| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Prva proleterska divizija izbila je 22. avgusta 1944. na levu obalu reke Uvca, od Kokin Broda do njenog ušća u Lim. Ispred sebe je imala jake četničkočnedićevske i bugarske snage — oko 5.000 ljudi. Osim toga, u Užicu, Ivanjici i Arilju nalazile su se nemačke policijske snage. Desnu obalu Uvca i južne padine Zlatibora bili su poseli četnici. Oni su odbrambene položaje fortifikacijski solidno uredili. Na svakih pet-šest metara bili su izgradili sreljačke zaklone, prošarali ih velikim brojem bunkera s mitraljeskim oruđima i tako obezbedili vatreni sistem na većoj dubini. Noću su palili bezbroj vatara, dovikivali se i pevali četničke pesme uz pratnju mobilisanih harmonikaša i tamburaša — valjda zato da bi održali vlastiti moral. Prva proleterska brigada je u zoru 23. avgusta forsirala Uvac u rejonu Kožlja i u snažnom jurišu, u sadejstvu s 3. proleterskom krajiškom brigadom, slomila četnički otpor na desnoj obali i u brzom nastupanju preko sela Dobroselice izbila ispred četničkih položaja Borova glava—Karanovac, pa u napadu iz pokreta i njih likvidirala. Tako je brigada još pre podne izvršila zadatak određen za taj dan. Odmah posle slamanja četničkog otpora na Borovoj glavi i Karanovcu, štab brigade je uputio dva bataljona da gone razbijenog neprijatelja i izvide plato Zlatibora, a naročito rejon Čajetina—Palisad. Kraljevački bataljon, u sastavu snaga određenih za gonjenje neprijatelja, uputio je 2. četu u prethodnicu sa zadatkom da razbije četničke snage na Torniku. Prrgbližavajući se Torniku, četa se razvila u streljački stroj i za kratko vreme jurišem zbacila četnike sa tih položaja. Time je bio otvoren put ka Kraljevoj Vodi i Palisadu. Četnici su bezglavo bežali prema planini Čigoti, bacajući rance i ostalu opremu. Posle pristizanja glavnine, Kraljevački bataljon je produžio nastupanje i, gotovo bez otpora, istog dana ovladao Kraljevom Vodom oko 17 časova. Odmah su upućene izviđačke patrole radi prikupljanja podataka i uspostavljanja vatrenog dodira s bugarekim garnizonom na Palisadu, s kim su ubrzo stupili u borbu. Uskoro je i prateći vod otvorio snažnu mitraljesku i minobacačku vatru na neprijateljeve položaje. U prvo vreme Bugari nisu odgovarali vatrom, niti su vršili ispade iz utvrđenog rejona. Zauzimanjem Kraljeve Vode, Kraljevački bataljon je stvorio uslove ostalim snagama brigade za napad na bugarski garnizon na Palisadu. Međutim, zbog neizvesne situacije, štab bataljona je bio primoran da, pred mrak, povuče glavninu bataljona na Smiljaneki zakos, južno od Kraljeve Vode, s tim što je 2. četu ostavio na položajima u Kraljevoj Vodi da vrši demonstrativne napade na Bugare na Palisadu i da izviđa i sprečava njihove iepade. Glavnina bataljona je u međuvremenu vršila pripreme za noćni napad. Uveče 23. avgueta štab 1. proleterske divizije je odlučio da noću između 24. i 25, u pokretu ka komunikaciji Užice—Vardište, obuhvatnim dejstvom preko planine Čigote i preko sela Ribnice — u pravcu Belih Voda, okruži i uništi neprijateljeve snage u rejonu Čajetina— Palisad. Međutim situacija se u međuvremenu delimično izmenila. Noću između 23. i 24. avgusta Bugari su pojačali svoj garnizon u Palisadu još jednim pešadijskim bataljonom i ujutro počeli napad jakim pešadrhjskim snagama, podržanim artiljerijom, oko puta Palisad—Kokin Brod. Kraljevački bataljon je vodio odbranu na niz uzastopnih položaja (Kraljeva Voda, Šumnato brdo, Kriva breza), sprečavajući neprijatelju brz prodor ka položajima Smiljanski zakos—Kriva breza—Krajevi—Tusto brdo, koje je u to vreme, po odluci štaba divizije, posedala 1. proleterska brigada. Osetivši namere neprijatelja, štab divizije je doneo odluku da snagama 1. proleterske brigade čvrsto drži pojedine važne topografske objekte na bokovima i po dubini, da izvuče što dublje bugarske snage iz Palieada, pa da sa 3. i 13. proleterskom brigadom, obuhvatnim dejstvima, što pre upadne u Palisad i time stvori uslove za uništenje ove jake bugarske grupacije. U vreme kada su Bugari razvijali snage za napad na Smiljanski zakos i Krivu brezu, napadne kolone 3. i 13. brigade su obuhvatnim dejstvima ozbiljno ugrozile bokove i pozadinu bugarskih snaga. Najednom je nastalo komešanje u redovima Bugara. Osetivši opasnost, pokušali su da izvrše blagovremeno i organizovano izvlačenje iz borbe i povlačenje prema Palisadu, ali im to nije pošlo za rukom. Energičnim dejstvom naših snaga i blagovremenim preduzimanjem gonjenja, povlačenje Bugara se ubrzo pretvorilo u panično bekstvo. Cela 1. proleterska brigada bila je angažovana u gonjenju razbijenih Bugara. Tako je Kraljevački bataljon gonio neprijatelja pravcem Smiljanski zakos—Kraljeva Voda po drugi put u poslednja dva dana. Prednji delovi bataljona izmešali su se s Bugarima u rejonu Kraljeve Vode i masovno ih zarobljavali. Natovareni teškom opremom, a bežeći pre toga oko deset kilometara ispred naših snaga, bugarski vojnici i starešine su bili toliko iznureni da su od umora padali na zemlju i predavali se. Bilo je slučajeva da su ih naši borci u trku hvatali s leđa za kragne od bluza, obarali na zemlju i razoružavali. Kao po nekakvom nepisanom pravilu, Bugari su u toj prilici izdašno dozivali u pomoć — bratstvo između bugarskog i srpskog naroda i ideje komunizma. Zaboravljali su pri tome da su njihovi rančevi bili puni stvari opljačkanih od srpskih seljaka. Bataljon je zarobio oko četrdeset vojnika i oficira, zaplenio nekoliko šaraca, veliku količinu ratne opreme i materijala, jedan oštećen top s karom punom artiljerijske municije i nekoliko konja. Među zarobljenim Bugarima bio je i vojnik Cvetko Anev, stolarski radnik iz Sofije. Pričao je da je uvek pripadao naprednom radničkom pokretu. Zadržan je pri štabu bataljona, sa svim pravima partizanskog borca. Napad na Palisad izvršili su iz pokreta, nakon kraćeg sređivanja, delovi 1, 3. i 13. proleterske brigade, podržani vatrom minobacača i brdskih topova. Utvrđeni rejon Palisada branilo je oko 1.200 bugarskih vojnika. Bataljon je, u sadejstvu sa ostalim snagama brigade, uspeo da prodre u spoljne odbrambene položaje oko 16 časova, ali je zaustavljen snažnom mitraljeskom i minobacačkom vatrom neprijatelja. Ni napad ostalih naših snaga nije imao uspeha. Uveče 24. avgusta počeo je organizovani napad na Palisad, uz snažnu podršku artiljerije i minobacača. Razvila se žestoka borba. Vrilo je kao u kotlu. Naše jedinice su uspele da se na pravcu napada mestimično ukline u neprijateljeve odbrambene položaje, ovladaju nizom otpornih tačaka i objekata, ali nisu mogle likvidirati utvrđeni rejon. Bugari eu bili sabijeni na mali prostor. Iz rovova i bunkera otvarali su vatru iz svih vrsta naoružanja. Na pozive na predaju, odgovarali su još jačom vatrom. Naši juriši izvođeni su uz podršku oruđa za neposredno gađanje. Koristeći se dejstvom artiljerije, borci su upadali u rovove i izvlačili iz njih ošamućene Bugare. Povremeno su i Bugari vršili snažne, kratkotrajne protivnapade uz "sadejstvo" svoje pukovske bleh-muzike, koja je svirala "Maricu". Iznenađivao je fanatičan otpor bugarskog okupatora u uslovima skore propasti Hitlerove Nemačke i njenih satelita. Kraljevački bataljon je u noći između 24. i 25. izvučen iz borbe i postavljen na Smiljanski zakos sa zadatkom da obezbeđuje pozadinu naših glavnih snaga sa pravca planine Čigote. U tom rejonu se zadržao 25. i 26. Pre svitanja, 27. avgusta, bataljon je dobio naređenje da što pre posedne najviši greben Čigote, sa zadatkom da spreči delovima 2. brandenburškog puka udar u bok i pozadinu 1. proleterske divizije od pravca sela Ljubiša. Približavajući se u nastupnom maršu ka vrhu planine Čigote, po gustoj magli i slaboj vidljivosti, prethodnica bataljona se u praskozorje sukobila, na odstojanju od nekoliko metara, s nemačkim snagama koje su već posele greben i organizovale kružnu odbranu. Nemci su na grebenu iskopali rovove i zaklone, iz kojih su snažnom vatrom dočekali našu prethodnicu. Nakon kraće borbe bataljon se povukao na kose južno od Čigote i tu ušao u sastav brigade. U toku noći između 25. i 26. i između 26. i 27. avgusta produžen je napad na Palisad. U tim borbama Bugari su pretrpeli velike gubitke i bili sabijeni u svega nekoliko kuća u centru utvrđenog rejona. Oetatke bugarskog garnizona spasle su nemačke snage, koje su uspele da se probiju od pravca Čajetine ujutro 27. avgusta. U isto vreme su sve neprijateljeve snage napustile Palisad i povukle se u Užice. U borbama za Palisad bugarski okupator je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i materijalu. Prva proleterska divizija je u tim borbama ubila oko 950, a zarobila 150 neprijateljevih vojnika i oficira. Zaplenjene su velike količine hrane, municije i ostalog ratnog materijala. Poraz na Palisadu bio je efikasan udarac naših snaga bugarskom okupatoru u Srbiji. Za tu našu veliku pobedu čuo je vrlo brzo slobodarski narod Srbije i zajedno s nama je slavio. Hajrudin MEHINAGIĆ
|