PISMO ŽIVKA TOPALOVIĆA, PREDSEDNIKA ČETNIČKOG CENTRALNOG NACIONALNOG KOMITETA, OD AVGUSTA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O STAVU SAVEZNIKA PREMA ČETNIČKOM POKRETU1 Dragi prijatelju,2 Ne znam da li će misija pukovnika Mak Loa biti već tamo kad ovo pismo stigne.3 U svakom slučaju njeno odašiljanje je veoma važno. Sa njim valja otvoriti sve političke probleme jer se samo preko Amerikanaca može postići promena političkog kursa saveznika. Oni naročito treba da se uvere da Tito i Su-bašić hoće odluku oružjem u našem prostoru, i da mi moramo da se branimo. Čuo sam za najnoviju Dapčevićevu4 ofanzivu. Verujem da će propasti i da je za nas zgodnije što oni upadaju u Srbiju. Inače je cilj: Bugarska i hvatanje veze sa Rusima. Sada se vidi od kolikog je značaja bilo to da se pre svega Toplica likvidira.5 Jer Bugarima je postavljen uslov da oružje predadu Titovcima. Tome cilju je i služila Toplička grupa. Vrlo je važno održavati sa Bugarima najbolje veze. Ministri Cankar6 i Savica Kosanović7 raširili su glas po Italiji da su se saveznici saglasili da će Rusi doći u Mađarsku, možda čak i Bugarsku, a Englezi u Austriju, a da u Jugoslaviju neće niko ulaziti, već će se osloboditi sama. Cilj je bio privo-leti domobranstvo u Slovenačkoj i Hrvatskoj da se priključi Titu. Naši klerikalci na čelu sa Krekom8 bili su očajni za sudbinu Slovenije, ali uz našu pomoć nisu popustili i nisu pristali da takav uput pošalju u Sloveniju već su preporučili da se domobranci ne bore ni u kom slučaju protivu saveznika, već da se kao posebna nacionalna vojska bore protiv okupatora i da se što veći broj što pre učini ilegalnim. Iz savezničke sredine uveravani smo da nije istina da će se pustiti Rusi u Mađarsku niti će se Tito pustiti da nametne partizansku vlast. Izgleda da je priznato jedino faktično stanje t. j. da partizanska administracija postoji u krajevima koje oslobodi sama partizanska vojska. Isto tako nije istina da saveznici neće intervenisati u našoj zemlji. Sve pripreme jasno pokazuju da se upad na Balkan sprema u vezi sa operacijama na severu Italije. Ali za velike operacije prema srednjem Balkanu sa Jadranskog mora zaista nema uslova pa će napad ići od Venecije i Trsta i Zadra, poznatim putem prema Ljubljani i Zagrebu, imajući za cilj Austriju. Južni deo naše države će biti pod dejstvom operacija iz Grčke, koje takođe neće biti od velikog značaja. Srpske oblasti će verovatno biti prepuštene same sebi. Zato je borba na terenu toliko sudbonosna. Sta će Rusi uraditi to niko ne zna, ali nema izgleda da će se ostali saveznici odveć angažovati na Balkanu, pa će težiti nekom namirenju. Mi po nesreći moramo sve da iznesemo samo na snagu. Amerikanci će nam sigurno biti prijatelji jer su zainteresovani u tome da male evropske narode spasu, a Rusi i Englezi će se pogađati. Učinio sam sve da odem do Baria i da se vidim sa Adamom i ostalima.9 Do danas nisam uspeo. Posetio ih je Smiljanić10 j učinio sve da budu oslobođeni. Adam je razgovarao sa Savicom i Šubašićem. Rečeno nam je da ih neće pustiti nego se mogu vratiti nazad jer su došli bez dozvole Engleza, nisu doneli ništa novo i »kompromitovani su«. To se verovatno odnosi na Radoja Vukčevića.11 Ja se ipak nadam da će se oni zadržati i da će kada izdrže mesec dana kao i mi, biti oslobođeni. Mi činimo sve napore da uverimo saveznike da je jedino pravilno rešenje u obrazovanju prave nacionalne vlade i da ova sadanja vlada ima za cilj građanski rat, a ne objedinjavanje snaga. Vrlo uticajni engleski političari među konzervativcima uve-rili su njihove vojne šefove da je najmudrije pustiti neka Tito, koji je vrlo jak, likvidira silom organizovanu srpsku vojsku i samo će se tako sprečiti budući građanski rat. A ulazak.. .12 ostalih elemenata u Titovu vojsku ovoj će se oduzeti komunistički karakter. To je suština Cerčilove politike. Njen je osnov da Tito pobedi u Srbiji, a ako ne pobedi onda je sve palo. Ali se englesko tvrdoglavstvo ne može lako da pobedi. Oni Tita zamišljaju kao ruske boljševike u 1918 godini i misle da onda zato nisu uspeli što nisu bili mudri da ih upitome. To je političko slepilo koje ne vidi bitnu razliku u pogledu našeg i ruskog seljaka iz onog doba, slepilo koje mi plaćamo mnogom krvlju. Meni i vladici Irineju13 još ne dadu u London, ali se čuje da će naša vlada u Rim. Ovamo je uzbuna u ono malo vojske što je ima, jer niko ne bi hteo pod Titovu komandu, naročito flota ne. Nadam se da do toga neće ni doći. Ali je krajnje vreme da se ovi ljudi u ratu zaposle, jer su sa neradom i svađama sasma demoralisani. Za njih kao na neki faktor uopšte ne treba računati.14 Francuzi za nas imaju veliko interesovanje, ali su potpuno zaokupljeni svojim brigama. Poljaci nam gotovo nameću svoje drugarstvo i ja sam im dao nešto slika i napisa, ali moramo biti smotreni zbog Rusa. Sa Rusima ovamo mi nemamo veza, niti bi zbog centralizma njihove politike ma čemu služilo. Oni prema nama drže najoštriji neprijateljski stav. Samo ih iskustvo sa slomom partizanstva u Srbiji može nečemu boljem naučiti. Inače čim oni pokažu ma i najmanje razumevanja za našu borbu treba ublažiti naše odnose.15 Samo jedna potpuno nerazumna politika Engleza može naterati srpski narod da se učini instrumentom za rusko osvajanje Balkana. Ali je sve verovat-nije da ćemo mi svojom borbom i sukobom velikih imperijalnih interesa ipak uspeti da sačuvamo svoju slobodu. — Ja ne vidim, posle poznavanja sve ove pozadine drugog izgleda do: borba i snaženje na terenu. Vi ćete najbolje sami oceniti kad je kucnuo čas da se opštim ustankom Nemci izbace iz zemlje. Jedina mračna tačka je Kralj, ne zato što bi njegovo učešće u engleskom političkom manevrisanju moglo doneti efikasne štete u Srbiji, što naši protivnici jedino i žele postići, nego zato što se on ovim ma i privremenim odvajanjem od srpskog naroda teško kom-promituje i otežava nam u budućnosti rešenje mnogih problema. Šubašićevi ministri hvale se da je on prema njima veoma ljubazan i da, uostalom sa razlogom, otvoreno napada prošle vlade. Ali se on odvojio od tradicije svojih predaka i ispustio kormilo države iz svojih ruku, tako da sad na njegov teret drugi rade šta hoće. Moraće sam tražiti put i način da to popravi. Mi smo mu odavde pisali ali iz Londona ništa ne odgovara, niti se smatra pozvanim da vodi nacionalnu politiku. Kamo u prvom redu njegove sreće da je ostao na pravoj liniji da sada dođe u zemlju i stavi se na čelo narodnog ustanka. Možda će ipak u zadnjoj liniji u njemu progovoriti srpska krv. Sve Vas mnogo pozdravlja i želi sreće u junačkoj Borbi Slobodan16 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Jugoslavije (dalje: AJ) a fotokopija u Arhivu VII, Ča, k. 20, reg. br. 16/1 (VK-Y-692a). 2  Odnosi se na Dražu Mihailovića. 3 Reč je o američkom pukovniku Robertu Mak Daulu. 4 Peko Dapčević, komandant 1. proleterskog korpusa. 5 Vidi dok. br. 3, nap. 11. 6  Dr Izidor, tada ministar pošta, telegrafa i telefona u vladi dr Ivana Subašića. 7 Dr Sava Kosanović, tada ministar unutrašnjih poslova, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i ministar građevina u vladi dr Ivana Subašića. 8  Dr Miha Krek, potpredsednik u izbegličkoj jugoslovenskoj vladi dr Slobodana Jovanovića i dr Božidara Purića. 9 i 11 Vidi dok. br. 38, nap. 5. 10 Miloje. 12 Tačke u originalu. 13 Dr Irinej Đorđević. 14 Radi se o vojnicima i starešinama bivše jugoslovenske vojske koji su se tada nalazili van zemlje (vidi prilog I, dok. br. 1). 15 O stavu četnika prema Rusima vidi dok. br. 94. 16 Dr Živko Topalović. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument