NEOSTVARENA VEZA SA ZERVASOM Od svih veza koje je Mihailovićeva organizacija pokušavala da ostvari sa "antinemačkim strujama" u susednim zemljama, svakako je najmanje rezultata pokazala ona koja je trebalo da bude uspostavljena sa Grčkom. Prvi pokušaji su učinjeni u toku februara 1942. godine, kada je Mihailović uputio telegram Slobodanu Jovanoviću, koji je on primio od Engleza tek 16. aprila: "U vezi sa nedavno zaključenim paktom sa Grčkom. potrebno je reći Grcima da stupe u kontakt sa nama, iz Grčke. Čekam instrukcije po tome. Informacija o Grcima primljena od strane pukovnika Mihailovića."1 Po prijemu ovog telegrama, Jovanović se obratio ministru spoljnih poslova Momčilu Ninčiću: "Molim da se preduzmu mere preko Grka da se ova saradnja vaspostavi i veza održava. Ovo je u obostranom interesu, jar đeneral Mihailović ima veze s Bugarima i može koordinirati rad na celom Balkanu ..."2 Na uspostavljanju veze sa Grčkom Mihailoviću je pružala pomoć i britanska misija pri njegovom štabu, na čiju intervenciju on krajem 1942. godine traži podatke od majora Đurića: "Englezi pitaju da li imate naših ljudi u Skoplju u varoši. Isto tako traže kanale sa našim ljudima u Đevđeliji. Negotinu, Velesu, Skoplju kao i drugim gradovima na ovom pravcu, isto to na pravcu Kičevo, Tetovo, Skoplje. Ovome pridatu veliku važnost, jer bi nas tim putem doveli u vezu s Grcima."3 Šef britanske misije, pukovnik Bejli, upućuje Mihailoviću 3. marta 1943. godine pismo u vezi sa ovim predmetom: "Pre nekoliko nedelja razgovarali smo o akciji u Grčkoj i vezama sa pukovnikom Zervasom. Tom prilikom sam obavestio svoga kolegu u Grčkoj da je odgovor, koji je grčki pukovnik Vama uputio posle prijema Vaše poruke lanjske godine, negde zalutao te niste isti ni dobili. Sada sam dobio od svoga kolege poruku pukovnika Zervasa koja glasi: 'Molim Vas da budete dobri da predate gospodinu đeneralu Mihailoviću bratske pozdrave u ime moje i slobodne Grčke, njemu i junačkom srpstvu. Zelim što skoriji dodir s njim radi utvrđivanja planova za zajedničku akciju uz saradnju Engleza.' Moji su mu poslali i neke predloge za izvođenje jednog susreta između Vaših, Grčkih i naših predstavnika. O tome možemo podrobnije da razgovaramo kad budem došao gore. Za sada sam hteo da Vam odmah izručim poruku."4 S obzirom na to da se u Zervasovom štabu nalazila britanska misija, uspostavljanje veze između Mihailovića i Zervasa ne bi zadavalu neke naročite teškoće Britancima. Ali, kasnije, oni su za ovo pokazivali sve manje interesovanja. Zbog toga je Mihailović 1. decembra 1943. godine uputio majcrima Đuriću i Vukadinoviću sledeći telegram: "Grčki nacionalistički elementi, koji su veoma snažni, uporno pokušavaju vezu sa nama. U ovome uspostavljanju veze, nas Jugoslovene i Grke ometaju Englezi. Treba na svaki način da dođemo do veze sa Grcima. Moj delegat u Crnoj Gori major Savo Vukadinović preduzeće sve što može u pravcu Tirane da se ova veza uspostavi, jer se u Tirani nalaze 2 Grka koji su u tome cilju i došli. Poručio sam da naša vlada pomogne ovu vezu i da Grke uputi kako u pravcu Crne Gore, u pleme Kuče, tako i na teren p.puk. Đurića i to na Poreč, na Kosovo, u oblast Kozjaka i Vranje. P. puk. Đurić nastojaće sa svoje strane što energičnije da ovu vezu uspostavi, naravno, sa nacionalnim elementima. Osnova za ove razgovore je i Balkanska Unija i povezanost balkanskih naroda, kroz svoje nacionalne snage, suprotno komunističkim. P. puk. Đurić da pokuša preko pogodnog lica, koje bi sa pasošem uputio u Grčku da do ove veze dođe ..." Deset dana kasnije, 11. decembra, major Vukadinović je odgovorio Mihailoviću da je uputio ljude u Tiranu da pronađu dva Grka i da im je dao instrukcije za rad. Ozbiljniji pokušaj uspcstavljanja veze sa Zervasom učinjen je tek u martu 1944. godine. Zadatak je poveren kapetanu Mihailu Vemiću, kome je Mihailović izdao sledeće ovlašćenje: "Ovlašćenje — Za rezervnog vazduhoplovnog kapetana II klase g. Mihaila Vemića, koji se upućuje u Grčku sa zadatkom da uhvati vezu sa grčkim nacionalnim snagama koje se nalaze u slobodnim grčkim planinama pod komandom đenerala Elosa (pseudonim generala Zervasa — nap. autora). Kapetan g. Vemić otputovaće §to pre u Grčku, i čim tamo stigne, preduzeće potrebne mere da dođe u vezu sa đeneralom Elosom, sa kojim će uspostaviti stalnu vezu po mojim usmenim instrukcijama. Kapetan g. Vemić uspostaviće iz Grčko sa mnom direktnu radio-vezu, i obaveštavaće me o tamošnjim prilikama, u prvom redu o rezultatu postignutih veza sa grčkim đeneralom Elosom. Komandantu grčkih nacionalnih snaga kapetan M. Vemić saopštiće moje poruke, i naročito insistirati da đeneral Elos uspostavi sa našom Vrhovnom komandom direktnu radio-vezu." Međutim, i ovaj pokušaj završio se neuspehom. U junu 1944. godine Mihailović je odlučio da prikupi sve Grke sa teritorije Jugcslavije i da od njih formira "Grčku legiju". Naročito je imao u vidu one koji su se nalazili na prinudnom radu, mahom u Boru, odakle su pojedinci često bežali. U duhu ove odluke, Mihailović je juna 1944. godine izdao sledeći raspis: "U sastavu Jugoslovenske vojske u Otadžbini, odobrio sam formiranje Grčke legije od Grka koji se nalaze u našoj zemlji. Mesto i ostali detalji formiranja ove legije odrediće se naknadno. Hitno izvestite koliko imate i da li imate Grka u svojim jedinicama, ili na vašem terenu, koji žele da stupe u Grčku legiju, koja će se formirati pri Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini. Za starešine ove legije odrediće se Grci ili oni koji su živeli u Grčkoj." Ali za formiranje Grčke legije više nije bilo vremena. I ova neostvarena Mihailovićeva veza bila je planirana na liniji borbe koju je okupator vodio protiv narodnooslobodilačkog pokreta kako u Jugoslaviji, tako i u Grčkoj. Parola o borbi za stvaranje Balkanske unije bila je samo fikcija, koja je trebalo da prikrije osnovni cilj Mihailovićeve organizacije — koordiniranje borbe koju su sile Osovine vodile protiv NOP, što je karakteristično za sve Mihailovićeve veze sa "pokretima otpora" u susednim zemljama. I pored svih napora i preduzimanih mera, Draža Mihailović nije uspeo da ostvari svoj plan da postane centralna figura kontrarevolucije na Balkanu. Odlučujući doprinos neuspelom završetku realizacije ovoga plana pružile su narodnooslobodilačke i revolucionarne snage Jugoslavije, koje su imale dominantan uticaj u narodu i sprečile razne kombinacije kontrarevolucije i kvislinga. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument