BR. 9 IZVEŠTAJ EUGENA ŠOŠTARIĆA, OFICIRA ZE VEZU IZ-BEGLIČKE JUGOSLOVENSKE VLADE SA SAVEZNIČKOM KOMANDOM ZA SREDOZEMLJE, OD 20. OKTOBRA 1944. PREDSEDNIKU VLADE O PREGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA MORNARICE NOVJ1 Kapetan korvete Eugen Soštarić Oficir za vezu sa brit. Mornaricom AFHQ Pregovori na Visu. GOSPODINU PRETSJEDNIKU KRALJEVSKE VLADE U vezi moga usmenog referata g. Pretsedniku kr. Vlade na dan 18. Oktobra o.g. pregovorima vođenim sa pretstavni-cima Partizanske Mornarice dostavljam u produženju i pismeni izveštaj. Pregovori vođeni su 5. i 6. oktobra na Visu. Četvrtak 5. Oktobar 1944. g. U Komižu stigao sam oko 11 sati u pratnji kap. korvete Montgomerva od Brit. Kr. Morn. Nakon što smo stupili u telefonsku vezu sa Štabom Partizanske Mornarice i utvrdili sastanak krenuo sam za Vis u pratnji kap. korv. Mongomerva i por. boj. br. Gilesa od Brit. Kr. Mornarice i puk. Prerado-vića2 od Partizanske Mornarice. U Visu sačekali su nas gene-ralmajor Černi,3 politički komesar Nikola4 i potpuk. Renčelj,5 sa kojima su vođeni pregovori. Otvarajući diskusiju izneo sam uslove pom. dela Casert-skog sporazuma, instrukcije primljene od g. Pretsednika Kr. Vlade pre nego što sam krenuo iz Londona, predlog Maršala Jugosl. g. Josipa Broza — Tita za postavljanje kap. boj. br. Kerna6 kao komandanta obiju mornarica i zajedničkog štaba (sporazum Min. g. Gavrilovića sa Načel. Štaba adm. Cunning-hama kap. b. b. Laingom) a takođe i dobru volju i želju Kr. Vlade i Kr. Mornarice da pomognu borbu partizana protiv zajedničkog neprijatelja. Diskutujući gornje sa generalmajorom Cernijem i polit. komesarom Nikolom dobio sam sledeće impresije: a)  Pretstavnici Partizanske Mornarice nisu dovoljno upoznati sa sadržajem Casertskog ugovora, b)  Nisu bili informirani o postavljanju kap. b. b. Kerna kao zajed. Komandanta ni o uspostavljanju zajedničkog štaba. Kao protivpredloge za saradnju sa njima oni su postavili sledeće traženja: 1.  Pošto Kr. Mornarica nije stigla odmah posle Casertskog sporazuma partizane više ne interesuje pomorski deo istog, 2.  Operativna komanda da bude isključivo partizanska što ne bi sprečavalo usku saradnju sa savezničkim pomorskim snagama. Ova saradnja treba da se ostvari preko oficira za vezu, 3.  Kr. Mornarica treba da skine grb sa zastave a da partizani ne skidaju zvezdu, 4.  Uniforma i amblemi osoblja kr. Mornarice može ostati kao do sada, i 5.  Ništa im nije poznato o objedinjavanju komande, a kako oni već imaju svoj štab nije potreban ni zajednički štab. U diskusiji ovih uslova izneo sam sledeće: ad 1) Casertski sporazum učinjen je tek u Augustu o.g. i prema njemu jedan oficir za vezu treba da bude postavljen kod adm. Cunnighama sporazumno od obih strana. Kako gen.Velebit nije biio u Londonu ništa nije moglo biti učinjeno do njegovog povratka. Čim je došlo do pristanka obiju strana bio sam odmah postavljen za oficira za vezu i hitno upućen iz Londona. Svako dalje zadocnjenje bilo je zbog lošeg vremena. U svakom slučaju objedinjavanje ili saradnja dviju mornarica ne može se izvršiti bez prethodnih diskusija i u nekoliko dana. Ne priznavanje učinjenih ugovora pak dovesti će samo do još većeg zatezanja i odlaganja momenta saradnje protiv neprijatelja. ad 2) U Casertskom ugovoru naročito je naglašeno da operativna komanda ostaje britanska. Ovo je u interesu svih savezničkih snaga koje se bore na istom teatru rata i sve pomorske snage (Američke, Francuske, Italijanske i Grčke) u ovom teatru rata operišu pod komandom Glavnog komandanta Sredozemlja. Isti ima mnogo bolji pregled nad celokupnom situacijom i može korisnije upotrebiti brodove prema potrebama u raznim rajonima a upućivati snabdevanje gde je najpotrebnije, što naravno pomaže skraćivanje rata i u interesu je svih Saveznika. ad 3) U Casertskom ugovoru tačno je naznačeno da obe mornarice plove pod istom zastavom i to plavo — belo — crvenom bez ikakovih oznaka (grba ili zvezde). Potpuno razu-mem i poštujem želju partizana da ne menjaju zastavu pod kojom su se borili, ali to isto trebalo bi dozvoliti u tom slučaju i Kr. Mornarici. Ratna zastava Kr. Mornarice nje bila zloupotrebljavana ni od koga u borbi protiv partizana ili u saradnji sa neprijateljem, već je jedino vijana na brodovima koji su radili protiv nprijatelja i za Saveznike. Pored toga napomenuo sam da britanska mornarica nije tražila promenu zastave čak ni od Italijanske ili Vichy-mornarice, protiv koje se stvarno borila u ovom ratu. Ako samo kr. Mornarica treba da menja svoju zastavu — protivno ugovoru — bilo bi to nepotrebno i suvišno poniženje. Ovakove stvari mogu se lako urediti ustavnim putem kada bude zemlja oslobođena i kada budu uspostavljene odgovorne vlasti za to i ne treba da sprčavaju saradnju u borbi. ad 5) O tome saznao sam tek kada sam stigao u Casertu. Postavljanje kap. boj. broda Kerna usledilo je na traženje Maršala Jugoslavije g. Tita a preko Ministra Spoljnih poslova g. Gavrilovića. Kod zaključenja diskusije upozorio sam pretstavnike Partizana da su njihova traženja uslovi za kapitulaciju a ne uslovi saradnje, da nisu u skladu sa Casertskim ugovorom i radi toga će odložiti momenat kooperacije, a takođe podvukao sam i važnost održavanja zaključenih ugovora. Generalmajor Cerni i polit, komesar Nikola rekli su da će se o prednjem posavetovati sa delom Glavnog Štaba koji je ostao na Visu i dati definitivan odgovor sledećeg dana. Petak 6. Oktobra 1944. g. Pregovori produženi su u petak 6. oktobra u Komiži, a u prisustvu istih lica kao dan ranije ali bez potpuk. Renčelja. Ponovno je prodiskutovano isto kao i prošlog dana a pretstav-nici Partizana dodali su pored ranijih još dva uslova, i to: a)  Kr. Mornarica da menja ime u Mornaricu Narodno--Oslobodilačkog Pokreta i da se potpuno uključi u partizansku mornaricu, i b)  Svako ko želi da stupi u Partizansku Mornaricu biće dobro došao. Posle diskusije zapitao sam da li su sve prednje tačke uslovi za kooperaciju između obih mornarica. Odgovoreno mi je da to nisu zapravo uslovi već više mišljenje Štaba Partiz. Mornarice o bazi na kojoj bi trebalo provesti saradnju kao i da Maršal g. Tito jedini može da odluči drugačije. Nakon završenih pregovora rekao sam da nemani nika-kova ovlaštenja da pristanem na njihova traženja, jer su instrukcije koje sam primio od mojih pretpostavljenih drugoja-čije, kao i da ću njihove zahteve saopštiti g. Pretsedniku Kr. Vlade. Upozorio sam ih da bi, po mom mišljenju, sa dobrom voljom na obe strane mogli dovesiti do najskorije saradnje pridržavajući se Casertskog ugovora kao i žaljenje da će uslovi koji nisu u skladu sa ugovorom dovesti do odugovlačenja zajedničke borbe protiv neprijatelja. Napominjem da sam od strane pretstavnika Partizanske Mornarice bio srdačno primljen i da su pregovori vođeni u prijateljskom tonu. Prednje dostavljam s molbom na nadležnost. Caserta 20. Okt. 1944. g. Oficir za vezu kod Gl. Komandanta Sredozemlja, Kapetan korvete: Eug. A. Soštarić 1Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, AEV, k. 196, reg. br. 14/9. Na poleđini dokumenta je otisnut četvrtasti pečat: »Kraljevina Jugoslavija — Pretsedništvo Ministarskog saveta — Kabinet« sa brojem i datumom prijema (Str. pov. br. 423, London, 11. XII. 1944) kao i zabeleška: »G. Pretsjednik video i govorio sa gen. Velebitom. U akta. 22. X. 44. Bari.« 2Ivan. 3Josip. 4Randić. 5Kazimir. 6Ivan. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument