|
BR. 13
IZVEŠTAJ DOBROSAVA JEVĐEVIĆA OD 18. JANUARA 1943. DRAŽI MIHAILOVIĆU O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U DINARSKOJ ČETNIČKOJ OBLASTI1
Uvaženi gospodine ministre,2
Naglašavam ponovo da imam impresiju da moji kurirski izvještaji ne dolaze u vaše ruke. Razloge tome ne znam. U vezi sa sadainjom situacijom u zoni Dinare, Like i Zapadne Bosne hoću po treći put da svoja opažanja sintetiziram:
Dinarska divizija odnosno Severna Dalmacija stoji najslabije. Srpske mase duboko infiltrirane komunizmom. Nesigurni dobrim delom i naoružani četnici. Najpouzdanija snaga izbjeglice iz po partizanima osvojenih delova Like i Zapadne Bosne. Strahovit antagonizam između pokrajinskih vođa Like i Bosne s jedne i Dalmacije sa druge strane. Kod šefova puno otsustvo širokih pogleda. Svim akcijama dominiraju lični prestiž, lokalni interes i kaprisi. Na primer danas kad vam pišem ovaj izveštaj vojvoda Đujić je došao u sukob sa Italijanima. Istakao je srpsku zastavu na crkvu. Talijani su je skinuli. On je ponovo istakao i naredio straži da puca u svakoga ko je skine. Talijani na to mobilisali vojsku i borna kola i skinuli zastavu. Vojvoda i Palošević3 na to izjasnili se da su u ratnom stanju sa Italijom i napustili Knin, te otišli u obližnje selo. To se dešava u času kad se Baćović nalazi u Kninu sa štabom, kada su oko Knina naše trupe na položajima, kada smo tek dobili topove a bacači treba da stignu kroz dva dana4, kada još nismo primili municiju za pokret, kada treba da nam talijanska armija5 odobri pokret prema Vrlici6 i saradnju svojih trupa, kada su hrvatska pojačanja u pokretu i kada treba od Italijana isforsirati rešenje crnogorskog dolaska.7 Pozvao sam ga dva puta da se okane arlekinada i da se sa Palošem8 vrati, ali do ovog časa nije stigao. U takvoj situraciji ja ne mogu jamčiti za uspeh ni jedne vojnopolitičke akcije kod Italijana, tim pre što su oni apsolutno obavešteni o njegovoj slabosti. Prilazem vam ovde mnjenje majora Radojlovića9 koje je dostavio majoru Ostojiću, da se Bjelajac ne može maci bez Italijana i njegovo mnjenje o brojnoj snazi Dinaraca.10 Ponavljam da je netačno Brankovo tvrđenje da ima svega pet hiljada partizana, na osnovu naših obaveštenja, podataka ita-lijanskog generalštaba i hrvatske vojske ima ih barem dvadeset do dvadeset i pet hiljada. Ponavljam da mi vojvode koji stoje preko kurira u kontaktu sa Drenovićem opet tvrde da ne može u najboljem slučaju krenuti više od hiljadu i pet stotina ljudi.11 Ja sam se do sad uzdržavao od ličnih mnjenja o slučaju Birčaninove komande,12 ali moram da i o tom pišem, poštujući u punoj meri njegovu prošlost i nacionalnu ispravnost. Izgleda da su svi ti ljudi ili manijaci ili žive u svetu iluzija. Bio bi greh, ne reći vam istinu. Bolest Birčaninovu su iskoristili nesavesni ljudi, da prave komedije, koje nam se mogu krvavo osvetiti. Sve se radi u superlativima. Genijalni vojskovođe, veliki vojvode, dvorske svite, reveransi kod primanja izgledaju vam neobični, ali su stvarnost. Birčanin svakih 15 dana obećaj e drugom čoveku da će mu biti naslednik i tretira svoj položaj kao nasledno suvereno pravo. Njegov načelnik štaba Ivanišević piše tekstualno čika Branku: Dragi Žare13, čestitajući ti na vojvodstvu izveštavam te da nas četvorica nismo obične vojvode nego je razlika među nama i ostalim koje je veliki vojvoda postavio.14 Za nas su spremljene posebne diplome na japanskom pergmentu rukom umetnički izrađene, neka istorija zna, a ostali će dobiti dekrete na običnom papiru. Taj isti Ivanišević deset dana ranije podneo je meni na potpis pismo, kojim ja tražim od Birčanina da njega imenuje vojvodom. Nikada nije ni vidio Dinare, čiji je postao vojvoda. Pukovnik Uzunčević pao je u nemilost i izgubio komandu divizije, zato što je kihnuo siromah od prehlade a vojvodi su rekli ako dobije kijavicu, da će umreti. Rezignirani guverneri pokrajine dele već sada niže položaje. Alfirević15 koji je predestiniran za guvernera Dalmacije pozvao je Marka Stojanca16 i saopštio mu da ga imenuje za vrhovnog inspektora školstva na svojoj teritoriji, drugi je dobio za direktora narodne banke itd.17 Morate da budete o svemu obavešteni pa vam saopštavam da su sad pozivali Šantića18 da bi ga umirili radi slučaja siromaha Grđića saopštili mu, da je on sad najveličanstveniji duh i da njega očekuje nasleđe. Treba da znadete sve! Mi smo doveli u Hercegovinu jedared Birčanina.19 Mi smo lansirali da on [ima] vašu punomoć. Pre nego sam ja omogućio njegovu vezu sa vama20 on je bio u Splitu zatvoren od strane Italijana,21 kada sam ja garantujući životom za njega uspeo da ga izvadim i nagovorim da počne rad samnom. Tri meseca mi je pravio prigovore da neće da radi sa Talijanima, a kad sam krenuo u Hercegovinu, bio je protiv toga tvrdeći da je tamo sve izgubljeno. Mada sam ja stvorio organizaciju u Hercegovini i uništili partizane, on je došao prvi put kada ste i vi stigli.22 Nikada nisam ni pomenuo u svom radu njegovo ime, nego samo vaše. U odnosu na Talijane stvar se je izmenila u toliko, da mi je nekada prigovarao, da se družim sa Italijanima, a sad ima pred vratima redovno dve patrole karabinijera, i automobil. Zabranio je popu Đujiću da razgovara sa hrvatskim velikim županom u Kninu a poslao je svog sina da položi u Kninu na ustaškoj gimnaziji ispit, da ne bi izgubio jednu godinu. Sin je u Kninu imao na raspolaganju automobil i oružanu četničku pratnju. Ja vama ne želim praviti smetnje i uvažavam vaše naređenje, slušam Iliju,23 ali je moje pravo, da vas upozorim na pravo stanje stvari. Daje o sebi pisati psalme koje ni Napoleon ne bi tolerirao. Grehota je, da jedan čovek bez skrupula kao što je Iva-nišević iskorišćuje tešku bolest vojvodinu, da od njega napravi smešnu figuru. Kod Italijana su se onemogućili i ne uzimaju ih ozbiljno, ja sam sad regulisao za njihove redovne obroke hrane, koje mi imamo odavno. U Splitu su svi protiv vojvode i njegova su okolina svega tri čoveka. U Lici Mihić24 radi što hoće i sad uživa najpunije vojvodino poverenje iako ga je gonio pre tri meseca, samo zato što je po nesreći prijatelj sa Grđićem. O slučaju Radmila neću više da pišem. Za sve ovo trebalo bi postupiti kako sam vas molio u telegramu, da pošaljete gospodina Vasića25 da pregleda sve što se radi i da vam podnese pravilan izveštaj. Ja bih mu dao lažne dokumente i garantujem životom za njegovu sigurnost. Gospodin Vasić ima veliko literarno ime i njegov dolazak bi naši ljudi a i Hrvati sjajno primili. Hoću takođe da vam skrenem pažnju na to da se pogovara, premda ja znadem da to nije tačno, da ste vi okruženi isključivo Crnogorcima i to mnogi bivši političari iskorišćuju protiv vas. Isto tako izveštavam vas da pojedini šefovi pokreta u Crnoj Gori šalju pisma svojim prijateljima u Hercegovini u kojima ni malo laskavo ne govore jedan o drugom. Naročito je nepomirljiv general Đukanović, ne vidim zone u kojoj bi vladao veći red, veća harmonija među komandantima nego li kod nas. Baš kad vam pišem ovaj izveštaj došao je definitivni odgovor Đujića i Paloša da kidaju sa Italijanima i stavljaju usliov koji vam u prilogu dostavljam.26 Motivacija je da smo mi i Italijani dva sveta i da ne možemo sarađivati. Praktično to znači da se naše trupe ostavljaju na milost i nemilost i da se ljudi ostavkama ili odlaskom u šumu izvlače odgovornosti za krivo pretstavljanje stvari. U vezi sa ovim dolazi u pitanje, da li ću uopšte moći nešto dalje u ovoj zoni postići od Talijana a da ne bude i gorih posledica. A ja u svakom slučaju sa sebe skidam odgovornost.
Po pitanju dolaska Crnogoraca saopštavam, da sam ja prema najranijem planu bio izradio, da se oni pod vidom Baćovićevih divljih četnika prebace sa nama preko mora. Kad je vrhovna komanda odbila da to odobri nego je tražila da im se izradi prolaz preko Prozora, pokušao sam sve u Rimu i na Sušaku27. Do danas osim načelnog pristanka nisam postigao ništa međutim Branko javlja da je Pavle dobio dozvolu da ide sa pet hiljada vozom do Rame. O tom ne zna ništa ni šesti korpus ni osamnaesti28 kao ni armija u Sušaku. Da bi to bilo tačno potrebno je pripremiti bazu i hranu u Bileću i konake za pet dana, jer sa obzirom na stanje hrvatskih željeznica za jedan dan ne može biti više od hiljadu ljudi transportovano. Danas sam krenuo za Hercegovinu i sa moje strane sve ću učiniti da olakšam taj transport ako bude odobren. Napominjem da su se svi moji izveštaji o kretanju nemačkih divizija kao i hrvatskih obistinili, to sad potvrđuje i partizanska radio stanica.
<>Ujedno vas izveštavam, da mi je danas saopštila vrhovna talijanska komanda, da je dovršen veliki plan o generalnom napadu na partizane u kom će da učestvuju talijanske nemačke hrvatske trupe i naše snage u saradnji sa talijanskim. Na moje pitanje potvrdili su mi, da ima izgleda da u toj operaciji uzmu učešće i crnogorske trupe. O ovom sam vas izvestio i depešom. Na osnovu ovog sve više dolazi u pitanje da se ostvari naš plan o akciji, a mi da budemo samo jedan deo trupa u opštem planu italo-nemačkom za uništenje partizana. Da se ne može ostvariti naš plan nezavisno od njihove akcije, ja sam uvek naglašavao vojvodi Birčaninu, a to sam pominjao i u mojim izveštajima vama, tim pre, što su pravci nastupanja italo-nemačkih snaga od Banja Luke i od Like podudarni sa pravcima, koje smo mi namenili našim trupama.29 O ovom se mora voditi računa, da se kasnije ne bi doživelo razočarenje bez vaše krivice, jer ste krojili plan na osnovu vama dostavljenih netač-nih izveštaja, ne samo netačnih u pogledu brojeva, nego što je još važnije u pogledu samostalnosti ovdašnjih naših odreda. Ja lično bih voleo da oni unište partizane bez naše pomoći kako i izgleda da će ih uništiti sa obzirom na zamašnost snaga sa kojima raspolažu a mi bi se sačuvali od [toga] da uništavamo srpske krajeve. No sa druge strane ako se okupatorske trupe kreću bez naših, a zona je operacija etnografski pretežno srpska, oni će da unište sva srpska sela i sav srpski živalj pod izlikom da je partizanski i u tom smislu sam danas uputio pretstavku armiji da se ni u kom slučaju operacije protiv partizana u srpskim zonama ne izvode nego sa našim trupama. Sačekaću vaše daljne naredbe. Pre odlaska posetio sam vojvodu Birčanina. Naredio je Đujiću i Paloševiću da se u roku od dvadeset i četiri sata vrate na svoja mesta i uspostave odnose sa Talijanima pod pretnjom da će ih lišiti položaja. Birčanin je težak bolesnik i u meni se bori sentimentalan obzir prema njemu sa greškama koje čini njegova okolina. Sam ne znam kako bi se taj splet resio. Dostavljam vam i rezolucije vojvode Bogunovića i Rokvića i njihovih prijatelja da se upoznate i sa njegovim mnenjem o situaciji. Konačno da vas zamolim u odnosu na g. majora Ostojića da mu naredite da promeni svoj ton u opštenju samnom. On suvereno izdaje meni naređenja, traži da mu ja nabavim nekakve sitnice i da mu dovodim neke ljude, tretirajući me kao kurira a ne kao predstavnika naroda i vašeg delegata. Ja sam se sa narodom stavio pod vašu komandu definitivno i bez rezerve, ali to ne znači da mi g. Ostojić može govoriti načinom koji ja nisam dopuštao ni regentu kada sam znao da sam u pravu. Ja sam u poslednje vreme uspeo da obezbedim i prehranu Hercegovine, vodim ljubomorno računa o čuvanju svakog srpskog života, svojim ličnim trudom i žrtvama organizovao sam narod u tom kraju, na moj poziv lični ponovno su formirane brigade u Istočnoj Bosni, sa kraja na kraj Bosne svojim uticajem služim vašoj politici i pokretu i ponos mi ne dozvoljava da dopustim takve postupke prema meni. Ako se slomi naša akcija neće narod tražiti računa od g. Ostojića nego od mene, pa se nadam da će vaš izaslanik30 da promeni svoj manir u budućnosti.
Šaljem nekoliko primeraka propagandističke akcije u Lici, koju vodi major Bjelajac.
U Dinari su počeli sa kažnjavanjem nesigurnih elemenata. Jučer su streljali osam lica, šest četnika iz štaba i dve žene, koji su održavali veze sa partizanima. Svi su umrli sa povikom: Živeo kraj Petar! Talijani su krenuli sami bez naših snaga danas u čišćenje zone ispod Velebita.31 Bojim se da će nastradati i neka čisto četnička sela kao na primer Vrebac, jer njihova vojska na pohodima nemilosrdno pljačka i uništava.
Uspeo sam danas da dovedem iz Dinare onog radio telegrafistu što je došao sa podmornicom.32 Dostavljam vam njegov interesantan izveštaj.
Oprostite za tehničku stranu ovog izveštaja jer ga pišem po brodovima i po željeznicama, jer sam stalno na putu.
Najodaniji Vam Jevđević, s. r.
Ovaj radiotelegrafista koga sam doveo sa podmornice bio je godinu dana u Splitu, vojvoda ga je tek sad prvi put primio kad sam ga poveo, a ranije su tražili od mene da ga odvedem u Hercegovinu i ubijem da ih ne oda. Javio sam vam depešom da Talijani pričaju da Rusija traži poseban mir. Video sam lično štampan tekst na objavama za otsustvo talijanskih oficira sa istočnog fronta, gde vele: Ako dođe do primirja sa Rusijom ne vraćati se u svoju jedinicu, nego se prijaviti mobilizacionom centru u Italiji.
1 Prepis originala (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča,k. 231, reg. br. 2/8 (H-X-125). Svaku stranu prepisa overilo je Vojno tužilaštvo JNA. Na dokumentu nema datuma. Verovatno je pisan 18. januara 1943. (Vidi dok. br. 28, depešu 423).
2 Odnosi se na Dražu Mihailovića.
3 i 8 Miodrag, major. U to vreme bio je komandant operativnih jedinica Dinarske četničke oblasti (vidi dok. br. 23).
4 Oružje i municiju dobijali su od italijanskih okupacionih trupa(vidi dok. br. 26 i 28).
5 i T' Reč je o italijanskoj 2. armiji u Rijeci.
6 Vidi dok. br. 9 i 62.
7 U pitanju je učešće Limsko-sandžačkih četničkih odreda i Zetskogčetničkog odreda u operacijama protiv jedinica NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne. Vidi dok. br. 1, 4, 6, 12, 14, 18 i 140.
9 Miloš.
10 Pomenuti prilog majora Radojlovića redakcija nije pronašla.
11 Odnosi se na jedinice 5. korpusa (vidi dok. br. 1).
12 Reč je o Komandi Zapadnobosanskih, ličko-dalmatinskih i hercegovačkih vojno-četničkih odreda, sa sedištem u Splitu.
13 Odnosi se na majora Zaharija Ostojića.
14 Reč je o vojvodama: majoru Ostojiću — Drinski, kapetanu Iva-niševiću — Dinarski, kapetanu Dragoslavu Račiću — Pocerski i majoru Đurišiću — Durmitorski. Zvanje vojvode dodelio im je vojvoda Ilija Tri-funović Birčanin.
15 Silvije, politički saradnik Ilije Trifunovića Birčanina, kome jedavao materijalnu pomoć i povezao ga sa svim političkim prvacimaSplita i okoline (vidi dok. br. 186). Bio je predsednik Splitske narodneodbrane i prosvetni radnik u splitskom Sokolu. U novembru 1942. Birčanin ga je, uz popa Sergeja Urukala, odredio za svog političkog nasled-nika. Opširnije o političkom radu Alfirevića i Urukala vidi u ArhivuVII, Ca, k. 157, reg. br. 2372: izveštaj književnika Đure Vilovića od 1.marta 1943. Draži Mihailoviću.
16 i 17 O ulozi i radu Stojanca, školskog nadzornika i Nike Markov,direktora Splitske banke vidi dok. br. 186.
18 Milan. Pre rata novinar »Politike«. U leto 1941. pristupio organizaciji Draže Mihailovića. Radio je na liniji saradnje Italijani — četnici.Posle rata osuđen na vremensku kaznu zatvora.
19 Prema saslušanju Milana Šantića pred istražnim organima Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, Birčanin je, početkom januara1942. zajedno sa kapetanom italijanske vojske Anđelom De Mateisom(Angelo de Mateis) i Dobrosavom Jevđevićem doputovao iz Splita u Foj-nicu gde je sa predstavnicima majora Boška Todorovića, MutimiromPetkovićem i Milanom Santićem, vodio pregovore sa predstavnicima italijanskih okupacionih trupa o naoružanju četnika u Hercegovini (Arhiv VII, Ca, k. 272, reg. br. 5/1). Opširnije o tim pregovorima vidi knj. 1, dok. br. 39, 43 i 44.
20 i 22 Prvi susret Draže Mihailovića i Ilije Trifunovića Birčaninaodržan je u drugoj polovini jula 1942. u Zimonjića Kuli, kod Avtovca.U Hronologiji oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945, zabe-leženo je da je sastanak održan 13. jula koji datum su prihvatili nekiistoričari. Naknadnim istraživanjem arhivske građe četničkog i italijan-skog porekla utvrđeno je da je sastanak održan 22. jula 1943 (Arhiv VII,reg. br. 9/1—3, k. 262; mikrofilm NAV—T—821, film 403, snimak 55—57). Vidi dr Jovan Marjanović, Tajna i javna saradnja četnika i okupatora (dalje: Tajna i javna saradnja), Arhivski pregled, Beograd 1976,str. 46.
21 i 23 Kada je Birčanin došao u Split, nije tačno utvrđeno. Sigurno je to bilo krajem septembra ili početkom oktobra 1941. U Hronologiji Splita 1941—1945 (izdanje Instituta za historiju radničkog pokreta Dalmacije, 1979) na str. 58 navodi se da je Trifunović stigao uSplit iz Nikšića početkom (verovatno 3.) oktobra.
24 Ilija, potpukovnik, komandant četnika u Lici. Vidi dok. br. 51.
25 Odnosi se na Dragišu Vasića.
26 Pomenuti prilog redakcija nije pronašla.
28 Reč je o italijanskom 6. armijskom korpusu, u Dubrovniku i 18. u Splitu.
29 Reč je o pravcima dejstva 1. i 5. četničkog korpusa (vidi dok. br. 1).
30 Odnosi se na majora Ostojića, koji je u to vreme bio komandantIstaknutog dela Vrhovne komande.
31 Verovatno je reč o delovima italijanske divizije »Sassari«, kojaje 21. januara 1943. otpočela dejstva protiv 1. NOU brigade 6. NOU divizije na pravcu Gračac — Bruvno. Opširnije o tome vidi tom V, knj.12, dok. br. 89 (izveštaj Štaba 1. korpusa NOVJ od 28. februara 1943.Glavnom štabu NOV i PO Hrvatske o borbama 6. NOU divizije od 20.januara do 23. februara).
32 Radi se o Stevanu Sinku, naredniku (pseudonim Stevan Jovano-vić), koji se 27. januara 1942, iz britanske podmornice »Tom-« (Thorn)iskrcao na otoku Mljet, odakle je došao u Split u Štab vojvode Birčanina.Sa njim je došao i Stanislav Stanko Rapotec, takođe radio-telegrafista.
|