Nikola Milovanovic - DRAZA MIHAILOVIC

Nikola Milovanovic - DRAZA MIHAILOVIC

OBAVEŠTAJNO-TERORISTIČKA ORGANIZACIJA "TETAS"

U junu 1942. godine, formiranjem Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, za vođenje poslova obaveštajne službe određen je major Zaharije Ostojić. Međutim, on je decembra 1942. godine postavljen za rukovodioca operacije protiv NOVJ u Bosni i Lici, a obaveštajnom službom nastavio je da rukovodi sam Draža Mihailović.

Formiranjem brigada i korpusa u drugoj polovini 1942. godine rukovodstvu Mihailovićeve organizacije nametnula se potreba za stvaranjem solidnije organizacije obaveštajne službe, naročito u jedinicama na terenu. Zbog toga Mihailović izdaje detaljno uputstvo za rad i organaciju obaveštajne službe, u kome, pored ostalog, kaže:

"Važnost obaveštajne službe proističe iz njenog cilja. Obaveštajna služba je najmoćniji činilac i potpora vlasti u održavanju reda i zakona u zemlji. Njena moć se pojačava mnogo više za vreme rata, a naročito u ovim neredovnim prilikama. Ona je najglavniji pomoćnik i saradnik oružane sile jer predstavlja njene oči, uši i osećanja. Bez potpunih i jasnih podataka, vojna sila bi glavom razbijala zid.

Potreba obaveštajne službe vidi se iz njene važnosti i ciljeva kojima služl. Ova služba svojim podacima omogućava svojoj sili ili vlasti lakšu i pravedniju upravu, olakšava vojnoj sili postizanje vojno-političkih ciljeva sa najmanjim brojem žrtava i Stete kako u moralnom, tako i u materijalnom pogledu.

Cilj obaveštajne službe je da stvori jasnu sliku o stanju stvari, prilika i okolnosti po svima pitanjima koja zadiru u naše interese i dodiruju, olakšavaju i omogu-cavaju postignuće naših ciljeva i ideja, bilo posredno ili neposredno. Ovom jasnom slikom obaveštajna služba omogućava svojoj sili-vlasti stvaranje pravilnih i shodno prilikama planova i donošenje odluka za rad, bilo za postizanje ciljeva-ideja, bilo '/.a. pravilno vođenje i upravljanje narodom i teritorijom.

Prikupljene i pribavljene podatke sređuje, daje na iskorišćenje kome treba i ukoliko može sama preko svojih organa te podatke iskorišćava i upotrebljava."¹

Mihailovićevom naredbom od 4. septembra 1943. godine za organizovanje štaba Vrhovne komande formirano je i Obaveštajno odeljenje. Formacijom je predviđeno da se u okviru odeljenja formiraju I i II odsek.

Prema navedenoj naredbi bili su predviđeni sledeći zadaci i uloga

Obaveštajnog odeljenja, odnosno odseka:

"1. otsek: .

— prikupljanje i sredivanje podataka o unutrašnjim neprijateljima, špijunima (agentima) i izdajnicima naše vojske i naroda,

— suzbijanje neprijateljske razorne akcije i propagande u vojsci i narodu,

— organizovanje i vođenje propagande.

2. otsek:

— prikupljanje, sređivanje i tumačenje podataka o neprijateljskim-okupatorskim trupama u Jugoslaviji i susednim zemljama.

Oficir za vezu sa stranim vojnim misijama održava vezu sa britanskim i američkim vojnim misijama pri našoj Vrhovnoj komandi po svima službenim i drugim pitanjima svih odeljenja i grana službe ovoga štaba. Pored toga organizuje prijem materijala od saveznika u saradnji sa šefom 2. otseka operativnog odeljenja."²

I posle formiranja Obaveštajnog odeljenja, Mihailovićeva uloga u rukovođenju obaveštajnom službom nije bila umanjena. On je i dalje rukovodio svim poslovima ove službe. Obaveštajno odeljenje uglavnom je imalo administrativni karakter i radilo na vađenju i sređivanju podataka o okupatorskim snagama, partizanima i drugim pitanjima, iz izveštaja i depeša koje su dolazile u Vrhovnu komandu. Malobrojnost ljudstva otežavala je razvijanje njegove direktne operativne delatnosti i pružanje neposredne pomoći potčinjenim organima na terenu. Uslovi ilegalnog rada, koji su otežavali redovno održavanje veze sa odsecima i organima na terenu, isto tako su uticali da organi Obaveštajnog odeljenja nisu mogli brzo intervenisati po raznim hitnim pitanjima, s obzirom na to da su izveštaji ponekad stizali sa zakašnjenjem od mesec i više dana. Nastojanje Mihailovića da u Vrhovnoj komandi sve poslove drži u svojim rukama, takođe je znatno sputavalo Obaveštajno odeljenje da pokaže veću inicijativu i samostalnost u radu. Njegova uloga bila je svedena na izdavanje podataka, u prvom redu o jedinicama NOV, i dostavljanje Operativnom odeljenju radi pripreme operacija. Podatke o železničkim transportima okupatorskih trupa i materijala u pravcu Grčke, Bugarske i Mađarske, kao i o broju i dislokaciji okupatorskih snaga u Jugoslaviji, dostavljala je engleskoj i američkoj misiji.

Pored obaveštajnih centara, odseka i organa koji su delovali neposredno pod rukovodstvom teritorijalnih komandanata, Mihailović je stvarao i svoje posebne obaveštajne organizacije i organe, koji su delovali pod njegovim rukovodstvom. Cilj mu je bio da proširi i upotpuni već postojeću delatnost obaveštajne službe teritorijalnih štabova. Naročito intenzivan rad u tom pravcu on je razvio tokom 1943. i 1944. godine u Beogradu i na onim teritorijama za koje je postojao poseban interes.

Tako je krajem 1943. godine Mihailović formirao specijalnu obaveštajnu organizaciju, koju je nazvao "Terenska tajna služba" — "Tetas".

Pismeni predlog za njeno formiranje dao je kapetan Dušan Radović 1. marta 1943. godine:

"Ako bi potreba službe i interes naše organizacije zahtevao, mogao bih da orga-nizujem obaveštajni centar za Srbiju. Kako imam dobru radio-stanicu, bio bih u stanju da idem po celoj Srbiji i obaveštavam o svemu i svačemu. Ako bi mi se dala ova dužnost, dao bih dobre rezultate. Minirao bih sve i ubacio agente svuda. Ne zazirem opasnostima jer sam prošao kroz mnoga iskušenja..."³

Iako tada Radovićev predlog nije prihvaćen, Mihailović je, da bi iskoristio njegove organizatorske sposobnosti na obaveštajnom planu, ipak doneo odluku da formira ovu posebnu organizaciju obaveštajne službe i da za njenog šefa postavi Radovića "Kondora", koji je istovremeno bio i komandant Zlatiborskog četničkog korpusa. O njemu je Mihailović na suđenju iizjavio da je bio "rođeni obaveštajac".

Radović je do oktobra 1942. godine bio u sastavu Štaba denerala Miroslava Trifunovića, delegata Vrhovne komande za Srbiju, a 16. oktobra 1942. godine postavljen je za komandanta Trsteničke brigade Rasinskog korpusa. U martu 1943. godine je smenjen sa te dužnosti i upućen u Bosnu, gde je učestvovao u borbama protiv partizana. Zatim je 1. jula 1943. postavljen za komandanta Zlatiborskog korpusa. Formiranjem IV grupe jurišnih korpusa, 27. marta 1944. godine, on dobija dodatno zaduženje — imenovan je za obaveštajnog oficira u štabu grupe korpusa, mada je i dalje vršio dužnost komandanta Zlatiborskog korpusa. Prema proglasu majora Strahinje Rogića, koji je početkom septembra postavljen za komandanta Zlatiborskog korpusa, Radović je likvidiran od strane četnika. Ubio ga je Filip Ajdačić, komandant Crnogorske brigade Požeškog korpusa, i to iz ličnih pobuda.

Kratko vreme posle formiranja "Tetasa", 13. novembra 1943. godine, Mihailović je uputio radiogram Radoviću, u kome naređuje:

"Razvijte što jače obaveštajnu službu ne samo za vaš teren, već i teren ničije zemlje, pošto je Drašković (komandant Drinskog korpusa — nap. autora) nesposoban za obaveštajnu službu... Interesuje nas položaj crvenih, kao i snage okupatora kako u pojedinim garnizonima, tako i na terenu ..."*

Ovim naređenjem delokrug obaveštajne delatnosti Radovića je proširen, da bi se krajem 1943. godine preneo na celu Srbiju. Istovremeno, preko centara na terenu Radović je imao vezu i sa Sarajevom, Zagrebom i Novim Sadom. Veze su održavane preko informativno-agenturne mreže obaveštajaca organizovanih tokom 1944. godine. U svom iskazu na suđenju Mihailović je rekao da je preko "Kondora" imao "kontrolu putem obaveštajne službe na prostoru Srbije".⁵

"Tetas" nije bila samo informativna služba koja je radila na prostom sakupljanju podataka o okupatoru, o saradnicima NOP-a i sličnom. Ona se planski borila da ovlada onim pozicijama koje su četničkom pokretu bile najinteresantnije. Bila je postavljena na strogo konspirativnoj osnovi: ni bliža Dražina okolina, kao ni mnogi komandanti na terenu, nisu bili upoznati sa postojanjem ove organizacije, jer se ona bavila, pored ostalog, i kontrolom lica u samoj četničkoj organizaciji za koja se sumnjalo da pripadaju nekoj kvislinškoj ili okupatorskoj obaveštajnoj službi, ili se, pak, smatralo da su simpatizeri NOP. Jedan od ozbiljnih zadataka ove službe bio je pripremanje i organizovanje atentata za likvidiranje istaknutih ličnosti iz protivničkog tabora.

O tome je govorio i Tasa Dinić u svom saslušanju od 28. februara 1946. godine:

"Avgusta meseca 1944. godine, jednoga dana došao je kod mene u kabinet jedan čovek, koji, kada sam ga primio, predstavio mi se da se zove Jovan, a kako se preziva, ne znam. Rekao mi je da pripada organizaciji 'Tetas'. Tada sam prvi put čuo za postojanje takve organizacije i na moje interesovanje da mi da bliže podatke o organizaciji 'Tetas', on mi je rekao da je to tajna organizacija u organizaciji Draže Mihailovića, da za nju ne znaju čak ni svi Dražini komandanti, da ima oko 540 članova, da je u vezi sa Intelidžens servisom i da ima zadatak informativno-terorističke prirode. U pogledu cilja njegova dolaska molio je da ga pomognem kod Gestapoa da ta organizacija dobije 50 M. PI — mašingevera, kojom prilikom je nudio da plati koliko god bude Gestapo tražio. U daljnjem odgovoru izložio je da 'Tetas' ima nalog da preduzme jednu akciju protiv viđenijih članova u voćstvu Titovom, pa su im potrebne te M. PI. da bi dobro naoružali 15 'trojki'. Na moje pitanje, kad su već u vezi sa Intelidžens servisom, zašto im on ne da, odgovorio je da Intelidžens servis nema nemačke M. PI. a sa svojim iz pojmljivih razloga ne želi da se trojke naoružaju.-"⁶

U svom kontraobaveštajnom radu "Tetas" se služio vrbovanjem agenata iz neprijateljskih redova. Oni su sa terena dostavljali podatke o sumnjivim licima koja se nalaze u službi raznih protivničkih obaveštajnih organizacija. Prema tome, "Tetas" je, očigledno, u prvom redu imao kontraobaveštajni karakter, sa upotrebom i terorističkih metoda, ne zapostavljajući ni informativnu službu.

Krajem 1943. godine Radović je pristupio i organizaciji ove službe na terenu. Uspostavljeni su centri za vezu kako na teritoriji Srbije, tako i van nje. Organizovani su centri u Beogradu, Užicu i Nišu, koji su nazvani "antikvarnice" 1, 2 i 3.

Prema izboru lica navedenih u Radovićevoj zabelešci, vidi se da ih je on brižljivo odabirao, vodeći računa o njihovom zanimanju i položaju u društvu, što je uslovljavalo njihov uspešan rad. Tu su bili trgovci, crnoberzijanci, koji su već stekli umešnost u konspirativnom radu i u ilegalnom prenošenju materijala. Ostali saradnici su bili carinski činovnici koji su dolazili u dodir sa licima van teritorije Srbije, zatim šef stanice u Topčideru, koja je u to vreme bila od naročitog značaja, jer su kroz nju prolazili transporti i vozovi iz stranih zemalja. U rad "Tetasa" je bio uključen i kafedžija Miloš Đogo, o kome Radović, u predlogu za odlikovanje, 14. juna 1944. godine, kaže:

"Svi naši kuriri kad nisu mogli nigde naći skloništa ispred potere agenata Gestapoa sklanjali su se kod imenovanog. On bi pomoću veza sa policijom doznao za sve potere, pa se dešavalo da sa našim kuririma provede noć na novom groblju dok prođu neprijateljske racije. Inače preko njega naše jedinice nabavljaju sav materijal, kao anodne baterije, cevi za radio-stanicu itd. i on se starao o njihovom sigurnom transportovanju. U svome malom restoranu kao siromašan čovek otvorio je tako reći besplatnu kuhinju za naše kurire. Njegovim posredovanjem štampane su i naše poštanske marke 'Ravna Gora'. Pored toga on je i u jednoj specijalnoj službi za potrebe naše vojske, i tu službu korisno je obavljao^ što je poznato i gospodinu Ministru.-"⁷

Pored upozoravanja na delatnost nemačke špijunaže u četničkoj organizaciji, "Tetas" redovno signališe aktivnost Ljotićeve obaveštajne službe, kao i česte sukobe između Nedića i Ljotića tokom 1944. godine. Depešom od 4. marta 1944. "Tetas" javlja Mihailoviću:

"U Beogradu težak sukob između Nedića i Ljotića. Ljotić je bio pripremio za 29. februar uzimanje vlasti u svoje ruke putem puča. Namera otkrivena, zbog toga su odredi Državne straže u Beogradu u pripravnosti i pod oružjem. Nedić i Dragi Jovanović ima nekoliko dana ne vrše svoje funkcije. Nojbaher, da ne bi lično raspravljao taj spor, napustio Beograd i otišao za Grčku. Nemci favoriziraju najednom Dragišu Cvetkovića, koji sada stupa u intimni kontakt sa Nemcima. Pomoćnik upravnika grada Mika Đorđević je protiv Ljotića, pa je sve svoje agente i policajce naoružao i naredio da se na ljotićevce koji bi prišli političkim ustanovama puca. Svi su izgledi da će Nemci odbaciti Nedića a da će dovesti Ljotića ili Dragišu Cvetkovića."⁸

Ovakvo stanje i sukob u vrhovima kvislinške uprave "Tetas" nastoji da, preko "Antikvarnice" u Beogradu, proširi i zaoštri u što većoj meri, da bi sve to iskoristio u svoje svrhe. O tome "Tetas", odnosno Radović, obaveštava 5. marta 1944. godine Mihailovića:

"Koristim zbrku koja je nastala u Beogradu. Uputio sam 3 misteriozne ekipe da rade, Potenciramo razdor između Nedića i Ljotića. Možda će da padne i neki atentat. Pozdrav 'Kondor'."⁹

Prema Radovićevim zabeleškama, predviđena je i likvidacija Mihaila Olćana, istaknutog Ljotićevog saradnika i funkcionera "Zbora", koji je izvesno vreme bio ministar u vladi Milana Nedića. U istim zabeleškama on je predviđao, pod tačkom 6, likvidaciju pukovnika Miloša Masalovića, funkcionera Nedićevog kabineta. '

"Likvidaciju Masalovića — staviti u dužnost Brani Živkoviću.-"¹⁰

Na Masalovića je bio izvršen atentat u Beogradu, i to od pripadnika "Tetasa". U vezi sa ovim atentatom Mihailović naređuje:

"'Tetas': za Masalovićevo ubistvo vešto podmetnuti da su ga ubili ljotićevci kao Nedićevog čoveka.-"¹¹

Tako Mihailović nastoji da ubistvo Masalovića iskoristi za dalje proširenje sukoba i neprijateljstva između Ljotića i Nedića.

"Tetas" je vrlo često izveštavao i o delatnosti Ljotićeve obaveštajne službe u četničkim organizacijama. U njegovom izveštaju Mihailoviću od 17. januara 1944. godine piše:

"Naša špijunska mreža javlja da Ljotić ima svog oficira u Vašoj neposrednoj blizini — štabu. Svaku stvar i svako naređenje zna. Ovo je tačno. Molim Vas nemojte se smejati za ovo."¹²

U istom izveštaju "Tetas" je javio o delatnosti Ljotića kod izbegličke vlade u Kairu:

"Ljotić radi punom parom protiv Vas kod vlade u Kairu. Nedić mu pomaže. Oni imaju stalnog kurira u osobi Kostića, sekretara Ljotićevog kabineta. I ovih dana taj čovek ide u Tursku (po pamuk za Srbiju). Zapeli su punom parom da opravdaju svoj stav i rad."

U dopisu od 17. januara 1944. godine "Tetas" obaveštava:

"Pukovnik Mušicki, saradnik novoustrojene nemačke tajne policije BdS, sa njim Ceka Đorđević. Njihov je zadatak da denunciraju kod Nemaca oficire i pripadnikai SDS koji radi za nas. Obadva vrlo opasni. Da li bi mogli biti nekako ubijeni?"¹³

Prvog avgusta 1944. godine Radović javlja Mihailoviću:

"Moja žena iz Beograda izveštava: agent Gestapoa Belimarković poseduje fotografije osoblja Vrhovne komande novijeg datuma. Dobija ih, kao i ostale podatke, od jednog podnarednika koji je ubačen od Ljotića i koji često dolazi kao kurir Vrhovne komande iz pravca Požege."¹⁴

Pored ovoga, "Antikvarnica br. 1" pratila je kretanje i u drugim organizacijama koje su se svojim političkim programom kosile sa interesima četničke organizacije ili se s njom razilazile. O takvom slučaju "Kondor" javlja:

"U Beogradu počela da radi nova organizacija 'Makedonija'. Na čelu iste bivši podban Aleksandar Cvetković. Cilj autonomija Makedonije, direktna veza sa Sofijom, odakle se organizacija finansira. Imaju pripadnike iz redova Nedićevih oficira. Molim za tajnost jer ćemo uspeti da dobijemo spisak imena."¹⁵

Pored "Antikvarnice br. 1" u Beogradu, Radović je formirao i "Antikvarnicu br. 2", čiji je centar bio u Užicu.

Ovaj obaveštajni centar je, u stvari, formiran znatno ranije. U prvo vreme isključivo je služio za pribavljanje informacija Zlatiborskom korpusu. Na organizaciji ovog centra počeo je da radi još u 1942. godini tadašnji komandant Zlatiborskog korpusa, kapetan Milorad Mitić. Po njegovom odlasku, Radović je prihvatio postojeće obaveštajne veze i dalje ih koristio. Od tih veza je krajem 1943. godine formirao "Antikvarnicu br. 2", u kojoj su bili angažovani i razni agenti.

U izveštaju agent T-22 krajem 1943. godine preporučuje Radoviću za obaveštajnu službu izvesna lica, za koja kaže:

"Isto tako i Milorad V. Ršumović je isto naš čovek, inače je i on industrijalac, ima svoju strugaru i pomaže našu organizaciju novčano... On je dosta ugledan i on ti putuje, prodaje građu i meni je služio za obaveštajca po gradu, a naročito Beogradu. Ja sam ga isto slao kod Saška i donio mi je baterije i lampe za radijo. Ima još jedan isto tako odličan naš ravnogorac, koji je i obaveštajac kod Račića. "On je iz toga sela rodom. Nalazi se sad u Beogradu. On je policajac kod Nedića, ali je naš odličan obaveštajac. Zove se Petar Marić. On na fini način dobiva jednu nemačku špijunku iz Novog Sada, Nemicu i zajedno sa nekim komunistima koje je pohvatao u Beogradu lično pobio. Zato njega treba koristiti i dalje, mi smo njemu govorili da pređe ovamo bliže Užicu i on je obećao da će tražiti premeštaj u gradsku policiju."¹⁶

Oko nekih špijuna nije se trebalo truditi: inženjer Antonijević iz Užica pismom od 14. februara nudi se "Kondoru" za obaveštajca:

"Bio sam predsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Pragu, imam i sada direktne veze sa poznatim i uglednim Bugarima. Među njima i sa zetom Stamboliskog, kao i sa jednim drugim potpukovnikom koji će sada doći u Užice na službu.

Radi mog položaja, želim da moja veza sa Vama bude tajna i da mi se obratite preko ozbiljnog čoveka koji će doći u fabriku Krčagovo kraj Užica.

Na zvono neka kratko pozvoni 4 puta a kao znak za raspoznavanje da je od Vas da kaže 44 ...

Mogao bih i da putujem pa i do Bugarske."¹⁷

U istom pismu sveštenik Budimir M. Sokolović preporučuje Antonijevića kao sigurna i proverena čoveka.

Služba "Antikvarnice br. 2" naročito se istakla u svojoj delatnosti protiv pripadnika NOP-a i u obaveštavanju o pokretima partizanskih snaga. U izveštaju komandanta Zlatiborskog korpusa, upućenom Mihailoviću 25. maja 1944. godine, piše:

"Ovaj štab preko Omladinskog trilinga br. 63 a neposredno sa omladincem ovoga štaba Milutinom Braolovićem izvršio je provalu komunističke organizacije SKOJA i Vaspitnih komunističkih grupa u Užicu. Trojke ovoga štaba su izvele Adama Zarića, bivšeg učenika V razreda gimnazije, koji je otkriven u rasturanju najnovijih letaka u Užicu: 'Smrt izdajnicima bradonjama', dovele, saslušan i streljan.

Šef omladinske ekipe broj 72 Zebro u svom izveštaju od 18. maja iz Sevojna dostavio mi je sledeće: 'Omladinci Sevojna slabo shvataju šta ih ja učim jer među njima ima mnogo komunista. Meni — Zebru su mnogo pretili i komandanti mesta, govorili da više znaju nego Vi i ja i da im četnici ne trebaju već komandanti. Pitali su nas šta mislimo da radimo kad dođu komunisti.'"¹⁸

U izveštaju od 4. oktobra 1944. godine, neki Staniša iz Užica obavestio je Radovića:

"Komunisti se nalaze na Ponikvama kod Stapara i drže zasede više Senića česme u Volujcu i onim kućama okolo. Njih tu ima oko 30. U Šljivovici po kazivanju jedne trojke od Savića koja je došla 2. oktobra ima ih oko 25 — 30, isto toliko u Čajetini, samo u Mačkatu ima ih oko 80."¹⁹

Sa teritorije Zlatiborskog korpusa, preko Užica, "Kondor" je razvijao obaveštajnu delatnost na prostoru preko Drine. Aktivnost njegovih informatora bila je usmerena najvećim delom na otkrivanje snaga NOVJ, koje su krajem 1943. godine vršile pripreme za ulaz u Srbiju. Prikupljanje podataka je obavljano na razne načine, a naročito ubacivanjem agenata u ovaj prostor pod vidom krijumčara i slično. U depeši Mihailoviću od 1. avgusta 1943. godine "Kondor" kaže da je poslao "švercere u Bosnu", a u depeši od 22. novembra on obaveštava Mihailovića o još jednom vidu kamuflaže svojih saradnika:

"Primio sam znanju Vaše naređenje da razvijem obaveštajnu službu u pravcu Ničije zemlje (teritorija na okuci Drine oko Srebrenice — prim. autora) i danas sam pošao tamo po obaveštenje mog agenta g-đe Nikice Blagojević, delegata Srpskog crvenog krsta za formiranje zdravstvenih zadruga na teritoriji srezova račanskog, užičkog i Ničije zemlje. Dao sam uputstva i za koji dan tačna obaveštenja ću Vam redovno dostavljati."²⁰

U depeši od 23. novembra "Kondor" javlja o aktivnosti svojih ljudi protiv NOP:

"Četiri moja organa koja sam poslao u seljačkom odelu da prokrstare terenima koje drže partizani nisu se još vratila. Mislim da su ili pohvatani ili poubijani. Nedićev major Pavićević, sa kojim sam u vezi, izveštava me da su partizani doživeli neuspeh na Zlatiboru i da se vodi borba na Javoru."²¹

Dobiveni podaci o simpatizerima NOP-a u mestima koje je držao okupator često su dostavljani, preko određenih veza, okupatorskim ili Nedićevim policijskim organima, o čemu Radović 4. januara 1944. godine obaveštava Mihailovića:

"Danas sam primio od Diše Jovanovića jedan spisak komunista iz Požege koji mi je dostavljen po Vašem naređenju. Odmah sam ga na pogodan način dostavio kome treba ..."²²

Sličan je smisao i "Kondorovog" radiograma od 22. novembra 1943. godine. On javlja Mihailoviću:

"U Užicu se već dve noći hapse komunisti po spiskovima koje je ovaj štab dostavio prestojniku gradske policije Tomoviću, koji je u našoj službi. Ovde je pomagao i šef nemačke obaveštajne službe Kolić, koji je bio na indirektan način upoznat sa podacima kojim smo raspolagali. Izvešten sam da je noću 21/22. vršeno streljanje nekoliko takvih. Komunisti su već javno digli glavu i grdili nas na sva usta, nazivajući nas petokoloncima i slično, pa su unosili paniku po čaršiji, ali im se doskočilo. "²³

Pored raznih formi obaveštajnog delovanja, Radović se naročito koristio metodom provokacije. Ovim se služio specijalno u borbi protiv pristalica NOP. Pored ostalog, izradio je i lažni pečat neke proleterske brigade, koji je otiskivao na pismima upućenim, radi provokacije, licima za koja je smatrao da sarađuju sa NOP. O tome on piše 15. novembra 1943. godine Mihailoviću:

"Izradio sam ovakve blankete pa sa njima probam simpatizere crvenih, pišući im izvesna pisma i pozive. Očekujem dobre rezultate."²⁴

A i "Antikvarnica 2" bavila se otkrivanjem agenata koje su nemačka, Ljotićeva i Nedićeva obaveštajna služba nastojale da ubace u četničke redove, pokušavajući tako da parališu delatnost četničke organizacije na terenu. Veći broj obaveštenja iz Užica navodi podatke o licima koja su sarađivala sa obaveštajnim ustanovama okupatora i kvislinga. U izveštaju od marta 1944. godine, "Kondor" javlja:

"Počev od 15. januara t. g. Ljotić ubacio na teren svoje odane partiske ljude da u civilu delaju protiv nas a za njega. Moji ljudi uhvatili su šefa terenskih agenata Klopanović Srećka. Imenovani je dobio da obradi teren Užičkog okruga. Podatke o saradnicima dao mi je na saslušanju. Za Cmogorski i Ariljski srez podatke sam dostavio nadležnim komandantima brigada. Njegov pomoćnik bio je Žarko Oljača.

Njihov zadatak:

da se na svaki način približe četnicima ili njihovim prijateljima i

1. da među četnicima Draže Mihailovića šire uticaj da se protiv ljotićevaca ne bore, već da beže;

2. da ljudi — seljaci ne idu u šumu, već da bacaju oružje pa da beže u gradove, a tamo im niko neće ništa učiniti;

3. da prikupljaju podatke o mestu stanovanja četnika, o njihovom brojnom stanju i naoružanju, kao i o eventualnim namerama;

4. da prenose svuda zastrašujuće vesti kako ima mnogo komunista i da su četnici nemoćni da se protiv komunista bore;

5. da prikupljaju imena svih ljudi po selima koji su odani četnicima i ravnogorskom pokretu.

Ovaj Klopanović, inače preduzimač po zanimanju, rodom iz okoline Užica, imao je zadatak da u gornjem smislu organizuje Užički okrug. Inače na teren dolazi direktno iz Dobrovoljačkog korpusa. Podatke svom korpusu trebao je da dostavlja preko Dragog Veselinovića i Nikole Pašića iz Užica. Izjavljuje da su po svim okruzima Srbije pušteni na teren ovakvi agenti sa gore navedenim zadatkom."²⁵

Borba četničke protiv Ljotićeve agenture vođena je u raznim formama i često je uzimala oštre oblike. Po svemu izgleda da se "Tetas" bavio kombinacijama, sa odobrenjem Draže Mihailovića, da likvidira Ljotića. Ovu zamisao onemogućila je kontraobaveštajna delatnost Ljotićeve agenture u četničkoj organizaciji. U izveštaju Radovića, koji datira od 18. aprila 1944. godine, upućenom Mihailoviću, kaže se:

"'Tetas" pouzdano saznaje sledeće: oficir na službi pored samog Čiče major Terzić, padobranac, šurak je majora Đorđevića. Isti je dočuo za kombinaciju sa Ljotićem i izvestio je svoga šuraka majora Đorđevića o planu koji je bio skovan u vidu zavere. Major Đorđević je hitno skrenuo pažnju Dimitriju Ljotiću da na put ni po koju cenu ne ide, jer da će biti smaknut. Ljotić je u Užice i na pomenuti sastanak dolazio, kao što sam naveo, prerušen i pod pseudonimom 'Vladimir Petrović', školski nadzornik.

'Tetas' pouzdano saznaje i tvrdi: major SDS Božidar B. Đorđević, slušalac dopunskog tečaja, odan je Nediću i stoji u Nedićevoj terenskoj tajnoj službi sa zadatkom:

a) da prikuplja podatke o vojničkoj organizaciji Draže Mihailovića;

b) da stupi u lične veze sa komandantima jedinica Draže Mihailovića i u Zapadnoj Srbiji;

v) da putem ličnog kontakta sa komandantima odreda Draže Mihailovića širi propagandu za pomirljiv stav između Draže i Nedića;

g) da ubedi komandante Draže Mihailovića da je Nedić potpuno nevin i da radi po instrukcijama vlade iz Kaira, ali da ga Draža smrtno mrzi zbog neslaganja iz vremena mira ...

đ) da odredima Draže Mihailovića ponešto malo daje municiju, odela i opreme kako bi ispao prijatelj...-"²⁸

Pod Naslovom "Niš — pitanje Hermana", Radović je u svojim pribeleškama napisao:

"Formirati 'Antikvarnicu broj 3' u Kuršumliji sa filijalom u Prokuplju i Leskovcu."²⁷

Preko Niša "Tetas" je delovao i na prostoru Kosova i Metohije prema Albaniji, o čemu Radović obaveštava Mihailovića:

"Arnautsko pitanje sastoji se u ovome: uglavnom strah od srpske odmazde nagoni Arnaute listom u komuniste, a komunisti smatraju da će u Arnautima naći dobre oružane borce. Jedan paradoks ove situacije jeste i u tome, što je preko svakog očekivanja, komunistički pokret u Albaniji jači nego što se ikad moglo pretpostaviti...

Naše Arnaute po svaku cenu treba umiriti od odmazde, naročito one koji priđu pokretu Draže Mihailovića u tome kraju. Sasvim je druga stvar kako će se posle uraditi sa njima.

Akciju protiv albanskih i arnautskih komunista (nazivam Arnautima naše podanike) treba suzbijati preko samih Arnauta, a ne preko Srba. Takav princip dosledno sprovoditi. U Đakovičkom kraju zadobiti saradnju Crnoglavića. Jedan od Crnoglavića vratio se skoro iz internacije i organizovao na hiljade ljudi, odmetnuo se od nemačkih vlasti. Pretpostavljam da Draža ima s njim veze. U Podrinjskom srezu zadobiti neizostavno Musiaiu Durgutovića, koji jedini nije dozvolio pokolj Srba u ovome kraju, čestit i pošten je čovek..."²⁸

Na istom izveštaju Radović je dodao:

"1. Cazim Cur — (dva sina) — bivši predsednik opštine Đakovica (pomogla ga naša država) — proveo kralja Petra od Uroševca do Zura (čovek od poverenja krune) veliki prijatelj Srba.

2. Osmana Ramadan — trgovac iz Đakovice (prijtelj Srba). Srbija ga podigla.

3. Đura Cejović.

4. Sulejman beg Crnoglavić (odlikovan Sv. Sava) zaštitnik Srba. (Prefekt kosovske. oblasti — Đakovica) Vignjević M.

Ganibeg (brat Cena-bega i Sulejman-bega) — pretendent za presto. Odan — u Beogradu — protivnik Albanskog pokreta. "

Očigledno, Radović je želeo da angažuje ove ljude, da bi razbijao delatnost NOP, oslanjajući se na elemente koji su od Kraljevine Jugos-lavije imali koristi i sprovodili njenu politiku među Albancima na njenoj tcritoriji.

U sastavu "Tetasa", i pod istim rukovodstvom, delovala je i organizacija pod nazivom "Misteriozna propaganda" — MIP. Njena delatnost se sastojala u prenošenju zastrašujućih vesti, širenju letaka sa raznim glasinama koje su zvučale tajanstveno i davale utisak da se iza njih krije nešto ozbiljno i veliko. Cilj je bio da se izazove zabuna kod protivnika, stvori pometnja i nesigurnost. O radu ove organizacije "Kondor" 18. aprila 1944. godine obaveštava Mihailovića:

"MIP radi punom parom. Docnije ću Vas obavestiti detaljnije... Pored toga molio bih da mi se dodeli za poslove MIP Dobrosav Raonić 'Era', koga ste uputili kod Ostojića. Ja ga poznajem dobro. Sprečio bih ga da radi politički u svakom slučaju i ne bi se osetio kod mene. Za ovo ne bi trebalo da znaju drugi iz Vaše okoline."²⁹

Za poslove ove organizacije "Kondor" je 19. marta 1944. godine tražio od Mihailovića da mu se pošalje i Dragoslav Stranjaković:

"Molim da mi pukovnik g. Dragiša Vasić stavi na raspoloženje 3 dobra omladinca, da sa njima razradim poslove ove službe (odnosi se na MIP — nap. autora) koja je vrlo važna. Pogodan bi bio mlađi Stranjaković. Zbog angažovanja na Zla-tiboru nisam se mogao temeljito posvetiti ovom poslu. Ipak, uzgred, raclim po ncšto na formiranju ove naše 'pete kolone', koja će nam koristiti."

"Kondor" je radio-putem pokušavao unošenje defetizma u nemačke redove. U svome izveštaju, upućenom Mihailoviću 2. jula 1944. godine. kao šef MIP on piše:

"Gospodin Grbec izradio mi je jednu stanicu dometa 300 km. Sada sa tom stanicom dajem cirkulare za Nemce, šaljući im na nemačkom jeziku otvoren tekst pun defetizma. Posle završetka predaje teksta, javila s do sada dva puta jedna nemačka radio-stanica jakog kapaciteta i pitala ko je tamo. Nije odgovoreno. Ta moja stanica, koja daje cirkulare za Nemce, nema pozivnog znaka, već se javlja nekoliko puta kao: KABINE 99.

Ovo molim primiti k znanju, da ne bilo kakve zabune. Docnije ću Vam lično pokazati tekstove koje sam poslao u eter, a koje su Nemci sigurno primili."³⁰

Organizacija MIP je rasturala po Beogradu i drugim mestima i letke sa kratkim pozivima ili parolama, na primer: "Navijte Vaše časovnike na 5 do 12", "pmerite kazaljke Vašeg časovnika sa cifre šest na cifru dvanaest", "Bela nedelja — beli teror" i tome slično.

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument