PISMO DRAŽE MIHAILOVlĆA OD 1. DECEMBRA 1944. KOMANDANTU KOMANDE SARAJEVA O UBACIVANJU ČETNIČKIH I GESTAPOVSKIH DIVERZANTSKO-TERORISTIČ-KIH GRUPA U SRBIJU1 1/XII 1944 Dragi g Borota,2 Primio sam Vaša pisma od 30/XI i od danas.3 Ovim putem ću Vam odgovoriti na Vaša glavna dva pitanja. 1 — Beć.4 sa njegovim ljudstvom može biti primljen i prebačen u Srbiju.5 Veoma je važno da niko ne zna za njihovo nabacivanje u Srbiju pa čak ni dolazak kod nas. Naš svet suviše mnogo priča i ja dobro krijem još odavde sve one koje ubacujem.6 Zato ćemo prihvat Beč. sa njegovim ljudima or-ganizovati tako da niko ni ovde ne zna za njih. Pitanje je samo da li je bolje da ih prebacimo iz oblasti Semberije ili u oblasti Višegrada. To kao i sve detalje dogovorićemo se kad dođete kod mene. 2 — Sto se tiče Jefte7 budite uvereni da o njegovim ma-hinacijama ja ništa ne znam. To radi preko njega njegova grupa. Zato mi je važno da ispitate šta to Jefta radi i za čiji račun. Prebacite tamo da tamo stalno oklevaju i kao uvek se za-docni.8 O tome Vam mogu samo usmeno govoriti. Pozdravlja Vas Čiča9 PS koverat je adresiran mojom rukom. 1  Original (pisan olovkom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 18, reg. br. 41/7 (VK-X-89). Pismo je pisao Draža Mihailović. 2  Gojko; preko njega je Vrhovna komanda održavala vezu sa Nemcima u Sarajevu. Opširnije o tome vidi depeše u dok. br. 133, 156 i 192. 3  Ta pisma nisu pronađena. 4  Božidar Boško Bećarević, do bekstva iz Srbije u Beč (početkom oktobra 1944) bio je šef 4 (antikomunističkog) odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda. U Beču je, po nalogu Gestapoa, radio na organizbvanju i pripremanju grupa za izvršenje diverzantsko--terorističkih zadataka u Srbiji. U borbi protiv NOP-a Specijalna policija Uprave grada Beograda je aktivno sarađivala sa četnicima Draže Mihailovića. Sa njenim organima je bio povezan Aleksandar Mihailović Šaša, major, komandant Beograda. U izveštaju od 28. avgusta 1943. generalu Miroslavu Trifunoviću, A. Mihailović piše da je direktive za saradnju dobijao od Vrhovne komande, ali da nerado prima sugestije za saradnju sa šefom Specijalne policije, Ilijom Paranosom. »... Ćela njegova policija je minirana (pridobijena za saradnju — nap. red.) i bez njegove pomoći, a tamo gde je nama interesantno, Gubarev i Bećarević, on nema nikakvog uticaja«, između ostalog, piše u tom izveštaju (Arhiv VII, Ca, k. 127, reg. br. 1/1). Specijalna policija je sa četnicima sarađivala i u konkretnim akcijama protiv pripadnika NOP-a. Njenih 70 agenata, čačanska brigada 2. ravnogorskog korpusa i pripadnici SDS su 28. februara 1943. u selu Vapi (kod Čačka) uhvatili četiri člana Okružnog komiteta KPJ za Cačak (kasnije su ih sve streljali) i zaplenili partijske materijale i arhivu komiteta. O tome je komandant Cačanske brigade kapetan Milorad Ristović, 3. marta 1943, obavestio Dražu Mihailovića istakavši da je ta akcija u saradnji sa SDS »najveći uspeh čišćenja u ovom delu Srbije« (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 9/1). Na ovo je Draža Mihailović 4. marta 1944. odgovorio: »Zbilja ste postigli veliki uspeh u s. Vapi. Vidi se iz samih funkcija potčinjenih komunista... Ako ima interesantnih stvari u njihovim knjigama i propagandnom materijalu, pošaljite mi hitno« (Arhiv VII, Ca, k. 297, reg. br. 1/1). 5 i6 Reč je o ubacivanju diverzantsko-terorističkih grupa u Srbiju sa zadatkom da se povezu sa preostalim članovima četničke organizacije i svim ostalim protivnicima NOP-a i da izvođenjem sabotaža, diverzija i terora onemoguće razvoj i učvršćenje narodne vlasti. U dokumentu Vrhovne komande JVUO od 4. decembra 1944 (sačinjenom u obliku elaborata i sa originalnim potpisom Draže Mihailovića) detaljno su precizirani uloga, zadaci, ustrojstvo i školovanje tih grupa. U poglavlju tog dokumenta, »Predlog za akciju u Srbiji«, kon-statuje se da su četničke jedinice bile »prinuđene da Srbiju napuste« a pošto je »ovo napuštanje bilo naglo, čitava organizacija je srušena, veze pokidane, a narod ostavljen bez zaštite i podrške«. U takvoj situaciji treba »da se Srbiji pomogne, što neće biti teško s obzirom na zauzetost glavnih partizanskih snaga na drugoj strani i na nesavršenosti njihove administrativne organizacije zemlje« — piše, dalje, u dokumentu. Zatim se izvodi zaključak da se, kao hitna mera, nameće organizacija otpora u Srbiji »preko ubačenih u nju naših odreda« i da je potrebno »svetu objasniti i dokazati da je u Srbiji ugrožena demokratija«. Iz toga proizilazi da je, pored ostalih, i jedan od ciljeva te organizacije »da se narod psihološki i psihički pripremi za predstojeće izbore, koje saveznici predočavaju«. Te terorističke grupe kao »novi borci Jugoslovenske vojske u Otadžbini treba da se nazovu savremenim imenom komandosa«. Komandosima rukovodi Komanda kraljevskih komandosa čija su prava i dužnosti precizirani« Privremenom uredbom o ustrojstvu Komande kraljevskih komandosa (Uredba 101)«. Uredba predstavlja drugi deo pomenutog dokumenta. Njegov treći deo je »Naredba br. 102. načelnika Štaba Vrhovne komande JVUO za 4. decembar 1944« o »ustrojstvu škole za kraljevske komandose Jugoslovenske vojske u otadžbini« (Arhiv VII, Ča, k. 11, reg. br. 1/12). Pored ostalog, vidi dok. br. 156, 162 i 192. 7 Redakcija nije uspela da utvrdi o kojem je licu reč. 8 Radi se o dobijanju oružja i municije od Nemaca (vidi dok. br. 121, 156 i 192). 9 Jedan od pseudonima Draže Mihailovića. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument