PRVA PROLETERSKA BRIGADA - SEĆANJA BORACA: KNJIGA II

U poslednjim borbama koje je vodala naša brigada borbenost, heroizam i požrtvovanje koje su pokazali naši borci su takvi da ih se ne bi moglo u dve reči crikazati.

Po mom mišljenju, upravo našoj konstataciji, borbeni nivo i masovni heroizam brigade sada su bolji nego ikada, a u najmanju ruku jednak je onome kada je brigada lre godinu i po dana bila u punom naponu. Taj masovni heroizam je zaista masovan, da proeto ne bih mogao da izdvojim pojedince koji su se istakli, i pohvaljivati njih značilo bi greh prema ostalima. D₍a su svi imali puškomitraljeze, ovaki od njih bi ubio i više neprij ateljokih vojnika.

Na konferenciji komaidnog kadra 1. bataljona konstatovano je da u bataljonu nije bilo ni jednog jedinog borca koji nije izvršio postavljeni zadatak. "Oni koji su poslati u patrole ili za vezu u potpunosti su izvršili svoje zadatke. Oni koji su na položajima morali dostaviti hranu četama dovijali su se kroz kišu kuršuma i stizali su sa hranom na položaje" — to su bili izveštaji komandira i komesara 1. bataljoia.

Ostali bataljoni ne zaostaju za gornjim primerima, ali svi nisu mogli doći do izražaja. Zaista, potrebni su ovakvi momenti i situacija kada bi brigadu mogao da vidim u pravoj vrednosti. U teškim situacijama, u vapornmm marševim;a i zimi otkriva se puna vrednost brigade, otkriva se sn^aga koju ranije nisi video, ili bar nisi verovao da postoji.

Zaista, marševati dan i noć i sutradan voditi žestoku borbu i vršiti juriše, gladan i umoran, nije sasvim normalna pojava.

U poslednjim borbama naročito se istakao 1. bataljon kao celina. Za ovo, velike zasluge ima komandant bataljona Savo Mašković, kao i ceo štab bataljona.

U borbama ispod Gostilja jedna četa 1. bataljona štitila je odstupnicu bataljona 13. brigade" upravo omogućila im izvlačenje. Neprijatelj je izvršio juriš, dok je ta četa istovremeno izvršila protivjuriš i potpuno se izmešala sa neprijateljem. Jedino oružje i na jednoj i na drugoj strani bile su ručne bombe. Nije bilo ni jednog borca koji je izostao ili pobegao. Neprijatelj je ostavio veliki broj mrtvih i njegov crvi nalet bio je razbijen, ali u nedostatku municije i bombi četa se morala povući. Na čelu čete bio je komandant Savo Mašković sa zamenikom politkomesara bataljona Komnenom. Savo je tom prilikom ubio iz mašingevera 2 Nemca na odstojanju 7—10 metara (nišandžiju i pomoćnika na šarcu).

U borbama kod s. Meline u početku jedna četa, a zatim ceo bataljon odlično su dejstvovali i zahvaljujući njihovom dejstvu neprijatelj je pretrpeo velike gubitke.

2) Ovi borci su se istakli, ali treba istaći komandira 2. čete Jura Odaka, koji je poginuo u ovoj borbi. U svim ranijim akci|jama on je bio revnostan bombaš koji je — ne dozvoljavajući nikome da pođe sa njim — sam likvidirao bunkere irivlačeći se do oamog ot~ vora i ubacujući bombe unutra. Ovoga puta on je kao vođa bombaša pošao da likvidira jednu kuću u kojoj se neprijatelj zabarikldirao i davao žestok otpor. Prilikom bacanja bombi kroz prozor kuće bio je pogođen. Za njega nije bilo prepreka i bunkera koje on nije mogao likvidirati.

3) Drugi koji takođe zaslužuje da se istakne bio je Miljan Šogurić. U ranijim akcijama bio je neustrašiv i slušajući glas njegove brede borci su dobijali novu onagu i samopouzdanje za borbu. U poslednjoj borbi on je dejstvovao sa bredom drnde dok se neprijatelj nije raspršio, a onda mu se ona učinila opora, a njegovo dejstvo neefikasno gađajući jednog po jednog. Uzeo je putnkomitraljez i P0ša10 da goni negtrijatelja. Uvukao se među njih, neprijatelj mu je bio i spreda i pozadi, ali on se ea to nije osvrtao, već je puštajući na blisko odstojanje kosio neprijatelja. Ubivši 12, nanišanio je 13, ali ga je neprij&telj sa leđa ranio u oko. Iako obliven krvlju, u polusvesti, on je dohvatio puškomitraljez i vratio se u četu. Pre toga je iz brede ubio sigurno 5—6, ali on to ne računa. Sada se nalazi u sanitetu i izvađeno mu je jedno oko. Sj.ajno se drži.

4) Četvrti bataljon se takođe dobro pokazao u ovoj akciji. Poginuo je jedan komandir čete koji je sam pošao da likvidira neprijateljsku grupu od 30 vojnika. Zove se Racić. Nismo još dobili podatke od 2. bataljona, te vam ne možemo navesti pojedine primere.

Treći bataljon koji je bio još u pokretu, a borba ga je zatekla između Ponira i D. Vitovlja" samoinicijativno je sa dve čete napao neprijatelja sa čela i naneo mu osetne gubitke. Pohvalu zaslužuje komandant bataljona Ljubiša Veselinović zbo-g snalažljivosti i odlučnosti.

5) Kod 6. bataljona istakli su se, takođe, drugovi iz jedrog voda koji je učestvovao u borbi. Nišancija na šarcu Čedo Novaković privukavši se blizu naprijatelja ubio je 4 Nemca i više ranio. Taj vod sa vodnikom Miloradom Ćirićem na čelu ubio je 10—12 neprijateljskih vojnika i najmanje 15 ranio.

6) Ovakvih primera ima više, ali nam nisu svi još poznati. Ima ih možda i karakterističnijih nego što su ovi. U svakom slučaju, imajući ovakve borce i rukovodioce možemo sa sigurnošću tvrditi da smo sposobni za izvršenje svih zadataka bez obzira na to kakvi oni bili.

Ovo bi bio u najkraćim potezima prikaz nekoliko momenata i nekoliko ljudi iz borbe. Mada je dosta napisano, time se nisu mogli jasno da prikažu ni ti momenti, ni ljudi.

Izvinićeš, Vlado, što sam ovoliko odužio, ali računam kad meni nije bilo dosadno da pišem, neće ni tebi biti teško da izvučeš za eventualnu pohvalu.

[1] Зборник 1У/21, док. 102. — Извештај заменика политичког ко- месара 1. пролетерске бригаде од 18. I 1944.