APEL STEVANA MOLJEVIĆA OD 9. NOVEMBRA 1944. NARODU BOSANSKE KRAJINE DA SE UJEDINE U BORBI PROTIV NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA NARODA JUGOSLAVIJE1 Slobodne srpske planine 9 nov. 1944. Draga braćo, Znam da očekujete vesti od mene kao i ja od Vas, jer u teškoćama svaka se nedaća lakše snosi kada se braća jedan na drugog osloni, kad izmene misli i dogovore se. Teške su prilike u kojima se danas nalazi srpski narod. Ali je teška bila i sva naša narodna prošlost, pa su se naši pretci rvali sa svim poteškoćama i othrvali se. Za nas je to danas utoliko lakše što već može da se dogleda i kraj našim mukama i stradanjima. Vrlo bi nezgodno bilo i po nas i po našu narodnu budućnost da sad, pod kraj rata, malakšemo, posle tolikih muka i stradanja, posle tolikih herojskih napora. Valja da izdržimo pod svaku cenu — izdržati znači pobediti. Valja da se pokažemo dostojni naše prošlosti, da budemo dorasli svim poteškoćama koje nas još očekuju, ali koje su, kako svi znaci govore, pri kraju. Valja da budemo svesni da je u našim rukama sudbina ne samo naša, već i našeg potomstva, da budemo svesni naše moći da ostvari svoj istorijski zadatak. Da bi izdržali do kraja, valja da budemo složni i povezani — brat uz brata, selo uza selo, oblast oslonjena jedna na drugu. Srpstvo ujedinjeno u stradanju i bolu, valja da bude ujedinjeno i u borbi. Ako tako bude, ono će biti ujedinjeno i u pobedi i moći da ostvari svoj istorijski zadatak. Da izdržimo do kraja, valja da gledamo na đenerala Dražu Mihailovića koji stoji pred nama. Sva je naša sreća, u ovoj velikoj narodnoj nesreći što se u ovim teškim danima našao jedan neosporan autoritet, koji pretstavlja našu borbu, naš otpor i sve naše narodne težnje. Taj autoritet oličen u đeneralu Mihai-loviću, valja po svaku cenu da očuvamo. Danas, ako ikad, valja da održimo opštu narodnu disciplinu. Samo tako ćemo moći da se odupremo, i mi i narod bezobzirnom uticaju neprijateljske propagande i da očuvamo veru, koja je prvi uslov za uspeh i pobedu naše stvari. Znam da je invazija Titovaca u Srbiju delovala na vaše duše. Ali svi su znaci da stojimo pred promenom situacije, najpre u ostalim zemljama koje su u položaju sličnom našem, a onda neminovno i kod nas. Čuli ste izjave g. Ruzvelta pred Cerčilov odlazak u Moskvu, smenu američkog generala kod Can-Kaj--Seka, odbijanje pomoći od strane amer. komun. stranke pri pret. izborima. Nije bez interesa i smena g. Kordela Hala i dolazak g. Stetiniusa i njegova izjava od juče. U pogedu držanja Engleske značajan je odlazak g. Vilsona, komandanta za Srednji Istok, koji je bio skloniji Titu i više ga pomagao nego li je bila intencija engleske vlade i dolazak g. Aleksandra na njegovo mesto. Najinteresantnija je debata u Donjem domu povodom događaja u Grčkoj, kojom prilikom se g. Cerčil svom snagom oborio na levičare i jasno izjavio kako on zamišlja slobodno glasanje i demokratiju. Spoljna će se situacija izmeniti nezavisno od nas, čim zemlja bude očišćena od okupatora. Ali mi moramo, nezavisno od toga, da izdržimo i da izmenjenu situaciju dočekamo spremni — složni i ujedinjeni — s jasnim pogledima u budućnost, da znamo šta hoćemo. Mi već sad moramo da pokažemo saveznicima da smo dorasli da u zemlji obezbedimo red i poredak i da je uredimo na demokratskim načelima u duhu sadašnjeg vremena. Tu nam se sloga sa muslimanima i Hrvatima pokazuje kao prvi uslov za sređenje prilika. Eto, to je, braćo, što sam imao da vam ovom prilikom kažem i da vas zamolim da istrajete i da održite veru u narodu, kako bi Krajina i u ovoj završnoj fazi naše narodne borbe dokazala da nije izostala ni iza jedne srpske oblasti. U to ime šaljem vam svoej tople, bratske pozdrave, uvek u mislima s Krajinom. vaš. St. Moljević 1 Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 14, reg. br. 50/2 (VK-P-476). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument