| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 3 BILTEN DELEGACIJE JUGOSLOVENSKE IZBEGLIČKE VLADE U ITALIJI OD 21. AVGUSTA 1944. O RAZGOVORIMA IZMEĐU TITA I ŠUBAŠIĆA NA VISU 18. I 19. AVGUSTA 1944. GODINE1 Pretsednik vlade Dr Šubašić2 sa ministrima Kosanovi-ćem3 i Cankarom4 boravio je 18 i 19 avgusta na Visu, gde je konferisao sa Titom i prestavnicima Antifašističkog vijeća. U okolici Subašića postojale su dve tendencije u pogledu reša-vanja jugoslovenske krize. — Jedna od njih je išla za tim da se traži sporazum između dve zakrvljene stranke u zemlji pa pošito je već uspostavljen kontakt sa Titom da se potraži dodir i sa Mihajlovtićem. Ova grupa, u kojoj su glavni prestavnici Hrvati H.S.S., naročito je podvlačila činjenicu, da se iza Draže Mihajlovića nalazi okupljen čitav srpski narod pa bi odbijanjem sporazuma sa Dražom bila kompromitovana sva nastojanja za traženje jedne nove osnove zajedničkog života Srba i Hrvata, naročite toliko istaknuto kao što je Šu-bašić. Druga grupa tvrdi da iza Draže Mihajiovića ne stoji Srpski narod, da se građanska rat ne može izbjeći, nego da se on može samo skratiti što obilnijim pomaganjem Titove vojske, kako bi mogla u što kraćem vremenu uništiti snage Draže Mihajlovića. U toj grupi je naročito nepomirljiv ministar Savica Kosanović, koji ne samo osporava fakat da srpski narod nije okupljen oko Draže Mihajlovića, nego kvalifikuje Mihajlovića i njegov pokret kao najveću sramotu u istanji Srpskog naroda. On traži da partizanska ekspedicija na Srbiju pomogne svim sredstvima koja stoje vladi na raspolaganje, kako bi se što pre uništile »Mihajlovićeve bande«. Na Visu je pobedila, na veliku nesreću našeg naroda i naše Otadžbine ova teza o uništenju Mihajlovićeve vojske. Tome je opet mnogo doprinelo prisustvo i neobuzdana mržnja ministra Kosanovića. Posle dva dana razgovora u kojima je imalo da se prebrodi mnogo teškoća, ministar Šubašić je pristao da izda u ime kraljevske vlade jednu proklamaciju na narod u kojoj poziva sav narod da se podredi volji i komandi maršala Tita i preti onima, koji odbiju da to učine. S tom proklamacijom, kraljevska vlada je stavila sebe u otvoren neprijateljski stav prema Jugoslovenskoj Vojsci u otadžbini, kojoj je na čelu Draža Mihajlović još i sada načelnik štaba Vrhovne komande. Subašić je ipak odbio da u proklamaciji lično apostrofira i osudi Dražu Mihajlovića, pa je stoga propao pokušaj da se izda zajednička dekleracija, koju bi potpisao i maršal Tito zajedno sa ministrom predsednikom Subašićem. Zbog toga će danas ili sutra umesto jedne zajedničke proklamacije izdati dve, jer će drugu proklamaciju u kojoj se bezobzirno napada Draža Mihajlović potpisati sam Tito. Ova odluka je jedna od najfatalnijih akata u našoj političkoj historiji poslednjih godina. Njegove zle posledice neće se dugo očekivati. Međutim oni, koji istinski vole slobodu i demo-kratiju, oni koji su smeli da ne prime akt od 25 marta 1941 godine, koji je uvodio zemlju i narod u vanjsko ropstvo, sa jednakom odlučnošću odbiće ovaj novi 25 mart, koji uvodi zemlju u najcrnje unutrašnje ropstvo i u najgoru nesreću, koja jedan narod može zadesiti, građanski rat. Duh 27 marta, duh slobodarstva, duh večne težnje za ličnim dostojanstvom i nacionalnom slobodom neće se dati slomiti ni ovoga puta. 1Dokument (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, AEV, k. 348, reg. br. 7/1—2. 2Ivan. 3Sava Savica. 4Dr Izidor.
|