|
BR. 14
IZVEŠTAJ ČETNIČKIH KOMANDANATA IZ HERCEGOVINE 18. JANUARA 1943. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA KOD GRAČACA I STANJU KOD ČETNIKA DINARSKE ČETNIČKE DIVIZIJE1
PRILOG2
Po dolasku u Gračac na dan 17.1. ov. god. sve starešine Hercegovačkih trupa (komandanti bataljona i komandiri četa) izjavili su želju da saimnom govore o događajima koji su se odigrali 14. i 15. I., kao i o onome što je prethodilo ovome.3
Istoga dana u 16.30 časova sastao sam se sa gore označenim starešinama i tom prilikom su mi svi izjavili sledeće:
Došli smo u Dalmaciju i Liku da pomognemo braći Srbima i da ih oslobodimo komunističke kuge, koja ih mori. Došli smo da izgubimo svoje živote ne misleći na sebe i svoje porodice, koje smo već prežalili. Mislili smo da će mo u zajednici sa domaćima, četnicima, nacionalistima, osloboditi njihova sela i polja i da ćemo se zadovoljni vratiti u svoju Hercegovinu, a njih isto take ostaviti da čuvaju svoju oslobođenu grudu. Verovali smo u njih, i mislili smo da je sveta dužnost da Srbin Srbina pomogne i da je samo u slozi i spas Srpstva.
Ovo što se desilo u Gračacu 14. i 15.1, sve nas je vrlo mnogo razočaralo. Od strane domaćih četnika,4 koji su bili određeni da čuvaju Gračac bili smo izdani, zbog čega blagodareći samo slučaju, nismo skoro svi izgubili glave. Po dolasku u Gračac primetili smo:
Starešine četničkih jedinica nisu dovoljno vodile računa o poverljivosti službenih stvari, već su o njima govorili i na mestima gde to zbog neprijateljske špijunaže, nije smelo da se čini.
Starešine nisu dovoljno vodile računa o svojim ljudima. Bili su vrlo malo sa njima. Gde ko stanuje, šta jede i uopšte kako živi nije ih mnogo interesovalo. Ljudi su bili prepušteni sami sebi. Nisu držali govore četnicima.
Kancelarija je bilo mnogo i u njima rad je bio kao i za vreme mira. U njima su bili zaposleni mnogi oficiri. Na hartiji u izveštajima imali su divizije i armije, a u stvari, na terenu, nisu imali ništa.
Svi su vodili trgovinu sa velikom zaradom tako, da smo 1 cigaretu plaćali 3-7 dinara.
Organizacija jedinica bila je slaba, jer za vreme borbe nije se nigde pojavila ćela četnička jedinica, već su se pojedinci uvlačili u naše redove.
Ljudstvo — četnici nepouzdani, partizanski petokolonaši. Sami su ubili nekoliko svojih oficira.
Starešine nemaju upliva na svoje četnike. Po izjavi naroda, sve starešine od ranije nisu se dugo zadržavale, već su se izvlačili u druga veća mesta, izgovarajući se na neke specijalne dužnosti. Kada je bila evakuacija Italijanske vojske iz Gračaca,5 oficiri su prvi pobegli sa svojim stvarima u Knin. Odmah posle ovoga nastalo je rasulo.
Kapetan Tomašević6 bio je odličan. Vrlo pošten. Njegova brigada je bila odlična. Verovao je ljudima, zbog čega je i stradao. Starao se da sve ranije greške ispravi, ali nije mogao da uspe. Trudio se je mnogo.
Za vreme borbe neki oficir sedeo je u kancelariji i pisao je izjašnjenja potčinjenima.
Starešine sede stalno u žici, a ne idu u borbu.
Za vreme napada partizana meštani se nisu borili, već su sedeli po kućama, spavali, a neki jeli i pili po kafanama. Naše patrole upućene po kućama da isteruju domaće četnike imale su u ovome velike muke, jer niko nije hteo da ide dok nije upotrebljena sila.
Bukov Vrh,7 Gradina8 pali su bez puške, jer su Kosovci9 izdali. Njih 95 nedostaje, jer su svi prišli partizanima. Na Bukov Vrh svakoga dana nosila se voda za četnike. Međutim 14. I. javili su isti da im voda nije potrebna. Ovo nas dovodi u sumnju, da je ova tačka možda još u toku dana predata partizanima. Na ovoj tačci ostavljeno je partizanima sve naoružanje (2 p. m., 2 m, 1 bacač). Po svemu izgleda da su četnici Kosovske brigade i brigade »Vožda Karađorđa« i ranije imali veze sa partizanima.
Na k. 616 (Duks) bilo je kao i na Bukovom Vrhu. Neki četnici su napustili ovu tačku imajući pri sebi pušku i 135 metaka.
U našu braću četnike Dalmatince i Ličane razočarali smo se i izgubili smo poverenje u njih. Vidimo da se i sami mnogo ne trude za svoju slobodu. Radi ovoga molimo Vas da nas više ne razdvajate i da od sada naša cela grupa bude na jednom mestu, bilo za vreme operacija ili odmora i čekanja na ove. U borbu sa drugima ne želimo da idemo, jer se bojimo ponovnih izdaja.
Od Ličana jedino imamo poverenje u Vučipoljce, čiji je komandir Dušan Kesić.10 Oni su odlični i uvek su na položaju.
Brigada11 »Gavrila Principa« odlična je i u nju imamo puno poverenje i sa njom hoćemo rado da sarađujemo.
Ovdašnju klimu mnogi ne podnose, pa se često i razboljevaju. Voda je isto tako slaba. Živimo pod teškim higijenskim uslovima, ali se izdržava jer se nadamo da ćemo uskoro svršiti posao i otići kućama. Veša nemamo i to nam je najgore.
Još jednom Vas molimo da nas prikupite zajedno.
Prednju izjavu sastavili su komandanti bataljona i komandiri četa, potpisali je i predali mi je. Dostavljam je s molbom na uviđaj. Sporazumno sa Italijanslkim komandantom prikupiću sve svoje jedinice u reoou Knina (van žice).
18. I. 1943. god.
Gračac
Komandant,
Major P. Baćović
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 231, reg.br. 1/8 (BH-X-81).
2 Verovatno je postojao i prvi deo dokumenta koji redakcija nijepronašla.
3,, 7 i 8 Toga dana 1. i 2. brigada 6. NOU divizije izvršile su napad na Gračac. U jurišu, 1. brigada likvidirala je bunkere na Bukovom vrhu, a 2. brigada bunkere na Gradini, osim jednog. Opširnije o toku i rezultatima borbe vidi dok. br. 25 i 28, tom V, knj. 11, dok. br. 42, 51 i 102.
4 Misli se na četnike iz Dinarske četničke divizije.
5 Reč je o predislokaciji italijanskih jedinica pred četvrtu neprijateljsku ofanzivu.
6 Mihajlo.
9 Odnosi se na četnike iz Kosovske brigade.
10 Kesić je bio komandir Vučepoljske čete u sastavu brigade »Vožd Karađorđe«. Ta četa zvala se »-četa gorskih vukova«.
11/sup> Brigada je formirana od izbeglica iz zapadne Bosne.
|