| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 2 IZVEŠTAJ MILOJA SMILJANIĆA, SEFA DELEGACIJE JU-GOSLOVENSKE IZBEGLICKE VLADE U ITALIJI, OD 17. AVGUSTA 1944. DRAZl MIHAILOVICU O RADU NA REŠE-NJU ČETNIČKE KRIZE NA BAZI JEDNAKOG TRETMANA ČETNIKA I PARTIZANA1 Bari, 17-og avgusta 1944 god. Poštovani Gospodine Đenerale, Imajući veću slobodu kretanja i putovanja, juče sam došao avionom iz Rima u Bari, sa glavnom zadaćom da dođem u vezi sa g. g. Pribićevićem2, Bjelajčićem3 i Kovačem,4 kao i sa Zvonkom5 i da nastojim da svima njima bude dozvoljeno da bar dođu kod nas u Rim, kako bi se mogli dogovorati i zajednički odlučivati o daljem našem radu. Juče i danas mogao sam se videti i razgovarati sa svima. G.g. Pribićević, Bjelajčić i Kovač stanuju u varoši; svako ih može posetiti, ali treba »dozvola«. Njima ne dozvoljavaju slobodu kretanja. Englezi u glavnom zameraju zašto nisu bili obavešteni o njihovom dolasku.6 Amerikanci sve čine da objasne, kako je stvar protekla, ali ni oni ne mogu sve odjednom da urede, a ne žele ni da se zameraju Englezima. Meni su kazali da govorim sa Dr Šubašićem, kada se kroz dva dana bude vratio sa Visa. Još jedno sam primetio razgovarajući sa Englezima u vezi sa dolaskom ove grupe. Oni prigovaraju da g.g. Pribićević i Bjelajčić nisu doneli nikakav novi elemenat za rešavanje naše krize, pošto su samo izjavili da su došli da obaveste savezničku javnost o stvarnoj situaciji u zemlji. Englezi smatraju da to obaveštavanje samo još više zaoštrava i otežava rešenje krize. Ja sam nastojao da objasnim da je »obaveštavanje o situaciji« samo sredstvo da bi se došlo do glavnog cilja na kome svi radimo i zbog koga su i oni došli t.j. za rešenja naše krize putem nalaženja jednog poštenog i pravednog sporazuma između nacionalnog i partizanskog fronta. Zvonko je privremeno u bolnici i u pogledu njegovog izlaska i slobode kretanja nema za sada ograničenja. Kako smo na našu situaciju gledali poslednjih dana u Rimu, to ćete videti iz pisma koje Vam po ovoj istoj prilici šalje Zivko, a koje je pisano prekjuče.7 Naše gledanje na tu situaciju naročito je bilo pod dejstvom razgovora koje su u Rimu imali Dr Krek8 i njegova grupa sa g. Cankarom,9 sada članom Dr Subašićeve vlade. G. Cankar je do sada jedino bio u Rimu, jer su Dr Subašić i Kosanović10 prošli kroz Neapolj11 i Kazartu, gde je sada štab đen. Vilsona i gde su imali sastanak sa Cerčilom i Titom. Iz Kazerta, Dr Subašić i Tito, sa ambasadorom Stivensonom12 i brigadirom Mak Leinom13 došli su u Bari i 15og ov. mes. posle podne otišli za Vis.14 Sa njima su i Dr. Kosanović i Cankar. Ovde će biti natrag u subotu 19og ov. mes. Nadati se da ću imati prilike da se sa svima njima viđam ovde. Obaveštenja koja je g. Cankar dao Dr Kreku bila su dosta impresionantna, a valjda se to i htelo. G. Cankar je u glavnom rekao: »Mi smo od Engleza i Rusa stavljeni pred zid. Sva njihova sila je Titu na raspoloženju. Tito je njihov mandator za vojničku i administrativnu okupaciju Jugoslavije, kojoj se čini naročita čast, što je neće okupirati savezničke trupe (to je međutim slučaj sa svima savezničkim zemljama). Isto će biti i sa Grčkom, gde će okupacija i administracija biti sprovedene od sadašnje grčke vlade i njenih vojnih jedinica. Za sada se zna sigurno da će Rusi okupirati Rumuniju i Mađarsku, a Anglo Amerikanci Austriju. Za Bugarsku se još ne zna, jer je to zbog Turske još viseće pitanje. Za nas je najvažnije što je u Jugoslaviji Tito mandator saveznika. Okupacija Slovenačke neće biti teška, jer je domobran slab, a ako se neko protivi, biće odmah likvidiran. U Hrvatskoj, sadašnja domobranska vojska brzo će se raspasti. Najteži problem je Srbija, ali će se na nju psihološki dejstvovati ruskom okupacijom Mađarske i Rumunije, davanjem Titu potrebnog moralnog prestiža a osim toga on će raspolagati, pored snaga koje danas ima u Crnoj Gori i Hrvatskoj, još i makedonskim i arbanaškim partizanima«. Ovako je od prilike govorio G. Cankar da bi ubedio Dr Kreka u potrebu da se ne protivi njegovoj saradnji u vladi Dr Subašića. Dr Krek ostao je dosta nepokolebljiv, a drugi klerikalci bili su još odlučniji. Cankar je bio nezadovoljan, jer nije uspeo da ih dobije za svoja gledišta i čak je u jednom momentu izjavljdvao da će se povućii iz ivlade Dr Subašića, pošto ne može da snosi odgovornost za njenu politiku. Dr Krek ponavlja da bi on želeo izbeći krvoproliće i verovatno je da neće biti odlučan u davanju instrukcija svojim ljudima u Slovenačkoj da se okupe u redove otpora protiv partizanstva. Držanje ljudi na terenu moglo bi mu povratiti moral. Ja sam nastojao da ovde u Bariju, kod Engleza i Amerikanaca proverim ova tvrđenja G. Cankara i nemam utisak da: još ima mašta definitivna uređenog u našem pitanju. Jedno izgleda sigurno: da saveznici neće sa svojim trupama okupirati Jugoslaviju već to ostavljaju nama. Pošto ne vide kako bi se praktično mogla sprovesti okupacija i administracija zemlje od dva suprotna fronta. Englezi da bi još zadovoljili i Ruse, naginju za Titova rešenja. Tito je zbog toga i pokušao da pokaže da je u sitanju da preovlada celom našom teritorijom, ali danas svi vide da u tome, bar do sada, nije uspeo. Verujem, čak ako bi danas i postojala namera da se Titu prepusti vojna okupacija Jugoslavije, ta će se odluka morati izmeniti, kada se pokaže da on to nije u stanju da izvede. Vrlo je važno što večeras odlazi za Vaš štab nova američka vojna misija, čiji je šef naš prijatelj.15 Tu misiju šalje američka vojska i cilj joj je da ispita pod kojim bi okolnostima i u kojem opsegu Vaše trupe mogle intervenisati protiv Nemaca. Pre nedelju dana rekao mi je G. Murphv,16 američki politički savetnik kod đen. Vilsona da ćete imati bezrezervnu pomoć američke vlade, čim bi započeli vojnu akciju protiv Nemaca. Jedan viđeni član sovjetske delegacije rekao mi je pre dva meseca da će sovjetska vlada biti prva da pošalje svoju misiju kod Vas, čim bi počeli borbu protiv Nemaca. Sada imate nadležne amerikanske vojne faktore i preko njih ćete moći mnogo učiniti. Svi amerikanski servisi ovdje po-držaće njihove predloge. Zamolite ih da oni budu posrednici i kod Engleza, jer bez engleske saradnje ništa se na ovom sektoru ne može postići. Mi radimo da Zivko dođe direktno u vezu sa vrhovnim štabom đen. Vilsona, naročito sa njegovim diplomatsko-poli-tičkim savetnicima: Englezom Mak-Milanom17 i Amerikancem Murphyjem. To će se, nadamo se, ostvariti u skorom vremenu. Ja sam zbog toga bio pre nedelju dana kod G. Murp-hy-ja u Kazerti. On nam je vrlo naklonjen, a takvo je i politika njegove vlade, da se ne meša u naše unutrašnje stvari pomažući jednu stranu (Titovu) u borbi protiv druge strane. Mak Milan, razume se, sprovodi politiku svoje vlade, ali čujem sa sigurne strane, da ne samo što nije protivan, već je i naklonjen nacionalno - demokratskom bloku. Ambasador Stivanson bio je pre nekoliko meseci odlučno protivan partizanima, ali se sada priklonio opštoj liniji, kao discipliniran pretstavnik Forenj-Ofisa. Niko od njih nema kuraži da odstupi od vladine linije ili da preduzme makakvu inicijativu kojom bi se pomoglo da se ta linija koriguje. Mladi brigadir Mek Lein fanatično podržava Tita i uobrazio je da će mu to doneti veliku slavu i prestiž u Vel. Britaniji. On ima ambicije da postane ništa manje nego naslednik Čerčila, ali ga u Engleskoj svi mrze i napadaju. Dr Subašić još nije našao put svojoj vladi; imam utisak da se još za jedan mesec dana neće ni u čemu definitivno ,an-gažovati. Iz amerikanskog izvora čujem da će kroz desetak dana poći u Moskvu i tek po povratku preuzeti neke određenije mere. Za sada se još uvek pogađa sa Titom. Englezi i Amerikanci uvek su u uverenju da Titov pokret nije komunistički, a u koliko i jeste, da se oni naročito Englezi više ne boje komunizma. Mnogo ih više interesuje što ih Tito uverava da nije za priključenje Jugaslavije Sovjetskoj Uniji. Tito isto tako tvrdi da ima polovinu srpskog naroda uza svoj pokret i da je za davanje punih demokratskih sloboda. Ko god mu se ovde javi, bez obzira na političku prošlost, odmah ga prima i obećava položaje. Englezi ne dopuštaju gledište da je borba partizana protiv četnika borba protiv srpskog naroda. Oni u razgovorima uvek nastoje da to odvoje, dok mi nastojimo da dokažemo da nacionalni pokret ima narod Srbije za sobom i da se to mora poštovati. Amerikanci su takođe ovog gledišta. Upozoravam Vas da se mnogo operiše sa faktom da je Titov pokret nešto novo i napredno kako u pogledu političkom tako i u socijalnom pogledu, dok nacionalni pokret zadržava stare forme. O tome voditi računa i u rezolucijama i u vašoj propagandi. Isto tako pro-Titovska propaganda tvrdi da je samo Titov pokret u stanju da narodima Jug. da potrebnu harmoniju, dok je nacionalni pokret pan-srpski i hegemonistički. O tome moramo svakodnevno da raspravljamo sa strancima. Iz svega ovoga možete videti koji su problemi koji se postavljaju i Vama u zemlji i nama van zemlje. 1° Politička i vojnička rehabilitacija nacionalno-demokrat-skog fronta. 2° Obrazovanje nove vlade bilo sa jačim učešćem Srba (Dr Šubašić čak govora da bi on i predsedništvo rado ustupio Srbima) ili sa direktnim učešćem predstavnika dva bloka. Ovo poslednje vrlo bi teško došlo partizanima zbog dosadašnjeg tvrđenja da je nacionalni front izdajnički. 3° Traženje načina za koordinaciju vojničke akcije protiv Nemaca. 4° Traženje modusa za privremenu administraciju zemlje bez savezničke okupacije. Izlažući Vam sve ovo, Molim Vas da primite moje iskreno poštovanje i pozdrave Mil. D. Smiljanić P. Pismo prepisati za dr Đuru19 Pismo mi vratiti.20 1Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 20, reg. br. 15/1 (VK-Y-682/3a). 2Adam. 3Dr Vladimir Belajčić. 4Ivan. 5Vučković. 6O dolasku Adama Pribićevića, Vladimira Belajčića i Ivana Kovača u Italiju vidi dok. br. 156 i 192. 7Uz taj stav na originalu Draža Mihailović je napisao: »Nije dobiveno.« Vidi dok. br. 52. 8Miha, vođa Slovenačke ljudske stranke. 9Dr Izidor, ministar prosvete i ministar pošta, telegrafa i telefona u vladi dr Ivana Šubašića. 10Sava Savica, ministar unutrašnjih poslova, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i ministar građevina u vladi dr Ivana Šubašića. 11Tako piše u originalu. 12Ralf Stivenson (Ralph Stevenson), britanski ambasador kod ju-goslovenske izbegličke vlade. 13Maklin Ficroj (Maclean Fitzrov), britanski brigadir, šef vojnih misija pri VS NOV i POJ. 14O tom susretu na Visu vidi prilog I, dok. br. 3. 15Radi se o dolasku američke vojne misije u štab Draže Mihai-lovića (vidi dok. br. 60). 16Robert Morfi (Robert Morphy). 17Harold Makmilan (Harold Macmilan). 18Miloje. 19Dr Đura Đurović, sekretar četničkog CNK. 20Tu belešku je dopisao Draža Mihailović.
|