U PROLEĆNOJ OFANZIVI Prema dnevniku 2. bataljona   Uoči završne ofanzive 2. bataljon je imao u svom sastavu tri čete, sa 570 dobro naoružanih boraca. Osim toga, u sastavu bataljona imali smo jednu mitraljesku četu ea 4 mitraljeza maksima i 5 nemačkih šaraca, minobacačku četu sa 6 minobacača 82 mm, vod protivkolskih topova sa 2 topa 45 mm, vod protivkolskih pušaka, vod za vezu sa centralom, 7. telefona i jednu primopredajnu radio-stanicu, sanitetski vod i vod za snabdevanje. SREMSKI FRONT Četvrtak, 12. april 1945. U 4 časa i 45 minuta počeo je opšti napad na frontu od Dunava do Save u pravcu Vinkovaca. Naša brigada je napadala front oslonjena desnim krilom na desnu obalu Dunava, a levim na 13. proletersku brigadu u rejonu kote 98. Glavni udar je nanosila levim krilom 1. bataljona i desnim krilom 2. bataljona, pravcem kota 132 — kota 128 — južža grupa kuća sela Mohova. Artiljerijska priprema trajala je petnaest minuta i u 5 časova izvršen je juriš na frontu čitave brigade. Juriš je ponovljen, i tek u 6 časova i 40 minuta front je bio probijen. Počinje gonjenje neprijatelja, koji je mestimično još davao otpor po dubini. U 17 časova i 30 minuta oslobodili smo Vukovar (za jedanaest časova borbe 1. proleterska brigada savladala je dvadeset pet kilometara). U Vukovaru, na reci Vuki, Nemci su pri povlačenju porušili most, te nam je otežano gonjenje. Pešaci su reku prešli gazom, ali su vozila i teško njaoružanje zastali. Naređeno je da prenoćimo u Vukovaru, a u toku noći da se podigne most. Ovog dana 2. bataljon je u borbi od Šarengrada do Vukovara ubio 315 Nemaca i zarobio 247. Gubici 2. bataljona bili su 47 poginulih i 62 ranjena (najviše gubitaka imali smo pri samom proboju fronta). Petak, 13. april. — U 6 časova ujutro izvršili smo marš pravcem Vukovar—Borovo. Na otpor nismo nailazili; pa ipak nam je naređeno da u Borovu zastanemo. U 18 časova i 30 minuta smo dobili naređenje da krenemo pravcem Borovo—Bobota—Tordinci-—Korog—Palača—Lastovo, gde smo stigli sutradan u 5 časova i 30 minuta. Subota, 14. april. U Lastovu smo ostali do podne, a u 12 časova i 30 minuta krenuli smo peške prema Šodlovcima, pa zatim zapregama pravcem Kortina Semeljci—Široko Polje—Tomašanci, gde smo u 17 časova naišli na otpor Nemaca i ustaša. Bataljon je ubrzo razbio neprijatelja, pa se borba prenela u rejon sela Gorjana, kojim smo ovladali sa padom mraka. Tom prilikom zaplenili smo četiri minobacača 82 mm i troja kola natovarena minobacačkim minama; zarobili smo šest Nemaca, dok ih je sedam bilo mrtvih. Mi smo imali tri mrtva i šesnaest ranjenih. Bataljon je ostao na prenoćištu u selu Gorjanima. Štab bataljona se smestio u kuću Martina Blaževića, strojobravara, koji je bio oduševljen našim dolaskom. Komesar bataljona, Nikica Vukojević, iako umoran, do pola noći je ostao s njim u razgovoru. — Ja sam — veli Martin — imao dodira s partizanima i ranije, ali ti naši partizani nisu bili tako opremljeni kao što ste vi sada. Te noći se Martin opio, a bilo je dovoljno vina i za članove štaba bataljona, kao i za ostale borce koji su se bili zatekli u Martinovoj kući. On je nosio oveći balon vina od čete do čete nudeći borcima da piju. Nedelja, 15. april. U 11 časova i 45 minuta bataljon je izvršio marš pravcem: Gorjani—Bela Vila—Đakovački Kućanci—Drenje—Muedičevac—šuma Vuka—Milinci—Čenkovo—Dobrogošće—Sapna. U Sapnu smo stigli u 22 časa i 45 minuta. U selu su nae sačekali i pružili jači otpor ustaše i domobrani. U tamnoj i kišovitoj noći, na samom ulasku u selo, na nas je otvorena uraganska vatra iz mitraljeza i minobacača. Bataljon se brzo razvio za borbu i odgovorio žestokom paljbom; nakon kraćeg okršaja neprijatelj je bio proteran iz sela. Ovog puta su se ustaše prevarile — čitavu našu prethodnicu, ojačanu streljačku četu, propustili su (namerno, a možda je nisu ni primetili) i otvorili vatru na čelo glavnine bataljona prilikom njegovog ulaska u selo. Bataljon se brzo razvio za borbu iz pokreta, prešao na juriš i prvim naletom upao u selo. Komandir 1. čete, ujedno komandir prethodnice, samoinicijativno je ostavio jedan vod na zapadnoj ivici Dorkovca, a ostali deo čete orijentisao nazad, da pomogne glavnini bataljona. Dobivši vatru s leđa, neprijatelj se našao u okruženju. Nastala je opšta panika i bežanija u noć. Sakrivali su se po seoskim kućama. Komandir 3. čete uspeo je da uhvati trojicu ustaša u jednoj seoskoj kući, u kojoj su pokušavali da se presvuku u civilna odela. Dok su se mučili oko izuvanja mokrih i blatnjavih čizama, naišao je naš komandir. Komandir voda za vezu, kome je poginuo konj pod kolima koja su prevozila sredstva za vezu, pošao je u obližnju štalu da od seljaka dobije konja i nastavi pokret prema položaju. Međutim, kad je prišao jaslama i počeo da dreši konja, iz jasala je iskočio ustaša zapomažući. — Milost, gospodcne! Imam troje dece i ženu! Komandir voda za snabdevanje Rade Matijašić sa još dva kuvara zarobio je odeljenje od sedam domobrana, koji su prilikom bežanja preko vrtova natrapali baš na naš vod za snabdevanje. Tako je preko čitave noći trajao "lov" na razbijene domobrane i ustaše. Oko ponoći vatra je prestala. Tu i tamo čulo se dovikivanje: "Stoj, ko ide?" Komandant bataljona je naredio 1. i 2. četi da produže napad na selo Darkovac. Neki terenski radnik dao nam je podatke da je selo jako utvrđeno i opasano rovovima. Darkovac je udaljen svega jedan kilometar od Sapne; osim toga se nalazi na uzvišenju. Rešili smo da sačekamo dok svane. Deo bataljona isturismo na zapadnu ivicu sela Sapne radi obezbeđenja prema Darkovcu, a glavninu rasporedismo u neposrednoj blizini po štalama, da se odmori. Prolećna kišica romrš>a, tu i tamo poneki rafal iz Darkovca zapljušti po krovovima kuća u Sapni. Svetleći meci ocrtavaju putanje svog leta u mrkloj noći. Negde oko 2 časa posle pola noći iz sela Darkovca otvorena je žestoka paljba. Nakon nekoliko minuta začuo se uzvik: — Juriš, napred! Ura! Bombe bacaj! Zatim se začulo praštanje ručnih bombi. Trgli smo se iza sna. Da nije ko od naših krenuo bez naređenja da iznenadi domobrane i ustaše? U bataljonu smo imali jednog borca — lutalicu, za koga se nikad nije znalo gde se nalazi i kojoj četi pripada. U borbi za oslobođenje Beograda bio je kontuzovan i od tada ga prozvasmo "Gluvi", jer je stvarno slabo čuo, a i ono malo što bi čuo, ako mu ne bi bilo po volji, pravio se kao da ne razume. Bio je odličan strelac. U Beogradu je naoružan ruekom snajperkom. Pored snajperke nosio je i nemački šmajser. On je to ovako objašnjavao. — Onajperka služi za precizna gađanja, i to na dalja odstojanja, a šmajser i bliska noćna dejstva. Bio je vrlo hrabar. Više puta je znao da se primakne neprijateljevom rovu, da pobaca bombe, a onda da uskoči u rov da bi bilo šta zgrabio, i da bi po povratku pokazao drugovima da je i noćas bio "u kontaktu s neprijateljem". I ovog puta smo najpre pomislili da je Gluvi u akciji. Ubzro stiže vest da Gluvi tvrdo spava kod voda za snabdevanje. U Darkovcu, nakon desetak minuta žestoke paljbe, ponovo je nastalo smirenje. Niko nije znao ko je vršio juriš i bacao bombe. Nagađali smo: možda su se ustaše i domobrani između sebe potukli? U stvari, sutradan pošto je izvršen juriš na Darkovac, na desetak metara ispred samog rova naišli smo na ubijenog komandirovog konja. Konj se poplašio, trgao i pobegao u noć ispred jedne zgrade u kojoj je bio smešten štab bataljona. Uputivši se prema Darkovcu, naišao je na ustaše i izazvao paniku među njima. Poginuo je od žestoke paljbe koju je neprijatelj sručio na njega. U borbi za Sapnu naš bataljon je izgubio najmilijeg druga, političkog komesara Nikicu Vukojevića, sa još pet boraca. Ponedeljak, 16. april. U toku noći stalno je pripucavano iz sela Darkovca. Ustaše su se razbesnele. Dovikivali su nam i pevali o Paveliću, a zatim pucali u noć nemilice iz mitraljeza i minobacača. Izvršili su čak i protivnapad u prazno, jer ih niko nije napadao. Kao da su se utrkivali u tome ko će više municije da utroši, a ujedno doprineli da "borba" bude što burnija. Pred zoru smo izvršili pregrupaciju jedinica, koncentrisali mitraljeze, minobacače i protivkolske topove, te uz dobro osmatranje s jedne zgrade na ivici sela, u samo svitanje, izvršili vatrenu pripremu i u 6 časova jurišali na Darkovac. Nakon petnaest minuta selo je bilo u našim rukama, U ovoj borbi zarobili smo dvanaest domobrana i zaplenili šezdeset konjskih kola pod zapregom natovarenih ratnom opremom, četiri topa škode, dva minobacača 82 mm, dve radio-stanice manjeg dometa, nekoliko jahaćih konja i mnogo druge opreme. Po ovlađivanju Darkovcem produžili emo gonjenje neprijatelja koji je bežao pravcem Čaglin—Milanlug—Vukojevica—Gradište—Bekteže. U Bektežu Nemci su dali jači otpor. Nakon kraće borbe proterali smo neprijatelja iz sela. Dobili smo naređenje da naš bataljon tu zanoći, dok je 1. bataljon produžio gonjenje neprijatelja. Utorak, 17. april. Dobili smo naređenje od štaba brigade da naš bataljon izvrši marš pravcem Bekteže—Slavonska Požega. Marš je počeo posle doručka u 9 čaeova. Već u 9 časova i 40 minuta naša prethodnica se sukobila s jačim neprijateljevim snagama u selu Kuli. Dobivši podatke od prethodnice da su u Kuli Nemci, štab bataljona sa glavninom ode da, s juga, zaobiđe Kulu, a prethodnica je i dalje vršila pritisak duž komunikacije. Nemci su bili primorani na povlačenje ka Slavonskoj Požezi. Neprijatelj odstupa cestom. Naš bataljon naetupa s manjim snagama duž ceste, a glavnina južnije i naporedno s neprijateljevim odstupanjem. Za nas je nepovolšije što nastupamo preko uzoranih njiva, a tek ponegde se služimo seoskim stazama, dok neprijatelj upotrebljava komunikaciju. Naša prethodnica vrši pritisak duž ceste, a neprijatelj manjim zasedama pruža otpor. Kad se u rejonu majura Ferovac čelo našeg bataljona izravnalo s čelom neprijatelja u odstupanju, nastao je odlučujući trenutak. Izvršili smo zaokret nadesno i dobili razvijen front prema boku izdužene kolone begunaca. Otvorena je vatra duž čitave kolone, a onda izvršen juriš. Nemci su potisnuti prema severu. S ceste je skrenula i njihova artiljerija i nekoliko motornih vozila natovarenih raznom opremom i celokupnom komorom. Bili su primorani da odstupe preko uzoranih njiva u pravcu Kutijeva. Ali pošto je naša desnokrilna kolona već bila ušla u Kutijevo, otud su bili odbijeni. Tada pokušavaju da se probiju u pravcu Slavonske Požege. Držeći se svog pravca nastupanja, glavnina bataljona je izbila u rejon majura Ferovac, gde se razvila žestoka borba. Neprijatelj je po svaku cenu nastojao da se probije u pravcu Slavonske Požege, što je nakon dvočasovne borbe manjem delu njegovih vojnika i pošlo za rukom. U Kutjevskom polju i u dolini Kutjevačke reke neprijatelj je ostavio čitavu komoru, nekoliko motornih vozila, nekoliko dvokolica punih artiljerijske i minobacačke municije, artiljeriju, minobacače i drugu ratnu opremu. Ovo je treća ozbiljnija borba po redu koju je vodio naš bataljon posle proboja sremskog fronta. Ovde nismo uspeli tačno izbrojati mrtve ni ranjene, ali prema žestini borbe i grupama zarobljenika, koje smo upućivali štabu brigade, ceni se da je samo naš bataljon zarobio preko sto neprijateljevih vojnika, a oko pedeset njih je ostalo da leži u Kutjevskom polju. Zaplenili smo mnogo materijala, između oetalog jednu haubicu, dva topa, mnoštvo artiljerijske i minobacačke municije, nekoliko motornih vozila, oko 150 pušaka i drugog materijala koji nismo uspeli prikupiti. Produžili smo gonjenje neprijatelja, a sakupljanje plena prepušteno je jedinicama koje su se kretale iza nas. Sreda, 18. april. U noći između 17. i 18. aprila s jednim delom bataljona stigli smo do sela Jakšića. U 18 časova i 15 minuta bataljon je krenuo pravcem Trapari— Blacko—Pleternica i tu se postavio za napad na Pleternicu. Četvrtak, 19. april. U 10 časova izvršen je opšti napad na Pleternicu. Naš bataljon je jurišao na groblje iznad sela. Nakon nekoliko ponovljenih juriša i teške borbe, naši borci su uspeli da zauzmu groblje. Neprijatelj je izvršio protivnapad i po cenu velikih žrtava povratio groblje. Predveče 19. aprila komandant bataljona uvodi u borbu svoju rezervu (jednu pešadijsku četu). Počela je jaka artiljerijska priprema, a u isto vreme je rezerva krenula s jurišnih položaja. Izvršen je silovit juriš i pod jakom artiljerijskom vatrom četa je upala u groblje. Neprijatelj je bio proteran, ali naša artiljerija je još tukla po groblju. Zbog slabe organizacije veze nije se moglo artiljeriji narediti da prenese vatru po dubini, tako da su naši borci imali osetne gubitke od sopstvene artiljerije! Pre pada mraka Pleternica je bila oslobođena. Petak, 20. april. U Pleternici se naš bataljon smestio jednim delom, a dve čete su bile isturene u pravcu sela Sulkovca. Zbog velikih gubitaka na Pleternici, naš bataljon je ostavljen da se sredi, dok su 1. i 3. bataljon produžili gonjenje neprijatelja. Na odmoru u samoj Pleternici pretrpeli smo veliku štetu od neprijateljeve artiljerije. Uništen nam je jedan top i troja kola s municijom. Poginulo je nekoliko konja, a iz stroja nam je izbačeno petnaest boraca, U borbama za Pleternicu, komandant divroije Vaso Jovanović, prilikom izdavanja naređenja komandantu 1. proleterske brigade, skrenuo je posebnu pažnju na najjače neprijateljevo uporište — groblje iznad Pleternice: — Groblje je ključ odbrane Pleternice, a tvoja brigada dejstvuje tim pravcem. Drugom bataljonu bio je dodeljen baš taj najteži zadatak. Groblje je nekoliko puta prelazilo iz ruke u ruku u toku 19. aprila. I stvarno, Pleternica nije bila oslobođena sve dok nije bilo groblje zauzeto. Savo PUZIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument