IZVEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA O SITNICI ŠTAB 1. PROLETERSKE BRIGADE 1. PROLETERSKE DIVIZIJE 29. XI 1942. POLITIČKOM KOMESARU 1. PROLETERSKE UDARNE DIVIZIJE[1] Napomena. Ovaj izveštaj je nepotpun, jer u njemu neće biti onih stvari o kojima je diskutovano na zajedničkom sastanku štaba divizije sa štabovima brigada. Akcija od svih bataljona je izvedena tačno po predviđenom planu. Svi bataljoni su pokazali punu inicijativu, a saradnja među bataljonima je u ovoj akciji došla do potpunog izražaja, kao nikada dosad. Npr., 6. bataljon je relativno brzo likvidirao neprijatelja na svom sektoru i odmah, bez poziva, upućuje jednu četu u pomoć 2. bataljonu. Tamo je 6. bataljon i imao sve žrtve. Ili: „Sjajnim naletom i doslednim izvršavanjem zadatka 2. i 3. bataljona nama je posao bio veoma olakšan... Dolazi izveštaj, mnogo drugova iz 2. bataljona izginulo gore na džamiji. Bez sekunde oklevanja šalje se teški bacač i 4 puškomitraljeza u pomoć drugom..(iz izveštaja politkoma 4. bataljoia). Ta saradnja se očitovala i na zajedničkoj konferenciji sa štabovima bataljona posle akcije. Svaki diskutant se prosto trudio da što više istakne borbu drugih, a primedbe drugima su upućivane vrlo obazrivo. Svi komandanti bataljona i komandiri četa pokazali su se potpuno dorasli svojoj funkciji. Tako su se poslednje promene u komandnom osoblju pokazale, prema ovoj akciji, pravilne. Sudeći po ovoj akciji, 3. bataljon će sa ovim rukovodstvom doći do punog izražaja. Jedini ozbiljan nedostatak ove akcije su velike žrtve. Uzroci tolikim žrtvama, po mom mišljenju, jesu: a) nepovoljan odnos snaga (skoro 1 :2 u korist neprijatelja, umesto obrnuto); b) nedovoljna, nepotpuna, delimično i netačna obaveštenja o stanju neprijateljskih snaga; v) jaka, dobro raspoređena i zamaskirana neprijateljska utvrđenja; g) izvesni propusti rukovodilaca. U akciji su učestvovali 2, 3, 4. i 6. bataljon. Dobro su radili svi bataljoni. Naročito su se istakli 3. bataljon, koji je zbog ranijeg početku (nagazio je iznenada na neprijatelja) bio na sebe navukao svu vatru neprijatelja, 2. bataljon, koji je imao najteži teren, i 6. bataljon. Po mom mišljenju, u brigadi je ovo bila naša najveća i najteža akcija. Ovde su se i jedinice i pojedinci držali tako da su i najfantastičnije priče o 1. proleterskoj u ovoj akciji bile samo stvareost. Lična herojstva su tako masovna da ih čovek ne može sve ni nabrojati. Milan Raspopović, zamkom 3. čete 2. bataljona, biv. aktivni narednik, član KPJ, koji je u Livnu odlikovan kao najbolji borac u bataljonu zlatnim satom od štaba brigade, poginuo je u ovom boju kao heroj. Osvojivši od neprijatelja mašingever, stavlja svoju pušku na leđa, penje se na zidine džamije gde su bili zabarikadirani Nemci i ustaše i odatle ih zasipa vatrom. Pao je mrtav, pogođen u stomak. Drug Raspopović je bio primer marljivosti, skromnosti, diocipline i hrabrosti. Čitav njegov bataljon ga predlaže za narodiog heroja. — Mi se slažemo sa tim predlogom. Olga Bešić, sanitarka 2. bataljona, kraj samog bunkera previja 6 ranjenika, dok iz njene rane teče mlaz krvi, a tek potom odlazi da se sama previja. — Uopšte, naše sanitarke u ovoj akciji su zadivljavale. O njihovom držanju se sada samo priča po brigadi. Milija Rašović, borac 2, bataljona, uskače u bunker u kome su bili Nemci sa domobranima i nateruje domobrane da razoružavaju Nemce. Bajo Prelević, mitraljezac 2. bataljona, nalazi se sa svojim bredom u prvoj borbenoj liniji. Međutim cilj je u neposrednoj blizini, bombaši jurišaju, sa postolja se ne može tući, a on neće da dangubi. Bajo podiže teški mitraljez sa postolja i iz stojećeg stava zasipa neprijatelja vatrom, od koje padaju 4 mrtva i 1 ranjeni neprijateljski vojnik. Dragan Simić, komandir čete 3. bataljona, biv. aktivni potporučnik, poginuo je smrću heroja na ivici samog bunkera, u jurišu na čelu svoje čete. Steva Roglić, zamenik politkoma čete 3. bataljona, pod kišom kuršuma sa nekoliko metara rastojanja baca bombe na bunker. Neprijatelj baca takođe na njega bombe, on ih vraća natrag. Posle borbe Roglić je predao 9 osigurača — ni u najtežem momentu nije zaboravio da za našu radionicu treba čuvati osigurače. Neđo Milić je pred samu akciju postavljen za vodnika u Omladinskoj četi. Na samom početku borbe poginuo mu je komandir, on preuzima komandu čete i sigurno, bez kolebanja, njegova četa nadire na bunkere. Neđo je seljak od 18 godina, iz istočne Bosne. Dobrivoje Cekić, borac 6. bataljona, hvata se ukoštac sa Nemcem, obara ga na zemlju i otima mu pušku. Milutin Tanasijević, desetar 6. bataljona, skače na bunker, hvata za cev neprijateljskog puškomitraljeza i uzvikuje: „Stoj, Švabo, sunce ti tvoje!" Bubalo, zamenik politkoma čete 4. bataljona, rudar, hvata za prsa Nemca koji muca: „Ja unteroficir, ima špek!" „Kakav špek, ja hoću tvoje oružje!" — odgovara Bubalo. Smrt fašizmu — sloboda narodu! Politkom brigade PLAVI [1] Izveštaj političkog komesara 1. brigade Mijalka Todorovića Plavog (Zbornik NOR-a IV/8, str. 200—203). — Prim. red. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument