PRIREDBA ZA VEĆNIKE AVNOJ-a   Prema naređenju štaba brigade, svi članovi brigadnog hora povučeni su sredinom novembra s položaja kod Travnika u Jajce radi pripremanja kulturno-umetničkog programa za Drugo zasedanje Avnoja. Ali posle tri dana došlo je naređenje da se vrate na položaj svi osim onih koji su bili iz našeg 4. bataljona, jer je trebalo da brigada za vreme zasedanja vrši demonstrativan napad na Travnik i odvrati pažnju neprijatelja od Jajca. Tako je ceo kulturnoumetnički program pao na oko trideset članova hora i dramske sekcije našeg i 3. bataljona, koji se od ranije nalazio u Jajcu. Bataljonski kulturno-prosvetni odbor, čiji sam u to vreme bio predsednik, odlučio je da u program uvrsti horske pesme "Hej, Sloveni" i "Internacionalu", a da dramska sekcija pripremi Nušićevog "Narodnog poslanika" i folklorne igre iz Srbije i Makedonije. U jeku priprema u posetu nam je došao Oskar Danon. Interesujući se za program koji treba da bude izveden u čast Drugog zasedanja Avnoja, rekao mi je da nastavimo pripreme hora i folklora, ali da izvođenje Nušićeve komedije prepustimo Kazalištu narodnog oslobođenja. Ujedno je predložio da oi sam pripremi folklor za scensko izvođenje, što smo rado prihvatili, jer su naša iskustva u tom pogledu bila sasvim amaterska. Uvežbavanje hora išlo je bez većih teškoća, jer smo i ranije istupali na takmičenjima u brigadi i na priredbama u gradovima koje smo oslobađali. Često se događalo da iz okoline grada dopiru poslednji pucnji, a mi odlažemo puške i pripremamo se za proslavu u nekoj većoj prostoriji, koju omladina svečano ukrašava ćilimima i cvećem. Prema prvobitnoj odluci, Drugo zasedanje Avnoja trebalo je da se održi 26. novembra, ali je kasnije pomereno za 29. To je nama dobrodošlo, da bismo što bolje uvežbali folklor. Zamisao Oskara Danona bila je vrlo zanimljiva i za nas potpuno nova. Makedonsko oro izvodila je naša folklorna eekcija. Oko ora stajali su zagrljeni članovi našeg hora i Kazališta, naizmenično drug i drugarica. Oni eu pevali pesmu "Sega se karame, sega se tepame" i povijali se kao klasje zrelog žita. U sastavu Kazališta bila su dobro poznata imena: Ljubiša Jovanović, Nikola Hercigonja, Vjekoslav Afrić, Joža Rutić, Salko Repak, Nikola Popović i drugi. Dvadeset devetog novembra oko 17 časova došao je svečani trenutak. Naš hor je pesmama "Hej, Sloveni" i "Internacionalom" obeležio početak Drugog zasedanja Avnoja u zgradi Doma kulture, u kojoj se danas nalazi muzej. Sutradan, 30. novembra uveče, izvedena je centralna priredba. Dvorana je bila prepuna. U prvom redu sedeli su drug Tito i ostali rukovodioci. Na programu je bio Nušićev "Narodni poslanik", zatim naše folklorne igre i ritmičke vežbe s puškom, koje su izvodili borci Kragujevačkog bataljona. Delegati su toplo pozdravili sve naše tačke. Oba dana svim članovima hora bilo je omogućeno da prisustvuju ovom istorijskom zasedanju, a mi veću nagradu za naš trud nismo mogli ni da zaželimo. U sećanju mi je ostao jedan događaj koji se odigrao na pozornici prilikom izvođenja ritmičkih vežbi koje je pripremio Ljubiša Veselinović. Vežbe su izvođene s praznim puškama. Da ne bi došlo do nesmotrenosti, pa i nesreće, vršen je pojedinačan pregled pre svake probe, pa i na priredbi. Pri samom nastupu jedan borac je bio zaostao, utrčao je u poslednjem trenutku, zgrabio prvu pušku pored zida i stao u stroj. U brzini je zaboravio da prekontroliše da li je puška ispražnjena. U toku ritmičkih vežbi trebalo je da izvođači u jednom trenutku kleknu i simbolično pucaju jedan na drugog. I kada je taj trenutak došao, začuo se pravi pucanj. Metak je probio plećku jednog borca i zabio se u tavanicu iznad balkona u dnu dvorane. Niko nije ozbiljno shvatio pucanj, jer su svi mislili da je tako predviđeno. Ranjeni borac je uspeo, krajnje se naprežući, da skoro nezapaženo napusti binu. Ljubiša Veselinović je samo trenutno zastao preneražen, a zatim nešto ubrzanim ritmom nastavio da broji takt, sve dok se vežba nije završila. Poslanici su oduševljeno tapšali i niko nije primetio šta se dogodilo na pozornici. Jedino su Koča Popović i Mijalko Todorović Plavi, koji su sedeli u prvom redu, nedaleko od druga Tita, ustali i otišli iza pozornice da vide šta se desilo. Najverovatnije, neko je od stražara, koji je bio na obezbeđenju ispred zgrade, posle smene otišao iza pozornice i svoju punu pušku ostavio pored onih — "pozorišnih". Mika HARAVAN ŠUCA Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument