Nekoliko dana pre napuštanja Gojne Gore u julu 1943. godine, Mihailović je pozvao komandanta veze Vrhovne komande majora Jožu Peveca. Na Mihailovićeva pitanja Pevec je odgovorio da radovi na izradi radio-stanice za vezu sa SAD, pored izvesnih teškoća, ipak napreduju. Pevec je, pored ostalog, rekao Mihailoviću da će stanica čija je izrada poverena radio-amateru Grbecu biti završena najkasnije za mesec dana i da će se, u slučaju potrebe, moći koristiti i za radiofoniju.

Desetog jula Mihailović je pozvao dr Đuru Đurovića i naredio mu da organizuje novinsku agenciju "Demokrateka Jugoslavija". Istovremeno, imenovao ga je za njenog šefa. Zadatak agencije bio je da priprema razne propagandne materijale, koji će se emitovati preko ove stanice kada bude završena.

Dr Đura Đurović bio je, pre rata, vršilac dužnosti direktora za snabdevanje u Opštini grada Beograda. Na izborima 1935. kandidovao se za poslanika za srez ljubićki, na listi tadašnjeg predsednika vlade Bogoljuba Jeftića, ali nije bio izabran. Kasnije, radio je za udruženu opoziciju i bio primljen za člana Demokratske stranke.

Prve kontakte s Mihailovićevom četničkom organizacijom Đurović je uspostavio sredinom 1942. preko Predraga Rakovića i Dragoslava Pavlovića. Godinu dana kasnije, 14. maja 1943, na Rakovićev zahtev Mihailović je izdao Đuroviću sledeće ovlašćenje:

"1. da poveže predstavnike nacionalnih Muslimana u našoj zemlji, pr-venstveno gajretovce,1 da ih dovede u vezu i tesnu saradnju sa predstavnicima nacionalnih Muslimana koji aktivno rade u našoj organizaciji, sa: Fuhim Musa-Kadićem, dr Ismetom Popovićem i Mehmedom Pašićem (svi iz Mostara).

Potrebne instrukcije za ovaj rad daće mu poručnik Raković prema mome usmenom naredenju.

2. — da pokuša stvaranje veza sa punopravnim predstavmcima u Rumuniji, koji su iskreni protivnici današnjeg stanja u Rumuniji. O postignutim uspesima istovremeno će obaveštavati: mene, majora Piletića i kapetana Ocokoljića (četnički komandanti u istočnoj Srbiji — nap. autora) preko Dronje Trifunovića (četnićkog komandanta Srbije — nap. autora).

3. — da razvije što jaču propagandu među manjinama u našoj zemlji, kako bi se njima olakšala situacija prilikom opšteg obračuna, s obzirom na njihovu nelojalnost prema našem narodu.

4. — da razvije što jaču propagandu u svim društveniim slojevima našega naroda, naročito među onima koji su se do sada ogresili o našu nacionalnu borbu.

Rad po iznetom treba da bude zasnovan na tome da Muslimani i manjine u povezanoj akciji, u okviru naše organizacije, imaju sami da kažnjavaju svoje krivce i tako sami očišćeni, i borbom u našim redovima, dokažu svoju privrženost Nj. V. Kralju Petru II i Jugoslaviji.."2

Posle prijema ovih ovlašćenja, Đurović se krajem maja 1943. sastao s Mihailovićem u selu Brekovu, a zatim je došao i smestio se u selu Rošice, odakle je počeo da razvija svoju aktivnost.

U svom prvom štampanom letku pod nazivom "Neće biti kao što je bilo", Đurović je, pored ostalog, napisao:

"Ko želi staro i radi da se vaspostavi ono što je bilo u bivšoj Jugoslaviji, taj zakleti neprijatelj naroda i države, i sa njim treba postupati kao sa narodnim izdajnikom."

A zatim letak završava rečima:

"Na srpskoj zemlji živeće samo Srbi, i niko drugi. Jer smo videli i celom svetu dokazali da kod nas samo Srbin zna da živi i mre za svoju nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost."3

Za vreme boravka Vrhovne komande na padinama planine Kablara, Đurović je vodio česte i duge razgovore s Mihailovićem i stekao njegovo poverenje, čak do te mere da je Mihailović rado prihvatao njegove političke savete i sugestije. Nešto kasnije, Đurović je postao član Centralnog nacionalnog komiteta, a sredinom 1944. izabran je i za njegovog sekretara.

Mada sa manjim zakašnjenjem, radio-amateru Joži Grbecu je pošlo za rukom da sklopi kratkotalasnu radio-stanicu većeg dometa, i da pomoću nje avgusta 1943. uspostavi direktnu radio-vezu između četničke Vrhovne komande i SAD. Prve njene signale uhvatila je jedna pomorska stanica i prenela ih Ministarstvu mornarice SAD. Preko Ministarstva inostranih poslova oni su dostavljeni ambasadoru emigrantske vlade Fotiću. Posle izvršene provere, četnička stanica je pod imenom "Šume i planine" počela sa radom.

Sadržaji prvih Mihailovićevih telegrama upućenih preko ove radio-stanice bili su pozdravi Ruzveltu i Fotiću. A zatim, 12. avgusta 1943. godine, Mihailović je preko Fotića poslao emigrantskoj vladi sledeći telegram:

"Uhvatili smo vezu preko Amerike. Našem poslaniku u Vašingtonu g. Fotiću dostavljaćemo izveštaje po šifri 'BAN' i 'JUG' koju ima pukovnik Rakić. Potrebno je da ove šifre dostavite g. Fotiću da bi mogao depeše odmah prevoditi i vama dalje dostavljati po diplomatskoj šifri.

Dosadašnja vaša neobaveštenja proističu iz britanske nekorektnosti prema nama, jer su sve veze bile kontrolisane i sprečavane.

Britanci su pomagali probisvete, komuniste na štetu opšte jugoslovenske stvari, da nas podele pa potom vladaju. Potrebno je da nam se ubaci misija američkih oficira. Ovim putem možemo ugovoriti iznenadan dolazak američkih aviona i spuštanje američkih padobranaca kod nas, što bi bilo vrlo potrebno.

Pukovnik Rakić da odmah nastoji da pukovnik Putnik ostvari neposredne veze jer mi uzalud slušamo mesecima. Oznake su sledeće: Slušao svaki dan na 5586 k.c. a dajemo depeše na 6975 u 20 G.M.T."4

Koliku je važnost Mihailović poklanjao ovoj vezi, najbolje se vidi iz dva telegrama koja je on preko Fotića uputio emigrantskoj vladi 23. avgusta 1943. godine. U prvom telegramu se kaže:

"Neophodno je potrebno da tajno od Engleza iskoristimo gotovost američkog generala Donovana, da uspostavi vezu sa vama preko Amerike, okolnim putem, ili neposredno preko generala Donovana i neke od njegovih radio-stanica u Africi ili još najbolje sa našom stanicom, kojom bi rukovao pukovnik Putnik. Zasada, održavaćemo vezu preko Amerike i g. Fotića, dok ne uhvatimo neposrednu vezu sa vama po našoj depeši broj 1 i neposredno vezu sa generalom Donovanom.

Molim vas, najenergičnije naredite da se ostvari što pre veza sa vama preko pukovnika Putnika da bi jednom neposredno opštili, a posle toga će nam stanica Donovana i Amerike služiti samo kao rezerva.

Britanska komanda Srednjeg istoka ponašala se prema nama vrlo neprijateljski, a u korist komunista, kojima šalju materijalnu pomoć avionima i pomažu propagandom. Bio sam prinuđen da vrlo energično istupim u odbranu legitimnih prava monarhije i demokratije. U tom smislu poslati su vam moji radiogrami 1597 i 1598 od 1. jula ove godine. Verujem da ih niste primili; u tom slučaju javite da vam naknadno pošaljem.

Komunistička stanica 'Slobodna Jugoslavija' i Radio-London mnogo nam smetaju jer nanose velike zabune u narodu.

U nedostatku radio-propagande a za obaveštavanje američke javnosti obrazovao sam kao potpuno odvojenu organizaciju, u stvari, radiotelegrafsku agenciju 'Demokratska Jugoslavlja', koja će lično Rojteru davati vesti iz Jugoslavije i sa Balkana za amerićko javno mnenje, a tim putem vam i ove depeše šaljemo."°

Drugi telegram glasi:

"Bilo bi veoma potrebno da Radio-Njujork u svojim emisijama koje daje neposredno iz Njujorka, a ne posredno iz Londona, što više ističe jugoslovensku vojsku u otadžbini, čiji je vrhovni komandant Nj. V. kralj Petar Drugi. Ovo bi vrlo povoljno uticalo na naš narod, a naročito srpski i slovenački deo, koji se osećaju jako potišteni hrvatskom i komunističkom propagandom Londona. Ovom propagandom treba naročito opovrgnuti komunističke laži o tobožnjem mom srpskom šovinizmu i diktatorskim namerama za budućnost. Kraljevskoj vladi, smatram, da nije ni potrebno da dajemo ova uveravanja."6

Pored navedenih, Fotić je preko ove radio-stanice primao i telegrame čiji su sadržaj sačinjavali lažni izveštaji i bilteni agencije "Demokratska Jugoslavija", u kojima su Mihailović i njegovi četnici prikazivani kao istinski borci protiv okupatora, dok su pripadnicima narodnooslobodilačkog pokreta pripisivani razni zločini i saradnja sa okupatorom i kvislinzima, naročito s Pavelićem i ustašama. Primljene materijale Fotić je sređivao, i koristeći se prijateljskim vezama s nekolicinom istaknutih američkih novinara, plasirao ih čak i u pojedinim vodećim listovima u Americi.

Preko ove radio-stanice upućena je i jedna izjava grupe pripadnika Crvene armije koji su pobegli iz nemačkog zarobljenaštva i našli se među Mihailovićevim četnicima.

Krajem novembra 1943. imao sam priliku da se sretnem sa Dragišom Vasićem u selu Jančićima. Pored ostalog, ispričao mi je da je kre-nuo u obilazak nekih četničkih jedinica u Šumadiji.

"Ovde sam se zadržao", reče Vasić, "zbog grupe ruskih vojnika koji su pobegli i sada se nalaze u Rakovićevim jedinicama." A zatim nastavi da mi priča o njima i njihovoj izjavi namenjenoj Staljinu i Kalinjinu, koja je prvobitno bila sastavljena prema njegovim sugestijama.

Međutim, Raković je u moj tekst, nevešto, ubacio nekoliko rečenica iz kojih se lako može zaključiti da je njihova izjava, u stvari, naša najordinarnija montaža."

A evo kako se to odigralo.

Vasić je Mihailoviću uputio 19. novembra 1943. telegram u kome mu, pored ostalog, kaže:

"Stupio sam u vezu sa ruskim vojnicima izbeglim iz Kraljeva, koji su kod Rakovića. To su inteligentni mladi ljudi koji iznenađuju po tome kako su pravilno upoznali naše prilike. Iz sopstvenih pobuda, molili su da im se omogući da Staljinu, Kalinjinu, i Vrhovnom vojnom komitetu u Moskvi, možda preko njihovog predstavnika u Kairu, upute opširan telegram u kome bi izložili našu stvarnost, koju su oni videli i razumeli. Kao Sloveni, prišli su srpskom narodu na čijem su hlebu..."7

Već 22. novembra Raković je dostavio Mihailoviću najavljenu izjavu, koja glasi:

"Moskva, Kremlj. Vrhovnom sovjetu i Vojnom komitetu, drugovima Staljinu i Kalinjinu, od niže imenovanih ruskih zarobljenika, koji su pali u zarobljeništvo na položajima oko grada Harkova juna meseca 1942. godine.

Mi, dole potpisani, dopali smo u nemački logor grada Milerova i druge nemačke logore gde smo proveli tri meseca. Zatim smo odatle upućeni na radove u radničke bataljone, na teške radove pod prinudom i stražom.

Kako se postupa u nemačkim logorima prema ruskom narodu, vrlo je dobro poznato celom narodu Sovjetskog Saveza.

Mi smo radili u Ukrajini. Prilikom velikog povlačenja Nemaca u 1943. godini nas su odveli u Jugoslaviju, u zatvorenim vagonima i pod stražom.

Nalazimo se u Srbiji od 20. jula 1943. godine, a radili smo na većim stanicama i na proširenju železničke mreže.

Za to vreme upoznali smo srpski narod, koji nam je pomogao da se dočepamo šuma i planina. Baveći se u mnogobrojnim gradovima i selima Srbije imali smo prilike da se uverimo da sav srpski narod vodi borbu protiv nemačkog okupatora za svoju slobodu, za svoju nezavisnost, nalazeći se na strani Draže Mihailovića koga je jednodušno izabrao za svoga vođu. Uverili smo se da su Nemcima, prilikom okupacije Jugoslavije, pomogli belogardejci koji su bili nemački špijuni, kao i hrvatska vojska koja se zajedno sa Nemcima borila protiv srpske vojske.

U sadašnje vreme nalazimo se po raznim mestima i raznim odredima Draže Mihailovića, gde su nam predlagali da idemo Titu, vođi jugoslovenskih partizana. Mi nismo hteli ići tamo zato što znamo i što smo se uverili da se pod komandom Tita nalaze u stvari danas oni isti ljudi, Hrvati i Muslimani, koji su svojevremeno radili na uništenju i izdaji Jugoslavije, koji su uzeli maha u komunizmu da bi što uspešnije uništili srpski narod.

Mi Rusi, nalazeći se u odredima jugoslovenske vojske i srpskih seljaka, uverili smo se isto tako da ceo srpski narod kao jedan čovek, od malog do velikog, stoji po svojoj slobodnoj volji pod komandom Draže Mihailovića i da se po pozivu svoga Kralja Petra II bori protiv Nemaca za svoju slobodu.

Mi, ruski borci nikada nećemo zaboraviti svoju otadžbinu i svoj slovenski narod. Borili smo se i borićemo se protiv nemačkog okupatora.

Završavamo molbu Vojnom komitetu i saopštavamo Vam radi provere o nama svoje adrese — devetnaestorice ljudi i molimo istovremeno da se saopšti našim roditeljima i ženama o našoj borbi protiv Nemaca na ovoj strani, i to ne samo nas 19 već i naših drugova koji se nalaze raspoređeni u odredima Draže Mihailovića.

Pozdravljamo druga Staljina i njegovu nepobedivu Crvenu armiju, kao što pozdravljamo i ceo narod SSSR. Molimo za pomoć srpskom narodu 1 njegovoj borbi za svoju slobodu."8

Primivši ovu izjavu, Mihailović 24. novembra 1943. obaveštava Vasića, Đurovića i Rakovića:

"Sa velikim oduševljenjem primiio sam izjavu ruskih vojnika i njihove želje da se jave Rusiji, ali to ne može da bude otvoreno preko 'Demokratske Jugoslavije', i to ćemo učiniti na drugi način i zato mi treba tekst njihove izjave sa njihovim imenima. Ako bi preko 'Demokratske Jugoslavije' dali ovu izjavu, ovo lako može da uzbudi Amerikance sa kojima sad imamo najbolje odnose baš zaslugom 'Demokratske Jugoslavije'. Mi ne možemo od sigurnog praviti veresiju. Zbog toga da ne bismo probudili sumnje protivu nas kod Amerikanaca, mi u ovom pogledu moramo da radimo politički ali tajno. Englezi su isto tako ljubomorni na rusofilstvo našeg naroda, pa to pojačava još više moju odluku. Ne brinite ništa da ću ja iskoristiti izjave ovih ruskih vojnika ali na drugi način."8

U pogledu korišćenja izjave grupe pripadnika Crvene armije Mihailović, Đurović i Vasić imali su potpuno različita mišljenja.

Evo, najpre, Đurovićevog predloga Mihailoviću, iznetog u njegovom telegramu od 27. novembra:

"Nisam Vam ništa javljao o izjavama ruskih vojnika. Ove izjave nisu nikakav argument protiv naših komunista ni kod anglosaksonaca. Rusku vladu bi ipak trebalo o tome obavestiti redovnim putem, pošto će to učiniti Englezi za svoj račun. Američku bi javnost eventualno interesovalo samo ono što se odnosi na lične doživljaje ovih ljudi u nemačkom ropstvu. Zato sa dosta zanimljivih podataka to bi za američke novine bila senzacija. Ako bi se rešili, mi bismo u toj formi mogli obavestiti Ameriku o ovim Rusima u našoj vojsci. Od juče nastupio je mesečni prekid rada sa Amerikom. Dronja (general Trifunović — nap. autora) je kod nas."10

I pored izraženog nezadovoljstva zbog Rakovićevog ubacivanja nekoliko sopstvenih rečenica u "izjavu pripadnika Crvene armije", Vasić je njoj pridavao priličan značaj. On je, u početku, uporno nastojao da se izjavi da pun publicitet. Ali Mihailović se tome suprotstavio i u telegramu Vasiću 4. decembra izneo je razloge za svoj stav:

"Mlađa (Mladen Žujović — nap. autora) izvestio me iz Kaira da se Englezi jako plaše rusofilstva srpskog naroda i ako bi to potvrdili svojim stavom, budite uvereni da bi nas još jače napali. Sve što rade Englezi, računajmo na nepoštenje i probu na koju nas stavljaju. Imamo drugi način da hvatamo vezu s kim god hoćemo, i to ne preko Engleza.""

Mada se nije složio sa Mihailovićevim mišljenjem, Vasić je ipak prihvatio njegove sugestije. O tome je i obavestio Mihailovića telegramom u kome, između ostalog, kaže:

"Ovo bi bio posredan prekor našim saveznicima što nikako ne uviđaju ono što su ruski vojnici kod nas uvideli za kratko vreme, tj. našu stvamost; a i politika nekada iziskuje čak i ucenu pre nego prosto robovanje i kukavičluk. Kažete da ne možemo praviti od gotovine veresiju. Sami možemo sebi čestitati na ovoj gotovini, a ja mislim da je ona žalosna gotovina. Naš saveznik u duhu demokratije (Engleska) ne dopušta nam ni jedno prirodno osećanje, da volimo koga hoćemo, a sa svoje strane neumorno potpomaže rusofile kroz Tita.

Ne shvatam, takođe, ni visoku politiku Kaira, kojoj je nužno da sakrivamo jedno prirodno osećanje. Broj G. O. (četnički list 'Glas Oplenca' koji je izdavao korpus Gorske garde — nap. autora) bio je odlično pripremljen, u duhu stava ruskih vojnika. Ja sam ga obustavio po Vašem naređenju. Jer, ako se narod koleba i plaši, uzalud je ova propaganda. Jedina i najglavnija naša gotovina, jeste narod. Usmena propaganda jeste upečatljivija od pismene i zato ćemo sa Vašim dopuštenjem neumorno nastojati da na njoj radimo sve dok ne obiđemo celu teritoriju Srbije, posle čega bih se vratio u VK, ako ne naredite drugačije. Molim Vas da verujete u moju duboku odanost."12

Međutim, Mihailović je specijalnom šifrom, preko radio-stanice "Demokratska Jugoslavija", "Izjavu pripadnika Crvene armije" dostavio 6. decembra Petru Živkoviću, koji je u to vreme bio zamenik Vrhovnog komandanta sa sedištem u Kairu. Na kraju telegrama date su i adrese potpisnika izjave, uz Mihailovićevu napomenu: "Molim da se ova izjava saopšti što pre ruskoj vladi i obavestite nas o rezultatu. O svemu ovome Englezi ne smeju ništa znati."13

Na kraju je, 20. januara 1944. tadašnji predsednik jugoslovenske emigrantske vlade Božidar Purić predao "Izjavu grupe pripadnika Crvene armije ambasadoru SSSR Nikolaju Vasiljeviču Novikovu.

Mihailović je bio vrlo zadovoljan rezultatima koje je postigla ova agencija. "Naša 'Demokratska Jugoslavija' grmi u Americi iznoseći naše optužbe protivu komunista" — javlja on 29. septembra Petru Baćoviću.14 Šefu agencije Đuroviću on je često izražavao priznanje, ukazujući mu na važnost njegove funkcije:

"Rad vaše agencije je od ogromnog značaja. Veza sa Amerikom i obaveštavanje američke javnosti neizmerno koristi. Mislim da shvatate koliko je Vaša funkcija važna. Vaša agencija doneće mi vrlo velike koristi. Posvetite joj najveću pažnju. Zahvaljujem na dosadasnjem trudu i očekujem mnogo od Vas" — poručuje Draža 8. oktobra 1943. Đuroviću, a 19. novembra javlja mu u istom tonu: "Veoma sam zadovoljan sa Vašim izveštajem br. 43 u pogledu otpremljene depeše i naših uspeha u američkoj štampi. Sva hvala Vama i svim Vašim saradnicima, a budite uvereni da nam ovo više vredi nego ma kakvi drugi uspesi. Vi ste dobili pobedu u pogledu osvajanja javnih mišljenja. "16

Agencija "Demokratska Jugoslavija" nalazila se za sve vreme rata u selu Jančićima (rožačka opština, ljubićki srez).

Pored Đurovića, u agenciji "Demokratska Jugoslavija" radili su u početku dr Pavle Pešić, Mustafa Mulalić i Đorđe Pulja iz Beograda. Krajem 1943. godine Đuroviću je, za prevodioca na engleski jezik, došao prof. Milenko Radosavljević. Kao prevodilac radio je takođe Bogdan Marjanović, Srbin iz Amerike, koji se krajem decembra 1943. godine pridružio američkom kapetanu Đorđu Musulinu, koji je bio u sastavu britanske misije. U januaru 1944. Draža je uputio, takođe za prevodioca, Nikolu R. Pašića, koji se do tada nalazio na radu kod Dragiše Vasića oko uređivanja lista "Ravna gora". Tehmčki šef stanice bio je Josip Grbec.