OSLOBOĐENJE ZVORNIKA 4. jul 1943. Jutarnja rosa i svežina u julsko svitanje probudile su mnoge borce pospale ispod mladih hrastova na Ahmetovom brdu, iznad sela Mehmedića, i naterale ih da potraže toplije mesto da dospavaju najslađi san. Dežurni bataljona obilazi logor i izdaje naređenje da se konji uvedu u šumu i pogase vatre što su kao pečurke nikle na ivici šumice. U daljini, tamo oko Vlasenice, već se čuje brektanje i zvrka nemačke "rode". Nemci se boje da ne izgubimo vezu, pa nam svakog dana u svitanje šalju henšele da nas obaveste kako nas nisu zaboravili. Danas smo mi imali jedno prijatno zadovoljstvo. Sastali smo se sa sremskim partizanima. Doduše, mi smo se sa drugovima iz Srema već sastajali za vreme napada na Vlasenicu, ali nismo imali vremena da se siti narazgovaramo. Prva i 2. vojvođanska brigada nalaze se sada na prostoriji oko Caparda i u Birču. U stvari, one nam u sadašnjoj situaciji štite leđa za predviđeni napad na Zvornik. Neobično nas je interesovalo kakvo je stanje U Sremu, pa smo od Sremaca tražili da nam naširoko pričaju o tome. Najviše nas je zanimalo kako se vrši "baziranje". Doduše, bilo je među nama i takvih koji su se više interesovali o načinu ishrane sremskih partizana nego o razvoju ustanka u Sremu. Evo jednog od tih razgovora. — Moj slatki brale, ima li tamo kod vas "Smrt fašizmu"? — zapita Boćo Pilović jednog Sremca. — Pa da, druže. A šta ti misliš! — odgovori mu omalen i crnopurast sremski partizan. — Ma ja, onako, pitam. A ima li kod vas oblačine . po kućama? — ponovo zapita Boćo Sremca i malo namignu na nas. Pošto se Boćo uveri da ga Sremci ne razumeju, poče da im objašnjava svoju šifru: — Moj slatki brale, mi ti imamo ovakvu šifru: kad te ja pitam: "Ima li smrt fašizmu?", to znači — "ima li rakije". A kad te pitam: "Moj slatki brale, ima li oblačine u kući?", to znači — "ima li slanine i mesa u kući". Drugovi Sremci su se smejali Boćinoj šifri i zamoliše ga da im odsvira bećarac na njegovoj izanđaloj violini. Oko dvanaest časova jedna nemačka kolona od tri tenka i nekoliko kamiona sa pešadijom, pošto je probila položaje Vojvođana istočno od Caparda, iznenada izbi na okuku puta iznad nas u selu Gluminama. Prodor je bio brz i Vojvođani nisu uspeli da nas blagovremeno izveste. Štaviše, nisu uspeli da obaveste ni jednu njihovu jedinicu kod kule u Gluminama, pa je i ona bila iznenađena i rasterana. Nemci su naš Kraljevački bataljon zatekli u stroju prilikom podele ručka. Nekoliko topovskih zrna i mitraljeskih rafala su za tili čas naterali bataljon da zauzme položaj na Ahmetovom brdu. Kod prevrnutih kazana ostali su da leže jedan mrtav i dva ranjena druga. Nemci prestadoše da gađaju. Nastade ono zatišje kad obe strane razmišljaju i donose odluke šta dalje da čine. Tobdžije u nemačkim tenkovima otvoriše kupole, pomoliše se do pojasa i počeše dvogledima da oematraju naokolo. Gledamo ih kroz žbunje sasvim mirno i šapatom se sporazumevamo da svaki uzme na nišan po jednog. — Pali! — ču se poluglasna Karićeva komanda. Prrr-pu, krrr-puu. drrr-brrr . . . Progovoriše puške i puškomitraljezi. Dve plavokose ljudine se presamitiše preko kupole, a treća kao miš šmugnu unutra. Među Nemcima, očigledno, zavlada panika, jer brzo upališe motore, okrenuše i pobegoše punim gasom odakle su i došli. Nas nekolicina sa Karićem krenusmo kroz šumu u streljačkom stroju. Treba što pre da izbijemo na kosu kod kule i da tamo razjurimo Nemce koji su već bili poseli položaj. Sa nekoliko bombi i rafala iz mašinki brzo smo ih rasterali, Pod jednom nastrešnicom nađosmo nedokuvan ručak Vojvođana — kazane pune mesa. Nisu imali vremena da evakuišu kuhinju kad su naišli Nemci s tenkovima, ali se, isto tako, ni Nemci nisu mogli skrasiti kod kule. Nemačke pešake koji su bili poskakali sa kamiona i počeli da zauzimaju položaj na Lišini preduhitrili su naši mitraljezi čeličnom kišom, pa i ovi uhvatiše maglu za tenkovima. Kod kule je ostalo nekoliko mrtvih. Malo kasnije bataljon u streljačkom etroju izbi na Lišinu i Čerik. U daljini prema Capardama čuje se zvrka motora i mitraljeski rafali. To su Vojvođani priredili Nemcima svečani ispraćaj. Danas popodne vršena je politička i vojnička prilrema u bataljonu za noćašnji napad na Zvornik. Sunce je već zašlo. Spušta se suton. Tišinu ove julske večeri remeti cvrčanje zrržavaca i topot kopita u partizanekoj koloni, koja kao zmija vijuga uskim puteljcima prema Kuli, Gradu i Mlađevcu. Napad će početi u 22 časa. Idem u koloni sa 2. četom i razgovaram tiho s Banetom Božovićem. Kod Marčića kuća stiže nas kurir iz brigade i donese naređenje da odmah krenem u štab divizije, koji je tada bio u zaseoku Šabićima. Uz put od kurira saznadoh da su neki artiljerci volovima dovukli jedan top u Šabiće i da ću ja sigurno, opet u artiljeriju. Kod zaseoka Sultanovića naiđoh na 6. beogradeki bataljon, koji se iz Jošanice rijeke penjao uz Mlađevac. — Beograđani će da napadaju na Mlađevac zajedno sa Drugim crnogorskim — reče mi kurir. Ubrzo stigosmo na određeno mesto. Javih se Koči i Fići. Odmah me uputiše s kurirom na jedan proplanak više Šabića. Posle desetak minuta hoda naiđoh na artiljerce. Sve stari poznanici iz pete ofanzive. Pošto se pozdravismo, saopštih im da imamo zadatak da u 22 časa ispalimo desetak granata na Zvornik. Pri svetlosti fenjera izračunasmo elemente i zauzesmo ih na našem topu, koji su Francuzi još u prvom svetskom ratu prozvali "artiljerijski pištolj". Za nas je on topina, a ne pištolj. U 22 časa poče opšti napad na Zvornik. Iz našeg "nula šest" ispaliemo osam zrna brzom baljbom. Na Mlađevcu, u Kuli i Gradu krklja i vri. Štektanje i klokotanje mitraljeza mešaju ee s praskanjem bombi i potmulim eksplozijama mina. Na nebu se kat kad ukaže čitava vatrena zavesa izazvana eksplozijama ručnih bombi i minobacačkih granata. Naćulismo uši i slušamo. Hteli bismo da po zvuku eksplozije doznamo ishod borbe. Ovo je samo početak. Pola sata kasnije vatra se malo utiša, pa se onda lonovo pretvori u uragan. To je znak da naši jurišaju. Davno je prošla ponoć. Preko Mlađevca se nazire belilo novoga dana. U daljini, iz kanjona Drine, čuju se retke eksplozije bombi i mitraljeski rafali. Mi smo naš >,nula šest" oko pola noći natovarili na konje i evo nas već u Kuli Gradu. 5. jul 1943. Kuriri javljaju da su naši bataljoni saterali neprijatelja u centar grada, ali da se "legija" krvavo tuče. Od jednog zarobljenog ustaše saznasmo da u gradu ima oko 3 000 ustaša iz "Crne legije" i oko dve stotine domobrana iz 15. domobranske pukovnije pukovnika Kopačina, koju smo pre nekoliko dana potukli kod Vlasenice. Oko 9 časova počeli smo napad na centralni deo grada, ali on nije uspeo, jer su se ustaše bile dobro zabarikadirale. Pešaci su tražili da topom rušimo kuće koje su pretvorene u tvrda uporišta. Ali to nije bilo lako, jer nam je neprijatelj vatrom iz mitraljeza onemogućio da top postavimo za neposredno gađanje. Nije nam uspeo ni pokušaj da ga uvučemo u tvrđavu kroz kapiju koja je bila izložena vatri. Onda smo odlučili da ga rasklopimo i da, deo po deo, pomoću konopaca, prebacimo preko zapadnog zida, visokog oko deset metara. Posle velikih napora, top i municija su bili prebačeni u tvrđavu. Ponovo spremni za dejstvo, očekivali smo samo znak pešadije. Već je 11 časova. Oko mosta na bosanskoj strani vri kao u košnici. Pomešale se ustaše i "muhadžeri". Most je prazan isto kao i put s one strane Drine. Odjednom preko mosta, kao bujica, nagrnu masa ustaša u Srbiju. Za toliku masu most je bio i suviše uzan. Iz naših pušaka i mitraljeza bljuje po mostu paklena vatra, koja je mnoge primorala da "zaplivaju" u Drinu. Naš top je takođe dejstvovao brzom paljbom. Granate su eksplodirale među ustašama koje su se povlačile. Strašan prizor! Drina, obojena krvlju, nosi leševe. Na mostu i oko njega sa obe strane gomila leševa. Danas je Francetićeva "Crna legija" platila jedan deo računa za svoja zlodela. Podne je. Zvornik je prvi put oslobođen. Sunce se popelo visoko nad Drinom i Mlađevcem. Sa srbijanske strane nedićevci i belogardisti pucaju na nas. Komesar čete iz Beogradskog bataljona Dragan Marković, ogorčen zbog ove pucnjave, viknu iz svega glasa: — Eto nas i tamo! Videćemo čija je Srbija! Ljubivoje PAJOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument