RAPORT POMOĆNIKA KOMANDANTA SRPSKOG UDARNOG KORPUSA OD 26. NOVEMBRA 1944. KOMANDANTU KORPUSA DA SE KORPUS PREDA ANGLOAMERIČKIM TRUPAMA1 ĐENERAL BORIVOJE K. JONIĆ 26. novembra 1944 godine s. LUKE KOD ČAJNICA KOMANDANTU SRPSKOG UDARNOG KORPUSA DIVIZISKOM ĐENERALU GOSPODINU STEVANU RADOVANOVIĆU Kao bivši komandant Srpske državne straže koji je na dan 6 oktobra 1944. godine stavio sebe u SDS, na raspoloženje pret-stavniku vrhovne komande na teritoriji Srbije diviziskom đene-ralu G. Miroslavu Trifunoviću i kao Vaš pomoćnik, čast mi je ukazati na izvesne veoma značajne činjenice po Srpski udarni korpus i namere Vrhovne komande. One su sledeće: 1) Saopštavaju se izvesni momenti koji su značajni po surt-binu pripadnika SUK. kao izrazitih nacionalista, monarhista i amerikanskih i engleskih saveznika. Međutim se ne saopštavaju mere koje se od strane Vrhovne komande preduzimaju da se ti sudbonosni momenti iskoriste. Pripadnici SUK. očekuju rezultate koji se prema podacima koji se pružaju o saveznicima mogu lako i brzo da ostvaruju, ali do ostvarenja ne dolazi. Razlozi neuspeha u ostvarenju sa pripadnicima SUK. ne saopštavaju. Nastaju bolna razočarenja i ljudstvo očajava i traži spasa na sve strane, ne preza ni od napuštanja jedinica.2 2)  Pripadnici SUK. nemaju opreme, naoružanja, municije, komore, novaca ni za duvan ni za voće,, sanitetskog materijala, hrana je oskudna, većinom jedared dnevno se jede sa 1/4 hleba na dan ili sa 1—-2 krompira mesto hleba.3 Porodice pripadnika SUK-a su ostale nezbrinute, izložene uništenju, interniranju, gladi, smrzavanju i t.d. Vreme rastanka i nezaštićenosti se produžava a očajanje raste. 3)  Maršal Tito svakodnevno objavljuje amnestiju za sve četnike i nacionaliste. Rok je 15 januar 1945 godine. Ljudi se kolebaju, broje dane i boje se da ih vreme i kilometarske udaljenosti ne izdadu i onemoguće ni od Tita pruženu kotvu spasenja za njih i njihove porodice. Potrebno je pružiti stvarno nacionalistima i njihovim porodicama nešto više nego što im nudi Maršal Tito. 4)  U SUK-u ima veliki broj Bosanaca, Hercegovaca, Crnogoraca i Ličana. Magnetskom snagom ih privlače njihovi zavičaji. Ima indicija da se mnogi spremaju da odu u svoj zavičaj. Onda će SUK ostati sa malim brojem Srbijanaca, koji će sledovati pri-meru njihove braće iz ovih krajeva. 5)  Pripadnici SUK-a žele da vide i čuju Vrhovnu komandu i Saveznike. Spas leži u tome da treba da Vrhovna komanda preda svoje nacionalne vojnike i da reši pitanje Kralja i nacionalista. 6)  Grubost, pretnje, grdnja i streljanja nemaju sada pri-mene i mesta. Oni su za robijaše i zločince a naši ljudi monarhisti i nacionalisti nisu ni robijaši ni zločinci. Preki sudovi nisu nikakav lek. Naprotiv Maršal Tito ne preti prekim sudovima i streljanjima već preko savezničkih radio stanica pruža amnestiju i pomirenje. Ovo se nesme da prenebregne jer je to vrlo opasna činjenica. Nema se vremena ni mesta za isterivanje prinudne discipline putem prekih sudova i streljanja. Neprijatelj je vrlo opasan, lukav i za sada neograničeno moćan i podržavan od saveznika. Ljudstvo rezignirano i u očajanju govori: »Predajte nas saveznicima odmah pa makar i kao zarobljenike a ne dozvoljavajte da dani prolaze a mi se topimo kao sneg bez odela, obuće, hrane, oružja, municije, sanitetskog materijala i bez prijatelja saveznika i zaštitnika«. I zbilja, ako drugog izlaza nema, neka postanemo i zarobljenici onih koje smo do sada smatrali saveznicima. Neka nas naš ljubljeni Kralj jedared već jednom vidi pa makar i kao savezničke zarobljenike. Biće nam lakše kada On bude bliže nama. Poslednji časovi se približavaju, moramo ih iskoristiti. Molim da se ovaj moj izveštaj dostavi Vrhovnoj Komandi kojoj sam ja kao i svi pripadnici SUK-a svom dušom odan i za koju sam radio i žrtvovao se do maksimuma od 1941 godine pa do danas. SA VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU. ŽIVEO KRALJ PETAR II ŽIVEO DRAŽA MIHAILOVIĆ POMOĆNIK, BRIGADNI ĐENERAL Bor. K. Jonić s.r. GRB SRPSKI UDARNI KORPUS JUGOSLOVENSKE VOJ. U OTADŽBINI Pov. Broj 31 26. novembra 1944. g. POLOŽAJ KOMANDANTU SRBIJE. — Prednji raport pomoćnika mog dostavljam Komandantu s molbom da se dostavi Vrhovnoj Komandi. G. đeneral Jonić bio je komandant Srpske državne straže i kao takav stavio je Srpsku državnu stražu na raspoloženje Vrhovnoj Komandi, ma da je mogao svu SDS da raspusti, kako je i dobio naređenje od đenerala Nedića. On, kao nacionalista koji je za 2 1/2 godine svoje službe to i pokazao pomažući pokret đenerala Draže Mihailovića u svima pravcima nije hteo da SDS raspusti već ju je stavio na raspoloženje Vrhovnoj Komandi i đeneralu Draži Mihailoviću. Pa prema tome, on je uzeo na sebe i odgovornost prema ljudima — stražarima — koje je stavio na raspoloženje Vrhovnoj Komandi a te ljude uzeo je i na dušu te mora da brine o njima i njihovoj sudbini, čega je i rezultat ovaj njegov raport za koji smatram ne samo da je umesan i opravdan već i preko potreban sa kojim se u svemu slažem. KOMANDANT, Divizijski deneral, Stev. M. Radovanović s.r. Da je prepis veran svome originalu, tvrdi i overava: AĐUTANT PUKOVNIK, Voj.4 Petrović KOMANDANTU 2. DIVIZIJE.— Prednji overeni prepis dostavlja se s molbom na uviđaj i saopštenje kome treba. P Z K AĐUTANT, PUKOVNIK, Voj. Petrović M.P.5 Bor. K. Jonić s.r. 1  Overen prepis originala (pisanog na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 102, reg. br. 14/5 (S-V-17343). 2  U raspisu od 24. novembra 1944, Štab Srpskog udarnog korpusa obaveštava potčinjene da je od komandanta Srbije primio dopis br. 584. od 22. novembra 1944. u kome se konstatuje da je »kod mnogih starešina zavladala malodušnost« koja se »prenosi i na vojnike, čime se slabi njegova borbena sposobnost i ruši moral«. U daljem tekstu komandant Srbije ističe: »Iako nerado, moram da navedem primer komunista. Oni nisu nikada klonuli, iako su bili u mnogo težim situacijama nego mi. Oni nikada nisu prestali da budu borbeni i zato nisu propali, iako su bili svi uslovi da propadnu. Mi nismo odbačeni od saveznika. Nijedan od saveznika, nije nikada zvanično rekao, da ne priznaje snage denerala Mihajlovića kao borbene grupe, iako su nam prigovarali slabije angažovanje. I danas to oni ne izjavljuju. Iako nam ne šalju pomoć, oni to ne Čine ni komunistima, koliko mi vidimo tamo gde nisu u borbi. Naši politički organi u inostranstvu rade na tome da budemo prihvaćeni onako kako to neće biti poniženje za nas. I rešenje toga se uskoro očekuje. Sto se to ne objavljuje i'ne propagira, razlog je u našem načinu rada i obaveštavanja, t.j. da ono što saopštimo bude definitivno, sigurno i tačno« (Arhiv VII, Ča, k; 102, reg. br. 13/5). 3 U vezi sa snabdevanjem, Štab Komande Srbije je 27. novembra 1944. dostavio štabovima potčinjenih jedinica sledeće obaveštenje: »Pojedine jedinice mi se obraćaju po materijalnim pitanjima tražeći da im se dodeljuju materijalna sredstva. Ova komanda ne raspolaže nikakvim materijalnim sredstvima, a novčana sredstva kojim je raspolagala sve je razđelila jedinicama, te neka se jedinice više ne obraćaju« (Arhiv VII/Ča, k. 21, reg. br. 41/3).  4 Vojišlav. 5 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab broj.. .« (brojčana oznaka štaba nečitka). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument