U prošlom izveštaju napomenuo sam da ću izveštaje slati svake nedelje. Prošle nedelje to nisam mogao učiniti zbog toga što sam 8 dana proveo u Odredu, obišao sam sve tri čete, te sada mogu podneti nešto detaljniji izveštaj. Vama je poznato kakvu oam organizaciju ja ovde zatekao kako u organizacionom pogledu, tako i u političkom nivou i akcionoj sposobnosti. ... Da bi Okruž.[no] rukovodstvo bilo na visini, ja sam u OK uzeo sekretara SKOJ-a, mlađeg člana P.[artije], ali sa iskustvom masovnog rada u SKOJ-u; on je još uvek i sekretar SKOJ-a, ali vodimo kurs da on sebi pripremi dobru i odgovarajuću zamenu. Isto tako uzet je u OK još jedan radnik koji je najmasovniji čovek u gradu. On nema bogzna kakve organizatorske sposobnosti, ali će ubrzo steći, inače veoma je vredan. I tako sadašnji OK sačinjavaju 5 ljudi: 2 industr. radn. — metalca, 1 zanatliski, 1 "čornoraboči", 1 intelektualac — ... Ja sa svoje strane preduzimam sve da im pomognem da uklone te nedostatke. Razrađujem im plan zadaća, pa zatim idem u kontrolu na rejonske kom[itete], pa čak i u pojedine jedinice. Kad u pojedinim slučajevima i pored sveta toga nema zadovoljavajućih rezultata, ja tada predlažem da se krivci disciplinski, odnosno partiski kazne, a nekoliko smo i isključili. — U početku sam spomenuo da su naši partijci veliki sektaši i da su se strašno začaurili. Evo primera. Sve do pre 3 nedelje govorili su kako je teško održavati šire političke konferencije sa radnicima i, razume se, u tome pravcu ništa nisu ni poduzimali. Pre dve nedelje napravljen je plan masovne političke agitacije putem političkih konferencija. Rezultat je bio sledeći: u toku jedne nedelje u I-vom reonu, u kome ima 20 članova P.[artije] obuhvaćeno je 350 rad.[nika] političkim konferencijama; u II-gom reonu jedna jedinica, koja broji samo 3 č. P.[artije] obuhvatila je konferencijama 86, dok je druga jedna jedinica istog reona, koja broji 5 članova, obuhvatila svega 16 ljudi. Ova dva primera izneo sam da vidite kolika je začaurenost i sektaštvo i mogućnosti da se sve to razbije, mada i ovi prvi rezultati u tome pravcu još ne govore o onim velikim objektivnim uslovima omasovljavanja naše Partije. Primeri panikerstva i sabotaže. Još pre mesec dana OK je postavio da se dignu u vazduh dva mosta. Razrađen je plan, određeni ljudi i sve je bilo pripremljeno. Uoči same akcije neki članovi OK, pod uticajem pokr[ajinskog] instruktora SKOJ-a koji je tada bio ovde, pokolebali su se u izvođenju te akcije — s motivacijom da treba pričekati nekoliko dana dok se definitivno ne završi reorganizacija Partije po rejonima i dok se desetine ne učvrete koje smo spremali za odred. Mada sam ja u početku bio protiv odlaganja akcije, na kraju sam se i ja pokolebao pred "argumentima" da se akcija treba odgoditi. Posle nekoliko dana postavili smo da se akcija mora izvesti. Izvođenje te akcije povereno je N. i ljudima koji su bili u njegovoj blizini. Međutim N. i svi ostali nisu izveli akciju — s motivacijom da nisu mogli naći kola za prenos eksploziva. Mi omo to ocenili kao akt kukavičluka i sabotaže i druga N., kao okružnog instruktora koji je radio u toj okolini, kaznili strogim ukorom sa poslednjom opomenom. A dvojicu sekretara jedinica koji su takođe trebali da sudeluju — sa strogim ukorom. Drugi slučaj panikerstva i sabotaže učinili su isti drugovi pre 3 nedelje. Njima je stavljeno u dužnost da iz sela njihove okoline povedu 30 ljudi za 3-ću četu našeg odreda. Oni su ljude poveli iz sela i doveli ih donekle u šumu. Kako je bila noć a čulo se i neko puškaranje, njih je obuzela panika i mesto da nastoje da se što pre povežu sa drugovima iz čete koji su ih očekivali a koje nije bilo teško naći — oni su nastojali svaki na svoj način da sačuva glavu. Sutradan jedan se od njih (sekretar jedne jedinice) povezuje sa četom i trebalo je vratiti se i povesti sve ostale. On se vraća, i on i drug N. i još jedan dragoljubovac donose odluku da treba ljude raspustiti kućama jer još nije zrelo, pošto u četi nema za sve oružja. Nešto se ljudi rasturilo po šumi, nešto je pobeglo kada su videli da drugovi N. i još neki partijci kriju se po selima a njih ostavili u šumi. Od 25 ljudi ostalo je samo 10 i njima je saopšteno da idu kućama jer je stvar nezrela. I tako kukavičlukom ove trojice bivših partijaca demsralizovali se i najureni 25 ljudi — partiz.[anskih] boraca. Jasno je da je to najodvratnija sabotaža, i bio sam za to da se N. strelja, kao i onaj sekpetar jedinice koji je obavestio ljude da u četi nema dovoljno oružja. Ja bih to i učinio da sam bio te večeri tamo. Svu smo trojicu isključili iz Partije, a od streljanja OK je odustao zbog tota što se to desilo prvog dana formiranja čete, te bi to moguće loše delovalo na ostale ljude. Pored toga, jedan od ove trojice odbio je da sudeluje u jednoj akciji. — Isto tako kaznili smo dva člana biroa zavodske organizacije sa strogim ukorsm i poslednjom opomenom. Oni snose glavnu krivicu što akcija za izvlačenje pušaka iz Zavoda nije uspela. Izvođenje te akcije zamišljeno je na sledeći način. U Zavodu, u jednom odeljenju, bilo je 1000 pušaka i nešto municije. Trebalo je to dignuti. Izradili smo plan u tančine, i ljudima koji su trebali da rukovode i učestvuju u akciji objašnjavali smo plan nekoliko puta i preslišavali ih kao što učitelj preslišava svoje đake. S naše strane priprema je izvršena do tančina. U 11 /4 trebao je biti zapaljen senjak, on je bio zapaljen nešto docnije. Paljenje senjaka trebalo je da posluži kao mamac da vojska ode da gasi, da se snage vojske privuku i angažuju u gašenju. Zatim u 11 3/4 trebala je biti zapaljena sadlarnica u samom Zavodu da bi se načinila panika među vojnicima u Zavodu i kako bi se pažnja privukla na sedlarnicu i njenom gašenju. U toj panici i pometnji naši su trebali da zgrabe puške i municiju i da sednu u jedan kamion koji je bio za to pripremljen; u slučaju da pođe više radnika bila je pripremljena i lokomotiva sa dva otvorena vagona koja bi ljude odvezla do Beloševca gde su ih na pruzi čekali već naši drugovi s kojima bi se povukli u šumu, a druga grupa čekala je kamion na jagodinskom drumu. — Tačno u 11 3/4 drug koji je imao da zapali sedlarnicu — on je to učinio. Sedlarnica je počela da gori, nastala je opšta panika i pometnja u Zavodu, straža je pobegla, vojnici su poleteli da gase. Lokomotiva. je bila na svome mestu, kamion je takođe bio. U toj opštoj panici i obezglavljenssti, uhvatila je panika i naše ljude, pa i oni su izgubili glavu. Svi su se oni vrteli oko pušaka a ni jedan da se usudi da zgrabi pušku i da poleti ka kamionu ili vozu. Sve su se tako vrteli do 12 i 5 minuta, dok nije stigla vojska i opkolila Zavod. Zbog svega ovog, jednog člana biroa zavodske organizacije isključili smo- a dvojicu kaznili strogim ukorom i poslednjom opomenom. 21 ovog meseca ubili su nam dva druga, a zatim obesili u centru varoši i tako obešene držali 24 sata. To se desilo ovako. Steva Zarić, berberski radnik, član Partije, i Boža Petrović, maturant, član Skoja — aktivista, dobili su zadatak da ubiju jednog agenta. Tragajući za agentom oni su naišli na dvojicu nasružanih stražara i njih su razoružali. Zatim su pošli ka periferiji da u kukuruze sklone puške i istovremeno da nađu sekretara Skoja i da mu oaopšte šta su učinili, jer se on u tome kraju nalazio. Prilikom ulaženja u kukuruz bili su primećeni od jednog tipa koji je sdmah obavestio policiju i Nemce i tako su ih pohvatali. Božo im se usput vezan otrgao i pobegao, ali su ga Nemci opet uhvatili. Celi dan i celu noć su ih strahovito mrcvarili. Držali su se sjajno. Za vreme streljanja Steva je pevao internacionalu a Božo vikao: živela sloboda! živeo Sov. Savez! dole okupatori! Ovo streljanje i vešanje izazvalo je veliko ogorčenje u narodu. OK je u vezi s tim izdao letak koji smo masovno rasturili. 3000 kom. Teror u gradu i okolini iz dana u dan se pojačava, Brojčano stanje članstva u okrugu je sledeće: 50 industr. rad. 13 zanatskih radnika, 4 nameštenika, 15 intelektualaca, 16 seljaka. Ukupno članova 98, od toga 7 žena. U seoskim jedinicama — pojedinim — pored eeljaka ima i radnika. — Ovde su uračunati i članovi koji se nalaze i u Odredu, njih ima 27. Ovo brojčano stanje, s obzirom na mogućnosti proširenja rada, skroz je nezadovoljavajuće. U Zavodu rade 1200 radnika, na ragulaciji Lepenice 700, a pored toga priličan je i broj nezaposlenih. Mi smo postavili zadaću da za mesec dana udvostručimo^ broj članova. Politički i ideodoški nivo članstva je dosta nizak. Rukovodeći kadar Partije, članovi reonskih kom. i sekretari jedinica, mada su to predani i vredni ljudi ali ne poseduju dovoljae srganizašorske sposobnosti, ne umeju da posao ortanizuju i vode, već sami jure i popadaju trčeći a rezultata malo. Nastojimo svim sredstvima da sve ove nedostatke i slabosti što pre uklonimo. — Otkako sam ja ovde došao, najveći deo vremena i rada posvećen je formiranju Odreda. Odred je formiran od 3 čete koje sada broje ukupno preko 150 ljudi. Za ove 3 nedelje otkako se Odred nalazi na terenu, vođene su sledeće akcigje. 1-va četa: Popaljene su sve knjige po vršalicama i opštinama na teritoriji, odnosno sektoru delovanja čete. Tom prilikom održavani su i mitinzi. Ukupno je toga bilo na 20 i nekoliko mesta. U Dragobraći dva puta su razoružali žan. stanicu. Uzeli 8 pušaka, šinjela, bicižl, municije i drugo. 17 avgusta bila je zauzeta Gruža i vaši su je držali nekoliko sati. Tsm prilikom dignut je železnički most kod Gruže, ali zbog nedovoljno eksploziva nije mnoto oštećen. Zatim je razoružana žand. stanica i železnička stanica. Na želez. stanici uništeni su telegrafski aparati. U Gruži je pao i veliki plen, nekoliko pušaka, rančevi, šinjeli, šapirograf. Cela četa je defilovala nekoliko puta kroz Gružu, stanovništvo ih oduševljeno pazdravilo. Nemci se nisu cojavljivali, četa se zatim povukla u šumu i povela jednog žand. narednika a zatim ga pustila jer su seljaci kazali da nije bio loš čovek. 24 ov. meseca, posle trodnevnog čekanja u zasedi, uhvaćen je usred dana, usred sela Grošnice, Nešković, vođa ljotićevaca za ovaj kraj. On je odveden u šumu i tamo saslušan. Saznali smo mnogo. Ispričao je sve što je znao; — dosta će nam to koristiti. Nešković je zatim streljan. 25 ov. mes. četa je nekoliko sati držala Grošnicu (Grošnica je državnim drumom 7 kilometara udaljena od Kragujevca), održala je miting na kome je govoreno o srpskim izdajicama i o Neškoviću. — 19 ov. mes. jedna desetina bila je u zasedi na drumu Kraguj.[evac] — Kraljevo. Naišao je nemački kamion, plotunom je ranjeno nekoliko vojnika, seljaci kažu da je bilo i mrtvih. Četa je za ove 3 nedelje povećala naoružanje za 39 pušaka, prilično municije i nekolikoj revolvera.

II-ga četa. Ovo je najslabija četa našeg odreda. Za tu slabost nisu krivi partizani, već štab čete, nije bio na visini. Sad smo u štabu čete izvršili promene. Stvar mora krenuti nabolje, jer u četi ima dobrih i hrabrih ljudi. Četa je na 15 mesta popalila knjige na vršalicama i ošntinama. Održala je nekoliko većih mitinga po selima, iz dva sela najureni poreznici. Četa je imala i jednu žrtvu. Boža Kozomarić poginuo je u sukobu sa žandarima na Knićanskoj želez. stanici. Tom prilikom ranjen je i jedan žandar. Boža je član part. i bio je neverovatno hrabar — radnik metalac. Okolnost pod kojom je.poginuo: Boža i još jedan partizan imali su zadatak da izvide želez. stanc. u Kniću. Tamo ih je presrela žandarmeriska patrola od 3 žandara i htela ih je legitimisati i pretresti. Oni su osuli vatru iz revolvera a žandari iz pušaka, i tako Boža pogine a ovaj drug uspe da pobegne ranjen lakše u ruku.

III-ća četa: — Popaljene knjige na svim vršalicama u tome kraju. Popaljene knjige u 7 opština i održani mitinzi. Razoružane 2 želez. stanice i dve žandarmeriske. Bio je pokušaj da se digne most kod Jovanovca, ali usled male količine eksploziva most je samo malo oštećen i nije onesposobljen za saobraćaj. U Gracu — gnezdu ljotićevaca ovog kraja — trebao je biti ubijen Marisav, jedan od najistaknutijih. U njega je 23 ov. mes. pucano, ali je samo ranjen. U selu Mečkovcu ubijen je jedan istaknuti ljotićevac. U četiri sela toga kraja u kome operiše III-ća četa naši su držali vlast i bili su gospodari situacije. 27 ov. mes. Nemci su drumom u pravcu tih sela počeli da koncentrišu vojsku. Došlo je 4 kamiona vojnika. Jedna naša patrola upustila se u neravnu borbu. Od naših je poginuo Dragan Nikolić, zamenik komandira III-će čete, inače aktivni poručnik, nepartijni sin seoske sirotinje, rodom iz Teferiča, a Nemci su izgubili 2 niža oficira i 5 vojnika, zatim su se povukli i sutradan 28-og su došli opet sa vojskom i sa dva tenka. Naši se nisu upuštali u borbu, jer je neprijatelj bio nadmoćniji, samo su promenili položaj. Kao odmazda za poginule, neprijatelj je popalio po. nekoliko kuća u našim selima — Kormanu, Maršiću, Gornjoj Komarici i Donjoj Komarici. Paljenje vrše na sledeći način. Kao čopor gladnih vukova svi jurnu u selo, zapale po nekoliko kuća i odmah se povlače na drum odakle pucaju u selo i u šumu na naše. Po nekim vestima koje sam dobio ovog časa, naši su danas 29-og po podne stupili u borbu — borba još traje. — Na terenu III-će čete operisala je jedna grupa četnika od 20 ljudi koja je samo pljačkala. Pre pet dana, kada sam obilazio četu, ja se povežem sa osmoricom tih četnika na čelu sa nekim Aleksandrom, zvani Tande. Inače Tande je odbegli robijaš koji je bio u Nišu i Lepoglavi, poznaje sve naše drugove a sebe naziva komunistom. Tande je neverovatno hrabar, inteligentan i dovitljiv čovek. Pošto sam im izložio sve — ko smo mi, zašto i protiv koga se borimo, oni se potpuno slažu s nama i izrazili želju da stupe u našu četu, i da će se potpuno pokoravati i pridržavati reda i partizanske diecipline. Posle dva dava mi smo ih primili i svih 8 sada se nalaze u našoj četi, dok su se ostali četnici raspršili i pljačkaju po selima. Od ove osmorice neki su već učestvovali i u akcijama. Jedan od njih je ubio ljotićevca u Mečkovcu. Jedan je bio u onoj izvidničkoj patroli koja se sukobila sa Nemcima. Svuda se drže dobro i hrabri su. Tande je sa još jednim kod Brzana bacio bombe u nemački kamion, bilo je 8 koje mrtvih koje ranjenih.

Kritički osvrt: Odred je formiran na brzu ruku. U odredu ima veliki broj ljudi koji nisu služili vojsku, te nam to oduzima dosta vremena na vojnu obuku. Teško je išlo privići drutove na partizansku disciplinu i red. Tek im sad to počelo ulaziti u krv i meso. Štabovi četa nisu na visini, ne zbog straha i kukavičluka već zbog nespretnosti. Pa čak i sam komandant Štaba odreda nije na visini baš zbog nedovoljnog znanja i iskustva. Politički komesari još se nisu u dovoljnoj meri saživeli sa onim radom ko^ji treba da obavljaju — teško se snalaze. Otuda nedovoljan političko-prosvetni rad po četama, pa i disciplina nije na visini. Partijci i part. jedinice vrlo malo oe osećaju po četama. Oni se drže kao kakvi gosti, a ne polaze od toga da je partizanski odred čedo naše Partije koje partijci treba čvrsto da drže u svojim rukama kao najveće blago Partije. U četama I i III u kojima je aktivnost veća, akcije češće i žešće, u kojima je političko-vaepitni rad bolje postavljen, u tim četama nema ni dezerterstva i moral je na dobroj visini. Dok u II četi, kao što sam spomenuo, u kojoj ima dosta labavosti i rasklimatanosti — u njoj imamo i dezerterstva. Ishrana u svim četama dosta dobro je postavljena. Imaju kazane, kuva se. Po selima su formirani odbori Nac. fonda koji snabdevaju čete sa namirnicama. Logorovanje je pod šatorima., u trlima i kolibama. Higijena se za sada još održava dosta dobro. Zdravstveno stanje je dobro. Do sada nije bilo slučajeva oboljenja. Što se tiče akcija mislim, a o tome sam i po četama govorio, da su sve tri čete vrlo sporo prelazile od sitnijih akcija na krupnije, pa čak u žešću otvorenu borbu sa neprijateljem. Drugovi su se s tom ocenom složili i izrađen je plan krupnijih akcija i borbe za svaku četu, u duhu datih direktiva za dizanje opšteg narodnog ustanka. Slabost odreda sastoji se još i u naoružanju. Isto tako odred se bori i sa priličnim terenskim teškoćama. Nedostatak i slabost četa sastoji se još i u tome što je mali priliv seljaka. To ja objašnjavam time: s jedne strane, slab naš rad na selu, a s druge strane, odnosi između okupatora i sela nisu bili toliko zaoštreni. Sada, posle mitinga po selima i našeg rada i paljenja kuća od strane okupaggora, uvlačenje seljaka u otvorenu borbu mora biti mnogo veće. — Za sada smo sebi postavili jednu od osnovnih zadaća: povećavati čete do 70 pa čak i 100 ljudi i formiranje novih četa. — Polazeći od toga da treba sarađivati sa svim pristašama bivših političkih partija koji stoje na pozicijama borbe protiv okupatora i srpskih izdajica, ja i još jedan drug iz štaba našeg odreda, održali smo sastanak sa pristašama levih zemljoradnika i to sa pretsednikom stranke, s jednim članom Centralnog odbora i jednim članom Izvršnog odbora. Posle razgovora i pregovora od nekoliko sati potpisali smo sledeći sporazum: "Rukovodeći se jednom jedinom željom i zajedničkim idealom — da sa leđa našeg naroda zbacimo okupatorski jaram, a na [osnovu] još ranije postignutog sporazuma, punopravni pretstavnici KPJ i NSS sporazumeli se u sledećem:

1) U svim mestima i na svakom koraku svestrana saradnja, pomoć i zajednička akcija u borbi protiv krvavog okupatora i njegovih domaćih slugu i agenata. U tom duhu: a) Najaktivnije i najložrtvovanije sudelovanje u partizanskoj borbi. Partizansku borbu razvijati i podizati sve do opšteg narodnot oslobodilačkog ustanka. b) U svim mestima stvarati zajedničke nac. oslobodilačke odbore u koje treba uvlačiti i pristaše drugih partija. Ti odbori trebaju biti jedini politički faktor po mestima [koji] agitacijom i propagandom pripremaju mase za opšti narodni ustanak. v) U svim mestima stvarati zajedničke odbore Nac. fonda iz koga će se finansirati borba za nac. slobodu".

Posle ovog slede potpisi naše Partije i njihove stranke, i tako bi se poslalo; kao cirkularno pismo našim i njihovim odgovornim partiskim funkcionerima po mestima. Mi smo uzeli na sebe da otštampamo. Još nismo rasturili, a na terenu Već smo počeli da ostvarujemo saradnju. Stvaramo zajedničke odbore, a neki njihovi ljudi došli su u Odred. Zamenik komandanta Odreda je njihov.

Javite mi vaše mišljenje o svemu ovom što je izneseno u izveštaju.

30-VIII-1941 g. S drug. poz.