| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NEOSTVARENI PLANOVIPrikupljanje jačih snaga Narodnooslobodilačke vojske u Crnoj Gori i istočnoj Bosni, uz istovremeno pojačano dejstvo jedinica NOP u Srbiji, dalo je povoda nemačkim okupatorima da preduzmu operativne mere kako bi sačuvali Srbiju, koja je tada, zbog razvoja opšte situacije na frontovima, za njih bila od izvanrednog vojno-strategijskog značaja. Zbog toga je vrhovni komandant Jugoistoka izradio opšti plan za preduzimanje ofanzivnih operacija protiv snaga Narodnooslobodilačke vojske u Srbiji, kao i protiv onih koje su se grupisale na njenim zapadnim granicama. Osnovna koncepcija nemačke komande sastojala se u izvođenju naizmeničnih i uporednih ofanzivnih dejstava, ograničenih po vremenu i prostoru, radi savlađivanja jedinica NOP u Srbiji i sprečavanja prodora glavnih snaga NOVJ iz istočne Bosne i Crne Gore. Za izvršenje ovog zadatka okupatori su predvideli široku primenu manevra po unutrašnjim pravcima, koristeći se mobilnošću svojih trupa do maksimuma. Prema tom opštem
planu, vojno-upravni komandant Srbije doneo je odluku da 10. jula 1944. preduzme
ofanzivu prema Jastrepcu, a zatim ka Toplici i dalje prema situaciji, da bi
razbio srpske jedinice NOV i odbacio ih sa slobodne teritorije. Istovremeno
je komandant 5. SS armijskog brdskog korpusa odlučio da 17. jula preduzme
ofanzivu protiv jedinica Narodnooslobodilačke vojske u istočnoj Bosni, a 18.
jula protiv snaga na slobodnoj teritoriji Crne Gore u rejonu Berana i
Andrijevice i na taj način spreči njihov prodor u Srbiju i spajanje sa srpskim
snagama. Za izvođenje akcije protiv srpskih divizija NOV na Jastrepcu i u Toplici
bili su određeni jedna bugarska divizija, glavnina Mihailovićevih snaga iz
Srbije, Srpski dobrovoljački korpus i delovi policijskih pukova; za akciju
protiv snaga Narodnooslobodilačke vojske u dolini Lima — 21. SS divizija
"Skenderbeg", 14. puk 7. SS divizije, legija "Krempler" (u
čiji sastav su ulazila tri bataljona i muslimanska milicija, ukupne jačine oko
4 000 ljudi), puk "Brandenburg" i delovi 181. divizije Mihailovićevih
snaga; i, najzad, za akciju u istočnoj Bosni — 7. SS divizija "Princ
Eugen" (bez 14. puka), 13. SS divizija "Handžar" i ustaško-domobranske
i četničke jedinice iz istočne Bosne. Grupisanje neprijateljskih snaga prema Toplici i Jablanici izvršeno je
jednovremeno kad i grupisanje Narodnooslobodilačke vojske za prodor u Srbiju,
dok je prikupljanje neprijatelja prema Limu i u istočnoj Bosni tek bilo otpočelo. Sredinom 1944, zahvaljujući povoljnom razvoju događaja na savezničkim
frontovima i na jugoslovenskom ratištu, ustanak u Srbiji ponovo se rasplamsao i
obuhvatio gotovo sve njene krajeve. U slivu Južne Morave i u istočnoj Srbiji
postojale su slobodne teritorije i jaka uporišta NOVJ, a ostali delovi Srbije
kontrolisani su od strane partizanskih odreda. Novoformirane srpske divizije
(21, 22, 23, 24. i 25) za oslobođene tpritorije u Toplici, Jablanici, Pustoj
Reci i iz rejona Ozrena, Bukovika i Sokobanje vršile su česte napade na
neprijatelja i ugrožavale mu važne saobraćajnice. U takvoj situaciji dolazak
novoobrazovanog Glavnog štaba, sa Kočom Popovićem na čelu, značio je mnogo
za sređivanje, reorganizaciju i dalje učvršćenje jedinstva NOVJ u Srbiji. Ali i pored takvog razvoja ustanka, postojeće snage NOVJ u Srbiji teško su
odolevale još znatno nadmoćnom neprijatelju. Nemački i bugarski okupatori,
zajedno sa kvislinzima i jedinicama Draže Mihailovića, činili su sve da ih
razbiju i spreče upad jačih snaga NOVJ iz Crne Gore i istočne Bosne. Zato
oni, pored vojničkih akcija, preduzimaju i niz represalija prema stanovništvu
kako bi ga zaplašili i odvratili od masovnog stupanja u NOVJ. Radi toga je
vojnoupravni komandant Srbije na brzu ruku pripremio i preduzeo operaciju protiv
srpskih divizija s ciljem da ih razbije i tako spreči prihvat snaga NOVJ koje
su očekivane iz Crne Gore. Ova operacija je poznata kao topličko-jablanička,
dok su je okupatori započeli pod šifrom "Trumf" a zavrišili pod šifrom
"Halali". Prema planu vojnoupravnog komandanta Srbije, za izvođenje ove operacije
trebalo je glavninu srpskih divizija (21, 22, 24. i 25) u južnoj Srbiji
nabaciti na planine Petrovac, Radan i Majdan, gde ih okružiti i razbiti, ili ih
potisnuti prema liniji Orlova Čuka (oko 13 km severozapadno od Vranja) —
Kitka — Lisice — Prepolac, posednutoj jakim balističkim snagama, i tu ih
uništiti. Istovremeno, posebnim snagama imala se izvršiti akcija i protiv
jedinica 23. divizije u rejonu Sokobanje i Bukovika. Glavni štab Srbije odlučio je da u toku operacija, prodorom u pozadinu
neprijateljskih trupa i upućivanjem svojih jedinica na desnu obalu Južne
Morave, razvuče neprijatelja i tako olakša položaj glavnine svojih snaga, kao
i da u pogodnom trenutku protivnapadom razbije neprijatelja, te očuva slobodnu
teritoriju. Po naređenju vojnoupravnog komandanta Srbije, Mihailovićeva 4. grupa jurišnih
korpusa,1 zajedno sa Rasinsko-topličkom grupom i 2. kosovskim
korpusom, krenula je 4. jula sa linije Kopaonik — Željin u napad na 21.
diviziju, koja se nalazila u rejonu Brusa. Da bi izbegla odsudnu borbu sa brojno
nadmoćnim četničkim snagama, 21. divizija je pravovremeno napustila Brus i,
prihvaćena od 18. brigade 25. divizije, zauzela položaje istočno od Kuršumlije.
Tako su četničke snage, zajedno sa nemačkim i bugarskim, uspele samo da se
postave u povoljniji položaj prema južnom delu Toplice i Jablanice. Želeći da razvuče neprijateljske snage i time olakša položaj glavnine
svojih snaga, Glavni štab Srbije uputio je 8. jula 22. diviziju preko Južne
Morave, prema Vlasotincu i Babičkoj gori, gde se nalazila Južnomoravska grupa
četničkih korpusa. Pošto su prethodno izvršiili grupisanje snaga prema Jastrepcu (5.
policijski puk i pet bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa u dolini Zapadne
Morave, bugarsku 27. diviziju u dolini Toplice, a četničku 4. grupu jurišnih
korpusa i Rasinsko-topličku grupu korpusa na liniji Beloljin — Jankova
klisura — reka Rasina), Nemci su 10. jula 1944. otpočeli operaciju
"Trumf". Međutim, na Jastrepcu se tada nalazila jedino 16. brigada
25. divizije; ona se u noći između 10. i 11. jula probila južno od Prokuplja
i ušla u sastav svoje divizije. Posle toga neprijatelj je izvršio novu koncentraciju: četničku 4. grupu
jurišnih korpusa, Rasinsko-topličku grupu korpusa i 2. kosovski korpus
prikupio je na prostoriji Kuršumlija — Blace — Tulare; bugarsku 27.
diviziju na prostorijii Donji Pločnik — Prokuplje — Kopaonik — Konjarnik
— Žitni Potok; Srpski dobrovoljački korpus (1, 2, 3, 4. i 5. puk bez po
jednog bataljona) na prostoriji Kosančić — Konjuvce — Bojnik — Lebane
— Leskovac; delove 1. i 5. policijskog puka u Lebanu. Iz ovakvog početnog
rasporeda neprijatelj je nameravao da 15. jula otpočne dejstva protiv glavnine
srpskih divizija (21, 24. i 25. divizije). Da bi osujetio namere neprijatelja koje su već bile očevidne, Glavni štab
NOV Srbije naredio je 13. jula 21. diviziji da se ponovo prebaci preko Kuršumlijske
Banje u rejon Brusa i planine Lepenca radi dejstva u bok i pozadinu četničkih
snaga. U duhu tog naređenja, 21. divizija ovladala je 17. jula važnim položajem
Crna čuka — Ravna gora — Požar. Zbog toga su 4. grupa jurišnih korpusa i
2. kosovski korpus odmah upućeni u tom pravcu, a njihove dotadanje položaje od
Tulara do Kuršumlije preuzela je bugarska 27. divizija. Idućeg dana je 21.
divizija NOV izvršila napad na četničke položaje i, posle teških borbi,
ovladala planinama Lepencem i Javorcem. Neprijatelj je reagovao upućivanjem
jednog puka (iz sastava bugarske 27. divizije) iz Blaca ka Razbojni. Da bi
izbegla borbu protiv nadmoćnih neprijateljskih snaga, 21. divizija se 19. jula,
prihvaćena od 16. i 18. brigade 25. divizije, povukla na položaj Radova čuka
— Tiovačka čuka (jugozapadno od Kuršumlije). Tako je neprijatelj tek tada,
19. jula, bio u stanju da otpočne akciju "Halali". Ukupan dobitak u
vremenu od devet dana bio je od velikog značaja za 21, 24. i 25. diviziju. U očekivanju najavljenog prodora snaga NOVJ iz Crne Gore ka Kopaoniku,
Glavni štab Srbije odlučio je da na uzastopnim položajima pruži otpor
neprijatelju, a u isto vreme tražio od Vrhovnog štaba da se te snage što pre
upute. Napad neprijatelja sa polukružne osnovice Kuršumlija — Tulare —
Prokuplje — Kosančić — Lebane počeo je 19. jula. Jedinice 21, 24. i 25.
divizije, čije je ukupno brojno stanje bilo oko 8.000 boraca, pružile su žestok
otpor. Ali, zahvaljujući ogromnoj nadmoćnosti u ljudstvu i tehnici,
neprijatelj je uspeo da prodre na slobodnu teritoriju sve više stežući obruč
oko glavnine srpskih divizija. Da bi se rasteretio neprijateljskog pritiska i prihvatio snage iz Crne Gore,
Glavni štab Srbije naredio je 21. jula 1944. da 21. divizija izvrši prodor ka
gornjem toku Toplice i prema Kopaoniku, 24. divizija, s osloncem na planine
Arbanašku, Radan i Petrovac, dejstvuje prema Pustoj Reci i Gornjoj Jablanici, a
25. divizija da se prebaci u rejon sela Gazdari — Crni vrh — Sjarina. Međutim,
ovo naređenje Glavnog štaba nije se moglo izvršiti, jer su već sutradan 21.
i 24. divizija bile prinudene da prihvate i vode borbu pod veoma nepovoljnim
uslovima. Usled nadiranja bugarske 27. divizije i 4. grupe jurišnih korpusa
pretila je opasnost od potpunog okruženja ovih divizija na Petrovcu, Radanu,
Arbanaskoj planini i Sokolovici. Zbog toga su se, po naredenju Glavnog štaba
Srbije, 21, 24. i 25. divizija, posle teških odstupnih borbi, prebacile 24.
jula na desnu obalu Jablanice. Sutradan je Glavni štab depešom obavestio
Vrhovni štab o teškoj situaciji u koju su zapale njegove snage. Znajući za
takav položaj srpskih divizija, Vrhovni komandant NOV i POJ istog dana je
zamerio Štabu 2. korpusa što još nije izvršen pokret Operativne grupe
divizija; istovremeno, promenivši svoju raniju odluku, naredio je da se prema
Toplici, umesto jedne divizije, odmah upute sve tri: 2. proleterska, 5. i 17.
divizija. Težeći da se izvuku iz dodira sa neprijateljem, 21, 24. i 25. divizija su,
po odluci Glavnog štaba Srbije, krenule na jug, prema Gnjilanu. Na Kitki i u
selu Lajčiću došlo je neočekivano do oštrih borbi sa balistima i delovima
5. SS policijskog puka, koji su izvršili jak protivnapad. Obavešten od
Vrhovnog štaba da su divizije Operativne grupe, u pokretu prema Goliji i Ibru,
prešle Lim, usled čega je neprijatelj obustavio dalje nadiranje kroz Jablanicu
i deo snaga orijentisao prema Kopaoniku, Glavni štab Srbije naredio je 26. jula
21. i 24. diviziji da se vrate prema Jablanici, a 25. diviziji — da se prebaci
na južne padine Kukavice i dalje, preko južne Morave. Pokret je izvršen
sutradan. Na ovim položajima su 21. i 24. divizija vodile žestoke borbe protiv
delova bugarske 27. divizije i Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Vrhovni komandant NOVJ i POJ sugerisao je Glavnom štabu Srbije da sa
divizijama izvede manevar prema Leskovcu, Kuršumliji i Podujevu, a zatim da se
osloni na 2. proletersku, 5. i 17. diviziju, koje će uskoro stići na Kopaonik.
U vezi s tim, Glavni štab je naredio 21. i 24. diviziji da se preko reke
Jablanice prebace u Pustu Reku i na Radan planinu. Izvršavajući ovo naređenje,
24. divizija vodila je žestoke borbe kod sela Melova, Grgurovaca, Popovca, na
Bukovičkom visu i kod sela Drvodelje, Radevaca i Buvaca, a 21. divizija oko
Lebana. Po prelasku preko Jablanice, obe divizije su već 3. avgusta izbile na
Radan planinu i, iskoristivši odlazak 4. grupe jurišnih korpusa i delova
bugarske 27. divizije prema Kopaoniku, sutradan razbile Toplički četnički
korpus u selima Vlasi i Statovcu i izbile na reku Toplicu. Za vreme prodora 21. i 24. divizije prema Pustoj Reci i Radanu, 25. divizija
prešla je u noći između 28. i 29. jula Južnu Moravu i 3. i 4. avgusta uspešno
sadejstvovala sa 22. divizijom u napadu na neprijateljska uporišta i
komunikacije u dolini Južne Morave od Vranja do Leskovca, dok je na prostoriji
Ozren — Bukovik — Knjaževac — Boljevac 23. divizija vodila uspešne borbe
protiv četničkih snaga u istočnoj Srbiji i manjih delova bugarske 25.
divizije. U topličko-jablaničkoj operaciji neprijatelj nije uspeo da uništi glavninu snaga NOV u Srbiji. On je samo prokrstario slobodnom teritorijom i privremeno neutralisao udarnu snagu mladih srpskih divizija. Međutim, pritisak neprijatelja naglo je oslabio posle izbijanja Operativne grupe divizija na Kopaonik. Tada su srpske divizije prešle u protivofanzivu i uspele da povrate izgubljenu slobodnu teritoriju. Ipak je njihova borbena vrednost, usled iscrpenosti, velikih gubitaka, nedostatka teškog naoružanja i municije, bila znatno umanjena, pa zato njihovo sadejstvo s Operativnom grupom divizija u razbijanju neprijatelja na Kopaoniku i u Toplici nije u početku došlo do punog izražaja. Saznavši za okupatorski plan za napad na oslobođenu teritoriju u Toplici i Jablanici, komandant Mihailovićevog Mlavskog korpusa, major Siniša Ocokoljić Pazarac, pohitao je da stupi u kontakt sa okupatorima i da sa njima sklopi sporazum o pomoći u uružju i municiji i u zajedničkoj borbi protiv jedinica NOVJ u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. O razgovorima vođenim na sastanku sa Ocokoljićem, nemački komandant mesta u Požarevcu uputio je 31. juna 1944. godine izveštaj Vojnoj komandi 599 u Beogradu, u kome se opširno govori o susretu sa majorom Sinišom Ocokoljićem, koji se u početku predstavio lažnim imenom, ali ga je nemački komandant prepoznao. A zatim, u izvestaju piše: "Siniša je naveo da četnici, da ne bi izgubili sav kredit kod stanovništva, moraju po svaku cenu da sakriju činjenicu da sada mole okupatora za pomoć u oružju, pošto su se tri godine borili protiv njega. Iz tih razloga ne bi bilo poželjno ubacivanje nemačkih formacija u borbenu liniju kod Soko Banje. S obzirom na dobre mogućnosti koje imaju u pogledu regrutovanja, četnici se osećaju brojčano sasvim dorasli komunistima, ali u oružju zaostaju. Siniša je zatim istupio sa svojom molbom da dobije pojačanje u oružju i municiji. Da bi se sprečio neizbežni prodor preko Soko Banje za Bor sve do Dunava, Siniša smatra da je najhitnija neophodna isporuka oko 100 sanduka municije 7,9 mm za karabine i automate, kao i 10.000 metaka za engleske karabine. Da bi u pogledu naoružanja doveo svoje odrede u normalno stanje, on zahteva isporuku 80 lakih minobacača, svaki sa po 200 granata, zatim 350 mitraljeza, svaki sa 3.000 metaka 1 150 teških mitraljeza sa isto toliko municije. Ako dobije sve ovo, Siniša se obavezuje da će potisnuti komuniste preko Morave i uhvatiti vezu sa južnim četničkim odredima, tako da će komunisti u području Prokuplje — Leskovac biti opkoljeni. Na pitanje kakve garancije pruža u pogledu docnije upotrebe isporučenug oružja, rekao je da se i dalje priznaje stari odnos od 1:100 za svakog ubijenog nemačkog vojnika. Kao osetan doprinos hitnom rasterećenju jako narušenih četničkih snaga, navedena je mogućnost stavljanja u dejstvo nemačkih aviona na području Soko Banja. Navođenje borbenih aviona na ciljeve usledilo bi od strane Siniše na 16 časova pre njihovog stavljanja u dejstvo. On se sam osvedočio da na borbenom području komunisti ne mogu staviti u dejstvo ni protivavionske topove, ni dovoljno teških mitraljeza za zaštitu od napada iz vazduha, tako da će moralno dejstvo ovog napada biti izvanredno snažno za obe strane. Kao najpraktičnijom za prevoz oružja i municije iz Beograda, označena je železnica do Boljevca, jer je ova stanica najbliža borbenom području. Komandant
mesta osudio je napade pojedinih četničkih odreda na nemački Vermaht u području
požarevačkog okruga. Siniša je tim povodom izjavio da se oseća odgovornim
samo za napad na logor 'Hesen' 20. IV 1944, a da je to učinio samo zato da bi
se pre svog pokreta na borbeno područje Soko Banja do Drine snabdeo oružjem,
municijom i odećom. Svi ostali napadi nisu odobreni od četničkih vođa i oni
se, koliko mu je poznato, kažnjavaju. U slučaju da se ispuni njegova molba,
Siniša veruje da je u stanju da obezbedi sigurnost ne samo u njegovih 5 srezova
požarevačkog okruga, već i u srezovima Negotin, Smederevo, a čak i da
nametne svoj uticaj u okrugu Zaječar. Na kraju je zamolio da mu se posle uspešnog
potiskivanja komunista preko Morave daju odrešene ruke za likvidaciju komunista
u mestima Bor i Kostolac. Komandant
mesta je izjavio da će iznete molbe preneti nadležnim mestima u Beogradu. Po
mišljenju komandanta mesta, molbe četnika treba hitno uzeti u postupak."2 U toku neprijateljskih operacija u Toplici i Jablanici, na zahtev
komandanata Mihailovićevih snaga, održan je u Kruševcu sastanak između načelnika
štaba 4. grupe jurišnili korpusa, kapetana Neška Nedića, i komandanta
Vermahta u Srbiji, generala Felbera. O razgovorima vođenim na ovome sastanku
general Felber je uputio Vrhovnoj komandi Vermahta, za pukovnika Poleka, sledeći
teleks: "14. 7. 44. u 9 časova pre podne u krajskomandanturi K.ruševac imao
sam, na njegovo traženje, razgovor sa jednim od merodavnih četničkih vođa Neškom
Nodićem, iz DM-štaba. Neško Nedić je trenutno šef štaba četničke grupe
koja se u okviru operacija "Trumf" bori sa nama, a koja broji oko
10.000 ljudi. Na početku je Nedlć rekao da su četnlcl izgubili svako poverenje u
Engleze, budući da su ih Englezi izdali i da sada liferuju oružje i municiju
Titovim bandania, usled čega četnici krvare i ginu. Kako su i suviše slabi da
bi sami vodili borbu protiv komunizma, oni uviđaju da moraju da traže oslonac
na nemački Vermaht" kome se potčinjavaju sa punim poverenjem i
bezuslovno. Rekao je da su spremni da se bore protiv komunizma svuda, kud god ih
budem uputio. S druge strane, Nedić je ponovo molio za pomoć u isporukama oružja
i municije, naročito teškog oružja. Prema njemu, četnici su spremni da pruže
svaku garantiju da će sve što im budemo isporučili biti upotrebljeno samo
protiv komunizma. On je zamolio za isporuku pešadijske municije, koja bi se izvršila pod
kontrolom Vejelovog štaba za vezu, na primar, uz povratak praznih čaura, kao i
za isporuku nekoliko italijanskih teških minobacača. Ukazao sam na
neprijatnosti koje priređuju pripadnici DM nemačkom Vermahtu na drugim
mestima, naročito u Beogradu i na severoistoku, a takođe i na neprijateljsku
propagandu koja se vodi u štampi i drugde. Odao sam priznanje lojalnom držanju
četnika koji se bore, za razliku od sasvim drukčijeg DM-duha, naročito u
Beogradu. Uslov za bolje odnose treba da bude potpuni zaokret u tom pogledu.
Zatražio sam od Nedića da to sasvim jasno stavi na znanje svojim najvišim
organima. On je to obećao i ukazao na veliku mržnju svih četnika prema
Englezima. Prožeti tom mržnjom, oni se čak osećaju spremnim da se kao
legalni četnici stave na raspolaganje sadašnjoj srpskoj vladi, mada to iz
političkih razloga ne bi bilo preporučljivo, jer bi s obzirom na mentalitet
velikog dela srpskog naroda ispali izdajnici nacionalne stvari i na taj način
mnoge Srbe bacili u naručje crvenih, koji bi se bez sumnje prikazivali kao
jedini spasioci otadžbine. Neško Nedić zamolio je još jednom za poverenje ne
samo ovdašnjih nemačkih štabova već i celog nemačkog naroda, kao i da se
srpski narod prizna kao najsnažniji neprijatelj komunizma na Balkanu. Kao dokaz
svog iskrenog stava, ponudio se da se posle čišćenja Srbije od komunizma
dalje bori na Istočnom frontu, a uveren je da će isto učiniti najveći broj
četnika. Obećao sam da ću preispitati zahtev. Ipak, odluku na licu mesta ne mogu
doneti, budući da je odnos prema četnicima jedno izrazito političko pitanje,
koje mora biti razmotreno i na drugim nadležnim nemačkim mestima. Moj je lični utisak da se ovog puta radi o jednoj sasvim ozbiljnoj ponudi četnika. Prema mom mišljenju, ovde se pruža poslednja prilika, koja se ne bi mogla propustiti bez najtežih posledica. Ako mi četnike ponovo odbijemo, teramo, bar neke od njih, u tabor crvenih. Nemački oficir za vezu, nosilac Viteškog krsta major Vejel, izjavio mi je da i on deli isto mišljenje o ozbiljnosti ove ponude."3 Ovim razgovorima između kapetana Neška Nedića i generala Felbera, kojima je prisustvovao i član njegovog štaba, major Vejel, učvršćeni su već postojeći sporazumi između pojedinih komandanata Mihailo-vićevih jedinica i okupatora, koji su omogućili njihovu punu saradnju u pripremama i u samom početku operacija u Toplici i Jablanici. O koncentraciji 4. grupe Mihailovićevih jurišnih korpusa za operacije u Toplici i Jablanici, u dnevniku komandanta bataljona prateće brigade Gorske kraljeve garde Miletića nailazimo i na ove redove: "... 1. jula 1944. Garda je bila postrojena ispred škole u Šatornji. Predao sam raport komandantu prateće brigade Živoradu Mišiću. To je bio čovek sa dugom kosom, malom negovanom bradom i štucovanim famoznim brčićima, uvek sa pogledom negde u daljinu. Uskoro pojavio se i komandant Garde Kalabić. Pošto nam je nazdravio Boga, održao je govor: 'Gardisti, idemo na jedan daleki put, još opasniji i strašniji nego što je bio ovaj prethodni. Idemo u borbu s komunistima. Ko se plaši ili ko neće da ide neka izađe iz stroja, jer nama treba i ovde ljudi koji će da rade ...' Krenuli smo pravcem Kraljevo — Raška i prema Jablanici. Usput mi je prišao Mišić i saopštio: 'Ako bi slučajno naišli Nemci, reci im da je ovo prateća brigada Kalabića koja ide u borbu protiv komunista.' Posle
nekoliko dana hoda, ispred nas se, jasno na mesečini, ocrtavao crkveni toranj.
Dolazimo u varošicu. Mrtva
tišina. Kolona se zaustavlja. Vojnici umorni polegali su po kaldrmi. Neko od
njih je već zaspao i uveliko hrkao. Po ulicama se vide razbacane hartije
zapaljenih arhiva. U ovoj varošici Brusu prava pustoš.
Cela varošica je ulonula u duboki noćni mir. Na ulicama nigde Žive duše od
gradana. Uskoro naiđoše grupe Rakovićevih vojnika. Uskoro
krenusmo dalje. Oko 4 sata stigli smo u varošicu Blace ispod planine Jastrepca. Narod nas radoznalo gleda i posmatra. Po ulicama se vide grupe bugarskih vojnika. Produžismo ka Barbatovcu. U Barbatovcu bila je postrojena cela Garda. U koloni po tri, paradnim maršem,
putem za Kuršumliju, izvršili smo pozdrav komandantu Garde Kalabiću i
komandantu IV grupe jurišnih korpusa majoru Račiću, pod čiju komandu je
Garda stavljena. Pred Kuršumlijom smo se razvili za borbu. Na položaju smo ostali i 6. jula.*'1 O saradnji Mihailovićeve 4. grupe jurišnih korpusa sa okupatorima i kvislinzima, i zločinima izvršenim u toku neprijateljskih operacija u Toplici i Jablanici protiv srpskiih divizija NOV jula 1944. godine, govorio je, prilikom suđenja 1945. godine, i komandant Rasinsko-topličke grupe korpusa, pukovnik Dragutin Keserović. Evo, prema zapisniku, nekoliko odlomaka iz njegovih odgovora na pitanja predsedavajućeg sudije i javnog tužioca: Optuženi Keserović: Draža je stavio Toplicu pod moju komandu. Postao sam komandant rasinsko-topličke grupe. On mi je naredio da krenem u Toplicu 1 da popunim organizaciju, koja nije bila dovršena, i da očistim Toplicu od partizana. Predsedavajući: U čemu se sastojalo to čišćenje? Optuženi
Keserović: Posle tri dana dolazi Račić i izveštava
me da je on postavljen za komandanta u Toplici, Kopaoniku i Jablanici. Meni,
naravno, to nije nilo pravo... Prilikom izlaganja snaga Račić je rekao da će
učestvovati bugarske, nemačke, Ljotićeve i Nedićeve snage. Ja sam se
zaprepastio kada sam to čuo. Nisam mogao da se suprotstavim, ali sam nagovestio da sam vojnik. Pri
ostvarenju plana Račić je predložio da mu se dostave spiskovi partizana. Pretsedavajući:
Vi ste napomenuli da niste imali dovoljno municije? Da li ste izvršili popunu
municije? Optuženi
Keserović: Draža mi je
kazao da ćemo municiju dobiti od Račića, Kalabića i Rakovića. Oni su dobili
milion metaka. Pretsedavajući:
Od koga? Optuženi
Keserović: Od Nemaca.
Raćić mi je kazao: 'Keseroviću, cilj opravdava sredstvo!' Pretsedavajući:
Da li su tom prilikom na strani četnika učestvovali i nemački tenkovi? Optuženi
Keserović: Ja sam prvi
put video jedan bugarski puk kod Sokolovice i pri dolasku na Tupalski Vis. Tu
sam video pet tenkova i jedan dopunski bataljon. Pretsedavajući:
Odakle je došao Račić? Optuženi
Keserović: Sa terena! Pretsedavajući:
Sa koliko ljudi je došao? Optuženi
Keserović: Sa 10.000!
Tu je bila njegova grupa, Rakovića i Kalabića. Pretsedavajući:
Kako su došli? Optuženi
Keserović: Trupe su došle
peške, a neke i na automobilima koji su vukli municiju i druge sitnije stvari. Pretsedavajući:
Da li su Račić i Kalabić odlazili u Kruševac? Optuženi Keserović: Oni su odlazili i u Kruševac i Ražanj. Oni su imali u svome štabu nekog kapetana Nemca, Vajla, koji je bio delegat nemačke vrhovne komande u Srbiji radi koordinacije u toj akciji. Oni su s nama imali i radio-vezu. U toj akciji sam koordinirao, na žalost, i ja s njima. Tu su bili Nemci, Bugari, ljotićevci i nedićevci, cela kompanija. Pretsedavajući: Kako se završila ta zajednička akcija? Optuženi
Keserović: Partizani su bili gonjeni i razbijeni.
Prešli su preko Jablanice i dotevani do zida — do albanske granice. Tu se
skupilo do 8.000. Bilo ih je ranjenih, bolesnih i zdravih, i svi su pokušali da
pređu granicu. Po dolasku u
Jablanicu, Račić donosi odluku da imam da se vratim na teren. Ostao sam u Župi
radi odmora i sada sam imao da idem na teren. Naredio mi je da produžim dalje
borbu. Rekao je da su partizani razbijeni i tako dalje. Preko delegata ja
dobijam sto hiljada metaka u Lebanu. To je bio Račićev delegat kod Nemaca. Račić
krene nazad, a ja ka selu Tularima u cilju da od Tulara, pored Kuršumlije, dođem
u Zupu i u Trstenički srez. Pretsedavajući:
Šta je tom prilikom bilo sa Račićem i Kalabićem? Optuženi
Keserović: Oni su se
vratili. Ja sam hteo da se povučem ovim pravcem, međutim, desno su bile jake
partizanske snage. U tom momentu dolaz.i Peko Dapčević sa svojim korpusom,
napada Kalabićeve snage i potpuno ih rastura i odbija na levu obalu reke
Morave. Sada je interesantan rad Nemaca. Nemci preko delegata, koji još ostaju,
zahtevaju da ostanem oko Lebana i da pređem u akciju,. da u toku noći pređem
Toplicu i izbijem blizu Malog Jastrepca. Sutradan dolazi načelnik štaba i kaže:
'Gospodine pukovniče, traže vas Nemci!' 'Kakvi Nemci? Vidite šta hoće!' Kaže:
'Naređenje je da ostanete kod Lebana, da povedete akciju sa Nedićevim i
bugarskim trupama!' 'Molim vas, ja nemam naređenje!' Kaže: 'Mi imamo naređenje.
Ako vi nemate naređenje, izradićemo u Beogradu.' 'Kako u Beogradu? Draža nije
u Beogradu.' 'Kažu, njegov je delegat!' Ja, da bih se otarasio Nemaca, kažem:
'Dobro!' Ali čim počne napad, ja strugnem preko Malog Jastrepca i naredim
radiotelegrafisti da ne hvata vezu sa Dražom, a kad uhvati vezu da kaže da je
stanica bila u defektu. Javni
tužilac:... Rekoste da
ste bili strašno iznenađeni jula meseca kada ste dobili naređenje da sačekate
Račića, koji je uhvatio vezu sa Nemcima, i da pođete sa njim u ofanzivu na
Toplicu. Jeste li tako rekli? Optuženi
Keserović: Jesam! Javni
tužilac: Strašno ste
se iznenadili! Malo čudno izgleda da ste se strašno iznenadili, kada ste imali
vezu još ranije. Evo depeše od 22. maja: 'Sa rasinskim i jastrebačkim
korpusom vodili borbu sa komunistima na Jastrepcu već 20 dana. Borba
još uvek traje. Naredio sam
topličkom i prvom kosovskom korpusu da vas pomognu. Ovih dana počinje opšta
akcija na komuniste. Sačekajte opštu akciju. Odmah pošaljite jednog iskrenog
i poverljivog čoveka kod kapetana Zotovića u Leskovac radi iskorišćenja u
pogledu municije i drugog. Zotoviću reći da je to
lice upućeno po mome naređenju...' i tako dalje. Možda
ćete poreći da je ovo vaša depeša? Optuženi
Keserović: Moja nije.
Sve što je moje, ja ću da priznam. Javni tužilac: Slovo trista trideset K 47117 (citira depešu): 'Primio sam depešu br. LL 36. Imam čoveka u Leskovcu koji me izveštava o celokupnom radu i planu Nemaca za akciju. Vrše se pripreme za akciju koja će početi kroz deset dana. Nemci žele da koriste naše snage. Učiniću sve da ih iskoristim što više. Kad počne akcija, javiću. Vodim svakodnevno lokalne borbe sa komunistima na padinama Jastrepca.' Potpis je: 'Potpukovnik Keserović'. Je li to vaša depeša? Optuženi:
Moj potpis, ali da li znači da je to moja depeša? Javni
tužilac: Pa, rekao sam
koji je datum. Optuženi
Keserović: To je valjda
izveštaj po naređenju Draže. Javni
tužilac: Depeša za HK:
"Tražite tenkove iz Kruševca da učestvuju u napadu ...' Optuženi
Keserović: G.
potpukovniče ... Javni
tuzilac: Odgovarajte na pitanje! Jeste
li u maju mesecu imali veze? Optuženi
Keserović: Nisam
koordinirao i nisam imao veze do kraja, nego je imao Račić. Javni
tužilac: Ne priznajete
... Optuženi
Keserović: Molim vas,
moja je depeša. Ja priznajem! Javni
tuzilac: Dakle,
priznajete. Optuženi
Keserović: Priznajem
depešu. Javni
tuSilac: Onda nisu
potrebna nikakva dalja pitanja. Optuženi
Keserović: Priznajem,
samo kažem ... Javni tuzilac: Molim vas, vi ste sudu odgovorili ko je učestvovao u toj ofanzivi na Toplicu. Ali ja nisam zadovoljan vašim odgovorom utoliko jer nije osvetlio čitavo to izdajstvo skupa. Molim vas da odgovorite ko je išao u Kruševac i ko je razgovarao u Kruševcu, i ko je pregovarao da se dobije municija. Da li ste videli dobrovoljce, nedićevce i nemačke tenkove i sve to skupa za vreme nemačke ofanzive? Trupe su bile pod vašom komandom i vi ste sa Nemcima učestvovali u borbi protiv svoga naroda. Optuženi Keserović: Komandant je bio Račić sa njegovim načelnikom štaba, majorom Nedićem, i Kalabićem. Oni su išli u Kruševac automobilom i znam da su se sastali sa delegatom Nemaca, pretstavnikom za Jugoistok, nekim Vajlom. Javni tužilac: On je bio delegat, taj Vajl! Optuženi Keserović: Jeste! Delegat pretstavnika za Jugoistok. Javni
tužilac: A ko je bio
komandant za Jugoistok, general... je li Ler? Optuženi
Keserović: Jeste! Javni
tužilac: Vajl delegat
komandanta Nemaca za Jugoistok. On je, dakle, koordinirao akciju Nemaca i akciju
nacionalnih četnika Draže Mihailovića? Optuženi
Keserović: Jeste! Javni
tužilac: Jugoslovenske
vojske u otadžbini! Optuženi Keserović: Jeste! Ali izgleda da je Račić sastavljao plan zajedno sa tim delegatom, Nemcem. Snage i Bugara i Nemaca dola.sile su i/. pravca Prokuplja, Nisa, Leskovca u pravcu Gornje Jablanice, Sokolovca a snage Dražine... Javni tužilac: Jesu li dobili? Optuženi Keserović: To su bile moje snage. Sećam se, to mi je rekao Kalabić, da su tražili od Nemaca iz Raške 50 bacača. Javni tužilac: Jesu li dobili? Optuženi
Keserović: Ne znam,
izgleda da su dobili. Oni su tražili za pojaćanje vatu'ene moći pojedinih
jedinica. Ja sam u iskazu u zapisniku izjavio da sam prvi put došao u dodir sa
Bugarima na liniji Sokolovac — Pasjak. Taj bugarski puk ostao je. Ja sam produžio
preko Gajtana. Nisam imao borbe do borbe sa partizanima na Tupalskom Visu. Tu
sam našao, levo, jedan bataljon dobrovoljaca i pet nemaćkih bornih kola, koja
su se, po izlasku mojih delova na Tupalski Vis, povukla za Med-veđu, i dalje,
verovatno za Lebane. Račić je zahtevao, posle povlačenja, da ostane sa
Nemcima i ostalim trupama koje su operisale protiv partizana. Ja sam rekao da ne
pristajem na to, da nemam municije ... Javni
tužilac: ... Molim vas,
ja ću vam postaviti još nekoliko pitanja. Je li ta saradnja sa okupatorom bila
očigledna narodu? Optužem
Keserović: Kako da
nije! Narod je video! Javni tužilac: Široke narodne mase su videle? Optuženi
Keserović: Pa, video je
narod ... Javni tužilac: Čime ste to objašnjavali narodu? Verovatno letcima kojima obmanjujete narod. U ovom letku, koji ste vi izdali, da komunisti ubijaju svakog Srbina koji se venča u crkvi, da u Crnoj Gori ima preko 4.000 kopiladi, to jest da su partizani obeščastili devojke i da su mnoge devojke skočile da se udave zbog toga. To su vaše reči, Keseroviću. Optuženi Keserović: To je proglas Dražin, a ja sam samo izdao prepis. Javni tužilac: Znači, vaš i Dražin. Optuženi
Keserović: Donekle moj, ja sam odgovoran što sam
ga preveo. To je, uostalom,
način propagande. Javni
tužilac: Takva je vaša
propaganda. Optuženi
Keserović: To je bio
proglas vrhovnog štaba Dražinog ... Pretsedavajući:
Jeste li vi, Keseroviću, u junu 1943. godine osnivali leteće brigade? Optuženi
Keserović: U junu 1943.
jesam po naređenju vrhovne komande. Ja sam imao jednu leteću brigadu. Pretsedavajući:
Šta je bio zadatak tih letećih brigada? Optuženi
Keserović: Po naređenju
vrhovne komande, to jest, Draže, trebalo je da se osnuju leteće brigade da bi
imao jednu udarnu snagu koju može koncen-trisati bilo na kom terenu za akciju
protiv partizana. Pretsedavajući:
Da li je njihov zadatak bio čišćenje terena? Optuženi
Keserović: Dakle,
komandanti su na terenu imali na raspolaganju brigade za čišćenje terena, ali
glavni zadatak je bio taj da budu udarne snage, zbog teškog pokreta korpusa sa
terena u slučaju potrebe... Pretsedavajući:
Da li ste vi u 1943. dobijali naređenja o uništenju partizana i sastavljali
spiskove lica koja treba uništiti? Optuženi Keserović: Dakle, 1943. ne! Naređenje je postojalo da uopšte evidenciju o partizanima, bilo aktivnim u šumi, bilo pristalicama. To naređenje i ko-mandanti brigada imali su u rukama. Pretsedavajući: Jeste li izdali naređenje da se sastave takvi spiskovi? Optuženi Keserović: Naređenje je postojalo. Kad je došao Raković za komandanta operacija, on je zahtevao da se izrade spiskovi i umnože i dostave i njegovim komandantima brigada. Pretsedavajući: Ja vas konkretno pitam: jeste li izdali naređenje svojim nižim starešinama da sastave spiskove partizana, njihovih prijatelja i saradnika? Optuženi Keserović: Izdao sam naređenje u vezi sa naređenjem vrhovne komande. Pretsedavajući: Je li taj spisak kasnije umnožen na mašini? Optuženi Kescrović: Ne, mislim da je umnožen na šapirografu, odnosno, ne, nego pomoću indiga na mašini. (Pretsedavajući pokazuje optuženom spisak.) Pretsedavajući: Je li ovaj umnožen pomoću indiga? Optuženi
Keserović: Ja mislim da
jeste! Pretsedavajući:
Dakle, vi ste izdali naređenje da se umnoži spisak po kome se oko 400 lica
likvidira, strelja ili internira, i to samo sa rejona prve topličke brigade. Optuženi
Keserović: Je li
slobodno da ja kažem...? Komandant operacija, potpukovnik Račić, posle
stvaranja plana za napad na Toplicu, uneo je i ovo: Da se svi partizani, i oni
koji su simpatizeri partizanskog pokreta, proteraju, a oni koji imaju krivice za
ubistvo naših ljudi, i tako dalje, da se streljaju pred strojem. Oni koji
nemaju krivice da se interniraju u dublju pozadinu Srbije, a da se jedan deo
mobiliše i pošalje u njegove jedinice. Pretsedavajući:
Konkretno pitanje, odgovorite kratko, bez dugog objašnjavanja: jeste li izdali
naređenje za sastavljanje spiskova? Optuženi
Keserović: Jesam izdao
naređenje, ali nisam izdao naredenje za ubijanje. I drugi komandanti brigada su
sastavljali. Pretsedavajući:
Za koliko je ovo srezova? Ovaj vaš spisak odnosi se na hapšenje na terenu prve
topličke brigade jugoslovenske vojske u otadžbini. Optuženi
Keserović: To je
Jastrebački srez. Pretsedavajući (čita spisak): SPISAK AKTIVNIH KOMUNISTA, NJIHOVIH SARADNIKA I SIMPATIZERA SA REONA 1. TOPLIČKE BRIGADE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI Seto Rašica: Todosije Radivojević, simpatizer, likvidirati; Ljubica Radivojević, simpatizer, intemirati; Dragutin Milanović, simpatizer, likvidirati; Krstomir Trifunović, najveći saradnik, likvidirati; Savka Milunović, najveći saradnik, likvidirati. Selo Muzaće: Jovan Jevtić, simpatizer, nosi petokraku, likvidirati; Gvozden Strahinović, simpatizer, nosi petokraku, likvidirati; Života Knežević, saradnik, doveo partizane na naše položaje, likvidirati; Ljubisav Todorović, saradnik, doveo partizane na naše položaje, likvidirati; Gvozden Savić, potajni obaveštajac, internirati. Selo Drešnica: Jelena Jelenić, prokazala naš mitraljez, likvidirati; Svetomir Milenković, partizanski komesar mesta, likvidirati; Đorđe Petrović, simpatizer, internirati. Selo Kutlovac: Radoš Milanović, saradnik, likvidirati; Andreja Milenković, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Jordan Stefanović, saradnik, sin mu je aktivni partizan, internirati; Vladen Planinčić, propagator, likvidirati; Hranislav Milojević, saradnik, likvidirati; Bogdan Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Radojka Petrović, sin aktivni partizan, oca internirati a sina ubiti. Selo Grguze: Radoš Jovanović, aktivni partizan, zamenik komandanta divizije, likvidirati; Milen Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Gradimur Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Voja Jovanović, komandant mesta, likvidirati; Branislav Jova-nović, aktivni partizain, likvidirati; Vojin Rajović,, simpatizer, sin mu aktivan, oca internirati, sina ubiti; Doda i Steva Jovanović, saradnici, likvidirati; Miroslav Bogomir, Nikola i Jova Jovanović, saradnici,, likvidirati; Blagoje Marković, aktivni, likvidirati; sve Jovanovićke (Jozičke) žene nose srvene marame i otrovne su komunistkinje, pola internirati a pola likvidirati. Selo Višeselo: Svetislav i Radomir Jovanović, saradnici, internirati; Milomir Jovanović, saradnik u odboru, likvidirati; Ognjan Vukašinović, saradnik u odboru, likvidirati; Radomir Radovanović, saradnik u odboru, likvidirati. Selo Konjuva: Dragojlo Marković i kći, saradnici, internirati; Ratko Maksić, aktivni, likvidirati; Miroslav Simić, saradnik u odboru, likvidirati; Jelica Savić, saradnik u odboru, likvidirati; Dobrivoje i Miroslav Radovići, saradnici u odboru, likvidirati; Milorad i Milko Obradovići, saradnici u odboru, likvidirati; Cana Jovanović, saradnik u odboru, likvidirati. Varošica Blace: Obrad Lazović, aktivni vođa partizana, likvidirati; Darinka Lazović, aktivna, likvidirati; Nenad i Milomir Lazić, aktivni, llkvidirati; Svetozar i Dobrila Savić, aktivni, likvidirati; Nenad Stefanović, aktivan, likvidirati; Stevan Stevanović, aktivan, likvidirati; Slavimir, Ranđeo, Rajko Simići, aktivni, likvidirati; Obrad Simić, aktivni vođa, likvidirati; Dragiša Jovanović, aktivan, likvidirati; Ilija Sekulić i svi, aktivni, likvidirati; Živorad i Vitomir Minić-Cigani, aktivni, likvidirati; Budimir Agatanović, aktivan, likvidirati; Miodrag Đurković, glavni saradnik, internirati; Mllen Đurković, saradnik, internirati; Ratomir Đurković, saradnik-obaveštajac, likvidirati; Dragić-Gića Sošić, saradnik, internirati; Ljuba Starinac, abadžija, saradnik, likvidirati; Radoš Pejić, simpatizer, internirati; Vela Jovanović, glavni saradnik, likvidirati; Ljubinka Antić, saradnlk, internirati; Stana Jevtić, obaveštajac, likvidirati; Raša Radonjić, simpatizer, likvidirati; Mira Ivljanska, plela pulovere, internirati; Momir Ivljanin (robijaš), obaveštajac, likvidirati; Obren Ivljanin, saradnik, internirati; Milomir Milutinović i otac, saradnici, sina likvidirati a oca internirati; Leke Kovaču žena i kći Milja, saradnici i obaveštajci, internirati; Ilija Ikić i otac Novica, slmpatizeri, internirati; Ivan Jevtić i sin Bucko, saradnici, oc'a internirati, sina likvidirati; Stadija Savić i kći Vera, saradnlk i kurir, likvidirati; Ilinka i Nada Lazićeve, saradnici i kuriri, internirati; Miroslav Paunović-Stefanović, saradnik, internirati; Mira, žena Vlaste Miljkovića, saradnik, internirati; Lala Lazović, udovica, glavni saradnik i kurir, likvidirati. Selo Vrbovac: Radivoje Dačević, aktivni desetar, likvidlrati; Buda Resemić, saradnik i kurir, likvidirati; Radojko Camagić, saradnik i obaveštajac, likvidirati; Radisav Camagić i žena, saradnici i kuriri, muža intemirati a ženu likvidirati; Vilim Đenadić, saradnik i magacioner, likvidirati; Bogosav Joksić, saradnik, internirati; Momčilo Saković, saradnik, mobilisati ga u dalje mesto; Vojislav Stojković, saradnik, mobilisati ga u dalje mesto; Tomanlja Stojković, saradnik, internirati; Miloš Ljaović, saradnik, intemirati; Paun Milovanović, saradnik i obaveštajac, lik-vidirati; Pavle Milovanović, saradnik i komandant mesta, likvidirati; Milan Bogić, saradnik, mobilisati u dalje mesto. Selo Prebreze: Dragić Cvetković i majka Stevka, upućivali partizane na trag našeg bataljona, Stevka nosi poštu, likvidirati; Radoš Sekulić, simpatizer, internirati. Selo Pohova: Olga Ognjanović, saradnik u odboru, likvidirati; Čeda Nešović, saradnik u odboru, likvidirati; Miladin Smiljković, saradnik, intemirati; Stojan Šljivić, saradnik i obaveštajac, likvidirati; Steva Obradović, saradnik i kurir, likvidirati; Kona Milutinović, saradnik i obaveštajac, likvidirati; Radun Paunković, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Miroslav Kovačević, saradnik, internirati; Dobrivoje Vasiljević, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Svetomir Pištoljević, saradnik u odboru, likvidirati; Olga Vidaković, aktivna, likvidirati; Marica Maksić, aktivna, likvidirati; Mihajlo Janković, aktivan, likvidirati; Vojislav Janković, aktivan, likvidirati; Novica Smiljković, saradnik, likvidirati; Boža Pribak, simpatizer, mobilisati u dalje mesto. Selo Sibnica; Mirčeta Dačević, simpatizer, brat mu iz Vrbovca, aktivni, likvidirati. Selo Trbunje: Trajko Ibrić, aktivni komandant Pete brigade, likvidirati; Illja Ibrić, aktivni vođa partizana, likvidirati; Vula Lazić, aktivni, likvidirati; Gola Brzak, aktivni, likvidirati; Mirčeta Marković, aktivni, likvidirati; Rade Marković, aktivni, likvidirati; Mira Savić, aktivna, likvidirati; Vitomir Burgić, aktivni, naš be-gunac, likvidirati; Caslav Maksimović, aktivni, likvidirati; Miroslav Tomić, aktivni, likvidirati; Miloš Burgić, saradnik, intemirati; Gvozden Selmić, aktivni, brat kod nas, likvidirati; Maksim Maksimović, aktivni, likvidirati; Milen Tomić, saradnik, likvidirati; Dimitrije Zbilji, saradnik, internirati; Miroslav Savić, obaveštajac u Velikoj Draguši, likvidirati; Miloje Savić, saradnik, intemirati; Miljko Jovanović i Radojko, saradnici, internirati; Miloje Burgić, obaveštajac, likvidirati; Petar Jovanović, saradnik, likvidirati; Dragan Lazić, likvidirati; Slavomir Lazić, saradnik, likvidirati; Radivoje Brzak, saradnik, internirati; Milenko Savić i kći Milja, saradnici, oca internirati a kćer likvidirati; Milivoje Marković sa sinovima, saradnici, sve likvidirati; sestra pop Ranka, Beograđanka, živi kod Milenka Savića, saradnik, dva sina u partizanima, likvidirati; Boda Maksimović, saradnik, likvidiratl; Radomir Lapčević, saradnik, internirati; Radoš Lapčević, saradnik, likvidirati; Vukomir Stevanović, saradnik i propagator, likvidirati; Raja Trebinjac, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Ljuba Trebinjac, propagator, mobilisati u dalje mesto; Dragoljub Dam-janović, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Kadivka Damjanović, kurir, internirati; Stanimir Đurić, simpatizer, internirati; Branko Jovanović, saradnik,
internirati; Vlajko Panić, propagator, likvidirati; Radojko Knežević (lopov),
saradnik, likvidirati; Borivoje Gmijović, izdajnik, begunac, Ukvidirati;
Tihomir Tomić, saradnik, internirati; Mihajlo Savić, propagator, likvidirati;
Momir Dimitrijević, simpatizer, internirati; Budimka Gmijović, saradnik,
likvidirati; Radoš Jovanović, saradnik, naš vojni begunac, likvidirati; Ivko
Tamburić, saradnik, intern.irati; Dragoljub Maksimović, saradnik, mobilisatl u
dalje mesto; Vuja Savić, saradnik, 25 batina. Selo Kaševar: Radisav Kričak i sin Adam, aktivni, prvi saradnik,
odveo sve mladiće u partizane, oba likvidirati; Miloje Simić, aktlvni,
likvidirati; Milan i Jova (ovaj poginuo 7 jula) Gmijovići, aktivni,
likvidirati; Joksim i Ilija Virijević, aktivni, likvidirati; Dragić i Raja
Marković, rodena braća, aktivnt, likvidirati; Dragoje Burgić, vođa
partizanski, likvidirati; Milovan Pavlović, aktivni, likvidirati; Predrag i
Velisav Burgić, saradnici, mobillsati u dalje mesto; Milan Pavlovlć, saradnik,
internirati: Aleksa Verijević, aktivni, likvdirati; Ranđeo i Dragoslav Marković,
glavni saradnici, likvidirati; Radovan Spasić, saradnik, internirati; Rosa
Virljević, saradnik, likvidirati; Ljubica Savić, saradnik, likvidirati;
Radivoje M. Marković, aktivni, likvidirati. Selo Stubal: Radomir Pavlović, aktivni, likvidirati; Vitomir Petrović,
aktivni, likvidirati; Voja i Ljubisav Vesić, braća, aktivni, likvidirati;
Dragić i Vladeta Simić, braća, aktivni, likvidirati; Budimir Pavlović,
aktivni, likvidirati; Milojko Nedović, aktivni, likvidirati; Desimir Nedović,
aktivni, likvidirati; Ljubiša Bogićević, aktivni, likvidirati; Mladen
Miladinović, saradnik, internirati; Bogdan Bogićević i sin Dragoje,
saradnici, oca likvidirati, sina interniirati; Radoš Bogićević, saradnik,
likvidirati; Milan Nikolić u Prokuplju je, kurir, donosi municiju, likvidirati;
Dragiša Urošević, saradnik, čuvao partizanske ranjenike u kući, mobilisati
u dalje mesto; Bogdan Stanić i sin, saradnik, sin nosi poštu, oca likvidirati;
Stanislav Pavlović, saradnik, likvidirati. Selo Suvi Do: Ivan Jugović, aktivni, likvidirati; Miloje Veljović,
aktivni, likvidirati; Mihajlo Gočmanac, aktivni, likvidirati; Ćirko Ćirković,
aktivni, likvidirati; Dobrivoje Đurković i žena Momirka, saradnici, likvidiratl; Milen Danilović
i žena, saradnici, likvidirati; Sldor i Milosav Gočmanac, saradnici,
likvidirati; Obren Tamburić, saradnik, likvidirati; Milan Bogićević,
saradnik, mobilisati u dalje mesto; Dragoljub Jugović, saradnik, likvidirati; Morriir Jugović, saradnik,
likvidirati; Josif i Radisav Veljović, saradnici, likvidirati; Bogosav Veljović,
saradnik, internirati; Vukoje Milikić, saradnik, likvidirati; Petar Vranić, saradnik,
likvidirati; Mile Dušić, saradnik, internirati; Dobrivoje Radosavljević,
saradnik, likvidirati; Borivoje Aničić, saradnik, mobilisati u dalje mesto;
Stojan Jakovljević, saradnik, likvidirati; Pavle Aničić, saradnik,
internirati; Siniša Pantić, saradnik, likvidirati; Milosav Pantelejić,
saradnik, mobilisati u dalje mesto; Radovan Grujić, saradnik, likvldirati; Mile
Đu-rović, saradnik, likvidirati; Milovan Erić, saradnik, likvidirati; Boža
Rilak, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Radul Mijajlović, saradnik,
likvidirati. Selo Lazarevac: Sofronije Pantić, aktivni, likvidirati; Obrad
Radomirović, aktivni, likvidirati; Dragče i Ljubomir Milovanović, aktivni,
likvidirati; Aleksa Jovanović, politkom, likvidirati; Slavko Gavrilović, u
prekom sudu, likvidirati; Milan Jovanović, u prekom sudu, likvidirati; Vukoman
Petrović, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Miodrag Petrović, saradnik,
likvidirati; Milomir Stanković, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Dobrosav
Zdravković, kurir, likvidirati; Mihajlo Zdravković, saradnik, Ukvidlrati;
Jovan Nedeljković, saradnik na propagandi, mternirati; Raka Nedeljković, saradnik na propagandi, mobilisati u dalje mesto; Draga
Nedeljković, saradnik na propagandi, mobilisati u dalje mesto; Vujin i Milutin
Grujić, svukli naše vojnike poginule kod Blaca, likvidirati; Svetozar
Smiljković, propagator, likvidirati; Stanica Smiljković, kurir, likvidirati;
Moma Jovanović, saradnik, internirati; Aleksa Jovanović, politkom,
likvidirati; Petko Tanasković, propagator, likvidirati; Milosija Radojičić,
kurir, likvidirati; Drago Tanasković, snabdevač, mo-bilisati u dalje mesto;
Toma i Dobrosav Tanasković, snabdevači, internirati; Đurde, Aleksa i Buda
Tanasković, kuriri, likvidirati; Mileta Labović, saradnik, likvidirati. Selo Cungule: Desimir Vasiljević, saradnik, brat mu je aktivan,
likvidirati: Milen Milutmović, saradnik, likvidirati; Dragomir Jezdimirović, saradnik,
likvidirati; Dušan Panić, saradnik, likvidirati; Mila Milutinović, saradnik,
mobilisati u dalje mesto; Dragoljub Đorđević, pobegao i krije se kući,
mobilisati u dalje mesto; Radivoje Draglćević, saradnik, likvidirati; Svetozar Parezanović 1
bratanac Obrad, saradnici, Svetozara likvidirati a Obrada mobilisati u dalje
mesto; Miroljub Dragićević i brat od strica u zadruzi, aktivni, likvidirati;
Bogdan Krnjac, aktivni, likvidirati; Nedeljko Krnjac, simpatizer, mobilisati u
dalje mesto; Ratomir Cvetković, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Spasoje
Minić, saradnik, mobilisatl u dalje mesto; Andrija Vasiljević (robijao),
simpatizer, internirati; Vladislav Lazić, kurir, likvidirati; Nikola Jevtović,
k-ant sela, pobegao i krije se u kući. Ima pušku, likvidirati; Radojko Pavićević,
saradnik, likvidirati; Sima Marković — Copa, propagator, internirati;
Dobrivoje Parezanović, obaveštajac, intemirati; Boško i Jovan Đorđević iz
Cungule, saradnici, internirati; Milen Vasiljević, aktivni, likvldirati; Obren
Lazarevlć, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Dragić Parezanović, saradnik,
mobilisati u dalje mesto; Bojko Kajganić, saradnik, mobilisati u dalje mesto;
Periša Jezdimirović, saradnik, internirati. Selo
Barbatovac: Miloš Anđelić
i tri sina, svi aktivni, likvidirati; Radoš Matić, aktivni, likvidirati;
Milijana Petrović, aktivna, likvidirati; Milosav i Milan Milosavljević,
aktivni, likvidirati; Babulji Ciganin, saradnik, likvidirati; Živadin Marinković,
aktivni, likvidirati; Stana Matić, saradnica, likvidirati. Selo
Stance: Todor Miladinović,
naš begunac, saradnik, likvidirati; Aleksan-dar Nešić, naš begunac,
saradnik, likvidirati; Radošin Tanasković, naš begunac, saradnik, mobilisati
u dalje mesto; Dragica, kći pretsednika Todora, aktivna, likvidirati; Raško
Zajić, aktivni, likvidirati; Rodoljub Cirković, aktivni, likvidirati; Todor
Marković, pret. opštine, aktivni, likvidirati; Veljko Popović, sin Jevte,
prvl saradnik, likvidirati. Selo
Trnava: Radomir Popović,
aktivni, likvidirati; Stevan Mitrović, aktivni, likvidirati; Đukić, učitelj
iz Trnave, saradnik, likvidirati; Radmilo Savić, saradnlk, likvidirati; Milan
Milenković, kurir, likvidirati; Cvetković Predrag, saradnik, likvidirati;
Gavrilović Dragutin, saradnik, likvidirati; Arsenijevlć Stojan, saradnik,
likvidirati; Dragiša Stevanović, saradnik, likvidirati; Bogosav Stanković,
saradnik, likvidirati; Miroljub Radovanović, saradnik, likvidirati. Selo
Bace: Prokopije
Milenković, aktivni vođa, likvidirati; Mladen Milenković, aktivni,
likvidirati; Milica Milenković, aktivna, likvidirati; Milan Milenković (robijaš),
glavni saradnik, likvidirati; Dušan Lukić, aktivni, likvidirati; Milorad
Trajković, saradnik, likvidirati; Milana Kurdića sin, saradnik, mobilisati u
dalje mesto. Selo Plošnik: Svetomir Petrović, saradnik, likvidirati; Stanimir
Milenković, saradnik, likvidirati; Vlada Bajić, saradnik, internirati;
Ljubisav Petrović i sin Dimitrije, saradnici, internirati oba; Bukmira Nešića
sin, sud. činovnlk, likvidirati; Slavka Milutinovića kći, saradnik,
likvidirati. Selo
Tulare: Gerasim Vuković,
aktivni, likvidirati; Milutina Lazlća sin, aktivni, likvidirati; Radivoje
Timotijević, aktivni, likvidirati; Miodrag Timotijević, saradnik, likvidirati;
Tihomir Sutanović, saradnik, internirati; Dragić Sutanovac, saradnik, 25
batina; Radman Radosavljević, saradnik, internirati; Novica i Budimir
Radosavljević, saradnici, likvidirati; Mitar Vučićević, saradnik,
internirati; Mida Vućićević, aktivni, likvidirati; Dimitrije-Diša
Milosavljević, učitelj, glavni saradnik, likvidlrati; Božur Milićević,
saradnik i član, likvidirati; Nedeljković Boško i Jordan, saradnici,
intemirati; kći Radmila Radosavljević, saradnica, internirati; unuka Žike
Radosavljevića, saradnica, intemirati; unuka Žike Radosavljevića, saradnica,
likvldirati; kći Tihomira Šutanovca, saradnica, likvidirati; posvojče Vučićevića
Miloja, saradnica, likvidirati. Selo
Beljolin: Mata
Jezdimirović, aktivni, likvidirati; Dragić Tatić, aktivni, likvidirati;
Milorad Vukašinović, aktivni, likvidirati; Nešlć Ljuba, aktivni,
likvidirati; Zivojin Damjanović, aktivni, likvidirati; Neža Tatlć, aktivni,
likvidirati; Dragojlo Popović, aktivni, likvidirati; Ivan Vukajlović, aktivni
vođa, likvidirati; Milivoje Popović i sin, aktivni, likvidirati; Janićije
Cenić, Jana i Milutin, komandant područja u Velikoj Plani, likvidirati;
Mihajlo Vukašinović, pretsednik odbora, likvidirati; Tadija Popović, aktivni,
likvidirati; Sinadin Jezdimirović, saradnik, 25 batina i 1.000 kgr pšenice;
Krsta Jevtić, saradnik, 25 batina i 5.000 dinara; Milan Jaćević, saradnik,
likvidirati; Dobrosav Simović, saradnik, likvidirati; Jovan Popović, saradnik,
likvidirati; Marjan Popović, saradnik, internirati; Luka Jovanović, sin Bože,
aktivni, likvidirati; Paja i Miodrag Petrović, saradnici, internirati; Ranđo
Đurić, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Vladimir Jaćović, aktivni,
likvidirati; Božiđar Đurović, šumar, aktivni i član suda, likvidirati; Božidar
Avramović, saradnik, likvidirati; Milutin Popović, aktivni, likvidirati;
Desimir Milosavljević, simpatizer, internirati; Živojin Stefanović,
simpatizer, internirati; Stojan Vukašinović, simpati-zer, internirati;
Dragutin Milenković, aktivni, likvidirati; Cvetko Đurić, simpatizer,
internirati; Milja Popović, žena Stevana, saradnica, likvidirati; Sazda
Stefanović, simpatizer, 50 batina; Dida Jezdimirović, simpatizer, internirati
i 500 kgr pšenice; Lala Jezdimirović, simpatizer, 25 batina. Selo Donja KonjuSa: Joca Pavićević, student, aktlvni i glavni organizator, likvidiratr; Pera Pavićević, inženjer, glavni organizator i pretsednik odbora, likvi-dirati; Milić i Panta Milićevići, aktivni, likvidirati; Vidosav Milićević, aktivni, likvidirati; Draga Milićević, glavni organizator i član prekog suda, likvidirati; Milen i Jovan Lukić, aktivni, likvidirati; Dragoljub Đukić, član odbora i komandant sela, likvidirati; Raka Pitulić, aktivni, ako se uhvati da se likvidira; Srbobran Pitulić, aktivni, ako se uhvati da se internira; Mile Kuštrimović, aktivni, likvidirati; Miloš Miljković, aktivni, internirati; Miodrag Rakić, aktivni, internirati; Ratko Novaković. aktivni, likvidirati; Dragoljub Andrejić, aktivni, likvidirati; Millnko Đukić, aktivni, internirati; Milan Stefanović, aktivni, internirati; Vučeta Tatić, aktivni, internirati; Aleksandar Andrejić, aktivni, internirati; Dragan Kuštrimović, aktivni, likvidirati; Dragoljub Savić, aktivni, llkvidirati; Vučeta Bogosavljević, aktivni, internirati; Grnja i Pera Kallčanin, aktivni, internirati; Sofronije Kaličanin, aktivni, internirati; jladojko Bakic, aktivni, intemirati; Radun Popović, aktivni, internirati; Radovan Bakić. aktivni, likvidirati; Dragoje, Bakić. aktivni, internirati; Milovan '"Blenić, aktivni, internirati; Ranko Rakić, aktivni, intemirati; Ljuba Đukić, saradnik, likvidirati; Rala Savić, saradnica, internirati; Kovaković,. saradnik, likvidirati; Rakin Đukić, saradnik, likvidirati; Kaja Kuštrimović, saradnica, likvidirati; Mica Kuštrimović, saradnica, internirati; Spasoje Andrejić, saradnik, likvidirati; Radul Popović, saradnik, intemirati; Boško Kaličanin, saradnik, internirati; Stojan Jovanović, saradnik, internirati; Milija Milićević, simpatizer, 30 batina. Ovim je završen spisak aktivnih komunista, saradnika 1 simpatizera sa reona prve topličke brigade jugoslovenske vojske u otadžbini. Dakle, po spisku, koji je sastavljen po vašem naređenju, 450 do 460 lica treba na rejonu prve topličke brigade jugoslovenske vojske u otadžbini da se likvidiraju i interniraju. Optujseni Keserović: Ako je slobodno, gospodine potpukovniče... Javni tužilac: Jedno pitanje: da li su to bila naoružana lica? Pretsedavajući: Pa u spisku su žene, deca, i jedan sveštenik, koje su četnici likvidirali. Optuženi Keserović: Pa to su komandanti brigada sastavljali spisak. Pretseđavajući: Neke su žene određene za likvidiranje zato što su nosile crvene marame, druge zato što što su plele pulovere. Jesu li sva ova lica bila naoružana, Keseroviću? Optuženi Keserović: To su komandanti brigada sastavljali, ja ne znam. Pretsedavajući: Jeste li u 1943. godini od generala Trifunovića po dolasku iz Sandžaka, dobili naređenje za likvidiranje partizana i jeste li neko lice izveli pred vojni sud? Optuženi Keserović: Po dolasku iz Sandžaka dobio sam naređenje od Trifunovića... On je rekao da se kod nas u Srezu župskom oseća živ rad partizana i pristalica i da se, čak i u redovima našeg korpusa, nalaze takvi ljudi ili komandanti koji sarađuju sa partizanima. Pretsedavajući: Konkretno, jeste li naredili streljanje nekoliko seljaka iz Gornje Stupanje, dve devojke i još nekih lica? Optuženi Keserović: Naredio sam hapšenje! Pretsedavajući:
Je li vođena istraga? OptuSeni
Keserović: Jeste! Pretsedovojttći: Jesu li stavljeni pred vojni sud? Optuženi Keserović: Od 25 lica, koliko je uhapšeno, ostalo je 12, i sud je doneo presudu. Pretsedavajući: Kakvu? Optuženi Keserović: Kaznu smrti. Pretsedavajući:
Je li izvršena? Optuženi
Keserović: Jeste,
streljani su. Pretsedavajući:
Na koji način? Optuženi
Keserović: Iz pušaka. Pretsedavajući:
U koje vreme? Optuženi
Keserović: Ne mogu da
se setim. Pretsedavajući:
Mogu da vas potsetim. Je li to bilo jula 1943? Ko je odobravao smrtne presude? Optuženi
Keserović: Preki vojni
sud donosio je presude. Pretsedavajući: Pa onda? 226Optuženi Keserović: Presude su išle na uvid, po naređenju ministra vojnog... Pretsedavajući: Jesu li vama dostavljane presude? Šta ste radili? Jeste li se slagali sa presudama suda? Optuženi Keserović: Ja sam po zakonu morao da se složim sa presudom suda. To je moje prvo donošenje presude... Pretsedavajući: Prilikom ofanzive u Toplici vaše jedinice pronašle su jednu grupu ranjenika u bunkeru na Jastrepcu i predale ih Nemcima u Kruševcu. Optuženi
Keserović: Nije tačno da sam ih ja predao
Nemcima. Moje trupe našle su u zemunici jednoga engleskoga majora, jednog
Amerikanca i 4 do 5 partizana, koji su bili pravi mrtvaci. Nisu jeli pentaest
dana, a u ranama po telu bilo je i crvi. Kada sam to video, uputio sam ih u
bolnicu. Naredio sam da se
upute po kuriru i da se kaže da su to naši ljudi. Želeo sam da ih spasem. Ja
sam hteo žive i zdrave da ih imam radi propagande. Hteo sam da ih spasem. Pretsedavajući: Međutim, oni su streljani. Optuženi
Keserović: Ja sam
naredio da se upute u bolnicu. Neko je prijavio Nemcima da se u bolnici nalaze
partizani i oni su odvedeni, kako sam čuo. Ja sam dobio izveštaj da oni nisu
streljani, nego da su internirani. To je moje mišljenje... Pretsedavajući:
Jeste li tokom 1943. godine pomagali formiranje drugog gvozdenog puka Milana
Nedića? Optuženi
Keserović: To je bilo
početkom 1944. godine. Potpukovnik Kusovac, koji je bio u službi Nedića doneo
je ovlašćenje Dražino da je on poverljiv kao Nedićev čovek i da mu
ravnogorski pokret odobrava da može vrbovati ljudstvo u Toplici. Po naređenju
Dražinom, on je imao da formira Drugi gvozdeni puk. On je rekao da Nedić za to
ne zna, ali ja sam bio ubeđen da je Nedić znao. Pošto sam video naređenje od
Draže, kao vojnik sam izvršio to naređenje." 6 Naporedo sa operacijama u Toplici i Jablanici, Mihailović je naredio
komandantu Avalskog korpusa, majoru Sveti Trifkoviću, da sa svojim korpusom i
delovima Gorske kraljeve garde, koji su ostali i kosmajskom srezu, nastavi
akciju "čišćenja komunista". Po njenom završetku, Trifković je
25. jula obavestio Mihailovića: "Brojno stanje trupa: U podunavskom srezu učestvovala je: 1 grupa
brigada Avalskog korpusa sa 400 ljudi, 50 ljudi pod komandom kapetana Đorđevića
iz Smederevskog korpusa i oko 150 ljotićevaca. (Kako su oni imali istovremenu
akciju, to smo ih upotrebili kao 'goneći odred' jer su imali ogroman broj
automata kao što je nama nedostajalo.) Rad na terenu. 22. jula. U 13 časova primljen je izveštaj ođ naših obaveštajnih organa iz sela
Živkovca da se jedna grupa partizana nalazi u šumama oko sela Vodnja. U isto
vreme izvestio me komandant gonećeg odreda iz sela Drugovca da prilikom čišćenja
terena ni jedna kolona nije naišla na partizane. Međutim, kada je oko 19 časova jedan deo gonećeg odreda stigao u selo
Binovac, dobio je podatke da se partizani iz jedne šume u blizini sela Binovca
prebacuju ka selu M. Orašje, izvešteni da su naše jedinice napustile M. Orašje. U 20 časova napadnuti su partizani u s. M. Orašje, koji su se taman
razmestili po selu da večeraju. Primetili su borbu i počeli da beže u više
grupa, tom prilikom je uhvaćen jedan ranjen i jedan živ partizan. 23. jula prilikom saslušavanja ranjenog partizana isti je odao da se u šumama
oko sela Vodnja nalazi u lagumu partizanska bolnica sa sedmoricom ranjenika među
kojima se nalazi i teško ranjeni 'Srba', komandant kosmajske partizanske
brigade. Odmah su jedinice 1 grupe brigada Avalskog korpusa krenule u pretres
Vodnjanskih šuma. Prilikom pretresa pronađena su 2 laguma ispod zemlje veličine 2/2 u kojima
je pronađena veća količina sanitetskog materijala, raznih specijaliteta i
injekcija, kao i razrih drugih stvari. Ispod jednog laguma partizani su primili
borbu. Stanje u Kosmaju. Kod naroda su razbijene sve lepe iluzije o Ravnogorstvu i Draži, a
organizacija je često najgori oblik najkorumpiranije klike seoskih siledžija i
pokvarenjaka. Ukoliko organizacija formalno i postoji, u nju su ljudi ušli pod
pritiskom sile. Često je slučaj da ljudi uplaćuju novcem i drugim sredstvima
nešto da se izvuku iz organizacije. Ravnogorstvo u Kosmaju znači: nasilje,
progonstvo najboljih, nemoral i punu korupciju."6 Samo nekoliko dana posle otpočinjanja neprijateljskih operacija u Toplici i
Jablanici, 7. jula 1944. godine Mihailović je uputio pismo delegatu Vrhovne
komande, potpukovniku Zahariju Ostojiću, u kome mu piše sledeće: "Dobio sam Vaše pismo od 7. juna. Šaljem Vam važnije podatke o spoljnoj i unutrašnjoj situaciji. Spoljni
podaci su detaljniji, jer unutrašnju situaciju uglavnom znate. Sada ću Vam dati podatke o našim namerama za predstojeće akcije (izvod iz
plana): — Prvo završiti sa čišćenjem Toplice i Jablanice. — Drugo po redu čišćenje — akcija u Sandžaku i CG (Crnoj Gori — nap. autora). — Treće akcija u Bosni. — Akcije u Sremu čim se završi okupatorsko čišćenje leve obale Save,
što je sada u toku. — Čvrsto povezati: Srbija — Sandžak — Crna Gora — Hercegovina —
Bosna, što ima da posluži kao baza za treću akciju. — Uporedo sa akcijama stvaranje pokretnih snaga na čisto vojničkoj
osnovi. Gore naznačena druga faza trebala je po prvobitnom planu da bude prva, ali
je bila u Toplici i na Kopaoniku razvila rđavo naša situacija, te smo morali
promeniti i Toplicu sa Jablanicom uzeti kao prvu fazu. Kada bude završena prva
faza, bićemo osigurani sa teritorije Srbije i moći ćemo pokretne snage
uputiti i dalje na zapad i zadržati ih u akciji duže vremena. Za drugu fazu treba da pripremimo jake snage. Račić će imati preko deset hiljada, zatim Pavle, i snage iz Ist. Bosne, Hercegovine i Sandžaka. Do početka druge faze vrlo je važno da se spreči svaki pokušaj crvenima prelaz Lima, jer bi to omelo uspešno započetu Račićevu akciju. Sprečavanje crvenima da pređu preko Lima dodeljeno je Vama u zadatak, kako sam Vam već ranije naredio. Stavlja vam se sloboda rada kako ćete taj zadatak izvršiti sa snagama koje su vam stavljene na raspoloženje. Najbolje ofanzivnim akcijama preko Lima i to težiti da se tuku 17. i 27. divizija, i da se nateraju na zapad ili još bolje jug, gde nemaju ni sredstava za ishranu. Pri ofanzivnim akcijama preko Lima, treba postavljati snage tako da se jednovremeno vršeći te akcije štiti Lim od Prijepolja do Ušća. Za drugu fazu biće predviđen koncentričan napad sa svih strana, jer će tako biti postavljene i snage koje treba da uzmu ucešće: iz stare C. G., Hercegovine, Bosne, Sandžaka — sa desne obale Lima. Detalje ove akcije ugovorićemo neposredno pred akcijom. Dobro će biti ako Vi uspete sa već projektovanim akcija-ma da raščistite sa te dve komunističke divizije pre početka ove druge akcije. Za treću akciju biće angažovane snage iz Bosne, Račićeve iz Hercegovine, i koliko bude najviše moguće iz C. G. i Sandžaka. Đenerala Trifunovića uputio sam u Istočnu Srbiju, da objedini tamo komandu u akciji i da se tamo takođe formira pokretna grupa. Opšti cilj: što pre tući komunističke glavne snage, a zatim raditi prema situaciji. Ovo nam takođe preporučuju iz mostranstva."7 Zanesen izvesnim uspesima u Toplici i Jablanici, i ne pomišljajući na mogućnost prodora NOVJ iz Crne Gore i Sandžaka u Srbiju, Mihailović 3. avgusta 1944. ponovo piše potpukovniku Ostojiću. "Komunistički delovi u Toplici i Jablanici razbijeni su, i sada se tamo vrši čišćenje. U Istočnoj Srbiji završava se razbijanje komunističke grupe koja je tamo bila upala. Prema tome, ovamo će uskoro situacija biti dobra, ali se mora još vršiti čišćenje terena koji je bio zagađen komunistima. Tražio sam
od Vas da me izvestite kako bi se mogla rešiti situacija u Sandžaku i Crnoj
Gori. Jer sa takvim stanjem ne bi smeli nikako da dočekamo odlučujuće događaje.
Imajte u vidu da odlučujući događaji mogu nastupiti uskoro, a savezničke
snage će ceniti one snage koje najpre dođu u kontakt sa njihovim desantnim
snagama. Zbog ovoga je vrlo opasno ako te komunističke snage u Sandžaku i
Crnoj Gori budu ostale netučene. Na tu situaciju treba pomišljati
najozbiljnije, jer ceo trogodišnji rad može time da bude bačen u zasenak, ili
obratno, ako budemo jaki kada savezničke snage počnu iskrcavanje, da se krunišu
duge i teške dosadašnje borbe. Ima jedna stvar zbog koje mi nikako ne uspevamo
da tučemo komuniste mada smo od njih brojčano jači, i sa boljim starešinskim
kadrom, a to je što su naše starešine dosta samovoljne, što nema sloge ni
uzajamnog potpomaganja. Mnogi se čak i boje da rade u zajednici, mnogi misle da
treba sada da stiču slavu i karijeru za budućnost, pa stoga teže da budu
samostalni. Zbilja je više nego čudnovato da ljudi ne shvataju ozbiljnost
vremena u kome se nalazimo, da ne shvataju da se danas rešava sudbina srpskog
naroda, a kako će biti rešena ta sudbina zavisi od nas sviju, i jedino od nas.
Prema tome, lična slava neće nikome vredeti ništa ako upustimo situaciju, i
obratno, ako uspemo, biće slave i položaja za sve. Naš narod nije prćija ničija,
i narod je taj koji će svakoga pitati kako je i šta radio. U
ovome pogledu treba da skrenete svima starešinama pažnju i da im sve ovo dobro
objasnite, te da posle ne bude dockan. Pitanje Bosne je jedno od veoma krupnih pitanja. To je, kako nam izgleda i
po podacima sa druge strane, složen problem jer će Hrvati svim silama težiti
da Bosna njima pripadne. Stoga je mi moramo u naše ruke potpuno da zagrabimo.
Ako to uspemo, onda je ona naša, u protivnom neizvesno je kakvo bi se rešenje
moglo doneti. Imajte ovo u vidu, i gledajte da za odlučne dogadaje tamo budemo
jaki kako bismo zgrabili svu upravu u svoje ruke."8
|