IZVEŠTAJ DELEGATA VRHOVNE KOMANDE ZA VOJVODINU OD 22. AVGUSTA 1944. DRAŽI MIHAILOVlĆU O AKCIJAMA PROTIV NOV I POJ U SREMU I O SARADNJI SA NEMACKIM TRUPAMA1 Dragi Ciča,2 U koliko sam više želeo, da što pre otpočne akcija u Sremu, u toliko se nešto neočekivano ispreči i ukoči rad.3 Nije niko mogao da predvidi da će major Komarčević ovoliko da podbaci. Teškoća je bilo mnogo samo radi toga, što čovek koji ima volan u rukama neće da pokrene kola. Izgubilo se mesec dana, ali ovo će se brzom akcijom, koju ja predviđam sve nadoknaditi. Ni Komarčević na Lapčević4 nisu vezali ljude za sebe, kao što je to na drugim mestima. Ljude iz Kolubarskog korpusa vezali su za sebe komandanti brigada, radi toga, što su u ovom-korpusu u stvari radili samo komandanti brigada. Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz Šapca.5 On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u Kupinskom kutu6 po zapovesti nemačkog komandanta iz Sabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić7 i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojini leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. Ušće pored puta Obrenovac—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke. Samo radi ovoga Lapčević je postao malo nelagodan u očima mlađih ljudi. Ja sam uspeo da ove mlade komandante brigada iz Kolubarskog korpusa umirim radi svega ovoga. Oni su disciplinovati. Oni hoće u Sren\ samo su na ovo mnogo osetljivi. Za ceo ovaj rad znao je major Komarčević, ali je on samo ćutao i izvlačio se da se on negde ne oprlja, dok je Lapčevića pustio. Pre kratkog Vremena izbio je sukob između Komarče-vića i Lapčevića, posle čega je kapetan Lapčević napisao raport Vrhovnoj Komandi i tražio da se odmah smeni sa dužnosti komandanta Sremske jurišne grupe i komandanta Kolubarskog korpusa, jer je bio svestan da nema užase ljude iz Kolubarskog korpusa zbog njegovog javnog istupanja sa Nemcima. Znajući za sve ovo, rekao sam kapetanu Lapčeviću, da ne dostavlja raport Vrhovnoj komandi i da netraži smenu, dok ja ne vidim kako stvar stoji. On me je poslušao sada, a ranije me nije hteo slušati, kada sam mu savetovao da radi tajno, a ne da se vozi sa nemačkim komandantom u sred pola dana u automobilu. Ja sam morao da ove mladiće, komandante brigada uveravam da kapetan Lapčević mora da bude komandant Srem-ske jurišne grupe i da se moraju slušati naređenja Vrhovne komande! Komandanti brigada iz Kolubarskog korpusa hteli su da se stave pod komandu jednog oficira iz Avalskog korpusa za akciju u Sremu, te su kako čujem bili napisali jedno pismo Saši8 u ovom pogledu. No uspeo sam da sve nesuglasice izgladim i da svi ostanu pod komandom kapetana Lapčevića, a da akcijom rukovodi major Rakić. Ovo Vam pišem da bi bili upoznati sa stvarnim stanjem, te da bi mogli da donosite pravilne odluke. Ja se još uvek nalazim na teritoriji Avalskog korpusa, jer je i ovim ljudima trebalo objasniti situaciju i privoleti ih da krenu na Srem, ne čekajući na neke naročito velike količine, jer tamo nema partizana u onom broju, kako to zlonamemi ljudi prikazuju. I ovde sam uspeo. Sto ranije nisu prošli Avalci i Sendić nije njihova krivica, već majora Komarčevića, koji je saopštio da se imaju samo njegova naređenja slušati. Uspeo sam da objedinim gledišta na situaciju i da razbijem tvrđenja da u Sremu [ima] 500 naoružanih partizana, kako je major Komarčević utvrdio na osnovu izjave nekog Janoše-vića iz Surčina i kapetan Lapčević na osnovu izjave nemačkog feldkomandanta [iz Šapca], već da u Sremu ima oko 100 naoružanih partizana9 i da ih mi možemo tući u borbama gde se god pojave. Svi su sada složni i spremni za akciju — sve starešine kako iz Avalskog tako i iz Kolubarskog korpusa, oni su i ranije bili spremni, ali onaj koji je imao sve u rukama nije nikada rekao odlučno: »Mi moramo u Srem«, već je ćutao i negde daleko sam sedeo. Za sada, a nadam se u Boga da će i u buduće tako biti, svi se slažemo.10 Krenuće se ovih dana. Ovih mesec dana bili su mi teški dani. Stalno sam jurio od jednog do drugog, bodrio i molio da se shvati situacija onakvo kakva je i da se krene na posao, pa Vam radi toga nisam mogao na vreme ni pisati. Izveštaje ću Vam češće dostavljati u buduće. Raković je u Beogradu dobro počeo, ali neznani, da ne naiđe na nerazumevanje od strane štaba br. 2.11 te će imati teškoća, no ipak veruj em da će sve ići dobro. U Beogradu nije nešto u redu u obaveštajnoj službi. Tamo se u toj službi nalazi Stjepan Račić Hrvat iz Dubrovnika, unuk Nikole Pašića, za čije se ime dobro zaklanja, dosta mlad i lukav. Predstavlja se da je brodo-vlasnik Jadranske plovidbe. On je u našoj obaveštajnoj službi i vrlo blizak šefu obaveštaj-ne službe — naše u Beogradu. Izgleda, da je ovaj mladić još u nekoj obaveštajnoj službi pored naše, tako da bi moglo biti više štete nego koristi. Mnogo Vas pozdavlja Vaš odani Drag.12 Radovanović, pukovnik Pisao sam lično— 22. avgusta 1944. 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII Ca, k. 128, reg. br. 6/23 (S-X-500). 2  Draža Mihailović. 3  Vidi dok. br. 8. 4  Milorad, komandant Kolubarskog korpusa (teritorija tamnavskog i posavskog sreza). 5  U Sapcu se avgusta 1944. nalazio nemački 5. policijski puk, čiji je komandant bio pukovnki Jungenfeld. 6  Reč je o akciji protiv Posavskog NOP odreda, koji je dejstvo-vao na pruzi Stara Pazova — Zemun. Jedan njegov bataljon je 16/17. avgusta 1944. napao četničku Sremsku jurišnu grupu u rejonu Kupinova (Petnaest vojvođanskih brigada, Pokrajinski odbor Saveza boraca Vojvodine, Novi Sad 1953, str. 108). 7  Svetislav Sveta. 8 Aleksandar Mihailović, major, komandant Beograda (pomenuto pismo nije pronađeno). 9 Polovinom septembra 1944. u Sremu je dejstvovalo šest vojvođanskih brigada NOVJ — oko 5.300 boraca. 10 Četnički komandanti nisu imali jedinstven stav po pitanju nastavljanja akcija protiv NOV i POJ u Sremu. Tako. komandant Avalskog korpusa major Svetislav Trifković, u izveštaju od 13. avgusta 1944, predlaže Draži Mihailoviću da se akcija u Sremu odloži za bolje prilike ističući, pored ostalog, da su »snage određene sa prolaz brojno i oružjem slabe da bi se sa istima moglo ovladati Sremom« i da sve raspoložive snage treba sjediniti i angažovati za »uništenje komunista u Šumadiji«. Na margini tog izveštaja Draža Mihailović je napisao primedbu: »Već godinu dana se odlaže-« (Arhiv VII, Ca, k. 54, reg. br. 44/4). 11  Komanda Beograda. 12  Dragomir. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument