I. ŠUM. NAR. OSLOB. PART. ODRED

(primljeno 8-IH-1941 god.)

ŠTABU NAR. OSLOB. PART. ODREDA U SRBIJI2

1) Jačina odreda: 238 boraca. Porast: 139 boraca. 2) Naoružanje: 210 pušaka, 9 puškomitraljeza, 2 laka mitraljeza, 40 revolvera, oko 120 bombi, oko 11.000 metaka. 3) Izvori snabdevanja: a) Hrana se dobija od seljaka, u većini slučajeva besplatno. Rezerve još ne postoje, odnosno, postoje u maloj količini. Ortanizacija ovih rezervi je u stvaranju. b) Način logorovanja: u slučaju lepog vremena smeštanje četa vrši se u šumi, a u slučagju ružnog vremena — u trlima, štalama i kućama. 4) Finansije: Odred raspolaže sa 40.450 dinara. 5) Akcije: a) Spaljene su arhive u većini opština, osim opština u sreskim mestima i opština koje se nalaze u neposrednoj blizini sreskih mesta. b) Uništeni su uređaji na svim železničkim stanicama od Grabovca do Lazarevca (osim Lazarevca). c) 13-VIII razorena je pruga u selu Kopljare. Nakon razaranja pruge naišao je nemački transportni voz sa šest vagona i iskočio iz šina, tako da je lokomotiva sa vagonima zakrčila prugu. d) 12-VIII razorena je pruga izmeću Darosave i Rudovaca. Na ovo mesto je naišao voz, koji je iskliznuo iz šina; f) 15-VIII pokušano je uništenje el.[ektrične] centrale u Vreocima, ali nije uspelo. g) 13-VIII napravljena je zaseda na glavnom drumu Beograd—Kragujevac, kod Čumića. Na zasedu je naišao kamion sa šest Nemaca, ubijena su dva, ranjena tri, neozleđen je jedan Nemac. Plen: šest pušaka i 200 metaka. Nakon razoružanja ranjenih i neozleđenih Nemaca, pušteni su. Automobil je uništen u toku borbe, kao i jedan luksuzni automobil Vlad. Ćirića, vlasnika kamenoloma Vučjak, koji se zaustavio na mestu gde je napravljena zaseda. U akciji je učestvovalo 22 partizana. Trajanje 20 minuta. h) 16-VIII na drumu Topola—Aranđelovac, u blizini sela Banje, naišao je jedan luksuzni automobil na našu zasedu. Poginuo je jedan nemački oficir i tri vojnika. U akciji je učestvovalo 3 partizana. Trajanje 10 minuta. Tri sata nakon toga došli su Nemci u selo Banju sa šest kamiona, dva tenka i jednim malim topom. Počeli su kupiti ljude po drumu i kućama i odmah ih streljati. Broj streljanih seljaka kreće se između 7 i 11. Tačan broj se ne može ustanoviti pošto su hvatali i na drumu; i) 18-VIII na putu Mladenovac—Topola, kod Belosavaca, napadnut je transportni nem. automobil, koji nije zaustavljen zbog defekta na puškomitraljezu. Autobus je sav izrešetan mecima. Ubijena su tri, a ranjeno 10-15 Nemaca. j) 19-VIII uništen je rudnik uglja u Junkovcu (kolubarskom). Plen: sanitetski materijal, 19 ćebadi, 50 kilogr. masti, oko 200 kilogr. eksploziva. Trajanje: jedan sat i 15 minuta. k) 20-VIII kod Natalinaca napadnut je luksuzni automobil u kome su se nalazila tri nemačka vojnika-kurira. Jedan Nemac je ranjen i pobegao a druga dvojica su uhvaćena, razoružana a zatim puštena. Automobil je uništen. Trajanje 15 minuta. l) 23-VIII isečene su žice i bandere električnog voda Kragujevac—Vreoce. m) Uništen je uređaj na železničkoj stanici Aranđelovcu. U kasi je nađeno 34.210 dinara. Na ime zaostale plate podeljeno je železničarima 3000 dinara. n) 24-VIII na putu Šatornja— Rudnik, kod sela Jarmenovaca, napadnut je luksuzni automobil. Ranjena je lako, u butinu, jedna žena. o) 25-VIII na putu Topola—Natalinci napadnut je luksuzni automobil. Šofer je ubijen. p) 25-VIII na putu Mladenovac—Aranđelovac, kod Orašca, napadnut je luksuzni automobil i ubijen jedan oficir-gestapovac a ranjeno je 2 žandarma. r) 26-VIII noću, razorena je pruga između sela Kopljara i Grabovca. Na razorenu prugu naišao je voz, iskliznuo iz šina. Po povratku sa akcije 7 partizana naišlo je na zasedu Nemaca i žandarma. Borba je vođena oko 40 minuta. Prema izveštajima dobivenim od seljaka, poginula su dva Nemca i 4 žandarma, koji su ujutru odmah pokupljeni i odneseni. Polic. pisar Janković, koji je isto bio u zasedi, ranjen je teško u obe noge. Od partizana poginuli su Miodrag Filipović, seljak iz Stojnika (mladenovački) i jedan železničar iz Grabovca, koji tek što je stupio u odred. Njegovo ime i podaci javiće se naknadno. s) 26-VIII uništen je most u Bistrici. t) 27-VIII napadnuto je 40 Nemaca na putu Bistrica—Trbušnica. Poginulo je 11 Nemaca i 7 ranjenih Nemaca je posle umrlo u bolnici. Partizani nisu pretrpeli nikakve gubitke. Plen: 2 laka mitraljeza, ... mašingevera, 9 pušaka, 7 bombi, i 250 metaka. u) 28-VIII uništen je most u Kruševici;...) 29-VIII onesposobljen je rudnik u Crljenima; ...) 30-VIII onesposobljen je rudnik u Rudovcima; ...) uzgred je likvidirano u srezovima: orašačkom, kolubarskom i oplenačkom 8 petokolonaša.

Pored toga su sečene žice po drumovima.

'''Kritički osvrt na vojne akcije:''' a) Akcija za uništavanje centrale u Vreocima bila je do detalja pripremljena i dobro sprovedena. Zamišljeno je da se centrala zauzme i loženjem napon pare dovede do tako visokoga stepena da kotao eksplodira. Centrala je zauzeta, izvršene su sve pripreme nekoliko minuta pre eksplozije napuštena je centrala. Međutim, u određeno vreme kotao nije eksplodirao, već se čulo jako ispuštanje pare. Verovatno su mašine bile snabdevene ventilima — osiguračima (ukoliko postoje) koji su se u kritično vreme automatski otvorili i sprečili eksploziju. Nakon toga pokušano je bombama onesposobiti postrojenja, ali to nije uspelo.

Akcija kod Čumića izvedena je pravilno. Nedostatak: na automobilima i pored ranijih detaljnih uputa, nisu uništene gume. Razlog: nedovoljno iskustvo partizana.

U vozu koji je iskočio iz šina u Kopljarima nalazilo se oružje i namirnice. Usled nedovoljno pripremljenog plana od strane komandira čete, Nemci su uspeli da ih spasu. Komandir, iako je u tom pravcu primio upute, umesto da postavi unapred zasedu na mestu gde će voz iskočiti iz šina i radi likvidacije pratioca voza, stišao je sa svega 3 čoveka i razorio prugu. Deset partizana tek je naknadno stiglo na mesto i tu su naišli na zasedu Nemaca, koji su izašli iz voza i koji su uspeli da spreče odnošenje plena. Žrtava nije bilo ni na jednoj strani.

Napadi na luksuzne automobile, navedeni u izveštaju pod n) i o) — postupljeno je nepravilno. Partizani i komandiri tvrde da usled sunca koje im je tuklo u oči nisu mogli da razaznaju automobile.

Ponovno razaranje pruge kod Kopljara izvršeno je pravilno, van sela. Komandir čete je pogrešio što je na izvršenje ovoga zadatka poslao samo 7 partizana. U akciji nije učestvovao ni on, a nije poslao ni svoga zamenika. Daljna greška je u tome što je dan pre u blizini napadnut automobil u kome je nastradao oficir-gestapovac i pokušano je razaranje mosta na Misači koji se nalazi u blizini a koje nije uspelo radi toga što je eksploziv bio vlažan. Ovaj most nalazi se u blizini toga mesta. Nemci su čuvali most nadajući se da će partizani ponovo pokušati da ga razore. Nemci su čuli eksploziju na pruzi i odmah potrčali u zasedu, na koju su naši partizani naišli sasvim nespremni. Uništenje pruge trebalo je izvršiti na drugom mestu. Sutradan je oko sto Nemaca došlo u Kopljare. Upalili su zapaljivim bombama 3 kuće i odveli oko 30 seljaka, žena i dece. Njihsva sudbina nije još poznata.

Ostale akcije izvršene su pravilno. Počev od 17—18 počeli su Nemci da se kreću u grupama, dobro naoružani, po selima kao: Trešnjevici, Banji, Vukosavcima, Kopljaru, Vinči i drugim mestima.

2-IH naišlo je oko 50 Nemaca u selo Vinču i tu su opkolili kuću Milutina Radovanovića, seljaka. "Ubili su Milutina Radovanovića iz Vinče, 45 godina starog, siromašnog stanja (dva hekt. zemlje), opozicionara, a oca četvoro dece, i Josifa Mnersona, člana odreda, 19 godina starog, iz Kragujevca, svršio letos gimnaziju, učestvovao u gimnaziji u radu SKOJ-a, a sada pre dve nedelje je kandidiran. Bio je vrlo aktivan, odan i požrtvovan. — Pored njih, Nemci su ranili dva sina Milutina Radovanovića, Predraga i Nenada, i odveli ih u Topolu zajedno sa ženom i kćeri Milutina i jednom omladinkom. Taj dan su upaljene u Vinči tri kuće i u svakoj je izvršen pretres. — 20-VIII otišao je bez dozvole u mesto Lazarevac Živan N., opančar, seo pred kafanu i tu od Nemaca — verovatno na nečiju denuncijaciju — uhapšen i javno streljan. Biografija će se poslati naknadno.

Političži rad: Priliv članova u odred nastao je većim delom poslednjih dana tako da se nije uspelo, usled raštrkanosti četa, pokupiti tačne podatke o socijalnom sastavu članova odreda, pa će o tame biti izvešteno naknadko. U odred sve više pridolaze seljaci. U pogledu borbenosti kadrova zadovoljavaju. Moral partizana je dobar. Politički propagandni rad lrovodi se sve intenzivnije u odredu, tako da se sada oseća poboljšanje. Postoji pomanjkanje u literaturi, ali je umnogome stanje popravljeno. Angažovani su svi svesniji drugovi da uzmu učešća u ovom sektoru rada. Za politkomesare po četama pronađeni su najsposobniji ljudi. Svi komesari koji su se pokazali kao nesposobni smenjeni su. Rad je postavljen na najširu bazu. I svakako će se uskoro postići mnoto više nego što je postignuto za prvih mesec dana rada. Poteškoća je što se u odredu nalaze većinom članovi koji nemaju nikakvoga polit. vaspitanja, ljudi koji treba tek da se pokrenu iz dosadašnjeg njihovog mrtvila. Političko-propagandni rad van odreda pojačajva se. Prilikom prolaza kroz sela drže se govori. Objašnjava se naša parola, naša borba i ciljevi i poziva narod na ustanak i stupanje u partizanske odrede. Polit. komesarima data su detaljna uputstva da se iskoristi svaka prilika da se dođe u što tešnji kontakt sa narodom. Time, da se te prilike iskoriste za propagandu. Naročito je napomenuto da se iskoriste nedelje, kada su ljudi okupljeni pred opštinom, i da se održavaju zborovi.

Higijena u odredu nije na naročitoj visini. Uzroci: a) čete se ne nalaze uvek u blizini mesta gde ima dovoljne količine vode; b) ljudi iz odreda, većinom siromašni, imapu samo po jedan par veša, što otežava umnogome držanje tela u čistoći; v) do sapuna se ili teško ili skoro nikako ne dolazi. Polit. komesarima je naređeno da i pored svih teškoća održavaju uslove higijene.

'''Četnička akcija:''' Već duže vremena pronosili su se glasovi da četnici nameravaju da stupe u kontakt sa Nemcima i da stupe u borbu protiv partizana. Izgleda da su stvarno Nemci, osećajući potrebu da prošire u narodu neraspoloženje i uvlačenje u borbu što većeg broja ljudi protiv partizana, zatražili saradnju sa četničkim vsćstvom. Saznali smo da je jedan od odlučujućih faktora iz njihovot voćstva, general Novaković, odlazio na pregovore sa nemačkim vlastima u Aranđelovcu i Topoli... Nekoliko dana posle toga izašao je proglas Koste Pećanca koji prilažema. (Ne šaljem ga, jer ga sigurno imate. — Crni) Četnici su tražili od nas da obustavimo akcije. S naše strane im je odgovsreno da se naša borba ne može zaustaviti sve dotle dok se neprijatelj nalazi u zemlji. Nakon sggorazuma sa Nemcima četnici vrše pritisak na narod da stupaju u četnike i da se bore protiv nas. Svi četnici i vojvode ne slažu se sa četničkim voćstvom. Tako je vojvoda kosmajski, Nikčević, već potražio vezu sa nama radi zajedšgčke saradnje. Nadodajemo kao interesantnu pojedinost da četničko voćstvo zaklinje i seljake koji još nisu u odredu. Ta zakletva se polaže za kralja Petra, za čast i slobodu otadžbine, — na vernost kralju i otadžbini.

Primili smo pismo od Crnoga od 23-VIII danas 3-IH-1941 god,

Drugarski pozdrav

SMRT FAŠISTIMA _ SLOBODA NARODU!

ZA KOMANDANTA I ŠUM. NAR. OSLOB. ODREDA

Nedeljko Žakula politkom

Tok borbe u selu Trnavi 8-VIII-1941.

Posle likvidiranja sa opštinama čete su se krenule u potpunom redu. Komesari su ostali da nabave hranu. Tada je naišao auto sa tri Nemca. Jedan od komesara je odmah izvestio komandira ... se napravi zasedu. Komandir I čete i ne razmišlljajući i bez ikakvog plana povikao je: "Ko je služio vojsku napred za mnom!" Odmah su partizani počeli pucati i bacati bombe još iz daljine, premda je još bilo dosta do kafane gde su otseli Nemci, jer su slučajno svratili da piju. Blizu kafane je došao komandir, ali ne pored zida nego dalje, tako da ga je neprijatelj mogao pogoditi. Borba je trajala 3 minuta. Rezultat: Jedan Nemac poginuo, 1 zarobljen, 1 umakao. Od naših je poginuo komandir I čete, Voja Stanojlović. U toj [borbi], tj. posle borbe 3 dezertirali.

Sukob žandarma i naših u Brezovcu. 12 naših boraca naišlo na zasedu od 30 žandarma koji su osuli vatru na naše. Posle borbe od 10 minuta žandarmi su oe povukli. Pošto se na daljini od 1 km nalazilo oko 16 boraca sa komandantom, poslane su dve patrole od ukupno 7 ljudi, koje su zarobile 1 žandara i pustili, razoružavši ga. Kad su ostali drugovi došli u lomoć, žandarmi su pobegli.

Nedeljko Žakula, poginuo u selu Crnuće (Srez takovski), decembra 1941 godine, kao komesar Prvog šumadijskog NOP odreda.