| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 66 IZVESTAJ LAZARA TRKLJE IZ DRUGE POLOVINE MARTA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O VOJNO-POLITlCKOJ SITUACIJI U ISTOČNOJ BOSNI1 Javljeno 10023 da obavesti 5054 o našem planu5 kao i da on ostane uz Novaka6 Gospodine pukovniče,7 Stigli smo u Bosnu sasvim iznenađeni naglim razvojem situacije koju nismo predviđali kada smo pošli. Mislim da Vam je pred naš polazak bilo poznato da su partizanski odredi iz Sandžaka sastavljeni u glavnom od Srbijanaca. Iz Sandžaka su prešli u Bosnu, zašli iza leđa rogatičkom frontu, razoružali pozadinu i počeli da zavode svoju vlast.8 Na Borikama pohapsili četnički štab i pobili oficire, njih 14 na broju.9 Pred naš dolazak upali su, njih oko 600 na broju, u selo Milice, nedaleko Vlasenice, a odatke ušli u Vlasenicu. Tako su došli i iza leđa fronta na Han Pijesku i Kladnju. Dalje su pošli ka Drinjači, Bratuncu i Srebrenici i tako došli iza leđa zvorničkom frontu.10 Četnički odredi u pozadini bili su skoro nikakvi, jer su bili na frontu prema ustašama i bilo je nemoguće davati im otpora.11 Seljaci smatraju front prema Hrvatima glavnim i nisu imali kuraži da pomišljaju i na otvaranje borbi prema njima. Sem toga partizani do sada u ova dva tri sreza nisu imali veći broj pristalica pa im je njihova krajnja namera i posledice nepoznata. Ono što su imali bili su uvučeni u četničke odrede i pomogli su da se u pozadini napravi haos, a na frontu suzbiju svaki otpor prema partizanima. Partizani su nastupali sa parolom likvidiranja oficira pravdajući da im je stalo do Nedićevih oficira. Seljaci nisu hteli zbog ovoga otvarati borbu protiv partizana, iako su to oficiri od njih tražili, ako su željeli da sa njima i dalje ostanu na položajima. Zato je jedan deo oficira morao da napusti položaje radi obezbeđenja života.12 Posledice ovoga su da su partizani ovladali ćelom pozadinom frontova prema ustašama i komunikacionim arteri-jama i mestima u srezovima Rogatičkom, Vlaseničkom i Srebreničkom koji su služili kao glavna uporišta prema ustašama. Seljaci su u glavnom ostali na frontovima. Račićev odred13 se povukao, zarobili su mu 16 ljudi sa dva oficira i verovatno su streljani. Jedino što je Račić sa svojim odredom bio raspoložen da se bori protiv partizana ali su mu snage bile slabe da ulazi u borbe. Zato su se delovi sa Račićem i ostali povukli uzvodno Drine, a delom prešli na srbijansku stranu. Za kratko vreme moga boravka, uz pomoć velikog broja poznanika, imao sam prilike da delimično uđem u suštinu razvoja bosanske četničke akcije. Pre svega Dangić je bio prinuđen da bi mogao držati frontove da traži pomoć od svakoga. Od zvaničnih iz Beograda14 izgleda da je prilično pomagan, ali je samo jedan delić od toga opšta stvar imala vajde, jer su to pojedinci za sebe grabili. Nemoguća je bila kontrola Novaka nad tim. Sem toga svi oni koji su pomagali želeli su da u tu akciju unesu svoje političke boje i vežu ga za sebe. To je dalo povoda neprijateljima, naročito komunistima, da ga napadaju. Veliku teškoću čine i mnogi ljudi u akciji koji bi želeli da se što više afirmišu, tako da to stvara u organizaciji i načinu vođenja akcije velike štete. U poslednje vreme najvišu pažnju izazvao je kapetan Dakić, ranije u Homolju. On je naglo počeo da prebacuje ljudstvo u Bosnu. Njegovi odredi čim su došli partizani kompletni su im se pridružili.15 Njegovo ponašanje više je nego zagonetno. Svi se slažu da može da služi svakome. Ubijstvo Pipana16 možda je u suštini delo komunista koji su bili u Homoljskom odredu, jer kapetan Marković kao glavni akter ubijstva prešao je u Bosnu i ceo odred preveo partizanima. Dok se jedni slažu da radi za komuniste, dotle sam ja više sklon da radi po intencijama Nemaca, odnosno za Nedića i Aćimovića. To daje mogućnosti verovanju da je želja sa te strane likvidacija Dangićeve četničke akcije. To tim više daje razloga verovanju što Dangić svakim danom nailazi na slabiju podršku sa te strane. Dalji razvoj situacije mogao bi se kretati u sledećem: 1. — Ako Nemci budu mirovali na frontovima koje držimo prema Hrvatima ljudima će nestati municije, neće biti pomoći iz Srbije, front će prsnuti, ustaše provaliti i nastati pokolji. 1.— Ako je Nemačka stvar doći će kaznena ekspedicija, narod oglasiti partizanima i napraviti pokolje naroda, bilo oni,bilo da puste ustaše protiv nas. Nije isključena mogućnost da Nemci ne puste ustaše, nego za sobom povedu Dakića i nametnu ga kao svog sigurnog čoveka, u što ima isto verovatnoće. Svakako da je ova još veća gužva među Srbima u volji i Nemcima i ustašama. Sigurno je da su sve mogućnosti teške. Ono što se može brzo učiniti i eventualno izbeći ove teškoće jeste da se ova komunistička akcija likvidira. Teško pada na dušu ovome narodu da je međusobni obračun u ove krajeve prenesen iz Srbije, a to će se naročito potencirati sutra kada nastupe teške posledice koje seljak ne vidi još. Skoro svi partizanski odredi koji učestvuju u ovoj akciji su iz Srbije i Crne Gore. I taj momenat potencira moralnu obavezu Srbije da se pritekne u pomoć. Matić je dobio dozvolu od Nemačkih vlasti da pođe sa odredima. On se usteže. Postoje od mnogih intrige da ne polazi, možda od nekih maskiranih, da je to i Vaša sugestija. O tim ljudima doći će vreme da se kaže više, a ja ću reći onda kada budem verovao da je njihova akcija štetna, makar ispao u Vašim očima intrigant. Mišljenja sam da Vi u ovoj stvari možete dosta da pomognete. Ako je tačno da Matić radi po Vašim instrukcijama potrebno je da mu hitno narediti da potrebne oružane snage stavi Novaku na raspoloženje. Čak bi ga na tome i probao. Uveren sam da bi sa 500-600 dobrih boraca iz Srbije za kratko vreme likvidirali komunističku akciju u ovim krajevima, naravno sa pomoći Račića i ostalih snaga koje bi se ovamo stvorile. Nije potrebno da Vam ovo ističem s obzirom na potrebe naše opšte stvari. Momentano je najglavnije da se radeći ovako očuvaju od pokolja životi ovoga naroda koji je već sada dobro proređen. Vučković17 i Janković18 n.pr. sa po 200 ljudi digli bi moral svega ovde. Ja spadam među one ljude koji stalno dajem sugestije. U novcu i oružju treba našu akciju osloboditi od ovisnosti špekulanata i šićardžija. Naročito to ovde vredi za Novaka. Preduzmite nešto bilo u jednom bilo u drugom pravcu što sam Vam govorio. Možda će to posle biti kasno. Vi niste u mogućnosti da vidite kako naša stvar organizaciono ipak vrlo slabo stoji. U radu se mora grešiti. Ako se radi može da se dosta dobrog učini, pored svih grešaka, ali ako se ne radi neće biti ništa. Ja ovako profesorski? ! Ja Vas najlepše molim da po stvari bosanske akcije preduzmete sve što možete. Mislim da možete toliko da bez ičije pomoći ovu stvar likvidiramo na vreme, dok ne dođu posledice koje mogu biti vrlo teške za opštu stvar. Mislim da ova stvar treba da ostane ovde uz Novaka i da ja ostanem i sa njim do daljeg razvoja događaja. Poštuje Vas i pozdravlja, 505 Trklja Lazar 1 Original (pisan na mašini ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 173, reg. br. 17/5 (BH-V-2302). Dokumenat je bez datuma, ali se na osnovu njegovog sadržaja i dok. br. 69 može zaključiti da je pisan u drugoj polovini marta 1942. 2 Belešku do naslova dopisao je, olovkom, Draža Mihailović. 3 Major Zaharije Ostojić. 4 Trklja. Pod tim brojem u telegramima se pojavljuje i Operativni štab bosanskih četničkih odreda (vidi dok. br. 69 i 72). Lazar Lazo Trklja je bio sekretar Zemljoradničke stranke. 5 Reč je o planu uništenja NOP-a u istočnoj Bosni i pripajanja te teritorije kvislinškoj Srbiji (vidi dok. br. 56 i 69). 6 Redakcija nije utvrdila ko je Novak. 7 Odnosi se na Dražu Mihailovića (vidi dok. br. 65, nap. 2. i 3). 8 , 9 i 10 vidi dok. br. 63, nap. 6 i dok. br. 65, nap. 11. 11 Odnosi se na napad ustaško-domobranskih snaga 26. februara 1942. na pravcu Sokolac — Han-Pijesak — Vlasenica. Opširnije o tome, vidi dok. br. 101; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 3, dok. br. 15 i 35; tom IV, knj. 3, dok. br. 152, 155 i 157; Arhiv VII, A NDH, k. 62, reg. br. 12/2, Ča, k. 175, reg. br. 24/4. 12 Predrag Marković Alimpije (vidi dok. br. 65, nap. 14) u izveštaju komandantu Samostalnog dobrovoljačkog odreda Žagubica od 23. marta 1942, između ostalog, piše: »Po prelazu Drine prikupljao sam podatke o broju partizana i raspoloženju naroda ovdašnjeg i četnika seljačkih bataljona, četa i odreda i svuda dobio ovakav odgovor: Jedan kočijaš koji me je vozio rekao je: Gospodine, partizani to su vam bolan naši ljudi, oni se bore protiv ustaša, među njima su naši ljudi, naši seljaci i mi protiv njih ne vodimo borbu. Samo neki oficiri koji su prešli iz Srbije vode neku politiku, te se grde i hoće da se biju a bome naš Bosanski četnik neće da se bije. To je otprilike gledište svih Bosanskih Srba« (Arhiv VII, Ča, k. 175, reg. br. 24/4). 13 Odnosi se na Cerski četnički odred pod komandom kapetana Dragoslava Račića (vidi dok. br. 65, nap. 9). 14 Tj. od srpske kvislinške vlade. 15 Vidi dok. br. 65, nap. 16. 16 Slavko, poručnik vojske Kraljevine Jugoslavije, sa žandarmerijskim potpukovnikom Markom Olujevićem (pomoćnik komandanta Nedićeve žandarmerije) bio je 8. septembra 1941. zarobljen u Belanovici od partizana Valjevskog NOPO. Tom prilikom kod njih je nađen plan zajedničkih oružanih dejstava Nedićevih odreda i odreda Draže Mihailovića protiv partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Olujević je streljan, a Pipan je uspeo da pobegne (V. Dedijer, Dnevnik, I, str. 32 i 33), 17 Zvonimir Zvonko, poručnik vojske Kraljevine Jugoslavije, 1941. komandant Takovskog četničkog odreda (vidi dok. br. 18, nap. 14); 1942. komandant Takovske četničke brigade i komandant četničkog 1. ravnogorskog korpusa. Jula 1944. pobegao u Italiju. 18 Milutin.
|