ČUTURA   U avgustu 1943. naš je bataljon držao položaje oko Turbeta, u blizini Travnika. U međuvremenu kad se nije išlo na borbene zadatke po četama se razvijao živ politički rad. Aktivi omladine su pripremali zabavne večeri i priredbe po okolnim selima, a u samoj jedinici najveće raspoloženje je unosio takozvani veseli subotar. To su bile večeri mahom sa šaljivim i pomalo satiričnim programom. One su unele u bataljon vedrinu, ali i opreznost da nas zbog nekih naših postupaka "subotar" ne stavi na dnevni red. Svi smo znali da se on nalazi svuda i na svakom mestu i da mu ništa ne može oku izmaći! Ako te nagazi — mili bogo! Neki su već doživeli te nezgode: Simić — što je protestovao na kazanu da mu je malo mesa, Dinčić — zbog "pikiranja" na intendanturu, Joksimović — što se ustezao, "kao devojka", u diskusijama na teorijsko-političkim sastancima, a čika Milosav — što mu je zagoreo ručak. "Čuvajte se, drugovi, ovog nesretnika, koji nas prati kao senka", govorili su borci. Jednom, oko 10 časova ujutru, četa se vraćala sa rušenja pruge Travnik—Turbe. U koloni po jedan, četa se izvijala kroz kukuruze, koji su bili već narasli do pojasa, dok su zlatom obojena polja bila okićena krstinama pokošene pšenice. Sunčani dan je još više ulepšavao ovu sliku, a nas je sve to činilo veselim i raspoloženim. Kad smo stigli do podnožJa Jednog sela, čelo kolone ]e zastalo pred javnom česmom da bismo se malo osvežili hladnom vodom. Jedan po jedan smo se umivali. Bio sam na začelju prvoga voda, a za mnom je išlo mitraljesko odeljenje, čiji je šarac bio natovaren na konju Mici. S konjem je polako išao Milovan, zvani Brka, inače stariji drug iz Obrenovca. Tu se našao i komandir Dinčić. — Brale, zastani malo da zavijemo po jedan duvan, koji sam noćas zaplenio — reče mi komandir. — Važi! — odgovorih sa zadovoljstvom. Prišao nam je i pomoćnik komesara čete Milorad Drenjanin, dobacujući u šali po koju reč na račun duvana. Nismo na to obraćali pažnju. Četa je krenula za selo Paklarevo, gde nam je bila baza, a nas trojica, Dinčić, Brka i ja, ostadosmo kod čeeme. Dinče, kako smo ga zvali, izvadi iz džepa dobro izrezan duvan — škiju, a Brka skide svoju čuturu i pruži nam je. Retka prilika — dobar duvan, a uz to i dobra kapljica! Razume se, ovo smo radili vrlo konspirativno, jer je alkohol bio strogo zabranjen. — Odakle ti ova rakija, Milovane? — upitah Brku. — Pa znaš, Čare, od onog popa iz Dželilovca. — Dobro je, samo pazi da te ne primete. Ti si kandidat, pa nemoj da te đavo odnese! — dodade Dinče, i zatim krenusmo za četom, koja je odmicala uz blagi nagib. Uđosmo u stroj; svako je znao svoje mesto. U jednom času primetih da je iza mojih leđa Drenjanin prišao Brki. Čujem dobro kako kaže: — Milovane, daj mi, bogati, malo vode, žedan sam, — Ta idi s milim bogom, pa sad si bio na česmi — odgovori mu Brka i još bolje namače čujuru na rame. Dinčić ide pored mene i namiguje: — Vidiš, ovaj je nešto nanjušio. Brka se i dalje brani da ima malo vode u čuturi i da mu je to potrebno, pa pokušava da prebaci Drenjaninu kako je on kicoš i zato neće da nosi čuturu. I mi smo u nezgodnoj situaciji. Znamo dobro da bi mu Milovan dao i dušu, a ne vodu, ali, za nesreću, u čuturici je ostalo još rakije. Ako se sazna za to —'teško i njemu i nama. Šta će mu večeras drugovi reći na partijskom sastanku, jer je baš on na dnevnom redu — treba da ga prime u Partiju! A "veseli subotar" — to je posebna opasnost. Vrpolji se i gega Milovan, a nikako da se iščupa iz nemile situacije. Drenjanin i dalje navaljuje. — E, kad si već toliko navalio, evo ti! — gladeći brkove skide Milovan čuturu s ramena, pa je pruži Drenjaninu. — Evo ti, napij se, uzmi to malo vode koje sam ostavio sebi. Drenjanin polako odšrafi grlić, primiče čuturu ustima i uzviknu: — Šta je ovo, Milovane? Rakija ili voda? — Ma šta je tebi, odakle mi rakija, pobogu brate? —pravi se šeret Brka. — Rakija je, rakija, a ne voda — ne da se Drenjanin i pruži mu čuturu natrag. Za trenutak nasta tajac. Dinčić nešto promrmlja i ode na čelo kolone, a ja počeh da razmišljam kako da Brki priteknem u pomoć. Brka se tada obrati Simiću. — Molim te, Jezdo, reci je l' ovo voda ili rakija što tvrdi Drenjanin. Simić se široko nasmeja i iskapi sve do kraja, pa začuđeno reče: — Voda, brate! — i vrati čuturu Brki. — Otkud Drenjanin zna šta je rakija kad je u životu nije okusio. Brka malo kuražnije progovori: — Kažem mu ja da čutura samo miriše na rakiju, i to još od Prnjavora, jer sam je zaplenio od četnika iza Branešca. Drenjanin pocrvene, škripnu zubima i ode napred, a mi se svi u glas nasmejasmo. Brka mi se polako prišunja i tihim glasom reče: — Jesi li, bre, video kako me ovaj napade! zatim uzdahnu duboko, prevuče prstima preko brkova i kao za sebe dodade: — Ah, Brko, Brko, nećeš više ti nasedati Dinčiću, neka mu drugi nosi rakiju, a Brka to više neće. Zasad je sve u redu, razmišljam u sebi, ali me muči muka kako ćemo ga večeras braniti na partijskom sastanku. A to veče i sastanak brzo dođoše. Posle mnogo ustezanja i strepnji, sekretar se na kraju podiže. Nastade tajac. Gotovo je! — pomislih. — Drugovi, smatram da je bilo dovoljno diskusije i kritike. Mislim, kao i svi ostali, da je drug Milovan proveren i dobar borac, da voli Partiju, te smatram da mu ne bi trebalo uzimati kao veliki greh onaj slučaj sa rakijom. Predlažem da se primi za člana Komunističke partije Jugoslavije. Posle glasanja sastanak se završi, a mi redom priđosmo drugu Milovanu da mu čestitamo prijem. Bio je veseo, a mi svi raspoloženi. "Veselom subotaru" to veče nije trebalo da se mnogo muči u pronalaženju materijala. Emisija je, u prisustvu celog bataljona i građana sela Paklareva, počela ovim stihovima:   Dobra škija i rakija iašem Brki lepo prija. Dinče, Čare, tercet daju, za čekove baš ie haju. A komesar, zmija živa, malo prede, pa uvija. Čuj me, Brko, mili rode, daj mi malo sveže vode? Al' čutura vode iema,  jer rakiju u nju sprema . . . Na kraju emisije, uz smeh svih prisutnih "veseli subotar" završi: Što je ovde izrečeio ia sastaiku sve rešeio. Ne zna se dokle bi ovaj smeh trajao, dokle bi to veče zadirkivali Brku, Dinčića i mene, da čika Milosav ne objavi: — Bataljon, na večeru! Milan TOMIĆ ČARE Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument