AMATORINO AMATORI   Došao je u bataljon "Garibaldi" prvih dana novembra 1943. godine. Oslobođen je bio nemačkog zarobljeništva tek nekoliko dana ranije, za vreme našeg napada na železničku prugu Zenica—Travnik. Dodeljen je mojoj četi. Bio je otresit, hladnokrvan i, skoro bih rekao, drzak, ali na veoma simpatičan način. Amatorino je određen za kurira. U borbi kod Magaljdola, onog slavnog dana za bataljon "Garibaldi", Amatorino je imao priliku da pokaže svu svoju hrabrost. Kasnije je prešao u štab bataljona, na dužnost šefa kurira. Uskoro je određen za desetara. Bio je među prvima i najboljima u bici za oslobođenje Beograda. Ranjen je 18. oktobra, u trenutku kada se u blizini Narodnog pozorišta sam sukobio s neprijateljem, dok je njegova četa zauzimala nove položaje. Retko sam video čoveka koji bi tako malo vodio računa o svojoj rani kao on. Ubrzo, iako se nije bio sasvim oporavio, pobegao je iz bolnice i došao u brigadu. Hteo je pošto-poto da se bori. U sremskim ofanzivama bio je vodnik u bataljonu "Frateli Bundiera". Iz dana u dan je usavršavao svoje sposobnosti rukovodioca i borci su imali sve veće poverenje u njega. Ranjen je ponovo između Čakovca i Opajinskih njiva. Sreo sam ga u šumi: stajao je, još se držao na nogama, bio je miran, smeškao se. Rekao mi je sasvim jednostavno da ide u bolnicu, A imao je kuršum u ramenu. Imao je tvrdu kožu i, zaista, posle nekoliko dana, opet je bio na položaju. Kuršum je ostao u mesu, kao i kuršum iz Beograda, ali on se zbog toga nije uznemiravao. Kao komandir je učestvovao u svim kasnijim akcijama naše brigade. Koliko je puta neprijatelj morao popustiti pred naletom 3. čete, koju je vodio Amatorino! Nikada nisam kod njega primetio trenutak razočaranja ili kolebanja. Volja i samopouzdanje bili su njegove izrazite osobine. Dvadeset sedmog aprila bataljon ostavlja selo Brezovac i kreće u pravcu sela Novske. Po dolasku prelazi u napad sa ciljem da zauzme važnu kotu. Neprijatelj se tvrdoglavo brani automatskim oružjem i topovima i bije svaki kvadratni metar zemljišta. Ali — kota mora biti osvojena! Amatorino je među svojim borcima: bodri ih, ide od jednog do drugog, kontroliše rad oruđa i svojim primerom i osmehom uliva hrabrost svima. — Napred! I četa polazi u napad. Uzaludno se neprijatelj brani: naši su za nekoliko trenutaka već na pedeset metara od neprijatelja. Još jedan, poslednji napor! I baš tada neprijateljev kuršum pogađa Amatorina, po treći put u toku njegove partizanske borbe. Kao i uvek, on je i ovoga puta vedro i mirno, sa cigaretom u ustima, čekao da mu previju tešku ranu od eksplozivnog metka. Sreo sam ga na putu za bolnicu. Pogledao me smešeći se i, kao da je predvideo moje pitanje, rekao mi: — Do viđenja za petnaest dana! (Objavljeno u listu "ZA POBEDU"   - orgaiu 1. proleterskog korpusa). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument