X NISMO ĆUTALI “Svako začaurivanje u čistu srpsku kulturu smatram štetnim i besperspektivnim za same Srbe.” General-pukovnik Dr Gojko Nikoliš TRI UPOZORENJA KOČE POPOVIĆA (1989) Sprečiti dalji sunovrat*) *) Pismo Koče Popovića “Borbi” 1989. Poštovani direktore i uredništvo, Molim vas da u vašem listu objavite ovaj moj kratki komentar. Povod neodržani “miting istine” u Ljubljani. l. Neću se baviti ovde ko je i koliko odgovoran za nesrećni tok događaja (iako imam svoje mišljenje). 2. Potpuno je besmisleno koristiti jedan lažan razlog, kakav je “miting istine” za ovoliku furtutmu. Razlozi su daleko dublji. 3. Nečija jednonacionalna “istina”, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana. 4. U stvorenoj situaciji jedino što preostaje jeste: da se kompetentni predstavnici dveju strana sastanu i pokušaju pronaći kakav-takav zajednički jezik, i tako spreče zajednički dalji sunovrat. 1. decembra 1989. Koča Popović Koča Popović govori za “NIN”**) **) “Nin”, 21. juna 1991. Pred pripremani miting antibirokratske revolucije u Ljubljani 1989. Koča Popović je javno govorio “o sunovratu”. Dvije godine kasnije, ljetujući posljednji put (u svojoj 83. godini) u voljenom Dubrovniku, Koča opet govori, ovog puta šire, ne isključuje “krv do koljena” u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu, koje “može biti silom smireno samo privremeno”. Šta je u ovoj fazi jugoslovenske krize izjavio Koča Popović? Mnogi su otišli “a tek Marko (Nikezić) - praznina za koju nema zamene”. Po Koči, Nikezić je bio racionalniji od njega, a Koča “staloženiji” i nastavlja: “Politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica”, jer smo u masi toliko “necivilizovani da manipulisanje pali”. O najuticajnijim nacionalnim liderima Koča kaže: “Prepoznaju se po tome što veruju u silu i propagandu, a neistomišljenike teško podnose.” Koča pronalazi sličnosti između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana. On ostaje uvjeren da je nacionalizam negacija demokratije. Na pitanje idemo li u građanski rat, odgovara: “Mogućno je, ali to ne bi bio klasičan građanski rat u kome bi se obračunavali delovi i iste nacije. Oružani sukob naših nacionalizama bio bi građanski rat u okviru Jugoslavije, a ne u republikama.” Govoreći o liderima na srpskoj i hrvatskoj strani, Koča tvrdi: “Ne verujem da su lideri toliko čisti, pre bih rekao da su mešanci, jedna polovina glave im radi više ili manje uspešno, a druga, što iziskuje mudrost, državničku pronicljivost u odnosu na budućnost - tako reći je na nuli.” Na pitanje da li u srpsko-hrvatskom čvoru, koji opako steže nacionalističko samouništavanje, vidi ljude kadre da nađu političko rješenje, Koča odgovara: “U ovom trenutku ne vidim ni jedan uverljiv razlog da verujem u miran rasplet. Hrvatski i srpski nacionalistički lideri mogu, istina, pokušati da dođu do kompromisa, ali, uglavnom, na račun trećih.” I konkretnije, “ne isključujem mogućnost da Bosna plati ceh”. Na pitanje da li isključuje mogućnost sporazuma o autonomiji Srba u Hrvatskoj, Koča Popović je gotovo kategoričan: “Ne smatram ga izglednim.” Na pitanje šta će napraviti JNA, Koča razmišlja: “Ne znam šta će vojska napraviti u međuvremenu. Pričaju da ostaje svuda. Ali šta protiv tako žilavih jednoumlja da uradi bilo koja vojska? Neće li njeni uspesi biti vrlo privremeni, sa toliko negativnih posledica za budućnost, da to nije nikakvo rešenje. Neće li se i vojska sama izložiti opasnosti raspadanja? Kosovo se, možda, može okupirati, ali Hrvatska (i Bosna) sasvim sigurno ne može.” Govoreći o “aktivnoj pasivnosti” u sprečavanju rata “svesnim uzdržavanjem”, Koča daje pozitivnu ocjenu vojsci, ali zaključuje: “Ne verujem da vojska sama može nešto da postigne, prosto zato što sila, kao takva, ništa ne rešava.” Koča nastavlja: “Ishod zavisi od političkih odnosa snaga, jer glavni centri moći ostaju u glavnim republikama na osnovama i pod kontrolom nacionalističkih pokreta i programa, a oni sve više zavise od jurišnika nacio-šovinističkog divljanja, rastućih i uveliko naoružanih proustaških i pročetničkih, na sve spremnih agresivaca, čije je usmerenje u biti fašističko.” Koča Popović govori za “Nedelju” U intervjuu “Nedelji” (23. juna 1991), Koča Popović je još oštriji i konkretniji: “Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti.” Koča je ljut što, eto, “Bosnu pokušavaju da raščereče, raščupaju”, vjerujući i dalje da je Bosna “veoma važna tačka za budućnost Jugoslavije”. Koča je gnjevan na Dobricu Ćosića i kaže: “Ma, kakav Ćosić. Ćosić je Srbenda. A ja nisam Srbenda. Ja sam Srbin po rođenju, inače sam Jugosloven.” Najinteresantnije je mišljenje ovog kosmopolite o nacionalnim strankama, gdje kaže: “Nacionalne stranke nisu moj izbor. Ne mislim da se neće, na nesreću, održati na vlasti, ali za sebe pouzdano znam da svoju ideologiju neću graditi ni na opanku ni na šajkači”, i nastavlja: “HDZ je pobedio dobrim delom zahvaljujući Miloševiću. On je glavni zaslužnik ili krivac za tu pobedu, jer je tako bezvezno vodio srpsku politiku da je morao da potakne i natera ove da utočište traže u nacionalizmu”. Govoreći o budućnosti Srbije, Koča kaže: “Ma kakva budućnost. Budućnost Srbije je daleka. Srpsko-hrvatski spor je tako dubok da će mu trebati 20 do 50 godina da se zaborave jame... i njihovo obnavljanje.” Ovo su samo tri reakcije poštovanog i cjenjenog partizanskog komandanta, prvog do Tita, intelektualca međunarodnog nivoa, načelnika Generalštaba JNA, ministra inostranih poslova, potpredsjednika SFRJ. Dakle, Koča Popović je kao na skeneru predviđao situaciju. Zar se ne treba složiti sa ovim ocjenama i predviđanjima i zar ih uopšte treba komentarisati?