POKUŠAJI ORGANIZOVANJA "RAVNOGORSKE OMLADINE" Prema instrukcijama Dragiše Vasića, predsednik omladinske sekcije Srpskog kulturnog kluba dr Vojin Andrić je u toku 1942. godine uporno nastojao da od omladinaca pripadnika sekcije formira omladinsku organizaciju u okviru Mihailovićevog pokreta. O postignutim rezultatima Andrić je početkom septembra 1942. godine obavestio Mihailovića: "1. Pod vrhovnim rukovodstvom g. Dragiše Vasića, izvestan broj (oko 20) omladinaca — studenata, upućeno je do sada u razne brigade i u tom smislu radiće se i dalje. 2. U Beogradu je omladinska organizacija sprovedena na najefikasniji naćin. Srednjoškolci su organizovani u trojke na čisto zavereničkoj bazi. Broj već organizovanih beogradskih srednjoškolaca iznosi 250 — 300 i povećava se svakodnevno. U skoro svim četama radne službe mi imamo izvestan broj omladinaca, isto tako konspirativno organizovanih, a veći broj naših omladinaca — intelektualaca otišli su kao četovođe seoskih rađnih četa u Pomoravlje. Svim tim omladincima stavljeno je u zadatak da pronađu ravnogorske komandante pojedinih sektora Srbije, da bi im se stavili na raspoloženje u slučaju potrebe u danom momentu. Glavna mesta radne službe gde ima omladinaca su: Veliko Gradište, Mladenovac, Jagodina, Beograd, Milanovac, Obrenovac, Bogosavci. 4. U izvesnim gradovima u unutrašnjosti imamo priličan broj ideoloških jednomišljenika, samo što oni nisu organizovani kao što bi trebalo, u prvom redu zbog Omladinskog štaba 1-b koji svojim ovlašćenjima stvara zabunu, i nama koji smo bez ovlašćenja, onemogućuje rad. Najviše omladinaca imamo u sledećim gradovima: Gornjem Milanovcu, Čačku, Kraljevu, Ivanjici, Jagodini, Svilajncu, Mladenovcu, Ljigu, Užicu, Valjevu, itd.... 5. Da bi što više omladinaca osposobili za propagandni rad, održali smo u Beogradu nekoliko ideoloških kurseva, kroz koje je prošlo nekoliko desetina studenata i gimnazijalaca. Isto tako radi stvaranja ravnogorskog javnog mnjenja među omladinom, stalno se izrađuju i hruže letci i brošure, samo nažalost bez širih razmera zbog nedostatka materijala (geštetnera, matrica, hartije, finansijskih sredstava itd.). 6. U dogovoru sa g. kapetanom Serafimom Negotincem, koji je bio komandant odreda omladinaca Srpskog kulturnog kluba ispod Kosmaja, u pripremanju je formiranje đačke brigade u okolini Beograda, kojoj bi pripadali svi oni naši jednomišljenici, koji se još sada ne mogu povući na teren, i koji bi u danom trenutku bili mobilisani."1Međutim, uporedo sa Andrićevim radom i nezavisno od njega, prema naredenju načelnika Mihailovićevog štaba, potpukovnika Dragoslava Pavlovića, na stvaranju Mihailovićeve omladinske organizacije radio je i kapetan Vlastimir Đurđević, jedan od organizatora Mihailovićevog pokreta u Beogradu. Njemu je pošlo za rukom da od omladinaca, pretežno pripadnika omladinskih sekcija reakcionarnih građanskih stranaka, oformi manju omladinsku grupu, sa studentom tehnike Bogdanom Milutinovićem Bockom na čelu, a zatim, posle kraćeg vremena, da prema Pavlovićevom naređenju obrazuje i "Omladinsku vrhovnu komandu - štab 1-b". Glavni nosioci aktivnosti ove grupe bili su, pored Bogdana Milutinovića, studenti braća Nikola i Vladislav Pašić, unuci nekadašnjeg prvaka Radikalne stranke Nikole Pašića, i Vladeta Jovanović. Ubrzo, između ove grupe, iza koje je stajao potpukovnik Pavlović, i Andrićeve, koja je formirana na inicijativu Dragiše Vasića, dolazi do neslaganja i surevnjivosti, što je bio odraz odnosa koji su vladali u celoj Mihailovićevoj organizaciji izmedu oficira i građanskih lica, naročito u Beogradu. U već citiranom izveštaju, upućenom Mihailoviću, Andrić piše: "Stvar koja u mnogome otežava rad na pridobijanju i povezivariju omladinaca, to su razni pojedinci, grupice i grupe, koji organizuju omladinu u ime Draže Mihailovića. U Beogradu postoji niz ljudi koji se hvale tobožnjim 'ovlašćenjima'; a  taj rad, a na terenu ogromnu zbrku pravi grupa sinova Rade Pašića (Nikola i Vladislav — nap. autora) — Milutinović, koji imaju pismeno ovlašćenje ppuk. Pavlovića da obrazuju Vrhovni omladinski štab, i koji kao štab 1-b Jugoslovenske vojske u Otadžbini imaju svoj pečat, izdaju naredbe i ovlašćenja, postavljaju omladinske oblasne komandante, izdaju letke i na taj način, nemajući nikog od pristalica, a svojim poznatim lošim moralnim kvalifikacijama dovode na čelo Ravnogorske omladine ljude bez ikakvih sposobnosti odbijajući od pokreta najbolji i najagilniji deo nacionalno ispravnih omladinaca."2 Nezadovoljan ovakvim stanjem, Mihailović je 6. septembra 1942. godine izdao naređenje svim komandantima o formiranju organizacije "Jugoslovenska ravnogorska omladina" ili — kako se skraćeno nazivala — "JURAO". U uvodnom delu naredenja kaže se da je omladina "u ovom ratu podbacila u svom nacionalnom stremljenju", a da je uzrok tome dotadašnje zanemarivanje omladine, te se konstatuje: "Da se omladina mora u najkraćem roku okupiti, pridobiti, vaspitati u duhu Ravne Gore i pravilno upotrebiti. Da se ovim radom omladina mora izvesti na pravi put, dajući joj puno poleta u radu, uz predočavanje da jedino punim zalaganjem i svesrdnim radom na Ravnogorskoj ideji može sa sebe da spere ljagu koju joj naneše komunisti..." S tim u vezi Mihailović naređuje: "1) Da se razradi formacija za organizaciju omladine na vojničkoj osnovi i odmah pristupi izvršenju iste; 2) Da se spremi program za moralno i nacionalno vaspitanje omladine u duhu Jugoslovenske Ravnogorske ideje; 3) Rok za formiranje omladinskih jedinica 1. decembar 1942. god." Čitava ova organizacija zamišljena je kao vojnoteritorijalna, pa se u "opštim odredbama" naređenja kaže sledeće: "1) U sastav Jugoslovenske ravnogorske omladine ulaze sva muška deca od 8 do 15 godina i mladići od 15 do 20 godina starosti zaključeno, koji su ostali do sada nacionalno ispravni. 2) Organizacija omladinskih jedinica ima se izvršiti na čisto vojničkoj osnovi. 3) Jedinice Jugoslovenske ravnogorske omladine formiraće se po srezovima i nadzor nad njima vršiće komandant brigade u sporazumu sa sreskim komandantom."3 U naređenju je predviđeno formiranje posebnih jedinica "Uzdanice" — dece od 8 do 15 godina i posebnih jedinica "Zatočnika Otadžbine" — mladića od 15 do 20 godina. Kao najviša jedinica predviđena je brigada, sastavljena od bataljona "Uzdanice" i "Zatočnika", "jačine zavisno od broja bataljona". Za ove jedinice nazivi su određeni prema brigadama na čijoj su se teritoriji nalazile, npr. "Kolašinska brigada Jugoslovenske ravnogorske omladine". Naređenjem je bila predviđena i nastava za omladinske jedinice. Ona se sastojala iz vojnog i opšteg dela. U programu vojne nastave bile su obuhvaćene osnovne vojničke radnje sa puškom i bez puške, osnovni pojmovi i potrebe obaveštajne službe i osnovni pojmovi iz službe veze. Cilj opšte nastave bio je da što pre "vaspita u vojničkom i nacionalnom pravcu u duhu ravnogorske ideje" sve omladinske jedinice. Radi toga, posebno je razrađen program vaspitanja školske i seoske omladine. O tome se u pomenutom Mihailovićevom naređenju kaže sledeće: "Školska omladina se vaspitava putem: 1 — Školske nastave; 2 — Pohađanja crkve, više no što je uobičajeno; 3 — Obaveznim nacionalnim časovima u školi, svakog dana pola časa ili dva-tri časa nedeljno; 4 — Predavanjima, koja imaju da kod omladine probude osećanje za sve što je sveto i uzvišeno, dobro i lepo... Seoska omladina: 1 — Sela i nacionalne zabave; 2 — Pouke i uprošćena korisna predavanja."1 Već u prvim trenucima stvaranja ovako zamišljene jedjinstvene omladinske organizacije Mihailović je naišao na teškoće koje su dolazile usled postojanja i daljeg delovanja omladinske organizacije ppuk. Pavlovića i njegovih saradnika. Zbog toga je 3. oktobra 1942. godine uputio ppuk. Pavloviću depešu u kojoj, između ostalog, kaže: "Izvestite hitno kakvu ste to Vrhovnu komandu omladine obrazovali. Zašto ste menjali osnove naše organizacije i time uneli pometnju? Zašto me o tome niste izvestili...? Gde se nalazi Vrhovni štab omladine i ko ga sačinjava? Rezultat užasna pometnja."5 Istoga dana Mihailović javlja majoru Đuriću: "Nikakvu omladinsku Vrhovnu komandu nisam postavio niti je priznajem. Pažljivo to rasformirajte, da ne dođe kod omladinaca do još veće pometnje."6 Tih dana, krećući se po Srbiji, stigli su u Đurićev štab članovi "Omladinske vrhovne komande", a među njima i Milutinović. Depešom od 30. oktobra 1942. god. Đurić obaveštava Mihailovića o tome i kaže sledeće: "Kod mene došli omladinci iz bivše omladinske Vrhovne komande. Među njima Milutinović zvani 'Bocko' student tehnike a Vi lično poznajete njegovu porodicu. Prema njegovoj izjavi on radi od juna prošle godine. Oni su mi poslali 15 omladinaca. Organizovali su omladince po svim mestima Srbije. Imaju vezu sa Jugoslovenskim nacionalistima u Zagrebu gde ih je oko dve hiljade. Dalje u Vojvodini i Slovenačkoj postoje omladinci potpuno orijentisani našom linijom."7 U nastavku depeše Đurić izlaže svoje ideje o organizovanju "ravnogorske omladine": "... da bi se jednom rešilo pitanje omladine ja predlažem, da se od postojećih omladinaca obrazuje jedan nacionalni odbor omladinski, neposredno pod Vama. Njegov zadatak: propaganda naših ideja među omladinom, u gradovima okupljanje omladinaca i osposobljavanje za rad na terenu. Direktivu za rad na propagandi među omladinom da date Vi odboru i da isti prođe kroz specijalni kurs. Osposobljene omladince odbor Vama da stavi na raspoloženje, a Vi da ih stavite u vezu sa reonskim komandantima i na raspoloženje za rad na terenu i za kurirsku i ob. službu i drugu njihovu upotrebu za vreme glavne akcije. Na ovaj način okupili bi omladinu pod našu zastavu i popunili prazninu nedostatka intelektualaca u našim redovima.-"8 Nekoliko dana posle toga Mihailović je primio depešu i od ppor. Milorada Vasića, komandanta Žičke brigade, koji je do novembra 1942. godine radio na stvaranju omladinske organizacije na terenu II ravnogorskog korpusa. Vasić izjavljuje spremnost za rad po novim uputstvima i kaže sledeće: "U slučaju da ne želite da se dalje nazivamo štabom ili da obuhvatamo celu teritoriju Jugoslavije, molimo da primite ovaj predlog: Omladinska delegacija Vrhovne komande sa pravom organizovanja. Spremni smo za dalji rad i molimo za daljnja naređenja."° Da bi likvidirao organizacionu zbrku, Mihailović je u uputstvu za organizaciju i rad JURAO, upućenom generalu Miroslavu Trifunoviću 17. novembra 1942. godine, zvanično ukinuo dotadašnji "Vrhovni omladinski štab" i odredio na teritoriji Srbije obrazovanje tri omladinska štaba, 501, 601 i 1001, stavljajući do znanja da je pri Vrhovnoj komandi formiran "Otsek za organizaciju i rad Jugoslovenske Ravnogorske omladine". U ovom uputstvu su predviđeni zadaci i oblici rada te omladinske organizacije: "Cilj je organizacije Jugoslovenske ravnogorske omladine okupljanje i vaspitanje omladine našega naroda u Ravnogorskom duhu... Rad u gradovima sastoji se u tajnom sprovođenju organizacije planskim povezivanjem omladinaca po sistemu trojki i to: u srednjim školama, četama radne službe, studentskoj i radničkoj omladini. Rad u selima sastoji se u radu omladinaca po brigadama pod rukovodstvom komandanata brigada. Zadaci omladine su: a) Propaganda b) Veza v) Obaveštajna služba ..."10 Dalje se u uputstvu kaže da se rad na propagandi u gradovima sastoji u sprovođenju "Ravnogorske ideje" putem "Omladinskog biltena Ravne Gore", umnožavanjem propagandnog materijala dostavljenog od strane "Otseka za organizaciju i rad Jugoslovenske ravnogorske omladine", kao i izdavanjem omladinskih listova, održavanjem tajnih ideoloških kurseva, sastanaka i predavanja. Rad na propagandi u selima uglavnorn je trebalo sprovoditi preko omladinaca pri brigadama. Uputstvom je bilo predviđeno da ovi omladinci svojim radom i ponašanjem "povrate izgub-ljeno poverenje naroda u svoju omladinu"; da seosku omladinu vaspitavaju u "nacionalnom ravnogorskom duhu", "upućujući narod na svetle tradicije naše nacionalne istorije". "Otsek za organizaciju ..." nije nikada formiran, jer je Mihailović i kasnije lično izdavao uputstva za rad JURAO, a u depešama upućenim Đuriću, Trifunoviću i Vasiću on kaže sledeće: "Kod mene obrazujem centralnu upravu svih omladinskih organizacija. Omladinski štabovi naslanjaju se na sledeće naše komande: JURAO 501 Lazar Jovanović i JURAO 601 Vladeta Jovanović na doktora Onju (Trifunovića — nap. autora); a JURAO 1001 na Hermana (Đurić — nap. autora). Nikakve razlike među njima nema sem broja štaba. U Crnoj Gori je JURAO 808. JURAO je skraćeno i šifra od Jugoslovenske ravnogorske omladine. Glavna zadaća po varošima na propagandi, kurirskoj i obavešta.inoj službi, a na terenu: pomoć u propagandi pod voćstvom komandanata brigada i korpusa, kurirska i ob. služba takođe. Nikakav razdor ne sme biti, sve je skoncentrisano kod mene. Pripadnost jednome broju JURAO ne znači rivalstvo ..."" Mihailovićevo lično rukovođenje omladinskom organizacijom vidi se i iz depeše koju je 21. januara 1943. godine uputio štabu 1001, gde se kaže i sledeće: "Za sada lično upravljam svim grupacijama omladine jer stvarno ima pet štabova omladinskih, od kojih su dva van Srbije. Kad budem obrazovao omladinski direktorijum, narediću upućivanje pretstavnika iz svake grupacije. Za sada postoje JURAO 501, 601, 701 (Bosna i Hercegovina — nap. autora), 808 i 1001..."12 U toku 4. neprijateljske ofanzive Mihailović je uputio komandantu istaknutog dela Vrhovne komande, majoru Zahariju Ostojiću, 25 omladinaca. O upućivanju ove grupe i njenim zadacima Mihailović 1. marta 1943. godine obaveštava Ostojića: "Danas pošlo odavde 23 omladinca pod k-dom por. Branka Bulatovića i sa njima ide Jakša. Ovi omladinci obrazuju propagandnu grupu koju ne treba rasturati. Upotrebiti ih za propagandu na terenu gde je najpotrebnije. Dajte im itinerer za rad u Hercegovini. Grupa je sastavljena od omladinaca iz Šumadije, Crne Gore i Boke. Neka im Jevđa (Jevđević — nap. autora) omogući prebacivanje automobilima od Gackoga do Vas pošto dolaze do Gackog... Dostavite mi plan i potrebno vreme za vođenje propagande, da bismo ih posle svršetka posla u Hercegovini poslali dalje. Dovedite ih u vezu sa omladincima iz Splita, koje treba pozvati iz Splita da sarađuju sa njima u Hercegovini. Uzećete na sebe brigu i staranje o njihovoj ishrani, a ja sam im dao i novaca. Vezivati ih na vojničke jedinice u pogledu ishrane. Upotrebite ih za propagandu kroz jedinice i u narodu."13 Za propagandu među omladinom služili su uglavnom leci i omladinski list "Omladinski bilten Ravne Gore", koji je izdavao omladinski štab 501. U toku cele 1943. godine činjeni su veliki napori za učvršćenje četničke omladinske organizacije i u propagandi među omladinom. Da bi se, najzad, sredilo stanje u omladinskoj organizaciji, Mihailović je odlučio da se polovinom januara 1944. održi omladinski kongres, pa je 28. decembra 1943. godine naredio komandantima korpusa da se izaberu delegati. U naređenju piše: "U prvoj polovini .januara održaće se omladinski kongres u cilju objedinjavanja rada svih omladinskih organizacija i izbora centralnog omladinskog komiteta. Svi komandanti korpusa poslaće na ovaj kongres iz svakog korpusa po dva omladinca, koji da odgovaraju uslovima: 1 — Da donesu punomoćje komandanta korpusa. 2 — Da su doba starosti od 18 do 30 godina. 3 — Da su đaci odnosno studenti intelektualci. 4 — Da su od onih koji rade na terenu. 5 — Da budu stvarno pretstavnici omladinaca na terenu i varošima sa ko-jima su u vezi. 6 — Da su do sada svojim radom stekli poverenje omladinaca i komanda-nata korpusa ... Poslati pretstavnici iz Južne Srbije, sa Kosova, Srema, Vojvodine, Sandžaka, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Like, Hrvatske i Slovenačke. Iz udaljenih krajeva mogu se uzeti iz redova izbeglica. Da budu zastupljeni pretstavnici dosadašnjih štabova 501, 601, 1001, po mogućstvu 701 i 808 iz Crne Gore. Svi štabovi da pošalju svoje pretstavnike sa svojim punomoćjima ... Potrebni su nam i bugarski pretstavnici. Granični korpusi ukoliko mogu naći intelektualce neka pošalju. Ovo će najbolje moći Timočki kurpus ili posredništvom Niške grupe korpusa. Pretstavnici dosadašnjih štabova da svi podnesu referate o dosadašnjem radu, brojnom stanju i uslovima za dalji rad ..."" Značaj održavanja omladinskog kongresa Mihailović je istakao u depeši upućenoj 2. januara 1944. godine Miroslavu Trifunoviću, Aleksandru-Saši Mihailoviću i omladinskom štabu 501, u kojoj kaže: "Kongres omladine ima da bude izraz svih naših želja i težnji, ne samo u sadašnjosti već i u budućnosti. Njegovi zaključci ima da budu široki i daleki, kao što su uvek bile široke grudi i kao što su uvek bili daleki vidici našeg naroda. Naša omladina neće i ne sme da zaostane za svojim velikim pretcima. Ona ima da se na njih ugleda, ali daleko dalje nego što su oni išli. Stoga učešće na kongresu treba da bude zasnovano što šire... Na njemu valja da uzmu učešća ne samo sve srpske nego i sve hrvatske i slovenačke pa i bugarske omladinske skupine. Ne smeju da izostanu ni muslimani, jer njihovim učešćem hoćemo da istaknemo religioznu toleranciju kojom je naš narod uvek bio prožet. Kako je Hrvata, Slovenaca i Bugara pa i muslimana na našem bližem području najviše okupljeno u Beogradu, to vi treba da nađete, priberete i okupite i na kongres pošaljete što više pretstavnika tih omladinskih skupina."15 Kongres je održan u selu Pranjanima, na teritoriji 1. ravnogorskug korpusa, od 14. do 16. januara 1944. godine. Na njemu je izabran Omladinski nacionalni komitet i iz njegovog sastava određena su tri delegata kao predstavništvo JURAO pri Vrhovnoj komandi, i to Pavle Pešić, Nikola Pašić i Slobodan Drašković. O ovome je Mihailović obavestio komandante depešom od 24. februara 1944. godine: "Da bi se sproveo što efikasniji rad među omladinom i izvrsilo ujedinjavanje svih omladinskih snaga u ujedinjenu demokratsku omladinu Jugoslavije na čelu sa centralnim odborom koji je odabrao trojicu delegata iz svoje sredine da ga zastupaju u Vrhovnoj k-di i rukovode celokupnim omladinskim radom, na teiritoriji Jugoslavije obrazovana su tri omladinska gorska štaba koji odgovaraju trima federa-tivnim jedinicama, a koji će se opet podeliti na onoliki broj štabova koliko ima pokrajina. Štabovi imaju pečat Jugoslovenske vojske u Otadžbini i nalaze se pod neposrednom komandom Vrhovne komande ... Pri svakom korpusu obrazuju se omladinski centri na čelu sa najsposobnijim omladincem, koga određuje omladinski štab u saglasnosti sa komandantom korpusa. Centri imaju za zadatak da pojačaju propagandu u narodu, među borcima i omladinom, i rad sa seoskom i gradskom omladinom. Direktive za rad primaće od omladinskog štaba za tu pokrajinu, koji stoji u direktnoj veza sa Vrhovnom komandom, od koje prima sve instrukcije i naređenja... Komandanti korpusa i druge starešine imaju da pruže sve mogućnosti za rad omladinskim centrima. Omladince ko.ji rade u centrima osloboditi drugih dužnosti. Komandanti će staviti centrima na raspoloženje svu intelektualnu i seosku omladinu. U finansijskom pogledu omladinske centre pri korpusima izdržavaće korpusi iz svojih sredstava, a omladinski štabovi dobijaće od Vrhovne komande potrebna sredstva, a ćlanovi omladinskih štabova imaju pravo korišćenja svih radio-stanica Jugoslovenske vojske u Otadžbini.-"16 Predstavništvo JURAO pri Vrhovnoj komandi — Gorski štab B — izdalo je više uputstava, među kojima se nalaze i uputstva br. 2, za obrazovanje relejne kurirske službe, i br. 3, za obrazovanje seoskih omladinskih odbora. Uputstvo br. 2 predviđa obrazovanje "na terenu svakog korpusa relejnih kurirskih stanica za prenos i rasturanje propagandnog materijala Vrhovne komande",17 isključivo sastavljenih od omladinaca. Unutrašnje relejno prenošenje materijala trebalo je da uredi svaki omladinski centar korpusa posebno. U uputstvu br. 3 određuje se uspostavljanje omladinskih seoskih odbora, na čelu sa starešinama odbora. Dužnosti ovih odbora su bile: l. Širenje propagandnog materijala omladinskog centra (vesti, listovi, letci). 2. Propagandni rad u selu u granicama njihove mogućnosti. Ovaj propagandni rad imao bi za cilj da što veći broj seoskih omladinaca veže za stvar Ravnogorske ideje otpora, da ih svesno veže za Jugoslovensku vojsku i suzbije uticaj partizanske i nemačko-nedićevske propagande, kao i da podigne duh i moral. 3. Učestvuju u priredbama, horovima, zborovima, koji se organizuju na terenu korpusa i da pomažu pri njihovom izvođenju. 4. Obaveštajna služba (o kretanju neprijatelja, partizana i njihovih jataka). 5. Pribavljanje podataka o nedelima koja su izvršili okupatori i njegove sluge, kao i partizani. 6. Da vrše kurirsku službu omladinskog centra."18 Međutim, od svih ovih planova i uputstava malo šta je realizovano. Članovi omladinskog rukovodstva pri Vrhovnoj komandi Pešić, Pašić i Drašković su maja 1944. godine upućeni u istočnu Srbiju da bi organizovali rad na propagandnoj radiofonskoj stanici, koja praktično nikada nije ni proradila. A omladinske organizacije, ukoliko su i postojale, bile su utopljene u Mihailovićeve operativne jedinice. I pored svih preduzetih mera, Mihailović nije uspeo da stvori čvršću i masovniju omladinsku organizaciju, iz prostog razloga što masa jugoslovenske omladine nije prihvatila konzervativnu, kontrarevolucionarnu i izdajničku politiku Mihailovićeve organizacije. Zbog toga je i broj omladinaca, mahom pripadnika raznih reakcionarnih grupa, u Mihailovićevoj organizaciji bio, manje-više, neznatan u poređenju sa komunističkom omladinom, organizovanom u Savez komunističke omladine Jugoslavije — SKOJ, a koja se borila protiv okupatora i domaćih izdajnika, za ostvarenje svojih revolucionarnih ideja: slobodu, bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti i bolji život čoveka. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument