IZVESTAJ ODBORA STRUČNJAKA OD 22. AVGUSTA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O RAZGOVORU SA AMERIČKIM PORUČNIKOM MUSULINOM O DOLASKU AMERIČKE MISIJE I NAMERAMA ENGLEZA I AMERIKANACA NA BALKANU1 Odbor stručnjaka2 Položaj 22. avgusta 1944. g. GOSPODINE MINISTRE, Prema Vašim uputstvima posetio sam g. Đ. Musulina3 i predao mu Vaše pismo. Rekao mi je da žali što je bio sprečen poslom do sada da Vas vidi, ali da se nada da će uskoro to moći da učini. U toku razgovora bio je srdačan i iskren i davao utisak čoveka potpuno odanog našoj stvari. Iz toga razgovora iz-neću u ovom izveštaju sve ono što smatram da će i za Vas biti od interesa. 1. Položaj g. Musulina i karakter njegove misije. Prema izjavama g. Musulina njegova su ovlašćenja ograničena. On je poslan od strane njegove komande, čiji je šef pukovnik Donovan4, u cilju da organizuje prebacivanje palih avi-jatičara Amerikanaca u Italiji. Za sve ostalo biće nadležna druga misija koja tek ima da dođe. Napomenuo je da je već zbog odašiljanja grupe koja je otišla sa Adamom Pribićevićem došao u sukob sa Englezima. Oni su ga optužili da nije bio ov-lašćen da pomenuta lica prebacuje avionima u inostranstvo bez prethodnog odobrenja.5 Zbog toga su tražili od njegove komande da ga smeni i povuče. On je, međutim, dao objašnjenje da je tako postupio da ne bi usamljeno prebacivanje D-r Ivanovića (Eskulapa)6 suviše palo u oči. Još ne zna kako će se svršiti ćela stvar, ali pošto već četiri dana nema nikakvog odgovora od njegove komande, nada se da ovaj incident neće imati daljih po-sledica. U svakom slučaju, ako Englezi budu insistirali na njegovom smenjivanju, on je rešen da ostane ovde i misli da će naći načina da to postigne. Pored Musulina u njegovoj misiji se nalaze još dva Amerikanca srpskog porekla, Raičić7 i Lalić.8 Raičić govori naš jezik i bio je pre rata student na Beogradskom univerzitetu. Lalić je skoro potpuno zaboravio naš jezik. G. M. mi je rekao da su oni svi članovi grupe koja je u američkoj javosti vodila propagandu za naš Pokret. Njihovoj grupi pripadaju još dva Srbina, Milodragović9 i Vujnović. Prvi je oženjen jednom Srpkinjom iz Beograda, Mirjanom Lazić koja je sve do rata bila nastavnica gimnazije u Beogradu. On će verovatno doći kao član misije Mak Dau-a dok bi Vujnović ostao tamo kao veza za plasiranje propagandnog materijala u inostranstvu. 2. Dolazak druge američke misije. Ova misija treba da ima mnogo šira ovlašćenja. Njen šef je Mak Dau,10 profesor Univerziteta u Kaliforniji. G. M. kaže da nam je on unapred naklonjen. On dobija uputstva i održava vezu ne samo sa američkom komandom na Srednjem istoku, već i neposredno sa Pretsednikom Ruzveltom. Njegova misija treba da bude pri samom Vašem štabu, a on bi posle obilazio korpuse da bi se lično uverio o pravom stanju stvari. Po mišljenju G. M. sve će zavisiti od utisaka koja će misija dobiti iz razgovora sa Vama i na osnovu ispitivanja stanja na terenu. Tek bi se posle toga mogla očekivati pošiljka oružja i drugog ratnog materijala. Dolazak misije bio je najavljen još pre četiri dana i g. Musulin misli da je odložen zbog atmosferskih prilika. 3. Situacija Pokreta u inostranstvu. G. M. smatra da je do dosadašnje situacije došlo ne samo zbog pritiska koji Sovjeti vrše na Englesku već i zbog izvanredno jake i organizovane partizanske propagande. Sa Vaše strane međutim, nije bilo ništa učinjeno da se ova propaganda parira. Pored svega, danas je situacija znatno izmenjena u našu korist. Mnogi ljudi u S. A. D.-u uviđaju da sa pomaganjem Titovog pokreta ide ka bolj-ševizaciji celog Balkana i da je Engleska politika u ovom pitanju bila pogrešna. Napomenuo je da se u poslednje vreme to mišljenje naročito širi među američkim senatorima, koji su, kao što je poznato, politički vrlo uticajni. Ima i dosta Engleza koji dele ovo mišljenje, ali taj proces kod njih ide sporije. Njihovo mišljenje može se intenzivnije promeniti sa evoluciom prilika na terenu. Po mišljenju G. M., Englezi su računali s tim da će naš Pokret u toku ovog leta biti likvidiran. Partizani su polagali velike nade na njihovu ofanzivu iz Toplice i trebalo je da Stojan Pribićević dođe tamo da bi slao dopise o operacijama za zauzimanje Srbije. Poraz komunista u Toplici promenio je kod Engleza mišljenje o snazi našeg Pokreta, naročito zato što je ovaj uspeh izvojevan bez Nemaca i Bugara. Drugi razlog zbog koga je došlo do poboljšanja naše situacije u inostranstvu nalazi se u prikupljanju palih američkih avijatičara i njihovom vraćanju u američke komande. Partizanska propaganda je tvrdila da četnici pale američke avijati-čare ili ubijaju ili predaju Nemcima. Njihovo vraćanje pokazuje da su ova tvrđenja bila netačna na jedan način koji se nikakvom propagandom ne da opovrgnuti. G. M. kaže da je re-patriranje dvanaest Rusa koje je on učinio napravilo dobar utisak, i da bi bilo korisno, ako ih još ima na našem terenu da se oni prikupe i otprate u inostranstvo. Postavio sam pitanje G. M., da li su Englezi svesni toga da partizani upotrebljavaju oružje koje im oni daju isključivo u cilju vođenja građanskog rata. Odgovorio mi je da misli da to Englezima postaje sve jasnije. U poslednje vreme engleski oficiri za vezu su konstatovali da partizani poslato oružje i materijal zakopavaju. Iz toga su Englezi izvukli dva zaključka: 1.da partizani imaju više oružja nego judi koje bi mogli neposredno naoružati; 2. da partizani ne upotrebljavaju sve oružje koje im se daje za borbu protiv Nemaca, već da ga čuvaju za posleratno doba kad bi ga eventualno upotrebili za vođenje građanskog rata. Iz ovoga razloga, tvrdi G. M., partizanima u Sandžaku nije u poslednje vreme dostavljeno oružje već samo namirnice. U vezi sa ovim trebalo bi prikupiti radi naše propagande u inostranstvu tačne podatke o količini oružja i municije koji su nađeni zakopani na terenima osvojenim od komunista. G. M. se naročito interesovao kakve su naše mogućnosti da se dokopamo oružja koje se nalazi kod Nemaca. On smatra da bi trebalo blagovremeno preduzeti sve što je moguće da to oružje ne padne u druge ruke. G. M. smatra da bi radi poboljšanja naše situacije u inostranstvu trebalo preduzimati povremeno i akciju protiv Nemaca. Ako ne bi bilo moguće da se vrše direktni napadi na Nemce dobro bi bilo da se učine izvesna dela sabotaže, naročito u pogledu saobraćaja. 4. Namere Engleza i Amerikanaca na Balkanu. Iz razgovora sam stekao utisak da G. M. nije dobro upućen u ove planove, ali ipak iznosim, radi obaveštenja, ono što mi je rekao. Po njegovom mišljenju ne bi trebalo očekivati neku neposrednu akciju anglo-amerikanaca. Iskrcavanje, ukoliko bi do njega došlo, ne bi trebalo očekivati pre decembra ove godine. Ovo bi se iskrcavanje imalo izvršiti negde na severu i imalo bi za pravac dolinu Save i Dunava tako dabi se tim potezom ot-sekao ceo Balkan. Interesantno je da G. M. smatra da u tom slučaju Anglo-američke trupe ne bi uopšte okupirale Balkan već bi ostavili lokalnim snagama koje se budu našle na terenu da one same uzmu i organizuju vlast. On ne isključuje mogućnost operacija preko Turske i kaže da bi u tom slučaju naša situacija bila povoljnija, ali u tome pogledu ne zna ništa određenije. Dr. SISt.11   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 20, reg. br. 13/6 (VK-Y-853). 2  Odbor stručnjaka formirao je Draža Mihailović sa zadatkom da razmotri i predloži rešenja svih aspekata društvenog, socijalnog i ekonomskog karaktera buduće federativne Jugoslavije u kojoj se kao nacije priznaju samo Srbi, Hrvati i Slovenci. 3 Američki poručnik Džordž Musulin (George Musulin) spustio se padobranom, zajedno sa brigadirom Armstrongom (C. D. Armstrong) i potpukovnikom Sajcom (Albert B. Seitz) krajem septembra 1943. Iz štaba Draže Mihailovića je otišao krajem maja 1944. sa oficirima britanskih misija. U Jugoslaviju je ponovo došao 2. avgusta 1944. (spustivši se opet padobranom), navodno, radi rukovođenja organizacijom evakuacije američkih avijatičara. 4 Vilijam Donovan (William J. Donovan), američki pukovnik,; rukovodihac američke vojnoobaveštajne službe — OSS (Office of Stra-tegic Services). 5  Reč je o grupi delegata CNK koju je Draža Mihailović uputio u Italiju da kod savezničke vojne komande i političkih predstavnika britanske i američke vlade obezbedi ravnopravan tretman Draže Mi-hailovića i NOP-a. Grupu su sačinjavali Adam Pribićević, Vladimir Belajčić, Ivan Kovač, Radoje Vukčević i major Zvonko Vučković, a ranije je u tu svrhu bio došao Živko Topalović (vidi dok. br. 5, 108 i 139). 6  Popov dr Ivan (»Eskulap«), organ Gestapoa i Intelidžens servisa u Beogradu. 7  Mihailo Rajačić (Michael Rajrachich), američki podoficir. 8  Nikola (Nik) Lalić (Nick Lalich). 9 Džon Milidragović (John Milidragovich), američki kapetan. 10 Radi se o američkom pukovniku Robertu Mak Daulu (Robert H. McDowell), koji se 26. avgusta 1944. spustio padobranom i u štabu Draže Mihailovića imao status šefa američke vojne misije (vidi dok. br. 52 i 60). Sa njim su još došli kapetan Milidragović, poručnik Elsvort Kramer (Ellsworth Kramer), podoficir Rajačić i jedan radio--telegrafista. Mak Daulovoj grupi se kasnije pridružio i Nikola Lalić, a Kramer je otišao u Štab Rasinsko-topličke grupe korpusa (kod Ke-serovića). 11 Dr Slavko Stojković (paraf). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument