| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 92 RELACIJA O BORBAMA ČETNIČKIH JEDINICA PROTIV PARTIZANSKIH SNAGA U HERCEGOVINI MAJA 1942. U ITALIJANSKOJ OPERACIJI »STOLAC«1 RELACIJA O BORBAMA ZA OSLOBOĐENJE HERCEGOVINE. Pošto smo izvršili najhitniju prethodnu organizaciju, organizovali trupu i pripremili oružje, rešili smo da počnemo sa čišćenjem Hercegovine od partizanskih zlikovaca, koji već pet meseci vrše najstrašniji teror nad našom sirotinjom. Sa obzirom na prilike, koje ću kasnije izložiti akcija je vođena u sporazumu sa italijanskom vojskom.2 Za akciju smo imali: 1345 ljudi sa puškama 650 ljudi komore nosača municije, kurira i saniteta 75 ljudi sa 25 puško mitraljeza. Tokom dosadanjih operacija3 pridružilo nam se je 348 ljudi, koji su pod terorom bili u partizanskim redovima sa 152 puške, a u borbama smo zarobili dva teška miteraljeza, jedan Breda, drugi Švarcloze i 26 pušaka. Naši gubici do danas iznose četrnaest mrtvih, 38 ranjenih i 18 bolesnih, te sedam zarobljenih, koji su sva sedmorica streljani. Komunistički gubici su koliko smo našli na terenu 52 mrtva, broj je ranjenih srazmeran, ali ga ne možemo da utvrdimo, jer ranjenike prenose dalje u planine. Utrošili smo stotinu i pet hiljada metaka. Prilikom naših operacija cestama su nastupale talijanske motorizirane divizije, koje nisu nigde dolazile u direktan sukob sa partizanima, koji su izbegavali sa njima borbu napadajući isključivo na naše odrede. Na terenima gde su nastupale talijanske divizije sve je zapaljeno, gde su nastupali naši odredi uništena je samo imovina partizanskih pojedinih zlikovaca. Izgorelo je dvadeset i pet sela sa oko hiljadu domova, staja, koliba i pojata. Talijanska vojska je oduzela oko tri hiljade konja, goveda, ovaca i koza, a partizani su oterali u Sniježnicu planinu preko 5 hiljada a u Sitnicu preko petnaest hiljada grla stoke. Apsolutno nikog živa nisu ostavili na terenima, koje smo zauzimali, nego je sve terano puškom pred sobom i zbijeno u planine. Na reonu, koji smo zauzeli utvrdili smo da su streljali za pet meseci vladavine preko sedam stotina lica. Naše snage bile su podeljene u dve kolone. Jedna je kretala iz Gacka pod komandom konjičkog poručnika Milorada Popovića, a druga iz Nevesinja pod komandom poručnika Miloja Lazarevića. U sastavu gatačke kolone bio je odred popa Radojice Perišića i odred Popovića, a u nevesinjskoj bosanski zagorski bataljon pod Urošem Govedaricom, koji je kompletno napustio partizane, zatim moj bosanski odred4 sa Trebevića i jedan i po bataljon nevesinjskih četnika. Nevesinjski odred kretao je u dve kolone jedna sa Plužina na Bratac Crnče Drežanj Lukavac Zovi do, a drugi sa Nevesinja na Bukovicu Udrežnje Biograd Ponor. Po ostvarenju tih ciljeva i jedna i druga kolona trebale su da se sastanu na Trusini i zajednički spuste u stolački srez u Dabar. Gatačka kolona imala je izbiti na Fojnicu Sipašno Lukavac Dabar. Operacije su počele 21. maja. Plan se je razvijao normalno dok 22. nije Vlada Šegrt5 kom. partizanskog herc. sektora doveo pojačanje i potisnuo iz Bratača naše odrede. Tek u dva krvava protujuriša uspelo je povratiti Bratač i nastaviti operacije. Posle pada Bratača razbijeni komunisti su se povukli u neredu, pa je komandant kolone mogao da odvoji zagorski bataljon i četu Koleško da se vrati na Plužine jer smo izvešteni, da se forsirano kreće u pomoć partizanima proleterska brigada6 od 800 ljudi preko Kalinovika iz Bosne a pod vodstvom majora Đokića7 i dr. Vlade Jokanovića. Druga kolona je posle uspešnih borbi ostvarila sve ciljeve i 26. uveče sastale su se obadve i gatačka kolona na Trusini. U tom času dobili smo vijest, da je proleterska brigada već napala Plužine da je zapalila sela Gaj, Balabane i Koleško i da je naše potisla prema Kifinom selu. Ta brigada raspolaže sa 34 puškomitraljeza. Istodobno komandant partizanskog bišinskog bataljona,8 koji je bio razbijen i preko Bišine prebačen u Zijemlje usled toga, što talijanska vojska nije čuvala Bišinu doveo je pojačanja sa Zijemlja i Veleža, većinom muslimane partizane, povratio Udrežnje tamo strijeljao naših pet četnika, koje smo ostavili kao stražu i krenuo da nas napadne sa leđa na Trusini. Ja sam se sa Berkovića prebacio u Stolac a zatim u Mostar da odmah produžim u Nevesinje i tamo naoružam daljih pet stotina ljudi, koje imamo u rezervi i pošaljem u pomoć kako našoj glavnini u Trusini, tako i odredu na Plužinama i nemam nikakve mogućnosti da dođem sad u Split osim da izložim propasti i naše planove i naše odrede i naše ljude na položajima. Prilikom operacija utvrdio sam da komandant odreda Samardžić Petar nema inicijative, da se bavi lokalnim momentima da ne da proganjati zlikovce ako su mu kumovi ili seljani i da tim mnogo škodi našoj stvari. Radi toga ćemo ga, ako vojvoda pristaje smeniti i komandu vojske dati kapetanu Salatiću a Petru ostaviti političku vlast u tom sektoru. Naši se ljudi dobro bore ali nemaju stručne komande jer sve čete vode žandarmeriski i četni narednici. Skandal je da ne mogu da dobijem pet šest pešadiskih oficira iz Splita. Situaciju mi spašavaju bosanski odredi koji su daleko od kuće i zato disciplinovaniji. Njih upotrebljavamo i za egzekucije. Streljali smo samo prvake i sve one, koji su učestvovali u ubistvu majora Todorovića. Narod naš dolazak smatra istinskim oslobođenjem. Teror je bio toliki da je ceo svet podivljao i da se otac boji denuncijacije svog sina. Razarali su naročito sistematski moral i religiju te propagirali uništenje svega starijeg od 25 godina. Pre osam dana kako smo našli u arhivama zabranili su psovanje Kralja i Engleske. Iz zaplenjenih arhiva utvrdili smo, da imaju odličnu obavještajnu službu i radio-telegrafske stanice u svim sektorima. Generalne naredbe izdali su, da se sve snage imaju koncentrisati u hercegovačkoj Crnoj gori i istočnoj Hercegovini. Vođe su im u operacijama major Đokić, Petar Ilić, Vlado šegrt, Života Neimarović, Dušan Grk, profesor Vušović i profesor Kovačević, te dva brata Jokanovića. U štabu imaju 24 žene, većinom jevrejke. Poslijednjih dana su obligatno uvrštavali seoske djevojke u udarne bataljone i terali ih u prve položaje. Našli smo dve mrtve i nekoliko ranjenih. Zarobljenici tvrde da se u sektoru Foče nalazi i vrhovni Komandant drug Tito. Niko nezna njegovo pravo ime. U narodu su besmrtno kompromitovali svoj režim i ako bi imali snage da sve to osiguramo dva mjeseca slobode, dok ga organizujemo i naoružamo oni bi bili definitivno eliminisani. Ni oni ni narod nemaju hrane u opšte. Svet je jeo pomalo trave sa mlijekom, ali kako su sada partizani i talijani uništili stoku neminovno je masovno umiranje od gladi. U uništenom Dabar-skom polju obradili su kolektivno hiljadu petstotina zemlje a gotovo isto toliko ima zasejano ozimog usjeva u 17 uništenih turskih sela u Borcu. Ako ih do žetve likvidiramo mogli bi narodnom snagom tu hranu pribrati i izvjesne rezerve osigurati. Sada bi bila najpotrebnija akcija odakle bilo dobaviti koncentrične hrane, da se narodu samo održi duša do žetve. Naročito su u strahovitom stanju djeca. Mi prema sporazumu sa Italijom imamo da dobijemo naoružanje za jednu diviziju sa 4.800 pušaka 150 lakih mitraljeza i 20 teških te dve brdske baterije. — Divizija9 bi bila dislocirana od Čajniča do Bišine više Mostara i od Nevesinja preko Trebinja do mora. Iz gore pomenutih razloga prehrane, divizija nemože vršiti nikakvu samostalnu akciju ni snabdijevanje do početka avgusta, kada ovim krajevima sazrijeva žito. Italijani pristaju da u pomenutim krajevima garnizoniraju naši odredi i da civilnu vlast vrše naši ljudi. Svim ovim sporazumima Italija prećutno negira suverenitet države Hrvatske i sa tog gledišta treba ocjenjivati važnost naše akcije. Divizija može biti formirana najkasnije za pet nedelja od danas, i preko Čajniča imati vezu sa Srbijom na Sandžak a isto tako preko Međeđe na Višegrad. — Njen bišinski garnizon za šest sati marša može sići u Mostar, a zagorski bataljoni za jedan dan preko Trnova u Sarajevo, odnosno paketa10 izvršiću naređenje vojvode i dostaviti ga u Split čim krenem tamo, ali ponovno naglašujem da to smatram pogreškom a to će Mile11 usmeno objasniti tim pre što ću za deset dana imati apsolutno sigurne terene za sijanje između Uloga i Nevesinja. Naprotiv mislim u koliko zdravlje dopušta vojvodi12 da bi nam njegovo prisustvo kao parče ljeba trebalo u ovim krajevima. Isto tako ako nebude neophodno da Vidak13 ponovo posjeti moga rođaka Dragicu i on bi morao odmah da ostane u ovim krajevima i da preuzme komandu jednog odreda jer poznaje i teren i ljude. Ako su vojvodi potrebni oni dokumenti privatne prirode, koje mi je dao da mu ih svršim kad god zaželi, može ih imati [u roku] od 2 dana. — Danas sam ponovo uputio proglase u ime našeg komiteta Srbima srezova Ljubinje, Bileća i Trebinje jer okupator sprema ogromnu akciju protiv tih srezova. Italijani ne ubijaju kao Njemci ali opuste sve, pa kasnije poumre sve od gladi. Tamo gdje naiđemo mi, a nadam se da ću uspeti da naši odredi operišu u Ljubinju neće niko prav stradati, ali bojim se za ona druga dva sreza. Uspeo sam da sve talijanske kolone uzimaju po deset četnika koji obeležavaju četničke kuće, ti ljudi spašavaju sve što mogu, ali od vojske se nemože sve spasti tim pre što nailazi na svoje izmasakrirane zarobljenike. Najstrašnije je, što komunisti te leševe ostavljaju u četničkim selima i time ih izlažu punoj propasti i ognju. Dali su mi obećanje da će zaustaviti akciju pet dana a verujem da će u tom roku moji kuriri skloniti svet da pristupi četničkom pokretu. Ako likvidiramo komunističku glavninu u istočnoj Hercegovini prebacićemo dva do tri bataljona da operišu u zoni Zijemlje, Boračko jezero, Konjic gdje se nalazi oko dve hiljade partizana. Ovim postizavamo da ulazimo na čisto hrvatski teren neokupiranog od Talijana, a isto dobno se preko Bjelašnice pribli-žujemo Sarajevu gdje operišu naši izolovani odredi. — U Ravnoj planini između Jahorine i Romanije imaju još dva naša bataljona koji su izbegli od ustaša i partizana, a u zoni Jabuka—Korjen dva drinska bataljona sve čisti četnici silom prevedeni u partizane razaslao sam i tamo kurire da se prebace u Kalinovnik i Zagorje. Svi ovi razlozi nedopuštaju mi da i jedan sekund napustim teren pa molim vojvodu da to uvaži i da mi odobri da dođem u Split, u koliko budem živ od 10—12 juna. Molim Boga da vojvodi vrati zdravlje i da sačeka ono što želi i što je krvavo i časno zaslužio da doživi.— 1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ca, k. 204, reg br. 27/2. Dokument je bez datuma i potpisa. Podaci sadržani u njemu upućuju na zaključak da je pisan krajem maja 1942. i da je njegov autor Dobrosav Jevđević. 2 Vidi dok. br. 75—77. 3 Reč je o učešću četničkih jedinica u italijanskom napadu na jedinice Južnohercegovačkog NOPO (operacija »Stolac«) koji je počeo 23. maja i trajao do kraja meseca. Opširnije, vidi dok. br. 114; Arhiv VII, Ča, k. 196, reg. br. 17/4, 21/4 i 24/4; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 215 i Slobodan Sakota i Radomir Petković, Dejstva partizanskih jedinica protiv okupatora, ustaša i četnika (novembar 1941 — maj 1942), VIG, br 3/1961. 4 O formiranju tog odreda, vidi dok. br. 114. 5 Tada komandant Sjevernohercegovačkog NOPO. 6 Početkom druge polovine maja 1942. VS NOPO i DVJ uputio je tri bataljona 1. proleterske NOU brigade u istočnu Hercegovinu sa zadatkom da tamošnjim jedinicama i rukovodstvu pomognu u sprečavanju osipanja koje je usledilo zbog četničkog delovanja u saradnji sa itali-janskim okupatorom. Željeni cilj nije postignut pa je, početkom juna, brigada prebačena u rejon pl. Golije. Sa istim zadatkom bili su upućeni i delovi 2. proleterske NOU brigade. Opširnije o tome i situaciji u Hercegovini u to vreme, vidi Zbornik NOR-a, tom II, knj. 4, dok. br. 49, 100, 106, 135, 155, 156 i 161; tom III, knj. 3, dok. br. 149, 160, 162, 179, 180 i 186; tom IV, knj. 5, dok. br. 8, 16, 18, 33, 39, 40 i 59; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 212—218. 7 Vojislav, major vojske Kraljevine Jugoslavije, tada na službi u Štabu 2. proleterske NOU brigade. Poginuo je 10. maja 1943. kao načelnik Štaba 7. divizije NOVJ. 8 O dejstvima partizanskog bataljona »Bišina«, vidi Dušan Brstina, Partizanski bataljon »Bišina«, VIG, br. 6/1960, str. 72—77. 9 Odnosi se na Dinarsku četničku diviziju. O njenoj ulozi i zadacima, vidi Arhiv VII, Ča, k. 151, reg. br. 5/1. 10 Tako piše u dokumentu. 11 Milan Šantić. 12 Odnosi se na Iliju Trifunovića Birčanina. 13 Kovačević.
|