| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 99 IZVEŠTAJ KOMANDE ČETNIČKIH ODREDA ZA JUGOISTOČNU HERCEGOVINU OD 7. JUNA 1942. NACIONALNOM KOMITETU U MOSTARU O AKCIJAMA PROTIV PARTIZANA KRAJEM MAJA I POČETKOM JUNA 1942. GODINE1 KOMANDA ČETNIČKIH ODREDA za Jugo-Ist. HERCEGOVINU Broj 65/42 7 juna 1942 god. NA POLOŽAJU NACIONALNOM KOMITETU Mostar.2 Izveštaj ove komande broj 39, 43 i 44/42 godinu,3 o našem nacionalnom pokretu i borbama sa partizanskom vojskom u jugoistoč. Hercegovini, sa ovim izveštaj em nastavljam, podnoseći sledeći izveštaj: U toku 30-tog i 31-og maja, 1 i 2-og juna tekuće godine, uspeo je komandant Šumskog bataljona svojim taktičkim i pedantnim radom u svakom pogledu žandarmeriski poručnik g. Pejanović T. Radovan, da oslobodi cijelu Šumu ispod partizanske vlasti, uspostavi red na oslobođenoj teritoriji Šumskog bataljona, pa potom je prešao u srez Ljubinjski, gde je dao informacije nacionalnim ljudima u pogledu izvođenja četničkih organizacija. Ovom prilikom isti je imao sa partizanima sukoba na jednom mestu u ovome srezu, ali bez žrtava na našoj strani. Na dan 3-eg juna tek. god. komandant Šumskog bataljona poručnik g. Pejanović, prešao je sa svojim odeljenjem iz sreza Ljubinjskog u srez Trebinjski u predeo zvani Bobani i tom prilikom pri dolasku u selo Šćenicu naišao je na jednu italijansku kolonu u jačini od dva bataljona, koju su kolonu predvodili šest ustaša. Ovo selo dosta je nastradalo, razume se, samom inicijativom samih ustaša, ali posle toga, kada je italijanskim vojnim predstavnicima komandant dotičnog bataljona — poručnik g. Pejanović, predočio i izložio logično nacionalnu svijest Hercegovine, prestalo se sa daljnjim ovakvim radom, pošto su italijanski vojni prestavnici primili k srcu umesne razloge poručnika g. Pejanovića, pa su posle toga ustaše odmah vratili natrag. Posle toga italijanska kolona prošla je kroz mnoga sela, ne čineći nikakvu štetu, jer su sami četnici prešli prethodno taj kraj i izložili narodu do čega su sve doveli partizani i do čega bi ga sve još dovelo. Sada u predelu Sume stalno boravi jedno odelenje Zubčana,4 tako da bi narodu podigli nacionalnu svijest i iz istog iskorjenili ono, što su mu partizani ulili u dušu, jer zaista narod u Sumi je bio zaveden više nego i u jednom mestu sreza Trebinjskog od strane partizanske propagande. Na Dan, 1-og juna tek. god. naše četničke jedinice ušle su u Bileću pod komandom hrabrog komandanta Zavođskog bataljona Radovana M. Janičića, aktivnog vodnika 3. klase. Sutra dan po izrađenom planu gore navedeni pokojnik imao je sa novo formiranim snagama Bilećkog bataljona i njegovim dotadanjim snagama produžiti ovaj rad na oslobođenju teritorije od partizanske vojske sa rasporedom i zadatkom ovlađivanja Planom, Preracama, Lađevićima i drugim mestima. Ovaj komandant po ovlađivanju Bileće i formiranju Bilećkog bataljona istoga dana—1-oga juna vratio se u sjedište svoga — Zavođskog bataljona gde je gore pomenuti plan i sastavio, a potom uhvatio vezu sa ovom komandom gde je dobio upustva i naređenja za kordi-niranje rada za ovaj napad analogno njegovom izrađenom planu. Posle ovoga u ranu zoru — 2-oga juna pošao je službenim poslom u pravcu Bileće za izvršenje gore navedenog zadatka — u borbu protiv partizana i na drumu Trebinje—Bileća na mestu zvanom Panik—Podbrajlovci smrtno je ranjen oko 7.30 časova pre podne od naglog naleta jednog teretnog italijanskog kamiona, kod koga je kamiona pukla brenza i u istom momentu ovaj kamion naleteo je na pokojnika i tim svojim teškim ranama noću 5/6 juna tekuće godine herojski podlegao. Sahrana pokojnika je izvršena na dan 6-oga ov.mj. u 15 časova u njegovom rodnom mestu u selu Broćancu, srez Nikšićski. Pokojnik je iza sebe ostavio neopskrbljenu suprugu sa dvoje nejake dječice. Jedinice Zavodskog bataljona, kojim je komandovao gore navedeni pokojnik, pod vodstvom dotadanjeg zastupnika komandanta bataljona a sadanjeg komandanta — Đoka Mišeljića,koje su potpomognute jedinicama novo osnovanog Bilećkog ba-taljona u toku 3, 4 i 5-og juna nastavile su od Bileće sa napadom u pravcu Gacka, tako da su okupirale sela: Planu, Prerace, Lađeviće i zaključno sa 5-tim junom tek. god. doprle su do Meke Grude. Partizanske bande natjerane od strane Lju-bomirskog bataljona povukle su se i sada drže sela: Fatnicu, Divin i Davidoviće.5 Ove bande sada se nalaze u klještima četnika i za 2-3 dana biće potpunoma uništene. Prema izjavama izbeglica koje stižu iz njihovih redova ovde su se skupili partizani iz svih krajeva jugo-ist. Hercegovine6 i da među njima ima oko 100 žena i djevojaka. Do ovoga časa, pored pre osnovanih bataljona: Zubačkog, Šumskog, Zavodskog i Ljubomirskog bataljona, osnovani su još i sledeći bataljoni: Bobanski, Bilećski, Pilatovski i Sitnički. U borbama vođenim protiv partizanske vojske u toku 1, 2, 3, 4 i 5-oga juna tekuće godine, sa naše strane bila su dva mrtva među kojima i hrabri borac Mirko Komnenić kao i četiri ranjena. Broj žrtava na strani protivničkoj bio je veliki. Među partizanima koji se sada nalaze oko Fatnice i Divina nalaze se: Miro Popara,7 Petar Ilić,8 Vlado Tomanović,9 kao i mnoge druge vođe i čuveni zlikovci. U našim zatvorima nalaze se oko 150 partizanskih zlikovaca, među kojima Rade Pravica,10 Spasoje Spaić11 sa svojom ženom jevrejkom, a tako i mnoge druge partizanske vođe. Na Dan 5-oga juna tek. god. došlo je u Bileću šest aktivnih oficira iz Crne Gore, koji su uhvatili vezu sa našim komandantom—kapetanom g. Uljarevićem. I sa jedne i sa druge strane postignuta je puna saradnja za dalji rad. Kako smo to i ranije tražili, da bi se dobilo oružje molim Vas ako je to moguće naslovu isposlovati od italijanske vojne vlasti oružje, da se isposluje i dodeli ovoj komandi. U ovome naročito oskudjeva Šumski bataljon. Molimo naslov, u koliko isti imade na raspoloženju četničkih kokardi, da se iste dodele. Narod u ovim krajevima, koji su oslobođeni izložen je glađu, jer su od istoga opljačkale partizanske horde. Ako bi se moglo kod italijanske komande isposlovati što hrane u žitu i tome slično molim, da se ova hrana isposluje i dodeli radi podele narodu, jer se zaista nalazi u teškom stanju. Tražene podatke, o ljudstvu i oružju dostavićemo što pre, pošto usljed neprestanih akcija još ne raspolažemo sa tačnim brojem stanja ljudi i oružja, pošto komandanti bataljona usljed velikog posla nijesu dostavili ove podatke. Novac u iznosu od 25.000.— Kuna primili smo, koji ćemo verodostojno podeliti, kako ste to i naznačili. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. ZA KOMANDANTA pomoćnik poručnik Ivan M. Janičić 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 232, reg. br. 2/10 (BH-X-340). 2 Četnički Nacionalni komitet u Mostaru je osnovan krajem 1941. godine. O njegovoj ulozi i zadacima, vidi u Arhivu VII, Ča, k. 235, reg. br. 39/9. 3 Izveštaji br. 39 i 43 nalaze se u Arhivu VII, Ča, k. 196, reg br. 21/4 i 24/4; izveštaj br. 44 nije pronađen. 4 Odnosi se na četnike Zubačkog četničkog bataljona. 308 5 Na tom terenu su se nalazili Štab i dva bataljona 1. proleterske NOU brigade koji su 4. juna na drumu Bileća — Meka Gruda razbili četnički tzv. »Ćoravi bataljon«; nakon toga su se povukli ka Gacku (dok. br. 92, nap. 6; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 5, dok. br. 59). 6 Početkom juna 1942. u Divinu (Bileća) nalazio se Operativni štab NOPO za Hercegovinu pod čijom komandom su se tada nalazili 1, 2. i 3. udarni bataljon, Konjički partizanski bataljon i nekoliko teritorijalnih četa. Ostale jedinice Južnohercegovačkog i Sjevernohercegovačkog odreda bile su razbijene od nadmoćnijih italijansko-četničkih snaga i osule se zbog unutrašnjih previranja pod uticajem četničke propagande i njihove saradnje sa italijanskim okupatorom. Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu je tada reorganizovao preostale snage i stavio ih pod neposrednu komandu Operativnog štaba. Nakon toga (5 juna 1942) Operativni štab se sa tri bataljona i pratećom četom povukao iz rejona Divina (Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 5, dok. br. 59 i 74; Arhiv CK BiH, tom III, knj 2, str. 195; Oslobodilački rat, knj 1, str. 215). 7 Tada politički komesar Operativnog štaba NOPO za Hercegovinu i južnu Dalmaciju, narodni heroj, streljan od Italijana 22. jula 1942. u Nevesinju. 8 Petar Ilić Drapšin, tada komandant Operativnog štaba NOPO za Hercegovinu i južnu Dalmaciju, narodni heroj, poginuo nesrećnim slučajem 1945. godine. 9 Tada komandant Južnohercegovačkog NOPO. 10 Tada politički komesar Sitničkog partizanskog NOPO. Bio je zarobljen prilikom četničkog napada na partizansku bolnicu u Zvijerini i predat Italijanima koji su ga, jula 1942, streljali. O napadu na bolnicu u Zvijerini, vidi tom IV, knj. 5, dok. br. 59; Hercegovina u NOB, str. 415. 11 Tada politički komesar bataljona »Luka Vukalović«. Streljan od Italijana jula 1942, pošto su ga četnici predali Italijanima.
|