NEOBIČNA PREPISKA   Početkom 1944. godine držali smo položaje iznad samog Jajca. Bio sam sa Kragujevačkim bataljonom u Gornjim Bulićima, a desno od nas bio je bataljon "Garibaldi". Nemačkoj posadi u Jajcu visili smo stalno nad glavom. Preko dana tukli smo ih bacačima i mitraljezima, a po noći silazili smo u grad, sve do mosta, i čarkali se sa njima. Trajalo je to desetak dana. Jedne večeri dođe neki seljak u štab bataljona, upita za mene i predade mi jedan podeblji koverat: — Ovo su mi predali u komandi grada i rekli mi da lično uručim vama. Pročitasmo tačno ispisanu adresu i zagledasmo se. — Nije im loša obaveštajna služba — oceni neko na brzinu. Otvorih koverat. Unutra je bilo desetak onih poznatih letaka: "... zar ne vidite da je vaša dalja borba besmislena? Vaša polja su opustela, vaše kuće popaljene, a vaše crkve oskrnavljene. Vi ste zavedeni. Vratite se kućama. Nemačka sila je sve bliže pobedi. Predajte se na vreme. Nemačke snage vam garantuju život .. I sve u tom stilu. A na kraju ono uobičajeno: "Ovaj letak služi kao propusnica u grad i kao kupon za cigarete". Uz letke bilo je i jedno pismo, upućeno lično meni, U kome mi komandant mesta, nekakav nemački kapetan, između ostalog poručuje da ove letke razdelim svojim borCima, da razmislim o stvarnoj situaciji i da mu javim vreme i mesto gde ću mu se predati sa svojom jedinicom! Bilo nam je smešno, a bili smo i besni jer — to je bilo upućeno baš nama, proleterima. Odgovorili smo zajednički. Najpre na letak — onako proleterski. Svaka reč puna samopouzdanja i sigurnosti u pobedu. A onda sam mu ja priključio svoje lično pismo. Pisao sam mu na nemačkom. Pozivao sam ga na "sastanak" na Carevo Polje, gde smo godinu dana ranije do nogu potukli njihove jedinice i oslobodili Jajce. Poručivao sam mu da je bilo pametnije da nam je, umesto letaka, poslao vojne sekcije od Jajca do Berlina, jer će nam uskoro biti potrebne kad ih budemo gonili iz naše zemlje. Na kraju smo stavili i napomenu da mu šaljemo jednu cigaretu "Ljubuški" da vidi šta pušimo i čime nas naš narod iz Jajca snabdeva. S nestrpljenjem smo očekivali povratak našeg seljaka pismonoše. Stigao je vedar i ispričao nam je kako je komandant meeta zaplašeno uzeo onu cigaretu iz pisma, pažljivo je stavio na sto, bojeći se da nije napunjena eksplozivom. — Baš smo im uterali strah u kosti — dobaci neko. — Mrštio se, smeškao, pa opet mrštio, dok sam ja stojeći drhtao, bojeći se da sav bes ne svali na mene. Najzad je nekom olovkom nešto švrljao po ovom pismu i pružio mi ga da vam ga donesem — završi seljak, očito zadovoljan što se živ vratio. Bilo je to ono moje pismo pisano na nemačkom. Zelenom olovkom bile su, onako nemački pedantno, ispravljene greške koje sam napravio. A ispod toga stajalo je na srpskom doslovce ovo: "Drugi put, kad pišete, radije pišite na srpskohrvatskom. Ukupno 36 grešaka. Nedovoljan — kapetan N. N." i ništa više. Moram da priznam, iznenadio nas je hladnokrvnošću. Zar na svu onu našu bujicu izazivanja, prezira i vređanja, samo ovo profesorsko podvlačenje grešaka u pisanju? Pa još ono njegovo "nedovoljan". Zašto? Možda zbog situacije ... Da ga nismo pokolebali? Sad smo mi njemu napisali nešto kao letak i poziv na predaju. Samo, za razliku od njegovog, ovaj je potpuno odgovarao stvarnosti: " ... Crvena armija nadire, saveznici su u Italiji .. naše snage sve brojnije i jače ... dvanaesti je čas da razmislite i da se predate..." Odgovor na to pismo nismo dobili. Seljak nam samo reče da se za celo vreme, dok ga je čitao, nekako lukavo smeškao. Umesto odgovora, sutradan pre zore usledio je njihov iznenadni napad na naše položaje. Srećom, zbog bekstva jednog zarobljenika, bivšeg pripadnika "Vražje divizije", pomerili smo bili položaje predstraža na koje su naleteli, te je napad brzo otkriven. Pa ipak, jedva smo uspeli, onako raskomoćeni i bunovni, da se priberemo. Posle četvoročasovne borbe najurili smo ih ponovo u grad. Nekoliko mrtvih i desetak ranjenih, bila je cena kojom su platili još jedan pokušaj da iznenade proletere. Kasnije smo saznali da je pomenuti komandant mesta bio poznati gestapovac. Bilo nam je jasno, da je celo dopisivanje bila, u stvari, posebna taktika uspavljivanja naše budnosti^i priprema za iznenadan napad. No i ovoga puta bezuspešna, kao i u svim drugim slučajevima, jer nije bila zasnovana na stvarnom moralu i snazi. Ljubiša VESELINOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument