POSLEDNJI KILOMETAR PRUGE   Zabeleženo nad ratnim dnevnikom štaba 1. proleterske brigade, u kome je maja 1944. bilo zapisano: Prošli smo kroz iajžešće borbe od kako postoji brigada. Posebio su se istakli Beograđaii. Šesti beogradski bataljoi nadvisio je samoga sebe. Čitam ove redove i pred očima mi izrasta neprohodna šuma i uska, šumska pruga Mliništa—Crni Potoci. Poprište borbi u maju 1944. Bio je 27. maj 1944. Beogradski bataljon je zaposeo prugu Mliništa—Crni Potoci, blizu druma Mrkonjić-Grad—Glamoč. Sinoć mi komandant reče: da ova uska šumska pruga, od našeg najisturenijeg dela po do mesta gde su se posle desanta na Drvar povukli Vrhovni štab i drug Tito, ima samo osam kilometara. Pitam se da li je to odveć veliko ili sasvim malo rastojanje. Za delove divizije "Princ Eugen", koja je načičkana kao grozd pred nama čekala da pređe tih nekoliko kilometara i da se jednom zauvek dokopa Vrhovnog štaba, nekoliko kilometara po njihovim starim aršinima, kada su nemačke divizije jezdile i po desetine kilometara na dan, bilo je jadno i majušno rastojanje, koje se i ne uzima u obzir. A danas, i za njih i za nas, ovih osam kilometara treba da bude duže rastojanje od svih koje su prevaljivale nemačke divizije. Beogradski bataljon znao je do poslednjeg svog čoveka da se iza njega nalaze Vrhovni štab i drug Tito, i da snagom svog oružja, a ako ustreba i telima svojih boraca, mora preprečiti put diviziji "Princ Eugen". ... Probudio sam se ranije nego obično. Razdanjivalo se. Ispred nas, kod stare karaule, držala je položaj naša 1. četa. Pored mene su ležali borci izviđačkog voda sa vodnikom Jovićem, kordunaškim mladićem, koji nas je za kratko vreme uverio da po hrabrosti ne zaostaje ni za najhrabrijim starim proleterima. Iza nas je, opet na uskoj šumskoj pruzi, ostatak bataljona — dve čete e komandantom. Rastali smo se sinoć pošto smo ugovorili plan borbe. Zasada je na ovaj sektor fronta štab brigade mogao da uputi samo naš bataljon. Vodnik Jović se probudi i priđe mi: — Da smo samo minut ranije stigli, možda ne bismo imali ovakvu gužvu. A da znaš, sinoć smo vršili izviđanje — Nemaca ima kao pleve. Znao sam šta misli. Baš uoči 25. maja jedna grupa rukovodilaca našeg bataljona pošla je bila u diverzantsku akciju. Obaveštajac bataljona Marko imao je ulogu četničkog "vojvode", ja nemačkog "lajtnanta", a ostali, među kojima i Jović, bili su "četnici". Neopaženo smo prošli kroz nemačke i četničke položaje na kosi više druma Jajce—Mrkonjić-Grad, ušli u selo i noću bili bogato počašćeni u kući nekog četničkog komandanta. U svitanje smo se spustili na samu cestu, i dok smo izbijali na poslednji brežuljak, desetak metara dalje ugledasmo neviđenu sliku: od Jajca je nailazilo nekoliko automobila puni nemačkih oficira. Bilo je to kao u snu, a trajalo je samo nekoliko sekundi. Sa dva puškomitraljeza i desetak mašinki, s prepuno bombi, gledali smo za kolima koja su pred nama nesmetano plovila prema Mrkonjić-Gradu. Da smo samo minut ranije stigli — ova paradna kolona bi tu i ostala pokopana! Uto je iznad naših glava prohujalo desetine aviona. Svetlucale su se belo sive siluete, a mi smo im se radovali, verujući da to saveznici otpočinju akciju. Nismo ni slutili da su to Nemci vršili desant na Drvar i Vrhovni štab, a da je pred našim nosom prodefilovao štab nemačkih jedinica, koje su čekale da prodru na oslobođenu teritoriju. Za luksuznim automobilima naišli su motocikli i kamioni puni nemačkih vojnika. Odjednom se sve zakuvalo kao u kotlu; kamione i motocikle obuhvati plamen. Kada smo, zatim, još jednom prošli kroz nemačke i četničke položaje, vraćajući se natrag, našeg bataljona već nije bilo na starom mestu. Pred udarom jakih nemačkih snaga, on se pod ogorčenom borbom povlačio prema cesti Glamoč—Mrkonjić-Grad i tako došao do Mliništa. Dok slušam sada Jovića, čini mi se da smo nemački štab u crno-plavim limuzinama mogli uništiti do poslednjeg. Samo da smo minut ranije stigli ili da i u toj jedinoj sekundi nisu otkazali naši ratnički refleksi, zbunjeni slikom paradnog sjaja nemačkog štaba. Dok smo ovog jutra, 27. maja, razgovarali o tome, uskom šumskom prugom, od štaba bataljona, leno je gazilo konjče noseći kazan s hranom. Iznenada iza njega zaštekta nemački šarac. Odnekud izbi naših desetak boraca i, obuhvaćeni panikom, zajedno s kuvarima, počeše bežati prema nama. Viknusmo im da stanu. Borci se zaustaviše, a konjče poplašeno sunu u šumu. Nemci su izašli na prugu i odsekli nas od štaba bataljona i ostalih četa. Trebalo je odlučivati brzo. Jović skupi vod i ostale borce i izvršismo juriš. Nemaca ili nije bilo previše, ili ih zbuni naš juriš, tek oni posle kraćeg otpora pobegoše put sela. Kada se borba utiša, od glavnine bataljona dojuri komandant Steva, koji nam je s grupom boraca pohitao u pomoć. Brzo smo se sporazumeli: Nemci se nisu usuđivali da napadaju, po običaju, frontalno i na utvrđenu karaulu. Primenili su bili opasniju taktiku: njihove grupe udarale su duž pruge, provlačile se kroz šumu, s namerom da izazovu paniku i strah i da tek onda s glavninom nastupe prugom. Odlučismo da se i mi postavimo drukčije. Samo jednu četu ostavismo da drži i brani prugu. Sa drugom pođe Steva, a sa trećom ja u susret Nemcima, da im nametnemo borbu i ne dopustimo da organizuju jači, frontalni napad. Drugog izlaza nije bilo. Samo je ovako mogao bataljon od nepunih dve stotine ljudi, uz svu hrabrost i zalaganje, da zadrži prodor delova nemačke divizije i da stvori dragoceno vreme Vrhovnom štabu i drugu Titu. Tako je počela ova epopeja Beogradskog bataljona, u kojoj je on, po oceni komandanta 1. proleterske, "nadvisio samog sebe". ... 29. maj 1944. Već treći dan traju neprekidne, najžešće borbe koje smo imali od kako držimo puške u rukama. Neprestano se sudarajući s Nemcima, pojavljujući se uvek tamo gde nam se ne nadaju, odolevali smo njihovom pritisku i prepuštali im samo prag po prag pruge. Danas je treći, odlučujući dan. Do Vrhovnot štaba i druga Tita Nemcima je ostalo još samo nekoliko kilometara. Noćas smo imali sastanak bataljonskog partijskog biroa, kao i sastanak komunista i skojevaca po četama. Svugde je donet samo jedan zaključak: do Vrhovnog štaba Nemci mogu doći samo preko mrtvog bataljona. Neprijatelj sve luđe navaljuje. To više nisu borbe kakve poznajemo. Ovde se gušamo jedni s drugima. Uzalud su svi saveznički avioni, koji doleću više nas i bacaju nam sanduke s municijom. Ta uvek dragocena municija, večita naša briga i želja, ovoga puta nam nije na pomoći. Ovde se borimo s pištoljem, kundakom i bajonetom. Četiri eata je popodne. Povukli smo se nešto unazad. Naši gubici su sve veći, a Vrhovni štab je sve bliži. Mišić, komandir 2. čete, obaveštava nas da mu je od cele čete ostalo samo pet boraca. Ne traži ni smenu ni pojačanje. U kratkom predahu, dok su se Nemci prikupljali za nov napad, sastali su se štab bataljona i partijski biro. Uto je kurir štaba brigade. doneo naređenje, ispisano na običnoj cedulji: "Vrhovni štab i drug Tito su iza vas! Borite se do poslednjeg!" Posebno su nas usmeno obavestili da sa ostalim bataljonima još nije uspostavljena veza, ali da nam 13. hrvatska brigada uskoro stiže u pomoć. Ceduljica je išla iz ruke u ruku, kao podsticaj, kao najveća pomoć koja nam se tog trenutka mogla pružiti. Dali smo da je pročita svaki borac. A zatim smo pošli u susret Nemcima, da diviziji "Princ Eugen" pokažemo još jedanput koliko je dug taj poslednji kilometar pruge, da on i nema dužine dogod na njemu živi i poslednji borac Beogradskog bataljona. Predveče, kad nam je već ponestalo i poslednjih snaga, povukli smo se na Lisinu, uporište ispred samog Vrhovnog štaba, koji je s ranjenicima čekao noć da bi izvršio proboj. Lisinu je već bila posela 13. hrvatska brigada. Njen komandant, Žeželj, raspoređivao je borce da dočekaju nemački juriš. Nisam sačekao kraj tog poslednjeg nemačkog napada na ovoj pruzi. Njihov bacač me je izbacio iz stroja, pa sam se sa ostalim ranjenicima našao u štabu 5. bosanskog korpusa, pored njegovog komandanta Slavka Rodića, koji je brižno osluškivao žestoku borbu na Lisini. — Iz Beogradskog ste bataljona!? — upitao je komandant kad se utišala borba. Zatim je dodao: — Sjajno ste izdržali. Sada ćete ostati kod nas. Vrhovni štab sa vašim jedinicama već vrši proboj ka Glamočkom polju, i nalazi se van opasnosti. Milorad DRENJANIN Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument