnju akciju. Oko 17 časova sve je bilo gotovo. Krenusmo niz Vrbičku kosu dole ka Drini, Sumrak lagano pada na kose oko nas. Evo nas opet u
Ustikolini. Ovo je četvrti silazak na Drinu za poslednjih trinaest dana. Tri
puta nismo uspeli da je pređemo. Svi smo nekako ljuti zbog toga. A kad se
proleteri naljute, onda neko mora da plati račun. Mi, ili oni na drugoj obali.
Uostalom, to ćemo videti noćas i — sutra. Prolazimo kroz Ustikolinu džombastim sokacima. Gotovo sve kuće su razrušene. Nije ni čudo, posle tolikih bombardovanja. Naiđosmo na pionirsku četu brigade i ekipu pionira iz bataljona. Napravili su splavove od greda i brvana razrušenih kuća i sada ih na drvenim seljačkim prebacuju ka skelekom prelazu. Da se ne bi čula lupa i škripanje taljiga, osovine su podmazali katranom, a šine na točkovima ombtali krpama i slamom. Noćas moramo uspeti. Koča je tako naredio. Pregazismo Kolunsku reku nedaleko od mlina. Tamo je štab brigade. Penjemo se žurnim koracima ka položaju ispod kote 574. Stigli smo u 18 časova i 30 minuta. Još pola sata pa će početi napad. Posedamo položaj bez zastoja, jer ga dobro poznajemo još od prošle noći. Po mraku, tiho i bez nervoze, čiste se oruđa i priprema municija. S Mošom Lakićem obilazim položaj čete. Sa nama su još Jovo Šarenac i Gajo Šovljanski Jumba. Na istom položaju, samo nešto ulevo ka pravoslavnoj crkvici, postavljena su teška oruđa 1. i 2. bataljona. I oni završavaju pripreme za otvaranje vatre. Na samoj ivici sela, levo od njih su puškomitraljesci 4. bataljona. I oni učestvuju u obezbeđenju prelaska Drine. Ostatak bataljona je angažovan za prenošenje splavova. Desno od nas, ka Foči, nalazi se 6. bataljon. A dole, na obali Drine, 1. i 2. bataljon vrše poslednje pripreme za ukrcavanje i samo čekaju čas pa da se otisnu preko plahovite reke. Kragujevčani su na krajnjem levom krilu. Njihov je zadatak da obezbede brigadu od Goražda. Tiha aprilska noć nad Drinom. Vedro je. Nigde oblačka. Ispred nas na stotinak metara pruža se put što vodi za Foču, a odmah pored njega protiče hučeći studena, brza i ćudljiva Drina sa svojim virovima i brzacima. Sada je svuda duboka. Popunila je obale, i potmulo huji i penuša se. Kao da preti . . . Tamo preko nje je mala ravnica sa njivama. Nešto dalje je selo Cvilin. Lepo se vide kuće. Mile Maksimović, mitraljezac iz moje čete, pokazuje mi svoju kuću i kuću Pante Gavrana, komandira Rudarske čete našeg bataljona. Tamo je sada neprijatelj — četnici Lukačevića. Po danu su u selu, a kada padne noć, dolaze u rovove i bunkere na samoj obali Drine. Pozadi, na Krčinom brdu i Kapku, nalaze se Talijani, koji su tu postavili brdske topove. Četnici im služe kao predstraža. Još nekoliko minuta pa će se preko Drine otisnuti prvi čamci i splavovi s puškomitraljescima i bombašima. Sve sami dobrovoljci iz svih bataljona. Među njima su i ribari sa Drine — borci naše brigade. Oni su iskusni llivači i veslači. Naši su pogledi upereni preko Drine. Naprežemo °či da bismo što bolje videli. Služimo se i dvogledima, Jer noć nije tako mračna. Napor naših očiju nije bio uzaludan. Primetili smo kako se preko njiva kreću omanje kolone četnika. Pošli su da posednu bunkere na obali. Tačno je 19 čaeova. Prvi čamci i splavovi već su se otisnuli na Drinu. Tada stupamo i mi u akciju. Iz naših teških mitraljeza i minobacača prosu se uraganska vatra. Plotun za plotunom. Obezbeđivali smo našim drugovima prelazak zasipajući neprijatelja. Usku dolinu Drine isnunila je zaglušna jeka koja se višestruko odbija od okolnih planina. Pravi krkljanac. Gledamo siluete naših splavova kako grabe ka drugoj obali. Ne potraja dugo, nešto više od pet minuta, i već ugledasmo plameni jezik iz našeg puškomitraljeza na drugoj obali. To je siguran znak da su naši prešli. Čuje se prodoran glas jednog našeg borca. Pretpostavljamo da bi to mogao biti Žića iz 6. bataljona pošto on voli da podvriskuje uzvikujući: "Drmaj, Srbijo!" Naša vatra je bila efikasna. Četnici nisu opalili ni metka. Beže kao ludi. Spasavaju glave kako ko može. Mi ih progonimo mitraljeskim rafalima i bacačkim minama. Naši prodiru preko ravnice i već su se dokopali prvih kuća u Cvilinu. Nismo dugo ostali na miru. Sa Krčinog brda i Kapka "progovoriše" Talijani iz minobacača i topova. Granate i mine plotunskom paljbom počeše da zasipaju Drinu, Ustikolinu i naš položaj. Kiša od granata. I to onako bogata, bez štednje. Ustremili se da ućutkaju naša teška oruđa. Tu su i prvi ranjenici. Kao za inat, prva je ranjena četna bolničarka drugarica Marija. Moša, komesar naše čete, ukazuje joj prvu pomoć pre nego što će je odneti do brigadnog saniteta, Sledeći plotuni neprijatelja zakačili su minobacačlije. Ranjeni su Jumba i Jakša Dragović. Jumbi je eksplozija mine iskasapila tur, koji on pridržava rukama i odlazi na brigadno previjalište. A onda su došli na red mitraljesci i komanda čete. Jedna granata se zabode pored mojih nogu, ali ne eksplodira. Pomislih — dobro bi bilo kad bi sve granate ovako "lagale". Ali većina pogađa i eksplodira, nanoseći nam sve veće gubitke. Naš položaj je obasut uraganskom vatrom iz topova, i evo novih ranjenika. To su mali Janko Ćosović, Đerić, Radić i ja. Janko je najteže ranjen. Razmrskana mu je glava. Samo ječi. Svima nam je teško što je baš on ranjen. Mlad je, nema ni punih šesnaest godina. Juče su mu dolazile majka i sestra u naš logor da ga vide. Plakale su od radosti, a on se zbog toga na njih ljutio. Na majku se posebno naljutio što je tražila da ga vratimo kući, a da kod nas u četi ostane samo njegov brat Boško. Ništa nije pomoglo ni kad su mu rekli da mu je otac bolestan i da bi želeo da ga vidi. Držao se gordo kao stari ratnik. Ostajem na položajima. Pratim borbu koja se zapalila. Dole, na Drini, na samom mestu prelaza, takođe je vrlo živo. U improvizovane splavove ukrcavaju se grupe boraca i otiskuju preko valovite i penušave reke. I tu je skoro svaki kvadratni metar pod vatrom talijanske artiljerije. Dobar deo granata pada u vodu, pa njihove eksplozije stvaraju upečatljive prizore, nešto nalik na vodoskoke i gejzire. Posle prvih bombaša i puškomitraljezaca, koji su već odbacili četnike od obale, počelo je prebacivanje 1. i 2. bataljona. Vršilo se u isto vreme. Prevoženje je bilo vrlo naporno i rizično. Na splavove od crvotočnih greda i brvana ukrcani su borci sa oružjem i municijom. Neki od splavova su se posle otiskivanja sa obale raspadali pod udarcima talasa. Neki borci su zajedno sa splavom nestajali u talasima reke. Plaćamo danak našoj neopremljenosti. Dvadeset časova. Prevoženje splavovima teče vrlo sporo. Od trideset i dva splava ostalo je u upotrebi samo njih nekoliko. A treba što pre prebaciti celu brigadu! Živan Maričić, koji rukovodi prevoženjem, naredio je da Panto Gavran i Milan Veža prebace skelu s desne obale na levu i da se opravi čelično uže i koturača. Mokri do gole kože, oni su u mrkloj noći uspeli da to učine. I tek što su je dovukli blizu obale, pala je na nju neprijateljeva granata i skela se ubrzo našla na dubini oko jedan i po metar. Trebalo ju je izvaditi i opraviti. U hladnoj vodi do guše, našlo se odmah desetak drugova — dugajlija. Tu su Blagoje Bogavac, Moma Dugalić i Božo Kalember. Skoro čitav štab bataljona. Oko 22 časa skela je bila izvađena i opravljena. Dotle su opravljeni koturača i čelično uže, koje je već ponovo zategnuto. Jedan kompletan vod se ukrcava u skelu. Svi su raspoloženi — i komandant prelaza i štab brigade. Sada će prevoženje preostalih delova 1. i 2. bataljona teći brže. A to je važno, jer od toga zavisi proširenje i obezbeđenje stvorenog mostobrana. Nisam mogao dalje da
ostanem na položajima. Drugovi su me naterali da idem u sanitet. U selu Odžaku
nalazi se brigadno previjalište. Tamo se pri svetlosti karbidskih lampa ukazuje
lekarska pomoć. Tu je hirurška ekipa. Sa njima je i drugarica Čarna. Ona pomaže
lekarima i popunjava "ranjeničke karte". Tu se vrši trijaža. Lakše
ranjeni se odmah vraćaju u jedinicu. Tako su se vratili u četU
drugovi Radić i Đerić, a nas ostale su poslali u brigadni sanitet, u selo Željevo.
S nama stiže još dosta ranjenih drugova iz 1. i 2. bataljona. Skoro će ponoć. Sveže je. Iz doline Kolunske reke kreću se prema selu Željevu grupice ranjenika. Neki peške, a neki na konju, već prema tome kako je odredio doktor i drugarica Čarna. Pozadi nas ječi dolina Drine od eksplozije granata. Mitraljeska vatra se najjače razgorela na Krčinom brdu. Tamo neprekidno trešte eksplozije bombi. Mitraljezi "štepuju" dugim rafalima. Posle dva sata pešačenja stigosmo u Željevo. Tamo je sve budno. Gledaju jedinstven prizor u ovom našem ratu. Čitavo Krčino brdo je u plamenu. To nije običan požar u kome gori samo šuma. To je ogromna plavičasto-crvena plamena zavesa čija visina često iznosi i do pedeset, pa i stotinu metara. I veličanstveno i strašno. Veličanstveno kao polarna svetlost, a strašno kao erupcija vulkana. To traje stalno, s manjom i većom žestinom, sve do zore. Stariji ljudi, seljaci iz ovoga kraja, čude se kako smo smeli da se usudimo da prelazimo Drinu ovako goloruki i bez savremene opreme. Sviće. Zvezde gasnu. Na Krčinom brdu se vrhdi samo dim. Posmatramo kako se poprište krvavih sudara pomerilo napred prema Kapku. Talijani su pod udarcima proletera morali da popuste i sada se žilavo brane. Čuju se potmule eksplozije bombi. Ovde, u Željevo, pristižu novi ranjenici, koji nam pričaju da se u Uskolini razvija živ saobraćaj preko nabujale Drine. Završeno je prevoženje poslednjih delova 1. i 2. bataljona. Na redu je naš Kraljevački bataljon. Ljubivoje PAJOVIĆ
|